Kultura Arhive | Page 72 of 95

Etno kamp ispunio očekivanja učesnika

Aleksandra Djuran July 31, 2023

Etnokamp u organizaciji Akademskog društva za negovanje muzike „Gusle“ završen je u nedelju. Kikinda je 22. put bila domaćin studentima muzičkih akademija i srednjoškolcima muzičkih škola iz Beograda, Novog Sada, Banja Luke, Subotice, Sombora i Visoke škole iz Kikinde. U istraživačkoj stanici folkloristike boravilo je 25 učesnika. Stanislava Đorđević studentkinja je treće godine Akademije umetnosti u Banja Luci na smeru etnomuzikologija.

-Prvi put sam na etno kampu i utisci su odlični. Puno smo naučili, pre svega, nove igre, kao i više o oblasti Pomorišja za koju nisam znala da postoji. Sjajno je što postoji ovakav kamp koji nam omogućava da i praktično primenimo ono što učimo – istakla je Stanislava Đorđević.

Teodora Milić iz Banatskog Karađorđeva završila je srednju muzičku školu, smer gitara i upisala je etnomuzikologiju na novosadskoj Akademiji.

-Iako je bilo pomalo naporno, iskustvo koje sam stekla je veoma važno. Prvi put sam bila na terenu i videla kako to izgleda – napomenula je Teodora Milić.

Dejana Kovačević iz Subotice, završila je treći razred Gimnazije i parlelno pohađa muzičku školu.

-Znanja koja sam stekla su korisna i ona će mi pomoći da se opredelim za dalje školovanje. Ljude koje sam upoznala pamtiću uvek. FENOK je doprineo da prvi put čujem pojedine tradicionalne instrumente – saznali smo od Dejana Kovačević.

Dr Dragica Panić sa muzičke akademije iz Banja Luka, mentor je etno kampa od samog početka, a ove godine komentor je bio umetnički rukovodilac „Gusala“ Igor Popov.

-Temelji koje smo postavili pokazali su se odlični i kamp je nadrastao je sam sebe. Pored očuvanja tradicije, naš cilj bio je povezivanje studenata i akademija u čemu smo uspeli i sada se uključuju i druge zemlje. Pohvalila bih sve zaposlene u „Guslama“ koji već 22 godine predano rade, a uspeli su i u nameri da se malo kolo uvrsti na Uneskovu nacionalnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa, što je ogroman korak u napretku samog društva. Otvoren je i smer vaspitač za tradicionalne igre, što je na samom početku izgledalo nestvarno. – precizirala je dr Panić – S obzirom da se pibližavamo jubilejima nadam se da će svi uspesi i rezultati biti objedinjeni u monografiji. Ne postoji osoba koja je bila ovde, a da je otišla nezadovoljna, da nije proširila vidike i ponela puno znanja.

Dr Kristina Plaljanin Simić, docent novosadske Akademije umetnosti i prpfesor VŠSSOV u Kikindi napominje da etno kamp ima kontinuitet koji prepoznaju kako studenti, tako i predvači.

-Posetili smo Torak odnosno Begejce u Rumuniji gde su nas ugostili članovi „Lire“, jednog od najstarijih kulturno-umetničkih društava ovog podnevlja. Upoznali smo se sa pevačkom tradicijom, koju čine pesme dojne. Zaigrali smo i igre ardeljanu, vrtitu, a čuli smo i cimbalo. Ovo iskustvo je važno, jer su pojedini studenti prvi put bili na terenu i istraživali u pravom smislu te reči – rekla je Kristina Pljanin Simić.

Muzičke, pevačke i igračke radionice, predvanja eminentnih stručnjaka, univerztetskih profesora iz zemlje i inostranstva iz oblasti etnomuzikologije i etnokoreologije i etnologije, promocije knjige upotpunile su ovogodišnji etno kamp.

U salonu Muzeja „Tera”: Izložba Lane Vasiljević „Mnogougao 3”

Jelena Trifunović July 31, 2023

U salonu Muzeja, posetioci su do 28. avgusta u prilici da pogledaju izložbu umetnice iz Beograda Lane Vasiljević „Mnogougao 3”. U novoj seriji radova umetnica stvara instalacije kombinujući preoblikovane, nekada upotrebne predmete iz svoje svakodnevice ili vizuelnog iskustva.

Pored objekata, učešće ambijenta u kreiranju njene umetnosti jeste esencijalno stoga svaki podtekst koji se rađa jeste nezaobilazni deo autorkinog umetničkog rada, navodi Verica Nemet, istoričarka umetnosti, kustoskinja Muzeja „Tera”.

„Dok proizvodi prostorne instalacije sastavljene od izvajanih ili svakodnevnih predmeta, Lana Vasiljević polazi od osnove koja je tako arhetipska, odnosno podleže urođenim obrascima koji su nastali kao rezultat vekovnog taloženja iskustava brojnih generacija predaka. Umetnost koju gradi egzistira kao spona između našeg sveta i onog nevidljivog dela stvarnosti koji se nesumnjivo oseća u svakom deliću našeg postojanja”- rezimirala je Nemet.

Lana Vasiljević je diplomirala i magistrirala na odseku vajarstva na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Dobitnica je više priznanja. Izlagala je na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Na Internacionalnom simpozijumu skulptura u terakoti „Tera” učestvovala je 1999. godine. Njeni radovi nalaze se u Muzeju savremene umetnosti, Muzeju grada Beograda, Telenor kolekciji kao i u privatnim kolekcijama. Živi i radi u Beogradu.

Veče folklora – mladi u Banatskom Velikom Selu čuvaju tradiciju zavičaja predaka

Igor Crnogorac July 28, 2023

U okviru obeležavanja Dana Banatskog Velikog Sela večeras je, na sportskim terenima, u organizaciji Kulturno-umetničkog društva „Marija Bursać“, održano Veče folklora.

– Gosti su nam članovi KUD „Budućnost“ iz Dobanovaca i Kulturnog centra „Svetozar Marković“ iz Zrenjanina sa kojima sarađujemo i razmenjujemo nastupe. Naše Društvo ima 120 članova i večeras premijerno predstavlja koreografiju “Binačka Morava” – rekao je predsednik KUD-a „Marija Bursać“, Predrag Santrač.

Događaju je prisustvovao gradonačelnik Nikola Lukač sa saradnicima.

– Pružamo podršku i KUD-u i Mesnoj zajednici u organizaciji ovakvih događaja – kazao je predsednik Skupštine Grada, Mladen Bogdan. – Uprkos tome što nam spočitavaju da smo na svim događajima, želimo da poručimo da je važno da budemo sa svojim narodom, sa svojim sugrađanima, da im pružimo podršku, da uslišimo njihove ženje, da pokažemo da je glavni cilj rast i razvoj svih mesnih zajednica.

Velikoselcima i njihovim gostima obratila se zamenica gradonačelnika, Dijana Jakšić Kiurski.

– Ovakvi događaji podsećaju nas na neko zaboravljeno vreme kada su postojale određene vrednosti, kada se znao red u svim segmentima društva, kada se negovao i poštovao kult porodice, zajedništva i ognjišta, kada se znalo ko je ko u kući i postojalo je poštovanje prema starijima, prema majci i ocu, kada smo vaspitavani da pružamo i širimo ljubav u porodici, prema svom bližnjem. Ukoliko u ovakvim prilikama bar malo uspevamo da osvestimo sve to, da se setimo tih životnih vrednosti i da ih vratimo, onda treba da poželimo da ovakvi susreti traju jer se, na taj način, čuva ono najbolje i najlepše u tradiciji našeg naroda i zavičaja – istakla je Dijana Jakšić Kiurski.

Pred prepunim tribinama tri izuzetna folklorna ansambla izvela su igre iz svih krajeva naše zemlje, kao i iz zavičaja svojih očeva i dedova.

Programi Dana Banatskog Velikog Sela nastavljaju se tokom vikenda – u subotu, od 14 sati, Udruženje žena „Orhideja“ će, kod Zavičajne kuće organizovati takmičenje „Najlepši krajiški kolač“, a za 21 sat zakazan je „Krajiški višeboj“. U nedelju će se, na jezeru „Laguna“, od 12 sati, održati takmičenje u kuvanju riblje čorbe.

Programe proslave Dana sela organizuju udruženja iz ovog mesta, uz podršku Mesne zajednice i Grada.

Tamaš Kiš ostvaruje dečački san – odlučno grabi ka Milanskoj skali

Igor Crnogorac July 28, 2023

Mladi bariton, Kikinđanin Tamaš Kiš upravo se vratio iz Trsta u kojem je premijerno odigrao naslovnu ulogu u operi Bele Bartoka „Zamak Plavobradog“. Pored zapaženog nastupa i odličnih kritika stručnjaka, ocenjeno je i da je, ovim „preskočio“ nekoliko faza u razvoju operskog pevača.

Tamaš je tek na prvoj godini solo pevanja na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu, ali je i najbolji primer kako se, ne oslanjajući se samo na talenat, uspeh postiže radom i upornošću. Ovaj mladić ima 24 godine i, posle završene dve srednje škole, trenutno je na masteru novosadske i redovnim studijama beogradske muzičke akademije.

– Još kao dete sam želeo da se bavim operskim pevanjem, to sam jako rano odlučio. Porodično imamo sluha, deda i brat su muzičari, ali niko, osim mene, nije klasičar – kaže Tamaš.

Svoje školovanje, koje obuhvata po dve osnovne i srednje muzičke škole i dve muzičke akademije, opisuje kao svoj put snova.

– Iako sam od početka znao da želim da budem solista, prvo sam hteo da završim muzikologiju jer smatram da je veoma važno da, kao solo pevač, imam znanje o teoriji – objašnjava Tamaš.

Pohađao je Osnovnu muzičku školu u Kikindi, odsek klavir. Na završnoj godini Srednje muzičke škole, smer teorija muzike u Zrenjaninu, ubrzano završava dve godine osnovne muzičke škole – smer solo pevanje, sve kod profesorice Svetlane Birkin. Zatim upisuje muzikologiju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i, paralelno, pohađa solo pevanje u Srednjoj muzičkoj školi „Isidor Bajić“. Tada mu je, kaže, mnogo pomogla profesorka Marta Balaž, koja ga je i prepoznala kao baritona.

– Moj sledeći i glavni cilj bio je da upišem solo pevanje kod profesora Nikole Mijailovića, evropski poznatog solistu i pedagoga, na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu i u tome sam uspeo – otkriva Tamaš i dodaje da je, ponovo istovremeno, u Novom Sadu završio master studije muzikologije.

Već na prvoj godini solo pevanja imao je brojne nastupe u operama. Od 2021. godine deo je projekta beogradske Muzičko-opersko-teatarske organizacije. U operi Stanislava Biničkog „Na uranku“ nastupio je u dvema ulogama – glasa iz naroda i Redžepa. Ulogu oca izveo je u operi „Dečija soba“, nastupio je u kamernoj operi „Ničija ruža“, a u delu „Hajde da napravimo operu/Mali dimničar“ Bendžamina Britna, ponovo je u dvostrukoj ulozi – Crnog Boba i Toma.

Profesor Mijailović preporučuje ga za međunarodni projekat tri muzičke akademije – beogradske, novosadske i Konzervatorijuma „Đuzepe Tartini“ u Trstu u kojem dobija noseću i naslovnu ulogu u delu Bele Bartoka „Zamak Plavobradog“. U Kikindu je stigao pravo sa premijere, održane u okviru „Mitelfesta“ u Italiji.

– Prvi put sam imao tako veliku, ulogu prvog faha. Ovim sam, na neki način preskočio manje uloge i nastupio u Bartokovom delu, što nije tipično za početak karijere, a sve zahvaljujući veri mog profesora da sam, karakterno i glasovno, iako mlad, spreman da iznesem ovako tešku i zahtevnu ulogu – kaže Tamaš. – Dobio sam veoma lepe komplimente i pozitivne kritike. Bilo je to divno iskustvo.

Tamašov talenat prepoznat je i mnogo ranije – dva puta dobijao je stipendije „Dositeja“ za mlade talente i Fonda za unapređenje vokalne umetnosti mladih Melanije Bugarinović i ćerke Mirjane Kalinović Kalin. Vojvođanski savet za podršku talentima nagradio ga je, prošlog meseca, za zapažene rezultate u muzičkoj kulturi.

Kao najvažnija priznanja izdvaja prvu nagradu na takmičenju „Vera Kovač Vitkai“, gran pri na onlajn Festivalu slovenske muzike, zatim specijalnu nagradu za najperspektivniji muški glas na takmičenju solo pevača „Nikola Cvejić“ u Rumi i nagradu „Miroslav Čangalović“ Srpskog narodnog pozorišta u kojem je nastupao kao solista u oratorijumu „Apoteoza Crnjanskog“.

Otkriva da mu je velika želja da dobije ulogu Figara u Rosinijevom „Seviljskom berberinu“, najpoznatiju baritonsku rolu, kao i ulogu Grofa de Lune u Verdijevom „Trubaduru“. I svestan je, kao i uvek, da su velika odricanja i dalje pred njim.

– Često se osećam kao sportista, moram da pazim na ishranu i da budem naspavan, odmor je važan koliko i vežbanje. Želim da dostignem vrhunske nivoe, a to podrazumeva određene žrtve. Moram da odbijem mnogo stvari u kojima uživaju moji vršnjaci. Disciplina je neophodna da bih stigao do najvećih operskih podijuma – „Metropolitena“ i Milanske skale – siguran je Tamaš. – Imam veliku podršku porodice i to mi mnogo znači. Radim ono što volim, obožavam da budem na sceni, volim da se povezujem sa ljudima, da podelim sa drugima ono što je meni dato.

Sudeći po dosadašnjim dostignućima, upornosti i odlučnosti u ostvarenju svojih umetničkih i životnih ciljeva, šanse da Tamaš ne stane na daske scene u Njujorku ili Milanu sasvim su zanemarljive. On zna svoj put i odlučno gazi ka najvišem cilju. I za to mu čak ni sreća nije potrebna.

FENOK most saradnje u očuvanju tradicije

Aleksandra Djuran July 25, 2023

Koncertom folklornih ansambala „Vila“ iz Novog Sada i „Gusle“ u dvorištu Kurije otvoren je ovogodišnji Međunarodni festival narodnih orkestara koji će trajati do nedelje, 30. jula. Već 22 godine ADZNM „Gusle“ organizuju FENOK koji je ove godine okupio goste iz Bugarske, Poljske, Turske, Bosne i Hercegovine, Rumunije i naše zemlje.

-Naš festival jedinstven je po tome što čuvamo narodne orkestre i tradicionalnu muziku. Kategorija narodnih orkestara izumire u svetu jer komercijalna muzika uzima svoj danak kada je u pitanju kultura. Ipak, FENOK pokazuje da postoje kvalitetni narodni orkestri koje spaja ista misija da očuvaju muzički identitet svog naroda – rekao je Zoran Petrović, direktor „Gusala“.

Festival je otvorio gradonačelnik Nikola Lukač koji je prisustvovao koncertu zajedno sa Dijanom Jakšić Kiurski, zamenicom gradonačelnika i članicama Gradskog veća Valentinom Mickovski i Melitom Gombar. Pozdravljajući goste, ali i publiku koja se okupila u velikom broju, istakao je važnost očuvanja jezika, tradicije i kulturnog nasleđa svakog naroda.

-Narodna muzika ima svoju vrednost i trajanje, kao što i naše „Gusle“ imaju svoju vrednost i trajanje jer punih 147 godina opstaju na ovom prostoru. To je za ponos kompletnog grada – dodala je Dijana Jakšić Kiurski – Za sve ove godine pokazali su i dokazali kako se neguje, čuva, afirmiše, stvara ova vrsta stvaralaštva. Posvećenost „Gusle“ pokazuju čitave godine, a najpeopoznatljiviji su po etno kampu i FENOK-u.

Prve večeri Kikinđanima se predstavio orkestar „Đurđevadan“ iz Bugarske koji je predvodio Vasil Denev, jedan od najboljih muzičkih aranžera. Sa njima je nastupila najveća mlada muzičika zvezda narodne muzike u ovoj zemlji Petja Paneva Miteva (21).

-Popularnost sam stekla pre dve godine kada sam pobedila na festivalu bugarske narodne muzike i od tada puno nastupam. Prvi put sam u Kikindi, na FENOK-u o kom sam slušala od kolega iz orkestra koji su bili ovde pre petnaestak godina. Prijatno sam iznenađena organizacijom, ali i publikom koja je odličan poznavalac kvalitetne muzike i pesme – saznali smo Petje Paneve Miteve – Pevam od svoje četvrte godine, kada sam i postala deo folklornog društva. Završila sam muzičku školu i sviram ksilofon.

Sa ansamblom „Vila“ Kikinđani imaju dugogodišnju, uspešnu saradnju.

-Rado nastupamo u Kikindi, a sa „Guslama“ imamo odlične odnose – dodao je Milorad Lonić, umetnički direktor ansambla „Vila“ – U toku je i etno kamp koji je značajan za ovaj deo Srbije. Istraživati i negovati nematerijalno nasleđe je važan posao. I ove generacije mladih ostaviće nasleđe za svoje potomstvo.

Do nedelje će se na bini smenjivati Akademski orkestar iz Temišvara, Narodni orkestar iz Turske, tamburaški orkestar „Batini bećari“ iz Rumunije, Etnoakademski orkestar Stefana Mančića, vokalni ansambl „Ojpapu“ iz Poljske, Saša Petrović, tenor -prvak novosadske Opere. Zorica Belić sopran i ansambl profesora Ljubinka Lazića održaće koncert pod nazivom „Balkansko mediteransko veče“. U nedelju će pop i rok hitove izvesti bend „Vord ap“. Koncerti počinju 20.30 sati, a ulazak je besplatan. Podršku manifestaciji pružili su Grad Kikinda i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.

Umetnici – učesnici Simpozijuma na prijemu u Gradskoj kući

Igor Crnogorac July 25, 2023

Učesnike 42. Simpozijuma „Tera“ danas su, u Gradskoj kući, primili gradonačelnik Nikola Lukač i članica Gradskog veća za kulturu i obrazovanje, Valentina Mickovski.

Umetnici su izrazili svoje zadovoljstvo uslovima rada na Simpozijumu i boravkom u našem gradu. Vajar, profesor u penziji, Miroljub Stamenković, nije prvi put na „Teri“.

– Pre trideset godina bio sam izabran da ovde nedelju dana radim na temu „pečat“. Trideset godina priželjkujem da me pozovete ponovo, da napravim veliku skulpturu. Tada sam bio impresioniran uslovima i količinom materijala, a sada se ta impresija povećala. Ovde sam bio u mogućnosti da napravim skulpturu koja ima dva kubika. Jako sam zadovoljan jer ostavljam nešto što je vrlo iskreno i što sam želeo da radim – rekao je Stamenković.

Valentina Mickovski izrazila je želju da se ostvareni kontakti i saradnja nastave, ne samo na individualnom, već i na međunarodnom i na međuinstitucionalnom nivou.

– „Teru“ podržavamo i zato što, na taj način, utičemo na svest o modernom stvaralaštvu u kulturi, a još važnija stvar je da mi ovu kulturu ostavljamo svojoj deci – učimo ih kulturnom identitetu, nasleđu i multikulturalnosti koja je bitna u svim sferama društva, posebno u umetnosti, u kojoj ne postoje nikakve granice – izjavila je Mickovska.

Posle razgovora sa domaćinima, umetnici su razgledali Gradsku kuću i zahvalili čelnicima Grada na gostoprimstvu. Izrazili su želju da se vrate u naš grad sledeće godine, kada bude priređena izložba dela koja upravo završavaju.

Simpozijum se stalno prilagođava i menja na osnovu evaluacije koja se radi sa učesnicima. „Tera“ je uvek po meri umetnika, dodao je Aleksandar Lipovan, direktor Centra za likovnu i primenjenu umetnost „Tera“.

Završnica Simpozijuma „Tera“ – glina kao izazov izlaska iz ličnog poetskog komfora

Igor Crnogorac July 24, 2023

Umetnici koji su ove godine imali privilegiju da stvaraju na 42. Simpozijumu „Tera“, polako završavaju svoje radove i sabiraju utiske posle jednomesečnog boravka u našem gradu. U prostoru Ateljea, u punom umetničkom komforu, jednu skulpturu velikog i dve manjeg, galerijskog formata, ostaviće i Saša Pančić iz Beograda, slikar po vokaciji, ali i vajar čije su skulpture u metalu već godinama deo javnog prostora.

– Skultputre su malo van mog uobičajenog rada i poetike. Iz poštovanja prema materijalu koji vam određuje šta možete i šta ne možete, morate biti spremni da izađete iz ličnog poetskog komfora koji ste zidali godinama – precizira Pančić. – „Tera“ je za nas prilika da puno naučimo, bez obzira na iskustvo. Sve je novo. Malo je reći da smo zadovoljni, postali smo tim.

Ledija Kostandini, prva je umetnica iz Albanije, učesnica Simpozijuma. Stvara u različitim medijima, uključujući i instalacije, te joj rad sa glinom nije stran. Stacionirana je u Tirani gde ima svoj studio i radi kao slobodni umetnik.

– Sada se pitam zašto ranije nisam više radila u glini jer sam ovde shvatila da imam talenta i za to. Kada je u pitanju tema, htela sam da izaberem nešto komplikovanije, što je izazov, htela sam da se pomučim. Izabrala sam dve ruke, za to me je inspirisala glina, ne kao materijal, već kao objekt, ona označava našu povezanost sa zemljom – objašnjava Ledija. – Ne mogu ni da opišem osećaj koji imam ovde, i nije u pitanju samo radno iskustvo, jake veze stvorili smo i na ljudskoj osnovi. Sve je jako dobro organizovano, „Tera“ tim je predivan, sve nam omogućavaju. Upoznala sam mnogo ljudi u Kikindi, bili smo na mnogim događajima, videla sam i alternativnu i andergraund život grada koji je jako miran i ima divna mesta za opuštanje. Nadam se da ću imati priliku ponovo da dođem i nadam se daljoj saradnji sa „Terom“ – i drugih umetnika i organizacija iz Albanije.

Sa La Palme na Kanarskim Ostrvima stigao je vajar Horhe Veda.

– Veoma sam prijatno iznenađen, osećam se jako lepo ovde. Rad na „Teri“, grad i ljudi, sve je divno – kaže Horhe. – Moje delo je triptih po grčkom mitu „Otmica Evrope“. Nadam se da ću se vratiti sledeće godine da vidim svoje skulpture na izložbi i sve ljude koje sam ovde upoznao.

Na 42. sazivu stvaraju i Nikola Nenadić iz Hrvatske i Čedomir Vasić i Miroljub Stamenković iz Srbije.

Radove sa ovogodišnjeg simpozijuma Kikinđani će imati priliku da vide na Trgu od sledećeg leta i otvaranja 43. Simpozijuma. Do tada, kao i uvek, „Teru“ promovišu njeni učesnici, oni koji su imali čast da Simpozijum upišu u svoju umetničku biografiju.

FENOK otvara svoja vrata od utorka do nedelje

Aleksandra Djuran July 24, 2023

Međunarodni festival orkestara FENOK u organizaciji ADZNM „Gusle“ održava se 22. put. Sugrađani će od sutra, utorka, 25. jula do nedelje, 30. jula od 20.30 sati u dvorištu Kurije moći da uživaju u tradicionalnoj muzici orkestara iz Bugarske, Turske, Rumunije, Poljske, Bosne i Hercegovine i više domaćih ansambala.

Prvo veče rezervisano je za koncert folklora. Nastupiće domaćini „Gusle“ i folklorni ansambl „Vila“ iz Novog Sada. U 21.45 sati biće održan koncert Petra Paneva, a publici će se predstaviti orekstar „Đerđevdan“ iz Bugarske pod vođstvom Vasila Deneva i Narodni orkestar „Gusala“. U četvrtak nastupaju Narodni orkestar iz Istanbula pod upravom Ahmeda Tekina Kumaša, Akademski orkestar iz Temišvara koji predvodi profesor Emil Lučano Roške, Etnoakademski orkestar Stefana Mančića i domaćini „Gusle“.

Petak, 28. jul rezervisan je za tamburaški orkestar „Batine bećare“ iz Velikog Senmikluša, vokalni ansambl „Ojpapu“ iz Lođa iz Poljske i Akademski orkestar iz Temišvara.

Pretposlednjeg dana, u subotu, pored gostiju iz Turske i Poljske, koncertnu minijaturu izvešće Saša Petrović, tenor-prvak novosadske opere, dok će se održati i koncert „Balkansko mediteransko veče“ na kom nastupa Zorica Belić sopran i ansambl profesora Ljubinka Lazića.

Poslednjeg dana, u nedelju, bend „Vord ap“ održaće odličan pop-rok koncert.

Pokrovitelj je grad Kikinda , a finansijsku podršku pružio je i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.

Zorica Despotov – stihovi obojeni detinjstvom, lepotom i ljubavlju

Igor Crnogorac July 24, 2023

Mokrinskoj pesnikinji, Zorici Despotov, ovih dana stigla je još jedna vredna nagrada. Za stihove pesme „Pramen“ osvojila je prvo mesto na Međunarodnom festivalu zabavne muzike za decu i mlade „TIN“ u Donjem Milanovcu. Pesmu je otpevala Novosađanka Bojana Srdanović, još jedna od mladih koji rado slušaju, čitaju i pevaju Zoričinu poeziju.

Zorica Despotov je vaspitačica u vrtiću „Neven“ u Mokrinu. Rođena u Mojkovcu, na severu Crne Gore, po završetku Više pedagoške u Kikindi, u Mokrin se, nekako, vratila.

– U Mokrin nisam došla slučajno, to je rodno mesto moje majke i, posle dvadeset godina proživljenih ovde, doživljavam ga kao svoj drugi rodni kraj – kaže Zorica.

Iako je poeziju počela da piše vrlo rano, kaže, životne okolnosti, školovanje, kasnije porodica i posao, udaljili su je od pisanja, sve do pre nekoliko godina.

– Prva zbirka pesama, „Gde stanuje sreća“, pripremljena je u neobično kratkom roku, jer su stihovi kao lavina jednostavno izvirali iz mene – objašnjava Zorica. – Naravno, bez podrške i pomoći nekolicine dragih ljudi, nikada ne bih uspela u tome, jer talenat sam po sebi nije dovoljan.Za prvu zbirku recenziju je napisao poznati pisac za najmlađe, Tode Nikoletić. Da stihovi više ne mogu da čekaju bilo je jasno kad je, nepune dve godine kasnije, 2021, izašla još jedna knjiga poezije za decu, „Skakutavo detinjstvo“.

– Poezija za decu važna je iz tri aspekta – saznajnog, estetskog i vaspitnog. U radu sa decom, shvatila sam da poezija umnogome olakšava usvajanje određenih znanja, prepoznavanje emocija, društvenih odnosa i pojava, a s druge strane podstiče maštu, kao pokretačku energiju deteta – ističe pesnikinja.

U pripremi oba naslova Zorica je pomoć imala od svoje talentovane ćerke Emilije, koja je autorka ilustracija. Obe knjige izdao je “Grafofset Čelarevo”. U međuvremenu, kompozitori i izvođači su prepoznali njen talenat. Prva pesma koju je napisala bila je za Kikinđanku Enu Gogić. Pesma pod nazivom “Ena” donela joj je uspeh na brojnim međunarodnim i muzičkim festivalima u našoj zemlji.Poezija Zorice Despotov deo je brojnih zbornika pesama za decu, uz stihove istaknutih savremenih pisaca. Ipak, postoji nešto što je Zorici važnije.

– Najveća nagrada je kada vidim da me deca prepoznaju, prilaze da me zagrle i kada govore moje stihove. Nekako volim da mislim da moje vreme tek dolazi i da ću da rastem i razvijam se zajedno sa svojom poezijom. Inspiraciju pronalazim u deci sa kojom radim, u uspomenama na svoje detinjstvo i ljude koji su ga obeležili, u lepoti sveta koji nas okružuje i u ljubavi kao osnovnoj emociji od koje uvek polazim i kojoj se vraćam – zaključuje Zorica.Pesnikinja koju u Mokrinu s ljubavlju nazivaju poetesom i naslednicom Mike i Raše, vaspitačica kojoj deca trče u zagrljaj i kada odavno više nisu u zabavištu, sada se sprema za još jedno ostvarenje svojih želja – priprema knjigu pesama za odrasle, u saradnji sa svojom Emilijom, naravno.

Njen rast i razvoj kao pesnikinje sigurno će biti na ponos njene porodice, ali i svih Mokrinčana. A njena rima, vedra, poletna i ljubavi puna, svakako će joj osigurati mesto među najboljim pesnicima i mnogo dalje od njenog drugog rodnog kraja.

Festival “Kikinda Open Er” prvi put u našem gradu

Aleksandra Djuran July 21, 2023

„Kikinda Open Er“ novi je kulturni sadržaj u kom će 26. i 27. avgusta moći da uživaju svi sugrađani. Organizator je Kulturni centar, a po ugledu na svetske gradove i Kikinđani će moći da prisustvuju festivalu kulture pod otvorenim nebom, istakao je Marko Markovljev.

-Naš grad ima mnoštvo zanimljivih sadržaja, ali je malo onih koji prevazilaze granice Kikinde. Stoga smo došli na ideju da organizujemo festival kulture koji će svim Kikinđanima, komšijama u okruženju i gostima našeg grada predstaviti vrhunsku kulturu. Prvog dana planiran je koncert Gudačke reprezentacije Srbije koju je okupio naš proslavljeni violinsta Stefan Milenković i to kod spomenika Žrtvama fašizma – rekao je Markovljev.

Centralni događaj je 27. avgusta na Starom jezeru čiji potencijal je, kako navodi Markovljev, nedovoljno iskorišćen.

-Kikinda će biti domaćin „Rok operi“ pod vođstvom dirigenta i arnžera Fedora Vrtačnika. Vanvremenski antologijski rok hitovi biće izvedeni u posebnom simfonijskom zvuku i specifičnim interpretacijama. Nastupaju hor i okestar Narodnog pozorišta i novosadski „Big bend“, kao i solisti među kojima su Bojana Stamenov, Jelena Gavrilović i ostali. – kazao je Marko Markovljev i dodao da se nada da će festival kulture na otvorenom postati tradicionalan i još bolji jer Kikinda je prestonica kulture sa ili bez titule.

Generalni pokrovitelj je Grad Kikinda, a stav lokalne samouprave je da prostor Starog jezera može bolje i sadržajnije da se iskoristi, kazala je Valentina Mickovski, članica Gradskog veća.

-Lokalna samouprava upotpunosti podržava ovaj događaj jer imamo zajednički cilj da unparedimo kulturnu ponudu grada, ispunimo kulturne potrebe i podignemo kulturu na viši nivo – napomenula je Valentina Mickovski – Kulturni sadržaji tokom dvodnevnog festivala prilagođeni su svim uzrastima i sigurna sam da će svi programi biti posećeni.

Koncerti su od 20 časova i besplatni su. Na Starom jezeru planirane su i radionice za decu, kao i Noćni bazar na kom će se predstaviti lokalni proizvođači hrane i pića.

Култура