Култура Архиве | Page 80 of 95 | Кикиндски портал

Документи уметника који види човека – фотомонографија Невена Грујића

Igor Crnogorac April 6, 2023

Невен Грујић, документарни фотограф, представио је суграђанима вечерас своју нову фотомонографију под називом „Варанаси“. У препуном холу Народне библиотеке, Грујићеве фотографије повеле су присутне до његовог омиљеног места, града Варанаси у Индији, по којем је књига и названа.

Ово је друга Грујићева књига, пројекат који је, каже, радио од 2003. до 2020. године, приликом својих враћања Индији. На 168 страна, тачно 83 фотографије доносе готово нестварне сцене са улица овог места, животиња, људи пре свега, представљају и фотографа са ретким даром да види човека у људима.

– Варанаси је сјајан и луд град. Град морала, корупције, религије, свега лудог што можете да замислите, хиљаде животиња које лутају улицама, све то је у Варанасију. То је стварно специјално место, заљубљен сам у Варанаси. Овај град је духовни и религиозни центар Индије. Милијарда Хиндуса жели да га посети, бар једном у животу – каже Грујић.

Невен Грујић је сарадник часописа „Национална географија Србија“.

– Увек имам бар један пројекат који радим. Документујем Кикинду већ двадесет година, тренутно радим портрете Кикинђана.

И даље, кад год је у могућности, каже, путује и ради. Још је много тренутака незабележених проницљивим уметничким оком Невена Грујића.

Двострука победа Стефана Остојића на међународном позоришном фестивалу

Igor Crnogorac April 4, 2023

Глумац Стефан Остојић постигао је велики успех на престижном позоришном фестивалу, „Арт Трема фесту“ у Руми. За улогу у представи „Лала“ освојио је два највиша признања: награду међународног стручног жирија за најбољу мушку улогу и награду публике.

Ову монодраму менталитета, тужну и веселу причу о Лали из Кикинде и његовој потрази за љубављу, Остојић је написао са прослављеном америчко-француском редитељком, глумицом и кловновском учитељицом Ли Делонг, која је и режирала представу.

И у досадашњим играњима, посебно онима у иностранству, до сада у Мађарској, Португалији и Чешкој, постало је јасно да је емотивни и весели Лала дирнуо срца публике. Сада је потврда за глумачко умеће стигла и од театарских стручњака.

– Први пут сам добио награду за нешто што сам и продуцирао, што је моја идеја, блиско ми је и лично – каже Стефан. – Велика је ствар што је прича о Кикинди добила награду, то је потврдио жири и публика је то наградила. Највећи утисак на мене је оставило само играње. Публика је јако волела представу, уживала је. После играња су ми прилазили, захваљивали се и честитали ми. Најважније ми је да представа служи идеји да ширимо љубав Лале и награде то и потврђују.

Лала је емотиван, весео и неустрашив и причу која представља његов завичај и људе у њему сада носи даље. Већ крајем месеца, 28. априла, представа је на репертоару Српског народног позоришта у Новом Саду. Следи играње у Београду, а пре тога ће, свакако, један наступ имати и у Кикинди, каже Стефан.

Да шири љубав Лале, Стефан је сада позван на један од највећих уметничких фестивала на свету, „Brighton Fringe“-у, у Брајтону у Великој Британији. Почетком маја наступиће на четвородневној манифестацији под називом „Uncommon comedy“, на којој ће се играти представе Ли Делонг из Швајцарске и Хрватске, док ће „Лала“ бити једини представник Србије.

После Брајтона, „Лала“ је на званичном програму међународног „Zagreb Clown Festival“-а.

Стефанов Лала разумљив је на свим језицима и на свим меридијанима јер, у причи о животу Кикинди, о људима у мултинационалној средини, шири само љубав. Емоцију за коју није потребан превод.

Светски дан књиге за децу: Дете читалац – образован човек

Igor Crnogorac April 3, 2023

Како у детету пробудити „читалачки ген“ питање је и проблем родитеља, данас можда актуелније него икада. Међународни дан књиге за децу који се обележава 2. априла, прилика је за још једно подсећање на то колико је важно неговати љубав према књизи од малих ногу. И какве све то добробити доноси.

– Веома је важно да се дете са књигом упозна од најранијег детињства. Трогодишње дете је већ радознало и истражује, и тада му треба дати сликовнице, или га уписати у библиотеку. Библиотекари су обучени да упуте децу како да користе сликовницу, јер их има разноврсних. Чим се дете навикне на књигу, улази у нови свет и допуњује и развија и своју машту. Навикне се да се користи књигом – каже Љиљана Марковљев, пензионисана дугогодишња библиотекарка на Дечијем одељењу кикиндске Народне библиотеке „Јован Поповић“.

Она објашњава да сликовнице помажу и да дете „пређе“ на књиге из којих ће, свакако, морати да учи. Неће осетити да мора да учи ако од најраније младости користи књигу.

– Родитељи, при том, не треба да приморавају децу да читају енциклопедије, користе атласе и слично, морају да знају да сликовнице нису књиге за бебе, сликовнице са словима су управо за децу која су кренула у школу, оне их увесељавају. И зато их треба пустити да сами бирају. Родитељи могу да препоруче детету нешто, али никако и да му намећу, као што неки од њих то раде.

Постоје различите „тактике“ како детету приближити књигу и навести је да је заволи, каже Љиљана.

– Ја сам деци давала „тајанствене књиге“. Рекла бих им: „Ово ником немој да покажеш, то је тајна књига, само за тебе, и кад је будеш вратио, даћу је неком другом“. И то дете увек обрадује. Такође, у сусретима с децом, прво прочитам причу, затим причу одиграмо с луткама, али уз њихово учешће. То су интерактивне представе, али је то и рад са књигом. Деца су радознала, паметна, и често их потцењују.

Дан књиге за децу – на рођендан писца

Светски дан књиге за децу установио је Унеско пре 56 година, како би се деци слала порука о магији књижевног надахнућа и важности развијања љубави према писаној речи.

Дан књиге за децу прославља се на дан рођења Ханса Кристијана Андерсена, данског књижевника, творца бајки и песама које су обележиле детињство генерација деце широм света.

Ради промоције књижевности за децу, Влада Шведске установила је признање “Астрид Линдгрен” у част ауторке “Пипи Дуга Чарапа”, коју зову и малом Нобеловом наградом.

Српске награде за најбоље књиге за децу

У Србији постоји неколико награда за најбољу дечју књигу – од најстарије “Невен”, до оне са најмногобројнијим жиријем, ученицима свих београдских основних школа – “Доситејево перо”.

Награде „Невен“, које се додељују ауторима дела за децу и младе, на последњем конкурсу припале су Јасминки Петровић за књигу „100 лица столица“ (најбоље дело из области белетристике) и Борису Кузмановићу за књигу „Бабарога“ (најбоље илустровано дело). Обе књиге објављене су у издању „Креативног центра“.

У октобру су додељене најновије Награде дечије критике „Доситејево перо“. Одлуком дечијег жирија, треће место у категорији млађег узраста припало је роману „Баксуз Срећко и његове невоље“, Бојана Љубеновића и илустраторке Наталије Крстић.

У категорији дела за старији узраст, признања су добиле две књиге из едиције „Знамените Српкиње из пера књижевница за децу“: прво место припало је илустрованој романсираној биографији „Милунка Савић – хероина нежног срца“, ауторке Славке Петровић Грујичић и илустратора Игора Крстића, а друго место илустрованој романсираној биографији „Десанка Максимовић – бајка о човечици“, Виолете Јовић и илустратора Игора Крстића.

И на крају, не треба заборавити мудре речи енглеског писца Мајкла Морпурга: „Деци треба обезбедити две ствари – књиге и охрабрење да стално читају“.

Ени Гогић прва награда на фестивалу „Шарени вокали” у Сомбору

Jelena Trifunović April 2, 2023

На 13. Међународном музичком фестивалу „Шарени вокали” одржаном у суботу у Сомбору, четрнаестогодишња суграђанка Ена Гогић освојила је прво место. Ена је наступила са нумером „Гласам за љубав” чији су аутори Тоде Николетић и Ладо Леш.

Учествовало је 18 извођача из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Хрватске.

Фестивал „Шарени вокали” настао је 2010. године у склопу обележавања 140 година Сомборског певачког друштва и награђује искључиво дечије таленте и њихове вокалне способности. Намера организатора била је да окупи децу солисте и истакнуте композиторе из региона, као и да популаризује дечије музичко стваралаштво.

Младој, талентованој Ени предстоје припреме за музичко-сценско такмичење „Србија у ритму Европе” на ком ће представљати Кикинду.

Проф. др Спасоје Граховац, грађанин света прожет традицијом, историјом и родољубљем

Jelena Trifunović March 31, 2023

Много драгоцених сећања и емоција побудило је вечерашње представљање две књиге посвећене проф. др Спасоју Граховцу (1936-2019), једном од највећих културних и просветних радника у нашем граду. У амфитеатру Високе школе струковних студија за образовање васпитача представљен је „Споменик пријатељства“, књига коју је приредио проф. др Јовица Тркуља и „Спасоје Граховац- живот и дело“, аутора проф. др Јовице Тркуље и мр Гордане Ђилас.

-Трудим се да одужим дуг према учитељима и професорима који су нам били духовни родитељи. Професор Граховац је био мој професор у Гимназији, оставио је дубок траг у низу генерација. Ја сам пре неколико година осетио потребу да узвратим свој дуг њему и то сам успео тако што смо припремили ове две књиге. У књизи „Спасоје Граховац –живот и дело“, Гордана Ђилас је приказала све што је он написао и објавио, то је библиографија, а ја сам покушао да прикажем његов часни животни педагошки пут. Ово је прилика да се подсетимо његовог часног животног пута, врло значајног дела и барем донекле одужимо дуг који имамо према једном од великана Кикинде- истакао је проф. др Јовица Тркуља.

Са изузетним поштовањем и нескривеним емоцијама према свом професору, говорила је Станислава Хрњак, једна од аутора књиге и покрајинска посланица.

-Професор Спасоје Граховац је обележио мој живот од детињства па до студентских дана, први пут са њим сам се срела као девојчица у четвртом разреду основне школе, а касније и у студентским данима. Спајао је културу и образовање, пратио нас и у АДЗНМ „Гусле“, где сам стицајем животних околности провела 15 година. Знао је да нам приступи људски и професионално, као професор и као наш суграђанин. Он је и један од највећих завичајних писаца у нашој средини. То је наше богатство, људи попут њега су пример како се живи, а кроз дубок траг који нам је оставио у аманет са тим наслеђем треба да упознајемо младе нараштаје- рекла је Станислава Хрњак.

Професор Граховац је говорио да је извео на пут више од 5.000 студената и ученика, али је његов утицај био много већи, напоменула је чланица Градског већа задужена за образовање и културу Валентина Мицковски.

-Његова доброта, професионалност као и академско знање дали су велики допринос нашем граду и поносни смо на то. Наша је обавеза да наставимо његову мисију неговања вредности као што су доброта, родољубље, поштење, посвећеност образовању и култури- истакла је Мицковски.

Ово је значајна промоција за Високу школу струковних студија за образовање васпитача и за град, и уједно најава прославе Дана школе 4. априла, указала је др Ангела Месарош, директорица ове образовне установе.

-Промоција је уприличена захваљујући професору Тркуљи и породици Граховац, Бранки и Мирку. Професор Спасоје Граховац је дао велики допринос у области образовања, културе, спорта. Предавао је српски језик и књижевност, дуго година је градио ову школу на чему смо му захвални. Наш је професор, био је директор Педагошке академије и заслужни је грађанин. Школа је била саиздавач обе књиге- истакла је Месарош Живков.

О делу професора Граховца говорили су и Марија Танацков, књижевница, књижевна критичарка и његова ученица, Милана Бајкин, библиотекарка Завичајног одељења кикиндске библиотеке „Јован Поповић“ и Славољуб Гвозденовић из Савеза Срба у Румунији.

Мотивисао ђаке да заволе литературу

-Обожавали смо га, тражио је од нас да читамо, да користимо градску и школску библиотеку, књижевну критику и историју- испричала је Марија Танацков, књижевница и књижевна критичарка. – На леп начин нас је стимулисао да сами говоримо о књижевним делима, па и да се посвађамо око тога да ли је Ана Карењина у праву или није што је тако завршила свој живот. Дао нам је подстицај да схватимо озбиљност литературе и културе, и можда смо, неки од нас, и завршили књижевност баш захваљујући професору Граховцу.

Стипендиста Гетеовог института

Професор Спасоје Граховац је дипломирао на Филолошком факултету у Београду 1962. године. Био је стипендиста Гетеовог универзитета у Стразбуру (1960. године), а у Руско Село се вратио због смрти оца. Радио је као професор и у Економској школи (1962-1970) и Гимназији (1971-1978).

Добитник је низа признања, међу којима је Награда општине Кикинда за животно дело која му је додељена 2013. године. Почасни је грађанин Ченеја.

Спомен биста

Станислава Хрњак, једна од аутора књиге и покрајинска посланица, изнела је предлог да би, у част професора Граховца, уколико се породица са тим сагласи, у холу ВШССОВ требало да буде подигнута његова биста. Иницијатива је пропраћена аплаузом.

Кафане Велике Кикинде као симбол хедонизма

Igor Crnogorac March 30, 2023

Предавање на тему „Испод кафанских кровова“ одржано је вечерас у Народној библиотеци „Јован Поповић”. На тему хедонизма, односно о кафанама као средишту уживања, говорила је Оливера Скоко, виши кустос-историчар уметности. Инспирација за предавање потекла је од изложбе коју је приредила под називом „Мерак ми је…“ у својој матичној кући, зрењанинском Народном музеју.

– Тему хедонизма обрађујем кроз пресек уметничких дела сликара који су били инспирисани кафанским амбијентом. Прва асоцијација за хедонизам нам је кафана – четвртасти столови, карирани столњаци, пиксле, инструменти. Кафана изједначава све слојеве, то не смемо заборавити. Стеван Алексић је насликао „Веселе Банаћане“ које људи често замењују са „Веселом браћом“ Уроша Предића, али и један и други сликар су представили тај специфични банатски начин уживања – каже Оливера Скоко.

Водитељка програма била је Милана Бајкин, библиотекар Завичајног одељења Библиотеке. Она је подсетила на почетке кафанског живота на овим просторима.

– Почетком 19. века виноградарство је било једна од најуноснијих пољопривредних грана, У Великој Кикинди под виноградима је било 300 катастарских јутара, у Мокрину још више, чак 440. Са развојем виноградарства и насељавањем Велике Кикинде, настајале су и кафане, бифеи, гостионе и хотели. Стециште трговине била је Железничка станица и на њој су биле чак четири кафане које су постојале и после Другог светског рата – каже Милана Бајкин. – Позната је била и кафана „Када“ која се налазила на углу садашњих улица Краља Петра Првог и Семлачке. Ту је била најлепша башта и пекли су се најлепши ћевапи, док је хотел „Национал“ био стециште аристрокатије. Наш град је, у то време, имао буран кафански живот који се одвијао до ситних сати. Свака кафана имала је своју „банду“ са певачицом и певале су се севдалинке. Хотел „Национал“ је био опремљен најбољом кухињом и пићима, свирао се џез и играо амерички билијар. Собе су биле веома лепо опремљене, хотел је имао своју гаражу и радионицу. Такође је била позната и кафана „Код белог крста“ у којој је Ђура Јакшић написао песму о Мили.

У вечерашњем програму у Библиотеци атмосферу прошлих времена дочарали су, музиком на гитари, Вукашин Бајкин и Стефан Билић, ученици Основне музичке школе „Слободан Малбашки“.

Премијера представе “Хиљадита ноћ“ у „Еђшегу“

Igor Crnogorac March 30, 2023

Чланови Драмске сцене „Јожеф Атила“ КУД „Еђшег“ припремили су представу „Хиљадита ноћ“ коју је, по тексту Ђорђа Лебовића, режирао Шандор Кираљ.

– У питању је Лебовићева бајка о двојици старих пријатеља који, сваког петка, у повратку кући, причају о томе како да постигну нешто у животу и упишу се у историју. У једном тренутку се дешава чудо, стиже Чаробњак и ствари се веома брзо мењају – каже редитељ Кираљ.

У представи играју: Анамарија Кираљ као Приповедач, Имре Томбац као Чаробњак, а двојицу пријатеља, Хапа и Хепа, тумаче Шандор Кираљ и Давид Чикош.

Са представом ће чланови „Еђшега“ наступити на Смотри аматерских позоришта војвођанских Мађара. Такође су заказана играња у кикиндским селима, Сомбору, Торди, Будимпешти и Галгахевизу у Мађарској.

Премијера је заказана за суботу, 1. април, за 19 сати. Улазнице се не наплаћују, али је могуће оставити добровољни прилог који се користи за путовања чланова Драмске сцене.

Позоришни репертоар: Премијера „Облака“

Igor Crnogorac March 29, 2023

Априлски репертоар у Народном позоришту доноси премијеру представе о Душану Васиљеву. Текст је наменски написала Нина Плавањац, режија је поверена Стевану Бодрожи, а лик кикиндског књижевника тумачи млади Владимир Максимовић

„Облаци“ ће имати чак три извођења: претпремијеру, у четвртак, 20. априла и, наредна два дана, премијерно извођење и прву репризу.

Први репертоарски термин у априлу резервисан је за представу „Прах“ београдског Народног позоришта. Играју Наташа Нинковић и Зоран Цвијановић. За ово гостовање 4. априла, остало је места само за термин од 18 сати. Улазнице се продају на www.tickets.rs и на OMV пумпи.

У петак, 7. априла, на репертоару је представа на малој сцени „Па се видимо у сну“.

“Лажа и паралажа” играће се 11. априла.

И овога пута, последњи термин у месецу, 28, добила је носталгична комедија “Љубавно писмо”.

На свечаности у Градској кући додељена Награда „Душан Васиљев“ Селимиру Радуловићу

Igor Crnogorac March 27, 2023

На пригодној свечаности у свечаној сали Градске куће данас је, овогодишњем лауреату Селимиру Радуловићу, уручена Награда „Душан Васиљев“. Радуловић је признање добио за књигу „У царству ветрова арамејских“.

На конкурс за Награду коју, од 1997. године, локална самоуправа додељује за најбољу књигу написану на српском језику у претходној години, стигла су 124 рукописа свих жанрова.

Највећи број била су прозна дела, од којих су, у ужи избор, уврштена два романа : „Папир“, Горана Петровића и дело Саше Радојчића, „Дечак са Фанара“, рекао је потпредседник жирија, књижевник др Зоран Ђерић.

– Од песничких дела, одмах се издвојила књига Селимира Радуловића, по свему друкчија од текуће продукције јер је религиозна, у правом смислу. Ослоњена је на Библију и на литературу која је везана за историју књижевности и за велика имена на која се позива, цитира их парафразира. Притом, Радуловић је, последњих двадесетак година стекао изузетну репутацију као песник дугих песама које га одвајају од текуће продукције. С друге стране, блискост коју смо уочили са поезиојом Душана Васиљева је у томе што су посвећене човеку и Богу, то је мисао која је стално између неба и земље, сумња за све око нас и вера која све оправдава и награђује. Радуловићева књига је, истовремено, и стара и нова: враћа се вечитим темама и има сасвим друкчији приступ ономе што смо учили кроз хиљаду година цивилизације – истакао је Ђерић.

Лауреат се, у својој беседи, такође осврнуо на дело песника Душана Васиљева.

– Васиљев је био дете које је нестало са 24 године. То време је било невреме и личи ми на прва два десетлећа 21. века . Он је певао као зрели песник, а његове кључне песме градиле су неколико генерација српске поезије – подсетио је Радуловић. – Иако за живота није имао књигу поезије, већ је био афирмисан у значајним часописима. Захвалан сам жирију на награди, она ми причињава радост; човек, макар за тренутак, зна да му снага још увек није одузета.

Награда „Душан Васиљев“ додељује се на дан његове смрти, овога пута и на дан када кикиндска Гимназија, која са поносом носи име овог песника, обележава 165 година трајања, истакла је заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски.

– Важно је да се са његовим делима упознају младе генерације, да виде шта све човек може да учини са 24 године, какав траг у времену може да остави. Нажалост, све песме Васиљева биле су прожете и трагиком његовог живота и трагиком времена која се, на неки начин, циклично понавља, можда и у наше време. Награда је одавно превазишла локални карактер, а о њеном значају говори и то што су је понела многа значајна имена наше књижевности: Светислав Басара, Давид Албахари, Милорад Павић.

Свечаности су присуствовали и овогодишњи чланови жирија: Радован Влаховић, председник, и Ђорђе Писарев.

Локалну самоуправу представљали су чланови Градског већа – Валентина Мицковски, задужена за културу и образовање, и Љубан Средић, задужен за пољопривреду и месне заједнице.

У публици су били и ђаци Гимназије „Душан Васиљев“. У уметничком делу програма наступили су наставник Основне музичке школе „Слободан Малбашки“, Стеван Средић и ученица Анреа Берењи. Стихове Васиљева говорили су Соња Дамјановић, глумица Српског народног позоришта и Владимир Максимовић, глумац кикиндског позоришта.

Положени венци на гроб песника

У преподневним сатима, на гроб Душана Васиљева на Мелином гробљу, венце су положили представници Града и кикиндске гимназије – Валентина Мицковски и директорица Мирјана Дражић.

336653544_215649291141344_5835204317922854710_n

Најновији француски филмови у Културном центру од 27. до 30. марта

Jelena Trifunović March 26, 2023

Кикиндски Културни центар од понедељка 27. марта биће домаћин четвородневног Француског филмског каравана. Овај филмски циклус посвећен је редитељкама и обраћа се младој публици. Реч је најновијим остварењима француске кинематографије.

У понедељак ће гледаоци ће бити у прилици да погледају филм „Заљубљена Анаис”. Анаис има тридесет година и нема довољно новца. Она има љубавника, али више није сигурна да га воли. Упознаје Данијела, коме се одмах допада. Али Данијел живи са Емили… која се такође допада Анаис. Ово је прича о младој жени која је немирна. Такође је и прича о великој жељи. Режија: Шарлин Буржоа Таке
Играју: Анаис Демустије, Валерија Бруни Тедески, Дени Подалидес.

У уторак је на репертоару „Бескрајно лето”. Живети и волети са 18 година, потпуно се препустити летњим чарима, изненада изгубити најбољег пријатеља, схватити да ништа не траје вечно, поново се родити. Режија: Емили Осел. Играју: Агата Талрик, Марсија Геџ-Фежас, Матје Лучи

У среду ће бити приказано остварење „Плејлиста”. Софија има 28 година. Волела би да буде дизајнерка, али није похађала уметничку школу. Такође би да пронађе и љубав свог живота, али је ипак није лако препознати. Ниже љубавна и пословна искуства. Прима много удараца, а задаје мало: то се зове стасавање. У мислима јој шета Данијел Џонстнон који пева ,,Права љубав ће вас увек пронаћи’’, али Софија се пита да ли је то заиста тако. Режија: Нин Антико. Играју: Нин Антико, Марк Сиригас.

Филм „Баш ме брига” биће приказан у четвртак. Касандра је стјуардеса у лоу-кост авио компанији и има 26 година. Живећи данас за сутра, саставља летове и журке као да сутра не постоји, верна свом Тиндер надимку ,,Царпе дием’’. Живи без веза, у виду стрмоглаве јурњаве која је наизглед задовољава, све док је несрећа не примора да се поново повеже са светом. Хоће ли Касандра моћи да се суочи са заташканим болом и врати се онима које је оставила на земљи? Режија: Емануел Мар, Жили Лекустр
Играју: Адел Егзаркопулос, Александар Перије, Мара Такен.

Све пројекције почињу у 18 часова, а улаз је бесплатан.