Култура

Vasic 3

Збрика прича „Кратак спој“ и роман „Не“ најновије су књиге Драгана Васића, наставника физике, Кикинђанина рођеног у Новом Кнежевцу који је, како каже, писањем почео да се бави у време короне. Вечерас су представљене у дворишту Народне библиотеке.

– Као студент сам писао криминалистичке приче, па их је баба случајно наложила. Писао сам и песме, али ништа озбиљно. Ово је озбиљно јер сам финансирам, друкчије не бих изашао из анонимности јер данас сви пишу, посебно од пандемије. Мени се допада игра речима, мислим да умем, на тај начин, да анимирам људе – каже Васић.

Да озбиљно схвата своју нову професију јасно је и по томе што има тим људи који читају оно што напише, међу њима су и три професорице књижевности, које процењују да ли је написано и за објављивање. Свака књига прво „одлежи“ 10 месеци, каже. Сада је завршио још једну збирку кратких прича, али су још увек на читању.

Васић се наизменично посвећује романима и причама. Тако је, прошлог лета, промовисао два првенца: роман „Преварени“ и књигу прича „Контрапункт“.

– Роман се чита као да се гледа филм, немогуће је да вам се не свиди јер се прати  заплет – објашњава Васић. – Тежио сам да направим „Твин Пикс“, да су ми важнији ликови него радња. Лако се чита, али се зато брзо и заборави. А „Контрапункт“ је по свему контра, на сто страна има седам прича и све су „уврнуте“.

Поред Дуње Бркин Трифуновић, уреднице културног програма Библиотеке, о новим делима Васића говориле су и рецензенткиње Андреа Беата Бицок и Јелена Милoшев.

Главни јунак романа „Не“ јесте жртва, али све зависи од перспективе из које посматрамо ситуацију, па ако сматрамо да смо жртве материјалистичке цивилизације, боље је него да будемо жртва самих себе, губећи морал, хуманост и основне људске вредности – рекла је Бицокова.

У збирци прича „Кратак спој“ упечатљиво се описују карактер и душевни свет главног јунака, што изазива дубоку емпатију читаоца, јер делују познато, рекла је Јелена Милoшев.

– Ради се о немоћи главног јунака да, на било који начин, утиче на ствари, да их измени и да их измири и прихвати у себи. У последњој причи он наводи мотиве због којих ствара, гориво на којем се заснива његово писање, а то су: туга, неверица, бес, сећање, жал и кривица. Каже да је гориво непресушно, за разлику од маште и инспирације које су пресушне, што изазива саосећање код читалаца који су и сами ствараоци.

Књижевно вече Драгана Васића прво је које је ове године одржано у дворишту Библиотеке и окупило је његове читаоце, поштоваоце и колеге.

– Све који су дошли познајем 40 година, од када сам дошао у Кикинду. Не знам да ли су дошли због мене или због књига, не знам ни шта би ми било драже. Мислим да имам шта да кажем, накупило се доста тога у мени. Људи кажу да се, док пишу, ослобађају неког терета. Нажалост, ја писање доживљавам као зидање куће, као посао који мора да се заврши. Иако је то што пишем, осим романа „Не“ који је хумористичан и који се људима најмање свиђа, тешко, мрачно и озбиљно. Пишем оно што носим из детињства, има тога што сам понео негативног. У првој књизи су ме препознавали, па сам почео да комбинујем истинито и измишљено јер су ме ценили по томе што ме препознају, а ја то нећу, мене интересује да ли то вреди – објашњава аутор.

 

Колико вреди било је јасно и по посећености ове књижевне вечери која је превазишла заинтересованост за многе сличне догађаје у Библиотеци. Такође, доказала је и самом Васићу, који је самоме себи најстрожи критичар, да су његов рад и труд и подржани и поштовани.

 

Tera Koncept 2

Радови које су ретки, одабиром привилеговани уметници имали прилику да стварају на Симпозијуму „Тера“ осамдесетих година прошлог века, не обавезно вајари, већ и уметници из других дисциплина: сликари, графичари, фотографи, остали су у фундусу као доказ отворености „Тере“ и њеног експерименталног одређења.

Аутори вајарских дела малог формата били су само гости, стварали су, у време трајања Симпозијума само неколико дана, а радили су на од критичара задату тему. У току осам година, на тај начин, смењивали су се критичари, теме и уметници, а настали радови и данас су део истраживачког пројекта под називом „Концепт“.

У пројекту је учествовало седам уметничких критичара: Сава Степанов – тема: коцка, Ирина Суботић – тема земља-небо, Бела Дуранци – тема бразда, Весна Ђурђевић – тема печат, Светлана Младенов – тема укрштање, Александра Естела Бјелица – тема круг и Љиљана Ћинкул – тема кућа.

Скулптуре тридесетак од 200 уметника, учесника овог пројекта, од данас су доступни посетиоцима у Салону Музеја „Тера“ на изложби „Истраживање у оквиру колекције Тера“ коју је отворила кустоскиња Светлана Младенов.

На сада приређеној изложби својим пластичким концептима представљају се: Коста Богдановић, Мирослава Којић, Слободан Којић, Александар Буквић, Младен Маринков, Павле Пејовић, Анте Мариновић, Ђорђије Црнчевић, Славољуб Радојчић, Сретен Милатовић, Добривоје Крговић, Тања Остојић, Зоран Пантелић, Габријел Глид, Ненад Шошкић, Растислав Шкулец, Слободан Ера Миливојевић, Душан Петровић, Драгослав Крнајски, Нина Коцић, Милан Рамаји, Дарија Качић, Душан Оташевић, Дејан Анђелковић /Јелица Радовановић, Марина Поповић, Милета Продановић, Драгана Парлаћ, Милан Блануша, Мирољуб Стаменковић и Анка Бурић.

Изложба ће трајати до краја јула и може се разгледати од уторка до суботе, од 10 до 16 сати.

355982398_695519035715859_4158337312248472918_n

Меморијал Мирослав Антић, 38. по реду, окупио је у Мокрину, глумце, писце, музичаре, поштоваоце његовог дела, све оне који чувају сећање на једног од најпознатијих српских песника, сликара, новинара и боема. У импровизованој кафани на Варошком тргу кроз „Путоказ за сањаре и облаке” за који су сценарио написали Милорад Дамјановић, глумац и Тоде Николетић, писац на Микине записе подсетили су глумци Ана Софреновић, Ива Штрљић, Љуба Булајић, Миодраг Петровић,  писац и есејиста Драган Јовановић Данилов, радио новинар, писац и рецитатор Ратомир Дамјановић,  извођач Иван Лешчешен, певачица Даша Боснић из групе „Ођила“.

-Мика је за мене увек био чудесан писац –рекла је Ана Софреновић – Његова поезија има пуно поклоника и дивно је што се Мокринчани на овакав начин сећају свог мештанина који је пуно писао о Мокрину.

Ива Штрљић пети пут до сада била је део Меморијала, а како напомиње, сваки пут је другачије.

-Ово је најлепши начин да се сећамо песника светског гласа. Када би сам Мика гледао овај догађај био би презадовољан. Са песмама Мирослава Антића сам одрастала и као девојчица побеђивала на рецитарском такмичењима – истакла је Ива Штрљић.

Милорад Дамјановић први пут је био у Мокрину, а циљ сценарија који је написао за овогодишњи Меморијал био је да публика чује записе Мике Антића из разних места у којима је боравио. Тако су окупљени имали прилику да чују шта је доживљавао боравећи у Русији, Грчкој, Хрватској. О овим записима се мало зна, а важан је део опуса мокринског великана.

Меморијалу су присуствовали и градоачелник Никола Лукач, његова заменица Дијана Јакшић Киурски и  Валентина Мицковски, чланица Градског већа.

-На нама је да негујемо сећање на нашег великана. Важно је да сви будемо свесни лепоте  и значаја Мике Антића, толико пута цитираног и без чијих се песама не може замислити одрастање не само данашњеих, него и будућих генерација – прецизирила је Дијана Јакшић Киурски.

Председник Савета Месне заједнице Мокрин, која је и организатор Горан Ристић подсетио је да је Недеља културе у Мокрину приређено више културних догађаја, као и да се завршава у понедељак, 26. јуна, када је „Дан Раше Попова“.

На бини су били и тамбурашки оркестар „Мокаси“, гитариста Жарко Новаков, а публици се представила и Петра Тодорић,  која је отпевала песму „Плава звезда“ компоновану по тексту Мирослава Антића.

 

izvor8

Фолклораши из Накова, Ђурђева, Зенице, Селенче, Дрвара, Ловћенца, Иловице из Северне Мaкедоније и Румуније били су учесници 13. Међународног фестивала фолклора „Ајмо заиграти, ајмо де“.  Како би се на прави начин представили својим домаћинима прошетали су у дефилеу централном улицом и позвали их на концерт.

Организатор је КУД „Извор“ из Накова, а циљ је да се очува традиција и култура, истакла је Сања Роквић, председница.

-На нама је да децу и младе упознамо са другим културама, обичајима и традицијом, а оваква дружења су прави начин да то и постигнемо. Са већином учесника имамо дугогодишњу сарадњу, а фолклорци из Ђурђева, Иловице и Селенче први пут смо угостили и са свима се надамо будућој сарадњи – казала је Сања Роквић.

Радослав Боснић из АКУД „Мира Лукач“ из Дрвара напомиње да је ово друштво учесник манифестације од самог почетка.

-Наше пријатљство брижно негујемо. Сваке године се узајамно посећујемо и сарађујемо – рекао је Боснић.

Манифестацију је отворио градоначелник Никола Лукач који је догађају присуствовао са сарадницима.

-Чување традиције, културе и обичаја је важно и треба да га преносимо са колена на колено. Ово је начин да градимо нова пријатељства и одржавамо стара – напоменуо је Лукач.

Валентина Мицковски, чланица Градског већа пожелела је добродошлицу свим учесницима.

-Фестивал фолклора у Накову значајан је за Наково и Кикинду. Сваке године расте и на локалној самоуправи је да га подржава – напоменула је Мицковска.

Публика, окупљена у дворишту ОШ „Петар Кочић“, имала је прилику да ужива у народним играма разних крајева. Претходно вече наступиле су певачке групе из Брчког, Дрвара, Апатина и Остојћева са изворним песмама.

Milasinovic 2

„Случај Винча“ и „Мук“ два су најновија романа књижевника Горана Милашиновића које је вечерас представио у Народној библиотеци „Јован Поповић“ у Кикинди. Милашиновић је писац са богатим књижевним опусом; за 35 година објавио је осам романа, књигу епистоларне прозе (писање у облику низа докумената), књигу поезије, књигу разговора и збирку прича. Романи „Апсинт“ и „Камера обскура“ били су у најужем избору за НИН-ову награду.

Аутор је, иначе, лекар специјалиста интерне медицине, кардиолог-електрофизиолог, директор Пејсмејкер центра Универзитетског клиничког центра у Београду и редовни професор на београдском Медицинском факултету. Вечерас је први пут био у Кикинди.

– Веома сам почаствован што сам овде. Ово је славан град са славном историјом и писцима, овде се, на сваком месту, види дух Средње Европе и Аусторугарске. А у тој Средњој Европи једна од важних ствари била је књижевност. Пореклом сам Славонац, па је и то је разлог што се осећам као код куће – рекао је проф. др Милашиновић.

Два нова романа су, каже, стављена у заједнички контест јер су оба базирана на истинитим догађајима.

– „Случај Винча“ се бави екстремном хуманошћу приликом прве трансплантације коштане сржи која је урађена 1958. године у Паризу и то је била и прва трансплантација било ког органа у људском телу. У току научног експеримента у Институ „Винча“, озрачено је пет наших атомиста. Излечени су захваљујући донацији коштане сржи обичних Француза којима није било саопштено да ће сигурно преживети вађење коштане срж. За мене је то пример екстремне химаности. С друге стране, у роману „Мук“ је антипод хуманости, беспризорно зло према природи, масовно убиство птица у криволову који се догодио 2002 у Бачкој. Група италијанских ловаца побила је десет хиљада птица певачица зарад хедонизма, гурманског специјалитета који су правили. Ова прича послужила ми је као потка да укажем на безобзирност према природи која води уништењу хомосапиенса, да ће можда нестати људи, као што су нестали диносауруси и да ће, можда, тада доћи нека нова врста, која ће бити хуманија према природи. Свака наша активност може да склизне у патологију, немар нам је лако доступан и не размишљамо довољно.

На веома посећеној књижевној вечери о делима проф. др Милашиновића говорила је и др Ана Стишовић Миловановић, научни сарадник на Институту за српску културу у Приштини. Једна од тема била је и друштвени утицај књижевности.

– Књижевност неће променити свет, свет мењају политика, прогрес, технологија, док је књижевност затворена у езотеричном кругу између писца и читаоца, зато су овакви сусрети веома важни – закључио је аутор.

Azaric 1

Брацо Азарић, сликар из Нових Козараца, представио се и љубитељима уметности у Београду, у Галерији Установе културе “Божидарац”. Прилику да излаже у овом реномираном уметничком простору добио је на конкурсу који је расписала Галерија. Отварање изложбе било је 14. јуна и Азарићеве слике биће изложене још сутра.

– Веома ми је драго што сам излагао на овако значајном месту. Изложбу је отворио  мр Миодраг Елезовић, а у програму свечаног отварања наступила је моја колегиница из Београда, иначе и песникиња, Наташа Радосављевић Нера. Изложио сам ретроспективу, слике од почетака мог рада до данас, тридесетак уља на платну. Неке слике сам већ и продао – каже Азарић.

Сликарска колонија у Новим Козарцима од петка

Брацо Азарић је и оснивач сликарске колоније „Дани Здравка Мандића“ која ће, ове године, у Галерији козарачке Виле која, такође носи име по чувеном сликару из овог места, окупити двадесет учесника – из Београда, Новог Сада и Кикинде.

Почетак Колоније је у петак, 23. јуна, у 18 сати и биће означен отварањем изложбе сликарке из Кикинде, Душанке Пап Вујевић. Уметници ће стварати три дана, и у недељу, у Вили, биће приређена изложба радова насталих на овом скупу. Колонију организују Галерија “Здравко Мандић” и црквеена општина, уз подршку Месне заједнице и Града.

CDA_1382

Градоначелник Никола Лукач искористио је прилику да још једном посети изложбу „У великом формату – слике академика“ у новом галеријском простору Народног музеја, пре затварања изложбе.

Лукач је истакао да овај модеран простор, у који је уложено приближно 20 милиона динара служи за понос Народног музеја, као и Града Кикинде.

Поставку на којој су представљени радови девет аутора, од Пеђе Милосављевића до Петра Омчикуса, иначе поклон уметничкој збирци Српске академије наука и уметности, можете погледати још данас и сутра.

У друштву и кроз разговор са Јеленом Цигановић, кустоскињом историчарком уметности, сутра ће бити затворена изложба која је свечано отворила овај предиван галеријски простор. Кустоскиња ће за разговор са посетиоцима бити доступна од 16 до 20 сати.

violinistkinja

У Галерији Нова Народног музеја у суботу је одржан концерт виолинисткиње Милијане Золотић Симић,  инспирисан сликом Пеђе Милосављевића „Портрет виолинисткиње Марије Михаиловић”. Концерт је уприличен као пратећи  део изложбе из Галерије САНУ „У великом формату“.

-Зашто бисмо о слици само причали, ако можемо да је оживимо на неки начин. Слика има занимљиву историју, насликао ју је Пеђа Милосављевић 1935/36. године- наводи Драган Киурси, виши музејски педагог. – Милосављевић је био дипломата, инспирисан сликарима Париза. Иако није био академски сликар, учио је од врсних уметника попут Јована Бијелића, који је имао атеље у истој згради у којој је радила Марија Михаиловић, девојка са слике. Ту су се упознали и тако је настао портрет. Касније се срећу у београдским културним миљеима где је она музицирала са сестром Олгом. Ту се преплићу приче Иве Андрића, Милосављевића, Марије Михаиловић- наводи Киурски.

На репертоару су била дела Баха, Хендла, Прокофјева, Свендсена, Поповића, Стојановића. Милијана Золотић Симић је завршила Академију уметности у Новом Саду. Наступала је као солиста и у камерним саставима. Одржала је више солистичких концерата у Кикинди, а у Центру лепих вештина годину дана је реализовала концерте класичне музике за бебе и децу до три године. Наставница је у Основној музичкој школи „Слободан Малбашки“.

У оквиру пратећег програма поставке „У великом формату”, реализоване су и радионице за децу и одрасле. Изложба ће посетиоцима бити доступна још сутра (среда), када ће од 16 до 20 сати сви заинтересовани бити у прилици да разговарају са Јеленом Цигановић, историчарком уметности.

Horovi 5

Две наставнице музичког, Николина Сувајџић и Наташа Француски, одлучиле су да сав рад и труд који улажи дечаци и девојчице у ваннаставној активности хорских проба, треба да буде виђен и награђен. И управо то се догодило вечерас, у препуној сали Народног позоришта, у којој су наступили хорови основних школа „Свети Сава“ и „Жарко Зрењанин“. Поводом завршетка школске године, уприличен је концерт под називом „Музика нас спаја“.

– Две године водим хор и са поносом могу да кажем да сваке школске године имамо све више ученика. Деци се пласира музика која је шунд и кич и зато се трудим да покушају да им приближим класичну музику и да је разумеју. Имамо слушне тестове које они сви воле и сви добијају петице. Најважније је дугорочно знање, а они умеју да препознају репертоар класичне музике који, иначе, слушамо и на екскурзијама – каже Николина Сувајџић, наставница музичке културе, мастер саксофониста.

Наставнице Николина Сувајџић и Наташа Француски

Њена колегиница, наставница Наташа Француски, етномузиколог, има слична, лепа искуства на свом радном месту, у ОШ „Жарко Зрењанин“.

– Ми имамо мали хор, то су нижи разреди и хор виших разреда. За програм смо бирали песме Бајаге, Ђорђа Балашевића, Оливера Мандића, дечије и мање познате песме које су изненађење за публику – каже наставница Француски. –  Инструменталне нумере изводе ученици који похађају и Музичку школу и ми ћемо наступати са њима. На репертоару су, углавном, љубавне песме, јер желимо да пошаљемо поруку да је љубав најважнија, као и пријатељство, сарадња и разумевање.

Подршку из локалне самоуправе учесницима је пружила чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски.

– Ово је доказ тимског рада и синергије две школе. У име Града ученицима желим да, после ове тешке године и колективне трауме, распуст проведу дружећи се, да буду безбрижни и да уживају са најмилијима. Нама старијима остаје да размислимо како можемо бити бољи у свом односу према деци, како их можемо више волети, подстицати и усмеравати, као и да у њима освешћујемо праве вредности као што су љубав, заједништво, креативност и емпатија – рекла је Валентина Мицковски.

Валентина Мицковски и директори школа, Гордана Рацков и Тихомир Фаркаш

Концерт је, публици и учесницима, донео потпуно уживање у музици – класичним делима, евергрину, као и незаборавним поп-хитовима. Најлепше су се, ипак, провели ђаци, они који су, уз помоћ својих надахнутих наставница, песмом вечерас поручили да лепе емоције треба неговати и делити, као што они то чине – музиком.

 

Milena Živkov 2

У кикиндском Народном позоришту завршена је сезона репертоарског играња. Преостало је само гостовање представе из Београда, „Емигранти“, 30. јуна, јер је претходно била отказана због дана жалости. Сезона за нама требало је да, после пандемијских рестрикција у културном животу, поново успостави нормалан позоришни ритам и врати публику у салу.

„Кикиндски портал“: Како оцењујете протеклу сезону?

Милена Живков: По мени је протекла сезона била успешна. Имали смо две премијере на које смо поносни, представа „Љубавно писмо“ и „Облаци“. Такође, наша „Лажа и паралажа“ добила је награду за најбољу представу по оцени публике на Фестивалу „Публикум“ у Кули. Посебно сам поносна на то што су нам се вратили млађи гледаоци, то нам је јако важно и то нам је и био један од циљева за прошлу сезону.

“Облаци”

„Кикиндски“: Какви су планови за следећу сезону? Колико премијера је планирано?

Живков: Наредна сезона биће отворена премијером. Тренутно су у току преговори са младим редитељем из Београда, Растиславом Ћопићем, о томе који ћемо текст радити. Циљ нам је да, у будућности, више дајемо шансу младим редитељима да покажу своју креативност. Они су се показали као сарадници који траже своје место под сунцем и зато улажу више труда и креативности. Не кажем да старији то не раде, али млади су додатно мотивисани. У фебруару би требало да почне рад на још једној представи. Тренутно размишљам о савременом драмском тексту, више бих се окренула томе, али следеће године радићемо класичан комад.

„Кикиндски“: Каква је репертоарска политика Народног позоришта?

Живков: Имамо заисто шаренолик репертоар, желимо да публици понудимо све, и комедију и драму. Сматрам да су младима интересантни савремени комади, то је почело од представе „Па се видимо у сну“, која је и циљано рађена за млађу публику.

“Љубавно писмо”

„Кикиндски“: Кикиндско позориште је готово увек имало бар једну представу по локалним мотивима. Да ли тако нешто имате у плану?

Живков: Размишљам и о таквој представи и мислим да је сада право време за то,  али још увек не могу ништа конкретније да најавим.

„Кикиндски“: Како видите улогу позоришта данас, посебно у контексту општедруштвене климе последњих месеци?

Живков: Мислим да је позориште лековито, за све бољке. И сада, када су се десиле трагедије, била сам против тога да се представе отказују, баш због тога што мислим да је позориште лек. Позоришна представа никог није подстакла да учини неком неко зло, напротив. Генерално, мислим да људи треба више да се окрену култури и да ту траже неки спас, уточиште и бег од реалности која је, нажалост, сурова.

“Каубоји”

Од јесени, скупље улазнице

Како сазнајемо од в. д. директорице, од наредне сезоне карта ће поскупети са 300 на 400 динара. Попуст од 50 одсто одобрава се студентима, пензионерима, ученицима и незапосленима. Сезонске карте нису у понуди Позоришта.

Протекле сезоне више од три хиљаде продатих улазница

Протекле сезоне било је 54 играња на матичној сцени и на гостовањима. У Кикинди је било око 3.200 продатих улазница, и на гостовањима још око хиљаду. Гостовало се у Новом Бечеју, Чоки, Куманима, Кули, Београду, Краљеву и у Крагујевцу. Са најновијим премијерама, Позориште тренутно има 13 играјућих представа.