Kultura Arhive | Stranica 80 od 83

(VIDEO) Vrlo šaljivi povratak u prošlost- i u ljubav

Jelena Trifunović novembar 15, 2022

Kako su nam naši pouzdani izvori javili (imena i adrese poznate redakciji), u kikindskom Pozorištu nešto se sprema. Odnosno, proba. Da ne kažemo – piše. I peva. I mnogo, mnogo se smeje. Jer je došlo do zabune, a u pitanju je ljubavno pismo. Znači, stvar je ozbiljna.

Bili smo na probi, snimali je, pitali prisutne o čemu se radi i – napravili emisiju. Njih smo ostavili da završe predstavu. U našoj emisiji videćete i kakvu. Stvar je ozbiljna koliko i ljubav u pismu.

O „Ljubavnom pismu“ – na Kikindskom portalu! Vrlo uskoro! Već sutra!

Nada Kolundžija u Kikindi – koncert virtuoza za vrhunski umetnički doživljaj

Igor Crnogorac novembar 12, 2022

Nada Kolundžija, koncertna pijanistkinja avangardnog usmerenja, jedan od najznačajnijih srpskih izvođača, donela je u svečanu salu Narodnog muzeja prefinjenu umetnost u izvođenju dela savremenih kompozitora, sadržanom na novom CD-u, „O svetlosti, o nežnosti“. Na prethodnom gostovanju, ova pijanistkinja predstavila je „Udah/izdah“ za koji je, 2020. godine, na takmičenju „Global Music Awards“, u kategoriji klasične muzike, nagrađena zlatnom medaljom.

– Poslednji put koncert u Kikindi sam održala pre četiri godine i imala sam želju da ponovo sviram u ovoj sali. Drago mi je što ću sa ovom publikom ponovo imati zajednički doživljaj. Ja sam zadužena za atmosferu i ona će sigurno biti dobra – rekla nam je pre koncerta.

Nada Kolundžija svoju misiju upoznavanja publike sa kompozitorima ovog i prošlog veka ispunjava sa velikom posvećenošću i prepoznatljivom virtuoznošću. Tako je bilo i večeras u Kikindi. Najavljivala je i opisivala kompozicije i govorila o autorima. Izvela je dela Luja Andrisena, Gevina Brajersa i Mauricia Kagela. Umesto dela Dejvida Lenga, kako je objasnila, poželela je da publici svira Parmentjeovu „Vrtoglavicu“, pisanu za orgulje, kao i „Staru melodiju“ Simeona Ten Holta, koju svira na bis.

– Sviram malo „mekši“ repertoar, ne takozvane klaustrofobične kompozicije, koje su samo za mene ili za autora – kaže. – Možda i zato imam sve više publike jer su mi na repertoaru savremeni, atraktivni, ali kvalitetni programi. Savremeni kompozitori se vraćaju u prošlost i podsećaju se dela klasične muzike, tako da publika može da prepozna elemente dela starijih autora u novim kompozicijama.

Koncert Nade Kolundžije u Kikindi upriličen je pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja i u saradnji Centra lepih umetnosti „Guarnerius“ koji je osnovao njen brat, Jovan Kolundžija, i Narodnog muzeja Kikinda.

Novi uspeh Ene Gogić

Jelena Trifunović novembar 12, 2022

Sugrađanka Ena Gogić (13) nastavlja da niže muzičke uspehe. Na Međunarodnom festivalu za decu „Školjkice“, koji se ovog vikenda održava u Novom Sadu, osvojila je drugo mesto. Nastupila je sa pesmom „Glasam za ljubav“ za koju je tekst napisao Tode Nikoletić, a muziku i aranžman Lado Leš.

Na festivalu je učestvovalo 24 takmičara iz Rusije, Bugarske, Slovenije, Makedonije, Malte, Crne Gore, Hrvatske, Mađarske i Bosne i Hercegovine.

„Školjkice” je muzički festival za decu međunarodnog karaktera, a za cilj ima predstavljanje zemalja učesnica, njihove kulture, umetnosti i tradicije kroz savremeno stvaralaštvo za decu i omladinu. Sad već tradicionalno, od 2006. godine, održava se u prvoj polovini novembra.

Ena Gogić i ranije je osvajala nagrade na muzičkim festivalima u zemlji i inostranstvu, a talenat i pevačko umeće ovoga puta dobili su potvrdu od međunarodnog žirija koji čine renomirani stručnjaci, producenti i direktori festivala iz zemlje i inostranstva. Festival „Školjkice“ uvršten je u kalendar svetske asocijacije festivala “WAF”.

Igor Mirović dobitnik književne nagrade Banatskog kulturnog centra

Igor Crnogorac novembar 11, 2022

Igor Mirović dobitnik je nagrade „Despotica Angelina Branković” koju dodeljuje Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa. Na konkursu Centra Mirović je laureat sa svojom knjigom pesama „Svetlo u svetioniku“, u izdanju beogradske „Lagune“. Miroviću je ovo četvrta knjiga poezije.

Odluku o dobitniku nagrade jednoglasno je doneo žiri koji su činili: predsednik, prof. dr Zoran Đerić, pesnik i prošlogodišnji dobitnik, Perica Milutin, i Radovan Vlahović, književnik i direktor Banatskog kulturnog centra.

U obrazloženju žirija navodi se da nova Mirovićeva zbirka sadrži pesme iz njegovih prethodnih pesničkih knjiga, kao i ciklus novih pesama, „Izlazak iz senke“.

„Najviše mesta u izboru zauzima poezija iz zbirke „Povratak u logos“, u kojoj su dominantni motivi: Zemlja, Nebo i Ljudi. A među njima je niz istorijskih likova, „nosilaca svetla iz svetionika“: Đurađ Crnojević, vladika Danilo, patrijarh Arsenije Čarnojević, Dositej Obradović, Zmaj, Svetozar Miletić i niz drugih, kojima se pridružuju u novim pesmama: župan Nemanja, Sveti Sava, Miloš Obilić, Kraljević Marko, Karađorđe, Sveti Petar Cetinjski, Njegoš, Branko Radičević, Đura Jakšić, Laza Kostić, sa kojima pesnik stupa u dijalog“, navodi prof. dr Zoran Đerić.

„Ovakvim instinktom, autor se suočio s velikim zadatkom – povratkom samome sebi. Suočavajući se sa sobom, sa savremenim čovekom i savremenim svetom, otvorio je, širom, dveri pokajanja. A da bi pokajanje bilo delotvorno, ono mora biti Logosno, kako bi vodilo ne prosto životu, već večnom životu, lišeno fantazija, oholosti i samoprecenjivanja, okrenuto ka Gospodu Bogu, Gospodu Hristu“, zaključuje Selimir Radulović u pogovoru Mirovićeve knjige.

Igor Mirović rođen je 1968. godine u Kruševcu. Objavio je četiri pesničke knjige: „Nebo nad Vizantijom“ (1994.), „Kremen plamen“ (2004.), „Povratak u logos“ (2020.) i „Svetlo u svetioniku“ (2022.). Zastupljen je u antologijama, a pesme su mu prevođene na rumunski, mađarski, slovački i makedonski jezik. Živi i radi u Novom Sadu.

Književna nagrada sastoji se od povelje i ikone Prepodobne Mati Angeline, autorke Silvije Vlahović, i Miroviću će biti uručena na manifestaciji pod nazivom „Slovo ljubve”.

Ovaj kulturni događaj i književnu nagradu „Despotica Angelina Branković” ustanovio je Banatski kulturni centar Novo Miloševo u znak sećanja na manje poznat deo srpske istorije, kada su ovaj deo Banata i naselje Arača bili u posedu srpskih despota Stefana Lazarevića i Đurđa Brankovića, kao nastavljača nemanjićke tradicije severno od Save i Dunava.

„Slovo ljubve” organizuje se uz podršku Opštine Novi Bečej. Održaće se 17. novembra, i tada će biti i uručena nagrada ovogodišnjem laureatu. U programu će učestvovati: predsednik Matice srpske, prof. dr Dragan Stanić, predsednik Opštine Novi Bečej, Saša Maksimović, direktor Banatskog kulturnog centra, Radovan Vlahović, prof. dr Zoran Đerić, predsednik žirija, Dragan Jovanović Danilov, pesnik i kritičar, Milica Dosković, članica hora Opere SNP-a i Sonja Damjanović, prvakinja drame Srpskog narodnog pozorišta.

U Domu kulture u Novom Bečeju program će početi u 18 sati.

Ivačkovićev emocionalni vodič kroz Balaševićevu diskografiju: Đole je ličio na svoje pesme

Jelena Trifunović novembar 10, 2022

Đorđe Balašević je ostavio mnogo pesama za sva vremena. Vanvremenske stihove i note brojne generacije nose ispod kože. Potpisao je obimnu diskografiju bez lošeg albuma što je retkost i u internacionalnim razmerama. Njegova profesionalna biografija nazvana „Panonski admiral“ je emocionalni vodič kroz Đoletovo stvaralaštvo koji stiže iz pera čuvenog novinara i muzičkog kritičara Ivana Ivačkovića.

-Đoleta sam poznavao 35 godina. U trenutku kad smo se upoznali, sredinom osamdesetih u vreme Đoletovog albuma „Bezdan“ ja sam već uveliko radio kao novinar. Ali sam izbegavao susret sa Đoletom, kao što sam izbegavao susrete sa nekim drugim ljudima o kojima sam pisao, plašeći se da ti ljudi možda neće ličiti na svoje pesme. Vuk Žugić mi se javio i kazao da Đole i ja moramo da se upoznamo. To je bilo tih dana kada sam čuo „Bezdan“, leto 1986. Voleo sam Đoleta i slušao njegove prethodne albume, ali „Bezdan“ je bio album zahvaljujući kome je Đole meni postao poseban, kategorija za sebe. Utoliko je strah da neće ličiti na svoje pesme bio veći. Međutim, on se predstavio u divnom svetlu kao topao, srdačan i duhovit čovek, čovek koji liči na svoje pesme. Ni u jednom od narednih susreta taj utisak nije bio pokvaren. Ne mogu da sudim o Đoletu kao čoveku načelno jer ga nisam dovoljno dobro poznavao. Niko ga nije dovoljno dobro poznavao osim njegove porodice i nekolicine prijatelja. Mogu da govorim o svojim iskustvima. Sva moja iskustva i naši susreti, što profesionalni, što privatni, bili su lepi. Najpre ću ga pamtiti kao čoveka u kojem su na fini i skladan način bili pomešani srdačnost i građanska otmenost- priča Ivačković.

Njegov muzički dar često je ostajao u senci njegovog pesništva, ali to ništa ne govori loše o njegovoj muzici, ali mnogo dobrog govori o njegovom pesništvu, kaže autor prve biografije velikog kantautora.

-Đole je bio odličan pevač sa izuzetnim darom za melodiju. Ne mora svako biti Karuzo da bismo rekli da je veliki pevač. Postoji i Koen. Đole je prvi iz sveta popularne kulture koga su poredili sa akademskim pesnicima. Poredili su ga i sa Dilanom.

Ivačković je knjigu o Balaševiću počeo da piše pre tri godine, ali je nakon njegove iznenadne smrti, mislio da će rukopis ostati nedovršen.

-Najzaslužniji što je knjiga, ipak, ugledala svetlost dana su Bilja Krstić, koja je sa Đoletom davnih dana činila „Rani mraz“ Caki Kravić, basista, Vuk Žigić koji je organizovao sve Đoletove koncerte u Sava centru i Bogica Mijatović, novosadski novinar i verovatno najveći znalac Đoletove karijere. Zahvaljujući njihovim podsticajima i ohrabrenjima ja sam uspeo da završim knjigu- iskren je Ivačković koji o naslovu knjige kaže:

-Đole je počeo kao panonski mornar, naivan momak koji ulazi u grubu arenu muzičke industrije, ali je zahvaljujući svom izuzetnom daru, pa i ljudima koji su ga okruživali, sjajnim muzičarima, završio kao pravi admiral u beloj uniformi koji nam pobedonosno maše sa svog Galeba.

Uz Đoletove stihove i note, ovo je obavezno štivo u kom ćete, krstareći njegovom raskošnom diskografijom i zbirkom ličnih i kolektivnih sećanja, zasigurno uživati. „Panonski admiral“ je zasluženi naklon originalnoj Balaševićevoj umetnosti uz odsjaje jednog vremena čiji je bio sjajan i mudar hroničar.

Promociju knjige u punoj sali Narodne biblioteke „Jovan Popović“ , izvođenjem Balaševićevih pesama upotpunili su gimnazijalci Emilija Sretenović i Đorđe Golić.

Prožimanje umetnosti – Trio violina „Anime“

Igor Crnogorac novembar 8, 2022

Kulturni centar je, pod pokroviteljstvom SOKOJ-a, Kikinđanima priredio izuzetan i retko viđen muzički događaj. Koncert dela savremenih kompozitora, sa namenski pisanim sonatama, izvele su umetnice iz Novog Sada i Beograda, Trio violina „Anime“.

„Refleksija uživo“ naziv je kompakt diska i koncerata kojim ga promovišu tri umetnice iz Novog Sada i Beograda: Dušica Mladenović, Mina Mladenović i Marina Popović.

– Proces traje 15 godina, a započela ga je Dušica Mladenović kada je osnovala trio violina – kaže Mina Mladenović. – Kada je trio iscrpeo sav repertoar za nestandardni sastav, pitala je kompozitore da napišu dela za njih. Između ostalih, odazvali su se srpski kompozitor, akademik Dejan Despić, i kompozitor iz Irske, Ijan Vilson. Dušica je, zatim, dobila ideju da oba kompozitora napišu sonate za isti instrumentalni sastav – za solo violonu i za trio, kako bi njihova dela mogla da se uporede. Tako smo dobili veoma zanimljiv repertoar u kojem mogu da se uporede dve umetničke poetike autora koji pripadaju različitim generacijama i podnebljima.

Brojna publika u Kulturnom centru imala je priliku da sluša Despićeve Sonatu za solo violinu, op. 85, u izvođenju Dušice Mladenović i Sonatinu V-A-S-N za tri violine, op. 185, i dela irskog kompozitora Ijana Vilsona: Sonatu baladu i kompoziciju pod nazivom „1927“ u toku koje se emituju animacije slika nemačko-švajcarskog slikara Pola Klea, za svaki stav po jedna kojom je autor bio inspirisan.

CD „Refleksija uživo“ izdao je, 2019. godine, beogradski „Metropolis“. Pre pandemije, Trio „Anime“ uspeo je da ga promoviše samo u Irskoj, a sada je u toku i koncertna turneja po gradovima Srbije.

Nova pesnička manifestacija – Veče sećanja na Nikolu Vasića Topolovačkog

Igor Crnogorac novembar 7, 2022

Veče sećanja na Nikolu Vasića Topolovačkog, osnivača Književnog kluba „Duško Trifunović“ u Kikindi, pesnika i slikara, okupilo je, u Kulturnom centru, poštovaoce njegovog dela. Uspostavljajući novu tradiciju, pesnici će se svake godine okupljati na rođendan prijatelja, kaže predsednik Kluba, Miodrag Brkin.

– Nikola Vasić Topolovački ostavio je neizbrisiv trag u umetnosti – svoju poeziju i likovne radove. Čuvamo ga od zaborava i zato smo odlučili da svake godine dodelimo plakete za umetnički rad.

Nova pesnička manifestacija ustanovljena je na inicijativu Nemanje Savića, novinara i književnika iz Zrenjanina, prijatelja Topolovačkog. Savić je i jedan od dobitnika prve plakete manifestacije.

– Dela ostaju da svedoče o njegovom umetničkom stvaralaštvu, a mi svedočimo o tome kakav je Nikola bio čovek – velikodušan i veliki prijatelj. Izuzetna mi je čast što sam prvi slavodobitnik ovog velikog priznanja – kaže Savić.

Saviću je pripala plaketa kao članu podružnice Kluba za područje Zrenjanina, Žitišta i Ravnog Topolovca, rodnog mesta Nikole Vasića. Druga ravnopravna nagrađena je Snežana Tomin, pesnikinja iz Kikinde.

– Priznjanje mi je veoma važno kao potvrda vrednosti mog rada i da bih mogla da nastavim da pišem. Nikola je bio moj mentor i prijatelj, zajedno smo osnovali Klub, mnogo mi je pomogao na mojim počecima. Bila sam na čelu Kluba posle njega i tada sam mu još obećala da ću održati njegov rad i da ćemo trajati – kaže Snežana Tomin.

Nikola Vasić rođen je 1956. godine u Ravnom Topolovcu. Dugo godina živeo je u Kikindi u kojoj se i afirmisao kao pesnik i slikar. Objavio je devet knjiga poezije kojom je slikao rodnu ravnicu. Poslednja je zbirka „Bezmerni dokaz“. Bio je i glavni i odgovorni urednik književnih novina „Naša reč“, pokrenuo je Književni maraton u Kikindi i Zbornik radova posvećen Dušku Trifunoviću.

Da njegovo delo traje pokazalo se i na Večeri sećanja koje je okupilo brojnu publiku. Članovi Kluba govorili su njegovu i svoju poeziju, a izloženi su i likovni radovi Topolovačkog.

– Inicijativu za održavanje pesničke Večeri sećanja, u Kulturnom centru prihvatili smo sa zadovoljstvom. Nikola Vasić je bio zaposlen nekoliko godina u ovoj ustanovi, naša je dužnost da ga se sećamo na ovaj način, kao divnog kolegu, umetnika i čoveka – kaže Tanja Nožica, zamenica direktora Kulturnog centra.

Književni klub „Duško Trifunović“ ima petnaestak članova. Redovno organizuju pesničke večeri, posete i gostovanja sa pobratimskim klubovima. U Klubu kažu da rado primaju nove članove, sve čija lepa reč nalazi svoj umetnički put.

Zavičajne priče profesora Vuce

Igor Crnogorac novembar 7, 2022

Predanja starijih mogu da budu poučna i zanimljiva, ali i dobar putokaz novim generacijama, smatra poznati kikindski profesor fizike, doktor nauka Petar Vuca. Upravo to mu je i bio motiv da, u svojim penzionerskim danima, izda knjigu pod nazivom „Priče u selu Nadanićima“. Nadanići su selo kod Gacka gde je autor rođen i u kojem je završio osnovnu školu. U Gacku zatim pohađa gimnaziju, odlazi u Novi Sad na studije i, kao profesor fizike, stiže u Kikindu, u kojoj živi i danas.

Pored brojnih stručnih radova, dr Vuca posebno je ponosan na svoju knjigu „Sunčani časovnici Vojvodine“, koja je imala tri izdanja. Poslednja, knjiga zavičajnih priča, nastala je, kaže, spontano. To je zbirka anegdota koje je, braći i njemu, kada dođu u selo na odmor sa studija, prenosio otac Vukota.

– Njegove priče bile su nam zabavne jer su govorile o ljudima i događajima iz prošlosti. Moj otac je bio izuzetno načitan, bistrog uma sve do smrti, a ja sam ih sve zapamtio. Bilo bi mi žao da se ta sećanja zagube, zato sam ih stavio na papir.

Radove je prvo poslao svojim kolegama, koji su ga podržali. Zatim je tri njegove pripovetke objavio časopis za književnost „Nova zora“, što je dr Vucu obradovalo i ohrabrilo da nastavi da piše i da objavi knjigu.

– Priče se dopadaju i ljudima iz mog kraja i ljudima ovde. Posebno mi je drago što će ostati za neke nove generacije, da znaju ko je u Gacku, u mom selu, Nadanićima, pisao, beležio anegdote o tome kako su se ljudi lečili, kada su stigli prvi gramofon i prvi magnetofon u selo, zašto je vir dobio ime jedne devojke, kako se kosilo kosom, toga danas više nema – kaže dr Vuca. – Vidim da, sve češće, moji vršnjaci zapisuju događaje iz svojih mesta jer nema više ljudi koji mogu da ih ispričaju. Smatrao sam da treba da ih zapišem u znak zahvalnosti roditeljima i mom selu.

Zbirka „Priče u selu Nadanićima“ sadrži dvadestak pripovedaka: „Moba“, „Ban“, „Nisam nešto dobar“, „Ko Miro iz obojka“, „Momačka moć“, samo su neke od njih. Iako napisane kao anegdote, veoma su poučne za mlade naraštaje, smatra dr Vuca.

– One govore o načinu života, o dobrim komšijskim odnosima, o tome kako su mladi doživljavali i odnosili se prema novim stvarima. U mom selu bio je moto da je važno da su ljudi pošteni, radni, da se obrazuju. Veliki broj meštana završio je studije, iz tog malog sela potekla su četiri doktora nauka i profesora univerziteta, među kojima sam i ja. Vežu nas te priče i danas kad se čujemo i vidimo.

Zbirka, koju je sam izdao, može da se kupi u Fotografskoj radnji „Sretenović“ u Kikindi. Čitavog života bavio se naukom, predavao u srednjoj školi i na univerzitetu i ponosan je, dodaje, na izuzetne rezultate koje postižu njegovi učenici. Danas su mu, pored pisanja, preokupacija i voćarstvo i pčelarstvo. Kada bi se vratio u Nadaniće, kaže, bavio bi se i stočarstvom. I svakako sabirao priče o prošlim generacijama, za one koje tek dolaze.

Od ratnog Sarajeva do danas: „Tragovima identiteta“ Milovana Dagovića

Jelena Trifunović novembar 4, 2022

Tačno dve decenije nakon što je učestvovao na Simpozijumu skulptura u terakoti „Tera“, akademski umetnik Milovan Dagović Dago vraća se u Kikindu. Ovoga puta u istoimenoj galeriji njegova izložba oslikava put pun prepreka i beznađa koji obuhvata period od izgnanstva iz ratnog Sarajeva 1992.godine do sadašnjeg vremena.

Tragičnost savremenog društva ogleda se u velikom raslojavanju, nepoštovanju i kršenju svih društvenih i pravnih normi običnog čoveka. Postajemo dramatično i tragično postojanje ljudske civilizacije iza koje se čuje samo krik izmrcvarenog čoveka, navodi umetnik koji je u Kikindi izlagao prvi put za vreme bombardovanja 1999.godine.

– Sva ta priča vezana za liniju i crtež je moj svakodnevni način življenja i opstajanja,a pogotovo u tom periodu, ako se govori o likovnom jeziku i strukturi. Ovde izloženi radovi su nastali u protekle dve godine. Iako sam pre svega vajar, crtež je za mene najosnovnije izražajno sredstvo, tako je i linija početak svega- priča Dagović.

-U Kikindi sam 2002. učestvovao na vajarskom simpozijumu. Tada sam ovde bio prvi put, sa vajarima iz Italije, Španije, koleginicom iz Beograda. Ravnica je ostavila na mene utisak. Živeo sam neko vreme i u Somboru, a danas u Subotici. Ravnica je sastavni deo i ove likovne slojevitosti- ukazuje umetnik čiju izložbu „Tragovi identiteta“ posetioce Galerije „Tera“ mogu pogledat do kraja novembra.

Dagović nudi sveže likovno umeće i zbog finog sopstvenog kodeksa povezivanja konstruktivizma i figurativnosti, plastičnog i pikturalnog, fantastičnog u duhu neshvatljive surove stvarnosti, ocenila je istoričarka umetnosti Radmila Savčić.

Milovan Dagović Dago rođen je u Užicu 1954. godine. Umetničku školu i Akademiju likovnih umetnosti, na odseku vajarstva, završio je u Sarajevu, gde je i magistrirao. Član je ULUS-a. Radio je kao profesor u Umetničkoj školi u Užicu. Izlagao je kolektivno i samostalno u Srbiji i inostranstvu.

314518578_854190622423844_4373858120270382435_n

313092035_1374922226382359_1683002788716220248_n

Prva izložba sugrađanke Gordane Kežić: „Portreti“ u Kulturnom centru

Jelena Trifunović novembar 4, 2022

Sugrađanka Gordana Kežić (23) ove godine je diplomirala psihologiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu gde je i upisala master studije. Sklonost ka crtanju pokazuje od najranijeg detinjstva. Talenat i tehniku crtanja usavršavala je kao polaznik strip radionice „Epika“ u Kulturnom centru. Upravo ova ustanova je i domaćin njene prve izložbe.

-Izloženo je četrdesetak portreta, uglavnom poznatih ličnosti. Tu su Merlin Monro, Eminem, Konstrakta, Salvador Dali, Miloš Biković… Crtanje je za mene i svojevrsna stres terapija, hobi koji me opušta. Inspiraciju pronalazim u muzici, serijama, filmovima- kaže Gordana za naš portal.

Otvaranje izložbe koju u galeriji Kulturnog centra možete pogledati u naredne dve nedelje, proteklo je uz poznate pop i rok hitove u izvedbi mladih rokera iz benda „Roj“.

Култура