Kultura Arhive | Page 75 of 99

Komedija „Pazi s kime spavaš 2“ na Kikindskom letu

Igor Crnogorac August 21, 2023

Kao i uvek kada gostuju pozorišnici iz glavnog grada, i sinoć je publika „Kikindskog leta“ potpuno ispunila gledalište u dvorištu Kurije. Sa komedijom „Pazi s kime spavaš 2“ gostovala je Akademija 28.

– Koncept predstave je specifičan i još neviđen na ovim rostorima jer je tekst sastavljen isključivo od rečenica iz pesama svih muzičkih žanrova. U prvom delu imali smo više šlagera, a sada je odabir pesama iz kojih smo uzimali stihove širi, najviše su zastupljeni eks-ju hitovi, ali ima svega, od treš pesama novokomponovane muzike do lepih stihova Duška Trifunovića, Arsena Dedića, Kornelija Kovača i pesama za decu – kaže Semir Gicić, glumac i reditelj predstave.

Prvi deo, kažu glumci i autori teksta, igra se već osam godina i bliži mu se dvestoto izvođenje. Predstava koju smo sinoć gledali imala je, za dve godine, pedesetak igranja.

Pored Gicića, igraju i Mirka Vasiljević, Elizabeta Đorevska, Nemanja Janičić i Igor Damnjanović. „Akademija 28“ već je gostovala na „Kikindskom letu“, podsetila je Vasiljevićeva.

– Srećni smo kad se vratimo u isto mesto jer to znači da smo ostavili dobar utisak. Ovde nas dočekaju kao svoje i uvek bude mnogo publike. Znam da ćemo se i večeras kući vratiti u boljoj verziji sebe – rekla je Mirka Vasiljević.

Muzički ugođaj za pamćenje: Koncert Policijskog orkestra MUP-a Republike Srpske

Jelena Trifunović August 21, 2023

Brojna publika svih generacija, na trgu ispred Gradske kuće, sinoć je uživala u prvom nastupu Policijskog orkestra Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske u našem gradu.

Pod dirigentskom palicom Dušana Pokrajčića, izveli su raznovrstan repertoar- od marševa do muzike iz čuvenih domaćih i stranih filmova Nacionalna klasa, Otpisani, Balkan Ekspres, Kum, Džejms Bond…

– Većina članova orkestra je prvi put u Kikindi, oduševljeni smo vašim gradom. Imali smo priliku danas da se odmaramo, a prethodna dva dana smo nastupali u Novom Sadu, na Međunarodnom festivalu duvačkih orkestara. Domaćini su sjajni i mi smo došli spremno da i u vašem gradu priredimo lep koncert. Uvek se potrudimo da prilagodimo repertoar publici i prilici, a sviramo klasičnu, filmsku i zabavnu muziku, kao i starogradsku i evergrin- rekla je načelnica orkestra Jelena Atlagić.

Policijski orkestar čini dvadeset profesionalnih muzičara. Formiran je 2017. godine, i pored nastupa na svim značajnijim događajima u Republici Srpskoj, veći deo njihovih aktivnosti čine koncerti. Celovečernji koncert u našem gradu organizovao je Kulturni centar.

– Ideja o saradnji je nastala tako što je šef našeg orkestra Albert Nađ istovremeno i šef orkestra „23 oktobar” u Novom Sadu, koji je proteklih dana organizovao Međunarodni festival duvačkih orkestara. Samim tim, iskoristili smo priliku da pozovemo orkestar MUP-a Republike Srpske da budu naši gosti i da večeras upriličimo ovako lep muzički događaj. Orkestar je izuzetan, svi su odlični muzičari i dobri ljudi, prijatni, za kratko vreme smo se sprijateljili – istakao je Marko Markovljev, direktor Kulturnog centra.

Sudeći po reakcijama publike, sa nestrpljenjem očekujemo naredni nastup dragih gostiju iz Banja Luke.

Likovna kolonija u Banatskom Velikom Selu

Aleksandra Djuran August 19, 2023

Predstavnici udruženja likovnih i književnih stvaralaca „Džev“ iz Banatskog Velikog Sela danas i sutra domaćini su sedmoj Likovnoj koloniji „Kerkez Dušan – Džev“. Ove godine učestvuje 18 slikara iz Subotice, Noog Sada, Beograda, Zrenjanina i Kikinde, a među njima je i Šandor Kerekeš, bard subotičkog slikarstva.

-Vrlo je prijatno raditi u Banatskom Velikom Selu, u okruženju jezera „Laguna“. Imam dva razloga što sam već peti put učesnik ove kolonije. Dževa sam poznavao, obojica smo bili studenti novosadske Akademije. Bio je veliki slikar i dobar prijatelj. Druženje sa njim bilo je nezaboravno i uspomena koju imam na njega dovodi me svake godine na koloniju koja se organizuje u njegovu čast – rekao je Šandor Kerekeš.

Ove godine tema je slobodna, a ranijih je bila arhitektura Banatskog Velikog Sela, u kojoj se prepliću uticaji različitih nacija, koje su i stvarale ovo mesto, napomenuo je Marko Đaković, predsednik udruženja.

– -Ovog puta prepustili smo slikarima da sami odluče šta će slikati. Očekujemo kvalitetne radove jer su veći deo učesnika naši stalni gosti na koloniji. Milan Stašović, akademski slikar naslikaće restoran „Krajina“ u centru selu koji je izgoreo pre nekog vremena. Želimo da ostan trag kako je izgledao nekad – dodao je Đaković.

Po završetku kolonije nastali radovi biće izloženi u Banatskom Velikom Selu, a u oktobru će izložba biti oganizovana u Galeriji Kulturnog centra, kao i u Novom Sadu. U fundusu udruženja ima više od 70 radova, a očekivanja članova su da će se pronaći adekvatan prostor u selu za Galeriju kako bi oni bili izloženi i dostupni široj javnosti.

Ko je bio Džev?

Dušan Kerkez Džev sedmadesetih godina bio je začetnik kulturnih događaja u Banatskom Velikom Selu. Upisao je likovnu akademiju u Novom Sadu, ali ga je rana smrt sprečila da postane prvi akademski slikar u ovom mestu.

O kulturnom pregaocu i vremenu poleta u amaterizmu – predstavljena knjiga o Bogdanu Kalabiću

Igor Crnogorac August 18, 2023

Knjiga „Bogdan Kalabić – čovek amaterizma“ u izdanju Banatskog kulturnog centra (BKC) iz Novog Miloševa predstavljena je večeras u „Beloj vili“ u Kikindi. Kroz sabrane prikaze saradnika, sugrađana, umetnika o ovom posvećeniku amaterizmu, pre svega u svom rodnom mestu, Novim Kozarcima, u knjizi se oslikava i vreme entuzijazma i velikog poleta i patriotizma oličenog u bogatom kulturnom životu ovog ali i drugih mesta, kroz decenije.

Predsednik KUD-a „Petar Kočić“, inicijator i organizator kulturnih manifestacija iz različitih oblasti umetnosti, Bogdan Kalabić ostavio je neizbrisiv trag u životima svih koji su odrastali i činili prve korake u kulturnom životu, radu i karijeri upravo u Novim Kozarcima.

„U svakoj sredini kulturni život zavisi ne samo od finansijskih uslova i postojanja kulturnih institucija već i od pojedinaca, njihovog predanog rada, organizacionih sposobnosti, upornosti i bogatstva ideja. Takve ličnosti ne samo da daju značajan doprinos kulturnom prosperitetu svoje sredine već i okupljaju na svom programu rada i druge ljude, umetnike, kulturne pregaoce.

Među takve kulturne radnike spada i Bogdan Kalabić u Novim Kozarcima kraj Kikinde. Odnos prema kulturi on je formirao još u svojoj mladosti i na toj osnovi deluje više decenija. Bitna karakteristika Kalabićevog kulturnog aktivizma je entuzijazam koji on unosi u svoj rad, ali i prenosi na svoje saradnike.

Bogdan Kalabić je mnoge godine svoga života posvetio unapređenju kulturnog nivoa života građana Novih Kozaraca i kikindske komune, a da ga za taj dugi period nikada nije napustila vera u ispravnost te vrste delatnosti, te je ostvario visoke rezultate i stekao ugled izuzetnog kulturnog radnika“ napisao je o Kalabiću 2007. godine književnik, nekadašnji ministar i ambasador Đoko Stojićić, koji je odrastao u Novim Kozarcima.

O Bogdanu Kalabiću na promociji su govorili: slikar Braco Azarić, pesnik Đuro Bucalo, Tanja Nožica, zamenica direktora Kulturnog centra Kikinda, bibliotekar Vlada Dobrijević, Kalabićev brat Slobodan i Nada Kaiš koja je govorila svoju pesmu posvećenu njemu. U ime izdavača obratili su se Radovan Vlahović, književnik i direktor BKC-a i Senka Vlahović, vizuelna umetnica, umetnička direktorka BKC-a. U muzičkom delu programa nastupila je Muška pevačka grupa KUD-a „Petar Kočić“.

Foto: Aleksandar Kurbalija

Vjećeslav Berar, tihi pisac – narator i maštalac pulsa grada

Igor Crnogorac August 14, 2023

Naš sugrađanin, Vjećeslav Berar upravo je objavio svoju četvrtu knjigu proze, „Plišani imaginarijum“, u izdanju novosadskog „Prometeja“.

Počeo je da piše posle srednje škole, ali je godinama, kaže, samo pisao i uništavao napisano, započinjao i odustajao.

– U stvari sam gradio svoj stil, a nisam ni bio svestan toga. Pripremajući se da upišem književnost, išao sam na časove kod profesora književnosti, Spasoja Grahovca – priča Berar. – On mi je zadao da pišem stilske vežbe i oduševio se kako sam to radio. Zatim je počeo da me nagovara da pišem pesme, što se meni nije sviđalo. Prešao sam na prozu i u tome sam se pronašao. Profesor Grahovac me je podstakao da pišem, svideo mu se moj stil, to je bilo na njegovu inicijativu.

Iako je već pisao, ali samo za svoje čitaoce, oca i majku, da bi njegova proza bila dostupna i široj čitalačkoj publici, bila mu je neophodna podrška još jednog pisca.

– Roditelji su me podržavali, ali sam još uvek sumnjao u to da treba da objavim knjigu. Onda su oni rekli: Hajde da pozovemo Milutina Ž. Pavlova, književnika, tatinog druga iz detinjstva, neka on kaže svoje mišljenje. Pavlov je rekao da to treba da se objavi i tako sam skupio hrabrost.

Berarovu prvu knjigu proze, „Moto Perpetuo“, objavio je „Prometej“ 2013. godine i ovo delo odmah je nominovano za „Ninovu“ nagradu za najbolju knjigu godine. Priča „U ritmu Marangone“ objavljena je u časopisu „Argus Books Online Magazine“ i u časopisu „Bdenje“, kao i na raznim književnim sajtovima; takođe je uvrštena u antologiju „Reči u vremenu“ i prevedena je na italijanski i engleski jezik.

Sledi zbirka „Varijacije neizrecivog“ 2014. godine, u kojoj se Berar odmah upušta u eksperiment: jednu priču napisao je u 11 varijacija. Zbirke kratke proze „Za šaku snova“ i „Plišani imaginarijum“ pojavljuju se 2022. i 2023. godine, sve u izdanju „Prometeja“, Berarove matične kuće.

– Više mi leži kratka forma, iz tehničkih razloga. Imao sam želju da pišem romane od 200-300 strana i to sam i pokušao, ali sam gubio interesovanje. Shvatio sam da mi kratka forma odgovara jer uspevam da je završim u dahu.

U međuvremenu, Berar se bavio i komponovanjem – objavio je dva albuma autorske instrumentalne muzike: „Fantasma Fortissima“ (2012) i „Fantasma Fortissima II“ (2013). Ljubav prema muzici, bar u stvaranju, zamenjuje fotografijom, kojom se bavi poslednjih godina.

– Sve umetnosti su kao jedna, samo je drukčiji vid izražavanja. Kada pišem, u glavi imam slike, scene iz kojih proističe radnja. Fotografije i pisanje su kompatibilni, imaju paralele na umetničkom nivou. Inspirišu me umetnost i život, podsvesno i stvari iz života – kaže Berar.

Fotografije je do sada izlagao na samostalnoj izložbi u Galeriji „Tera“ i na više grupnih postavki, od kojih je poslednja, „Vanzemljaci“, nedavno bila izložena u zgradi nekadašnjeg „Radničkog bioskopa“.

Berar živi i stvara u Kikindi koja je, kaže, za njega idealan grad. Odgovara njegovom senzibilitetu, ali u njoj pronalazi i inspiraciju.

– Kikindu volim više od svih ostalih gradova, i za mene je ona izvor inspiracije. Taj stereotip malog grada, to me privlači, posebno u pričama koje za osnovu imaju neku misteriju. Senzibilitet ljudi, atmosfera, sve mi je to veoma zanimljivo. I u filmovima se misterije dešavaju u malim gradovima, sve je nekako dopola skriveno, tišina je i bukvalna i simbolična, a ispod površine je nešto drugo – kaže Berar.

Iako veoma uspešan, ovaj umetnik nije sklon promocijama.

– Nisam planirao promociju ni najnovije knjige. Nema mi to mnogo smisla, dođe 10-15 poznanika, ne vidim neku svrhu – zaključuje.

Ovaj mladi pisac koji se pronašao u fahu priča, kratkih i malo dužih, u tom svetu smelo ispreda narative kombinujući potpuno realističan sled događaja sa opsenama koje nose njegovi junaci, razmaštano i živo, do te mere da je čitalac, ne primenjujući metaforu, u „opasnosti“ da počne da veruje. Da prigrli Berarov svet imaginacije i da, takođe iz svoje svakodnevice, počne da plete mrežu paralelnog doživljaja stvarnosti.

Mašti Vjećeslava Berara teško je odoleti. A nije ni potrebno, jer je to čitav jedan novi svet, često sasvim neophodan.

Koncert na sceni u Kuriji: „Romski oblak mašte“ i „KI rota“ čuvaju kulturno nasleđe Roma

Igor Crnogorac August 11, 2023

Koncertna scena u dvorištu Kurije večeras je bila rezervisana za romsku kulturu i tradiciju. Članovi udruženja građana „Romski oblak mašte“ i „KI rota“ prikazali su brojnoj publici svoje pesme i igre na koncertu kojem su prisustvovali i predstavnici lokalne samouprave i Pokrajine.

„Romski oblak mašte“ ima oko 500 članova, aktivnih u muzičkim i dramskoj sekciji, rekao je predsednik Udruženja, Željko Radu.

– Veoma je važno da prikažemo našu kulturu i tradiciju jer tako se integrišemo u društvo. Ovo je lepa prilika da i naši sugrađani vide ono što se odavno zna, da su Romi odlični igrači i pevači – rekao je Radu. – Već dve godine, u saradnji sa Gradom, radimo na unapređenju položaja Roma, najviše na podizanju svesti o značaju obrazovanja. Kao koordinator za romska pitanja u Gradskoj upravi Kikinda i kao član Izvršnog odbora Nacionalnog saveta Roma siguran sam u to da samo kroz institucije Romi mogu da se integrišu u društvo. To je bio problem, ali Grad Kikinda pomaže romskoj zajednici i ovde se vidi koliko naša zajednica napreduje, ne samo u ekonomskom osnaživanju, nego i u nastojanjima da Romi budu deo institucija.

Predstavnici romske populacije učestvuju i u političkom životu grada i napredak je, uz pomoć zvaničnih institucija, moguć u svim oblastima, istakao je gradonačelnik Nikola Lukač.

– Oba udruženja, i „Romski oblak mašte“ i „KI rota“ koje vodi Vladimir Šajn, mnogo rade na tome da animiraju mlade da se uključe u kulturni život grada. Uz njihovu pomoć trudimo se i da ih ekonomski ojačamo, ali i da im poboljšamo status, da pomognemo u obrazovanju, edukaciji, zdravstvenoj zaštiti. I ubuduće ćemo raditti na tome da im obezbedimo sve što je potrebno za pristojan život u Kikindi. Treba da znaju da u nama imaju partnera sa kojim će graditi zajedničku budućnost u našem gradu – izjavio je Lukač.

Pokrajinska poslanica Jelena Jovanović pohvalila je napore udruženja i Gradske uprave u unapređenju položaja romske zajednice.

– Značajno je da se, već drugu godinu, organizuje manifestacija kojom se predstavlja romska kultura. Grad Kikinda pruža nesebičnu podršku unapređenju položaja romske nacionalne zajednice. Ovo je grad u kojem najveći broj romske dece uči romski jezik kao izborni predmet, što je veoma važno kako bismo sačuvali sopstveni jezik, kulturu, tradiciju i običaje. U drugim mestim Vojvodine naš jezik se gubi i mi na tome moramo da radimo – istakla je Jovanovićeva.

Upravo aktivan rad sa mladima značajan je jer oni su čuvari našeg kulturnog nasleđa – običaja, tradicije, muzike i plesa koje treba da prenesu na nove generacije i tako ih sačuvaju od zaborava, napomenula je Ljiljana Mihajlović, direktorka Pokrajinske kancelarije za inkluziju Roma.

Talentovani članovi romskih udruženja večeras su prikazali svoje kulturno nasleđe u pesmi i igri i dobrom raspoloženju koje su podelili sa brojnom publikom „Kikindskog leta“.

363807141_6422878027767575_4320100484492077695_n

KUD “Eđšeg” nastupio u okviru “Kikindskog leta”

Aleksandra Djuran August 11, 2023

Iako je sinoć pala kiša i onemogućila da članovi Kulturno-umetničkog društva „Eđšeg“ nastupe u dvorištu Kurije, na radost publike koncert nije izostao. Održan je na bini društva, a gledaoci su imali priliku da uživaju u programu svih sekcija koje rade u okviru „Eđšega“.

-U okviru manifestacije „Kikindsko leto“ svake godine Kikinđanima predstavimo deo našeg bogatog programa. Naša verna publika imala je priliku da vidi folklornu grupu, ženski hor, mlade, ali i iskusne članove koji su svirali na cimbalu, recitatore i članove dramske sekcije – rekla je Ramona Tot, predsednica KUD-a „Eđšeg“.

U septembru ovo društvo biće domaćin sedmom Međunarodnom festivalu horova.

-Već 9. septembra na našoj bini nastupiće horovi iz Vojvodine, Mađarske i Rumunije. U novembru organizujemo smotru kratkih predstava, a očekuje nas i „Festival mladih zvezda“ – istakla je Ramona Tot.

„Eđšeg“ ima 150 članova i cilj im je da očuvaju tradiciju i kulturu svog naroda.

Prva samostalna izložba sugrađanke Mie Ivanović

Aleksandra Djuran August 10, 2023

Kikinđanka Mia Ivanović, studentkinja prve godine Akademije umetnosti u Novom Sadu, u Galeriji Kulturnog centra prvi put je samostalno izložila svoje radove. Pohađa smer grafike, u okviru likovnog departmana fakulteta, u klasi profesora Zorana Todovića.

-Inspiraciju nalazim u vizuelizaciji narodnih priča, religiji, religioznoj ekstazi. Priče i poezija su sastavni deo mog života od malena s obzirom na to da me je majka, Olivera, po profesiji vaspitačica i autorka nekoliko knjiga za decu, usmeravala na pisanu reč. Moji radovi sadrže delove srpske kulture, nostalgije, ali i sukoba tradicionalnog seoskog životnog ritma sa rastućim uticajem moderne tehnologije – rekla je Mia Ivanović.

Na izložbi se može videti serija grafika, rađenih tehnikom suve igle i rezervaša, ali i dela rađenih uljanim pastelom na papiru. Reč je aktima rađenih po živom modelu i u prirodnoj veličini.

Izložbu je otvorila vajarka Miroslava Kojić.

-Veoma sam iznenađena koliko su radovi ozbiljni. Mia je studentkinja prve godine fakulteta, ali po radovima kao da ga je već završila. Posebno mi je drago što radovi imaju puno likovnosti i za mene ona nije mlada, nego već zrela umetnica. Pred njom je uspešna budućnost i preostaje mi da zaključim da je zvezda rođena – napomenula je Miroslava Kojić.

I autorka izložbe zahvalila je Kojićevoj na podršci.

-Hvala profeseorici i vajarki Miroslavi Kojić koja me je od samog početka podržavala da se bavim umetnošću i da razvijam svoj talenat. Uvek je bila tu da me usmerava i da mi daje stručne savete – dodala je Mia Ivanović.

Izložba je otvorena do kraja avgusta.

Nesvakidašnji performans slikara: kada se osećajno pretpostavi vizuelnom

Igor Crnogorac August 9, 2023

Umetnici iz Nemačke, Dragana Damjanović Šahner i Tobi Grej sinoć su na Trgu izveli neobični slikarski performans – stvarali su delo velikog formata vezanih očiju, uz muziku. Prvi nastup u Srbiji imali su u Novom Bečeju. U naš grad stigli su na poziv iz Kulturnog centra.

I Šahner i Grej su slikari, žive u Štuttgardu, odnosno Berlinu, i ovo je, kažu, novi vid njihove saradnje.

– Naš novi zajednički put započeli smo pre mesec dana na festivalu u mestu u kojem živim. Naišli smo na oduševljenje publike i rešili da nastavimo zajedno da stvaramo na ovaj način. U Nemačkoj smo slikali uz muzičare. Ovde, u Srbiji, prvi put emitujemo muziku koju smo sami odabrali i koju oboje volimo – priča Dragana koja za sebe kaže da je rođena Vojvođanka.

Za Tobija Greja iskustvo slikanja vezanih očiju ne razlikuje se mnogo od uobičajenog postupka.

– Svakako, tokom procesa, pokušavam da “napustim” čulo vida. U poređenju sa onima kojima je ono najvažnije, mi slikamo automatski po osećaju, prepuštamo se drugim čulima: dodira, sluha, mirisa – kaže Tobi.

U Srbiji je prvi put i ističe da su mu iskustva veoma lepa.

– Osećam se dobrodošlim. Ljudi su dobri, gostoprimljivi, žele da pomognu, toplog su srca i inteligentni.

Sudeći po broju publike, ovaj slikarski performans Kikinđanima je bio veoma zanimljiv. Slikari kažu da će svoje delo, nastalo inspirisano atmosferom i mirisima našeg grada, ostaviti na poklon Kikindi.

Kikindski folklorci na festivalu u Rumuniji – „Gusle” podigle Moldavce na noge

Aleksandra Djuran August 8, 2023

Članovi izvođačkog folklornog ansambla i Narodnog orkestra ADZNM „Gusle“ od 31. jula do 7. avgusta učestovali su na 8. Međunarodnom festivalu folklora “Hora din strabuni” u rumunskom gradu Vaslui. Direktan poziv za učešće kikindski folklorci dobili su od CIOFA odnosno Svetske organizacije za festivale folklora i opravdali očekivanja.

– Festival simboličnog naziva „Ples predaka“ okupio je deset zemalja i ansamble i orkestre svetskog glasa. „Gusle“ su bile jedini predstavnici Srbije, a tokom šest dana predstavili smo deo naše bogate muzičke i igračke tradicije, kao i naš grad. Godinama učestvujem na festivalima i bio sam u mnogim zemljama, ali ovo je bila najbolje organizovana manifestacija na kojoj sam bio – rekao je Igor Popov, umetnički rukovodilac.

Nastupi su se odvijali u velelepnom zdanju amfiteatra pred više hiljada gledalaca i direktno su prenošeni na nacionalnoj televiziji. Pored Kikinđana, na međunarodnoj manifestaciji učestvovali su i predstavnici Rumunije, Grčke, Kolumbije, Meksika, Južne Koreje, Kipra, Turske, Iraka i Gruzije.

– Bez lažne skromnosti, „Gusle“ su ostavile najbolji utisak od svih učesnika Festivala. Uz naše „Banatsko kolo“ uspeli smo da podignemo na noge više hiljada gledalaca koji su tražili bis. Koreografiju, instrumentalne numere, vokalne i instrumentalne soliste, kao i lepotu i bogatstvo narodne nošnje posebno su pohvalili oranizatori koji su nas
pozvali da, kao jedan od odabranih ansambala, učestvujemo na desetom, jubilarnom festivalu. Ovo je bila prilika da se upoznamo i sa drugim ansamblima i uspostavimo saradnju – kaže naš sagovornik.

Članovi „Gusala“ bili su deo zajedničkih muzičkih i igračkih radionica, a obišli su i brojne znamenitosti Vasluija poput manastira, istorijskog i etnografskog muzeja. Osim toga, poslednje večeri nastupi su bili na trgu, a festival je zatvorio Narodni orkestar „Nikolau Botgrosa“ iz Moldavije koji je među prvih pet u svetu koji se bave tradicionalnom nacionalnom muzikom.

Култура