Култура

etno kam igraci

Етнокамп  у организацији Академског друштва за неговање музике „Гусле“ завршен је у недељу. Кикинда је 22. пут била домаћин студентима музичких академија и средњошколцима музичких школа из Београда, Новог Сада, Бања Луке, Суботице, Сомбора и Високе школе из Кикинде. У истраживачкој станици фолклористике боравило је 25 учесника. Станислава Ђорђевић студенткиња је треће године Академије уметности у Бања Луци на смеру етномузикологија.

 

-Први пут сам на етно кампу и утисци су одлични. Пуно смо научили, пре свега, нове игре, као и више о области Поморишја за коју нисам знала да постоји. Сјајно је што постоји овакав камп који нам омогућава да и практично применимо оно што учимо – истакла је Станислава Ђорђевић.

Теодора Милић из Банатског Карађорђева завршила је средњу музичку школу, смер гитара и уписала је етномузикологију на новосадској Академији.

-Иако је било помало напорно, искуство које сам стекла је веома важно. Први пут сам била на терену и видела како то изгледа – напоменула је Теодора Милић.

Дејана Ковачевић из Суботице, завршила је трећи разред Гимназије и парлелно похађа музичку школу.

-Знања која сам стекла су корисна и она ће ми помоћи да се определим за даље школовање. Људе које сам упознала памтићу увек. ФЕНОК је допринео да први пут чујем поједине традиционалне инструменте – сазнали смо од Дејана Ковачевић.

Др Драгица Панић са музичке академије из Бања Лука, ментор је етно кампа од самог почетка, а ове године коментор је био уметнички руководилац „Гусала“ Игор Попов.

-Темељи које смо поставили показали су се одлични и камп је надрастао је сам себе. Поред очувања традиције, наш циљ био је повезивање студената и академија у чему смо успели и сада се укључују и друге земље. Похвалила бих све запослене у „Гуслама“ који већ 22 године предано раде, а успели су и у намери да се мало коло уврсти на Унескову националну листу нематеријалног културног наслеђа, што је огроман корак у напретку самог друштва. Отворен је и смер васпитач за традиционалне игре, што је на самом почетку изгледало нестварно. – прецизирала је др Панић – С обзиром да се пиближавамо јубилејима надам се да ће сви успеси и резултати бити обједињени у монографији. Не постоји особа која је била овде, а да је отишла незадовољна, да није проширила видике и понела пуно знања.

 

Др Кристина Плаљанин Симић, доцент новосадске Академије уметности и прпфесор ВШССОВ у Кикинди напомиње да етно камп има континуитет који препознају како студенти, тако и предвачи.

-Посетили смо Торак односно Бегејце у Румунији где су нас угостили чланови „Лире“, једног од најстаријих  културно-уметничких друштава овог подневља. Упознали смо се са певачком традицијом, коју чине песме дојне. Заиграли смо и игре ардељану, вртиту, а чули смо и цимбало. Ово искуство је важно, јер су поједини студенти први пут били на терену и истраживали у правом смислу те речи –  рекла је Кристина Пљанин Симић.

 

Музичке, певачке и играчке радионице, предвања еминентних стручњака, универзтетских професора из земље и иностранства из области етномузикологије и етнокореологије и етнологије, промоције књиге употпуниле су овогодишњи етно камп.

mnogougao 3

У салону Музеја, посетиоци су до 28. августа у прилици да погледају изложбу уметнице из Београда Лане Васиљевић „Многоугао 3”. У новој серији радова уметница ствара инсталације комбинујући преобликоване, некада употребне предмете из своје свакодневице или визуелног искуства.

Поред објеката, учешће амбијента у креирању њене уметности јесте есенцијално стога сваки подтекст који се рађа јесте незаобилазни део ауторкиног уметничког рада, наводи Верица Немет, историчарка уметности, кустоскиња Музеја „Тера”.

Фото: Тера

„Док производи просторне инсталације састављене од извајаних или свакодневних предмета, Лана Васиљевић полази од основе која је тако архетипска, односно подлеже урођеним обрасцима који су настали као резултат вековног таложења искустава бројних генерација предака. Уметност коју гради егзистира као спона између нашег света и оног невидљивог дела стварности који се несумњиво осећа у сваком делићу нашег постојања”- резимирала је Немет.

Фото:Тера

Лана Васиљевић је дипломирала и магистрирала на одсеку вајарства на Факултету ликовних уметности у Београду. Добитница је више признања. Излагала је на бројним самосталним и групним изложбама у земљи и иностранству. На Интернационалном симпозијуму скулптура у теракоти „Тера” учествовала је 1999. године. Њени радови налазе се у Музеју савремене уметности, Музеју града Београда, Теленор колекцији као и у приватним колекцијама. Живи и ради у Београду.

BVS KUD 5

У оквиру обележавања Дана Банатског Великог Села вечерас је, на спортским теренима, у организацији Културно-уметничког друштва „Марија Бурсаћ“, одржано Вече фолклора.

– Гости су нам чланови КУД „Будућност“ из Добановаца и Културног центра „Светозар Марковић“ из Зрењанина са којима сарађујемо и размењујемо наступе. Наше Друштво има 120 чланова и вечерас премијерно представља кореографију “Биначка Морава” – рекао је председник КУД-а „Марија Бурсаћ“, Предраг Сантрач.

Догађају је присуствовао градоначелник Никола Лукач са сарадницима.

– Пружамо подршку и КУД-у и Месној заједници у организацији оваквих догађаја – казао је председник Скупштине Града, Младен Богдан. – Упркос томе што нам спочитавају да смо на свим догађајима, желимо да поручимо да је важно да будемо са својим народом, са својим суграђанима, да им пружимо подршку, да услишимо њихове жење, да покажемо да је главни циљ раст и развој свих месних заједница.

Великоселцима и њиховим гостима обратила се заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски.

– Овакви догађаји подсећају нас на неко заборављено време када су постојале одређене вредности, када се знао ред у свим сегментима друштва, када се неговао и поштовао култ породице, заједништва и огњишта, када се знало ко је ко у кући и постојало је поштовање према старијима, према мајци и оцу, када смо васпитавани да пружамо и ширимо љубав у породици, према свом ближњем. Уколико у оваквим приликама бар мало успевамо да освестимо све то, да се сетимо тих животних вредности и да их вратимо, онда треба да пожелимо да овакви сусрети трају јер се, на тај начин, чува оно најбоље и најлепше у традицији нашег народа и завичаја – истакла је Дијана Јакшић Киурски.

Пред препуним трибинама три изузетна фолклорна ансамбла извела су игре из свих крајева наше земље, као и из завичаја својих очева и дедова.

Програми Дана Банатског Великог Села настављају се током викенда – у суботу, од 14 сати, Удружење жена „Орхидеја“ ће, код Завичајне куће организовати такмичење „Најлепши крајишки колач“, а за 21 сат заказан је „Крајишки вишебој“. У недељу ће се, на језеру „Лагуна“, од 12 сати, одржати такмичење у кувању рибље чорбе.

Програме прославе Дана села организују удружења из овог места, уз подршку Месне заједнице и Града.

Tamas Kis 4

Млади баритон, Кикинђанин Тамаш Киш управо се вратио из Трста у којем је премијерно одиграо насловну улогу у опери Беле Бартока „Замак Плавобрадог“. Поред запаженог наступа и одличних критика стручњака, оцењено је и да је, овим „прескочио“ неколико фаза у развоју оперског певача.

Тамаш је тек на првој години соло певања на Факултету музичких уметности у Београду, али је и најбољи пример како се, не ослањајући се само на таленат, успех постиже радом и упорношћу. Овај младић има 24 године и, после завршене две средње школе, тренутно је на мастеру новосадске и редовним студијама београдске музичке академије.

– Још као дете сам желео да се бавим оперским певањем, то сам јако рано одлучио. Породично имамо слуха, деда и брат су музичари, али нико, осим мене, није класичар – каже Тамаш.

Своје школовање, које обухвата по две основне и средње музичке школе и две музичке академије, описује као свој пут снова.

– Иако сам од почетка знао да желим да будем солиста, прво сам хтео да завршим музикологију јер сматрам да је веома важно да, као соло певач, имам знање о теорији – објашњава Тамаш.

Похађао је Основну музичку школу у Кикинди, одсек клавир. На завршној години Средње музичке школе, смер теорија музике у Зрењанину, убрзано завршава две године основне музичке школе – смер соло певање, све код професорице Светлане Биркин. Затим уписује музикологију на Академији уметности у Новом Саду и, паралелно, похађа соло певање у Средњој музичкој школи „Исидор Бајић“. Тада му је, каже, много помогла професорка Марта Балаж, која га је и препознала као баритона.

– Мој следећи и главни циљ био је да упишем соло певање код професора Николе Мијаиловића, европски познатог солисту и педагога, на Факултету музичких уметности у Београду и у томе сам успео – открива Тамаш и додаје да је, поново истовремено, у Новом Саду завршио мастер студије музикологије.

Већ на првој години соло певања имао је бројне наступе у операма. Од 2021. године део је пројекта београдске Музичко-оперско-театарске организације. У опери Станислава Биничког „На уранку“ наступио је у двема улогама – гласа из народа и Реџепа. Улогу оца извео је у опери „Дечија соба“, наступио је у камерној опери „Ничија ружа“, а у делу „Хајде да направимо оперу/Мали димничар“ Бенџамина Бритна, поново је у двострукој улози – Црног Боба и Тома.

Професор Мијаиловић препоручује га за међународни пројекат три музичке академије – београдске, новосадске и Конзерваторијума „Ђузепе Тартини“ у Трсту у којем добија носећу и насловну улогу у делу Беле Бартока „Замак Плавобрадог“. У Кикинду је стигао право са премијере, одржане у оквиру „Мителфеста“ у Италији.

– Први пут сам имао тако велику, улогу првог фаха. Овим сам, на неки начин прескочио мање улоге и наступио у Бартоковом делу, што није типично за почетак каријере, а све захваљујући вери мог професора да сам, карактерно и гласовно, иако млад, спреман да изнесем овако тешку и захтевну улогу – каже Тамаш. – Добио сам веома лепе комплименте и позитивне критике. Било је то дивно искуство.

Тамашов таленат препознат је и много раније – два пута добијао је стипендије „Доситеја“ за младе таленте и Фонда за унапређење вокалне уметности младих Меланије Бугариновић и ћерке Мирјане Калиновић Калин. Војвођански савет за подршку талентима наградио га је, прошлог месеца, за запажене резултате у музичкој култури.

Као најважнија признања издваја прву награду на такмичењу „Вера Ковач Виткаи“, гран при на онлајн Фестивалу словенске музике, затим специјалну награду за најперспективнији мушки глас на такмичењу соло певача „Никола Цвејић“ у Руми и награду „Мирослав Чангаловић“ Српског народног позоришта у којем је наступао као солиста у ораторијуму „Апотеоза Црњанског“.

Открива да му је велика жеља да добије улогу Фигара у Росинијевом „Севиљском берберину“, најпознатију баритонску ролу, као и улогу Грофа де Луне у Вердијевом „Трубадуру“. И свестан је, као и увек, да су велика одрицања и даље пред њим.

– Често се осећам као спортиста, морам да пазим на исхрану и да будем наспаван, одмор је важан колико и вежбање. Желим да достигнем врхунске нивое, а то подразумева одређене жртве. Морам да одбијем много ствари у којима уживају моји вршњаци. Дисциплина је неопходна да бих стигао до највећих оперских подијума – „Метрополитена“ и Миланске скале – сигуран је Тамаш. – Имам велику подршку породице и то ми много значи. Радим оно што волим, обожавам да будем на сцени, волим да се повезујем са људима, да поделим са другима оно што је мени дато.

Судећи по досадашњим достигнућима, упорности и одлучности у остварењу својих уметничких и животних циљева, шансе да Тамаш не стане на даске сцене у Њујорку или Милану сасвим су занемарљиве. Он зна свој пут и одлучно гази ка највишем циљу. И за то му чак ни срећа није потребна.

IMG_20230725_210012

Концертом фолклорних ансамбала „Вила“ из Новог Сада и „Гусле“ у дворишту Курије отворен је овогодишњи Међународни фестивал народних оркестара који ће трајати до недеље, 30. јула. Већ 22 године АДЗНМ „Гусле“ организују ФЕНОК који је ове године окупио госте из Бугарске, Пољске, Турске, Босне и Херцеговине, Румуније и наше земље.

 

-Наш фестивал јединствен је по томе што чувамо народне оркестре и традиционалну музику. Категорија народних оркестара изумире у свету јер комерцијална музика узима свој данак када је у питању култура. Ипак, ФЕНОК показује да постоје квалитетни народни оркестри које спаја иста мисија да очувају музички идентитет свог народа – рекао је Зоран Петровић, директор „Гусала“.

Фестивал је отворио градоначелник Никола Лукач који је присуствовао концерту заједно са  Дијаном Јакшић Киурски, заменицом градоначелника и чланицама Градског већа Валентином Мицковски и Мелитом Гомбар. Поздрављајући госте, али и публику која се окупила у великом броју, истакао је важност очувања језика, традиције и културног наслеђа сваког народа.

-Народна музика има своју вредност и трајање, као што и наше „Гусле“ имају своју вредност и трајање јер пуних 147 година опстају на овом простору. То је за понос комплетног града – додала је Дијана Јакшић Киурски – За све ове године показали су и доказали како се негује, чува, афирмише, ствара ова врста стваралаштва. Посвећеност „Гусле“ показују читаве године, а најпеопознатљивији су по етно кампу и ФЕНОК-у.

Прве вечери Кикинђанима се представио оркестар „Ђурђевадан“ из Бугарске који је предводио Васил Денев, један од најбољих музичких аранжера. Са њима је наступила највећа млада музичика звезда народне музике у овој земљи Петја Панева Митева (21).

-Популарност сам стекла пре две године када сам победила на фестивалу бугарске народне музике и од тада пуно наступам. Први пут сам у Кикинди, на ФЕНОК-у о ком сам слушала од колега из оркестра који су били овде пре петнаестак година. Пријатно сам изненађена организацијом, али и публиком која је одличан познавалац квалитетне музике и песме – сазнали смо Петје Паневе Митеве – Певам од своје четврте године, када сам и постала део фолклорног друштва. Завршила сам музичку школу и свирам ксилофон.

Са ансамблом „Вила“ Кикинђани имају дугогодишњу, успешну сарадњу.

-Радо наступамо у Кикинди, а са „Гуслама“ имамо одличне односе – додао је Милорад Лонић, уметнички директор ансамбла „Вила“ – У току је и етно камп који је значајан за овај део Србије. Истраживати и неговати нематеријално наслеђе је важан посао. И ове генерације младих оставиће наслеђе за своје потомство.

До недеље ће се на бини смењивати Академски оркестар из Темишвара, Народни оркестар из Турске, тамбурашки оркестар „Батини бећари“ из Румуније, Етноакадемски оркестар Стефана Манчића, вокални ансамбл „Ојпапу“  из Пољске, Саша Петровић, тенор -првак новосадске Опере. Зорица Белић сопран и ансамбл професора Љубинка Лазића одржаће концерт под називом „Балканско медитеранско вече“. У недељу ће поп и рок хитове извести бенд „Ворд ап“. Концерти почињу 20.30 сати, а улазак је бесплатан. Подршку манифестацији пружили су Град Кикинда и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.

 

 

Tera 9

Учеснике 42. Симпозијума „Тера“ данас су, у Градској кући, примили градоначелник Никола Лукач и чланица Градског већа за културу и образовање, Валентина Мицковски.

Уметници су изразили своје задовољство условима рада на Симпозијуму и боравком у нашем граду. Вајар, професор у пензији, Мирољуб Стаменковић, није први пут на „Тери“.

– Пре тридесет година био сам изабран да овде недељу дана радим на тему „печат“. Тридесет година прижељкујем да ме позовете поново, да направим велику скулптуру. Тада сам био импресиониран условима и количином материјала, а сада се та импресија повећала. Овде сам био у могућности да направим скулптуру која има два кубика. Јако сам задовољан јер остављам нешто што је врло искрено и што сам желео да радим – рекао је Стаменковић.

Валентина Мицковски изразила је жељу да се остварени контакти и сарадња наставе, не само на индивидуалном, већ и на међународном и на међуинституционалном нивоу.

– „Теру“ подржавамо и зато што, на тај начин, утичемо на свест о модерном стваралаштву у култури, а још важнија ствар је да ми ову културу остављамо својој деци – учимо их културном идентитету, наслеђу и мултикултуралности која је битна у свим сферама друштва, посебно у уметности, у којој не постоје никакве границе – изјавила је Мицковска.

После разговора са домаћинима, уметници су разгледали Градску кућу и захвалили челницима Града на гостопримству. Изразили су жељу да се врате у наш град следеће године, када буде приређена изложба дела која управо завршавају.

Симпозијум се стално прилагођава и мења на основу евалуације која се ради са учесницима. „Тера“ је увек по мери уметника, додао је Александар Липован, директор Центра за ликовну и примењену уметност „Тера“.

Tera 2

Уметници који су ове године имали привилегију да стварају на 42. Симпозијуму „Тера“, полако завршавају своје радове и сабирају утиске после једномесечног боравка у нашем граду. У простору Атељеа, у пуном уметничком комфору, једну скулптуру великог и две мањег, галеријског формата, оставиће и Саша Панчић из Београда, сликар по вокацији, али и вајар чије су скулптуре у металу већ годинама део јавног простора.

– Скултпутре су мало ван мог уобичајеног рада и поетике. Из поштовања према материјалу који вам одређује шта можете и шта не можете, морате бити спремни да изађете из личног поетског комфора који сте зидали годинама – прецизира Панчић. – „Тера“ је за нас прилика да пуно научимо, без обзира на искуство. Све је ново. Мало је рећи да смо задовољни, постали смо тим.

Ледија Костандини, прва је уметница из Албаније, учесница Симпозијума. Ствара у различитим медијима, укључујући и инсталације, те јој рад са глином није стран. Стационирана је у Тирани где има свој студио и ради као слободни уметник.

– Сада се питам зашто раније нисам више радила у глини јер сам овде схватила да имам талента и за то. Када је у питању тема, хтела сам да изаберем нешто компликованије, што је изазов, хтела сам да се помучим. Изабрала сам две руке, за то ме је инспирисала глина, не као материјал, већ као објект, она означава нашу повезаност са земљом – објашњава Ледија. – Не могу ни да опишем осећај који имам овде, и није у питању само радно искуство, јаке везе створили смо и на људској основи. Све је јако добро организовано, „Тера“ тим је предиван, све нам омогућавају. Упознала сам много људи у Кикинди, били смо на многим догађајима, видела сам и алтернативну и андерграунд живот града који је јако миран и има дивна места за опуштање. Надам се да ћу имати прилику поново да дођем и надам се даљој сарадњи са „Тером“ – и других уметника и организација из Албаније.

Са Ла Палме на Канарским Острвима стигао је вајар Хорхе Веда.

– Веома сам пријатно изненађен, осећам се јако лепо овде. Рад на „Тери“, град и људи, све је дивно – каже Хорхе. – Моје дело је триптих по грчком миту „Отмица Европе“. Надам се да ћу се вратити следеће године да видим своје скулптуре на изложби и све људе које сам овде упознао.

На 42. сазиву стварају и Никола Ненадић из Хрватске и Чедомир Васић и Мирољуб Стаменковић из Србије.

Радове са овогодишњег симпозијума Кикинђани ће имати прилику да виде на Тргу од следећег лета и отварања 43. Симпозијума. До тада, као и увек, „Теру“ промовишу њени учесници, они који су имали част да Симпозијум упишу у своју уметничку биографију.

fenokkk

Међународни фестивал оркестара ФЕНОК у организацији АДЗНМ „Гусле“ одржава се  22. пут. Суграђани ће од сутра, уторка, 25. јула до недеље, 30. јула од  20.30 сати у дворишту Курије моћи да уживају у традиционалној музици оркестара из Бугарске, Турске, Румуније, Пољске, Босне и Херцеговине и више домаћих ансамбала.

Прво вече резервисано је за концерт фолклора. Наступиће домаћини „Гусле“ и фолклорни ансамбл „Вила“ из Новог Сада. У 21.45 сати биће одржан концерт Петра Панева, а публици ће се представити орекстар „Ђерђевдан“ из Бугарске под вођством Васила Денева и Народни оркестар „Гусала“. У четвртак   наступају Народни оркестар из Истанбула под управом Ахмеда Текина Кумаша, Академски оркестар из Темишвара који предводи професор Емил Лучано Рошке, Етноакадемски оркестар Стефана Манчића и домаћини „Гусле“.

Петак, 28. јул резервисан је за тамбурашки оркестар „Батине бећаре“ из Великог Сенмиклуша, вокални ансамбл „Ојпапу“ из Лођа из Пољске и Академски оркестар из Темишвара.

Претпоследњег дана, у суботу, поред гостију из Турске и Пољске, концертну минијатуру извешће Саша Петровић, тенор-првак новосадске опере, док ће се одржати и концерт „Балканско медитеранско вече“ на ком наступа Зорица Белић сопран и ансамбл професора Љубинка Лазића.

Последњег дана, у недељу, бенд „Ворд ап“ одржаће одличан поп-рок концерт.

Покровитељ је град Кикинда , а финансијску подршку пружио је и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.

 

Zorica 5

Мокринској песникињи, Зорици Деспотов, ових дана стигла је још једна вредна награда. За стихове песме „Прамен“ освојила је прво место на Међународном фестивалу забавне музике за децу и младе „ТИН“ у Доњем Милановцу. Песму је отпевала Новосађанка Бојана Срдановић, још једна од младих који радо слушају, читају и певају Зоричину поезију.

Зорица Деспотов је васпитачица у вртићу „Невен“ у Мокрину. Рођена у Мојковцу, на северу Црне Горе, по завршетку Више педагошке у Кикинди, у Мокрин се, некако, вратила.

– У Мокрин нисам дошла случајно, то је родно место моје мајке и, после двадесет година проживљених овде, доживљавам га као свој други родни крај – каже Зорица.

Иако је поезију почела да пише врло рано, каже, животне околности, школовање, касније породица и посао, удаљили су је од писања, све до пре неколико година.

– Прва збирка песама, „Где станује срећа“, припремљена је у необично кратком року, јер су стихови као лавина једноставно извирали из мене – објашњава Зорица. – Наравно, без подршке и помоћи неколицине драгих људи, никада не бих успела у томе, јер таленат сам по себи није довољан.За прву збирку рецензију је написао познати писац за најмлађе, Тоде Николетић. Да стихови више не могу да чекају било је јасно кад је, непуне две године касније, 2021, изашла још једна књига поезије за децу, „Скакутаво детињство“.

– Поезија за децу важна је из три аспекта – сазнајног, естетског и васпитног. У раду са децом, схватила сам да поезија умногоме олакшава усвајање одређених знања, препознавање емоција, друштвених односа и појава, а с друге стране подстиче машту, као покретачку енергију детета – истиче песникиња.

У припреми оба наслова Зорица је помоћ имала од своје талентоване ћерке Емилије, која је ауторка илустрација. Обе књиге издао је “Графофсет Челарево”. У међувремену, композитори и извођачи су препознали њен таленат. Прва песма коју је написала била је за Кикинђанку Ену Гогић. Песма под називом “Ена” донела јој је успех на бројним међународним и музичким фестивалима у нашој земљи.Поезија Зорице Деспотов део је бројних зборника песама за децу, уз стихове истакнутих савремених писаца. Ипак, постоји нешто што је Зорици важније.

– Највећа награда је када видим да ме деца препознају, прилазе да ме загрле и када говоре моје стихове. Некако волим да мислим да моје време тек долази и да ћу да растем и развијам се заједно са својом поезијом. Инспирацију проналазим у деци са којом радим, у успоменама на своје детињство и људе који су га обележили, у лепоти света који нас окружује и у љубави као основној емоцији од које увек полазим и којој се враћам – закључује Зорица.Песникиња коју у Мокрину с љубављу називају поетесом и наследницом Мике и Раше, васпитачица којој деца трче у загрљај и када одавно више нису у забавишту, сада се спрема за још једно остварење својих жеља – припрема књигу песама за одрасле, у сарадњи са својом Емилијом, наравно.

Њен раст и развој као песникиње сигурно ће бити на понос њене породице, али и свих Мокринчана. А њена рима, ведра, полетна и љубави пуна, свакако ће јој осигурати место међу најбољим песницима и много даље од њеног другог родног краја.

 

 

 

 

PLAKAT 1

„Кикинда Опен Ер“ нови је културни садржај  у ком ће  26. и 27. августа моћи да уживају сви суграђани. Организатор је Културни центар, а по угледу на светске градове и Кикинђани ће моћи да присуствују фестивалу културе под отвореним небом, истакао је Марко Марковљев.

-Наш град има мноштво занимљивих садржаја, али је мало оних који превазилазе границе Кикинде. Стога смо дошли на идеју да организујемо фестивал културе који ће свим Кикинђанима, комшијама у окружењу и гостима нашег града представити врхунску културу. Првог дана планиран је концерт Гудачке репрезентације Србије коју је окупио наш прослављени виолинста Стефан Миленковић и то код споменика Жртвама фашизма – рекао је Марковљев.

Централни догађај је 27. августа на Старом језеру чији потенцијал је, како наводи Марковљев, недовољно искоришћен.

-Кикинда ће бити домаћин „Рок опери“ под вођством диригента и арнжера Федoра Вртачника. Ванвременски антологијски рок хитови биће изведени у посебном симфонијском звуку и специфичним интерпретацијама. Наступају хор и окестар Народног позоришта и новосадски „Биг бенд“, као и солисти међу којима су Бојана Стаменов, Јелена Гавриловић и остали.  – казао је Марко Марковљев и додао да се нада да ће фестивал културе на отвореном постати традиционалан и још бољи јер Кикинда је престоница културе са или без титуле.

Генерални покровитељ је Град Кикинда, а став локалне самоуправе је да простор Старог језера може боље и садржајније да се искористи, казала је Валентина Мицковски, чланица Градског већа.

-Локална самоуправа употпуности подржава овај догађај јер имамо заједнички циљ да унпаредимо културну понуду града, испунимо културне потребе и подигнемо културу на виши ниво – напоменула је Валентина Мицковски – Културни садржаји током дводневног фестивала прилагођени су свим узрастима  и сигурна сам да ће сви програми бити посећени.

Концерти су од 20 часова и бесплатни су. На Старом језеру планиране су и радионице за децу, као и Ноћни базар на ком ће се представити локални произвођачи хране и пића.