Култура

Душанка Пап 4

У Галерији Културног центра вечерас је отворена прва самостална изложба слика Кикинђанке Душанке Пап Вујовић. Дипломирани економиста по струци, ауторка је запослена у Фонду за здравствено осигурање, али потпуну релаксацију доживљава са четкицом у руци.

– Своје сликарске почетке имала сам после факултета, али сам то запоставила. Сликању сам се вратила пре осам година и првих сто дела сам поклонила. Радим техником уље на платну, опробала сам се и у наивној уметности. Волим да сликам природу и сматрам да свака слика у посматрачу треба да побуди жељу за путовањима. Пејзажи ми највише леже, и наши, војвођански, али их сликам и на путовањима, на планинама посебно. Често учествујем на колонијама и на њима се много тога научи – каже ауторка.

Изложбу је отворио сликар Брацо Азарић. Вечерас је изложено више од двадесет слика, насталих у последње три године и, у Галерији КЦ биће доступне десетак дана. Следеће самостално излагање својих радова Душанка Пап Вујовић имаће у јуну, на колонији у Новим Козарцима.

вибер_слика_2023-05-11_21-24-17-674

Центар за пружање услуга социјалне заштите је, у сарадњи са Хуманитарним Театром „Гусани у магли“, припремио инклузивну представу под називом „Вулканизерска драма“. Премијера је изведена синоћ, у Дечијем позоришту „Лане“.

– Представа је почетак акције прикупљања новца за сублимациони штампач који нам је потребан за активности у Центру. Идеја је да је изведемо више пута – рекла је Николета Павлов, в.д. директор Центра за пружање услуга социјалне заштите.

У „Вулканизерској драми“, за коју су текст написали корисници Центра, наступају четири чланице глумачке радионице „Гусана у магли“ и 12 корисника Дневног боравка Центра.

– Није ми ово прва улога, учествујем у рецитаторским и глумачким наступима у нашем Центру. Срећна сам и волим то да радим. Позивам све да дођу да гледају нашу представу – рекла је Светлана Калинов.

Марија Бутер из Театра „Гусани у магли“ каже да је рад са корисницима Дневног боравка био лепо искуство.

– Представа говори о томе да смо сви исти, да сви треба да помажемо једни другима. Рад је био диван, сви су веома драги и талентовани и веома емотивни. Брзо су нас прихватили, као и ми њих, и било је лако радити – каже Марија.

Премијери су присуствовали и градоначелник Никола Лукач и чланица Градског већа за националне мањине, родну равоправност и бригу о породици, Мелита Гомбар.

– Снага сваке заједнице огледа се у томе колико брине о најосетљивијим категоријама становништва. Управо ова представа је потврда тога да смо хумано друштво и да прихватамо различитости – рекла је Мелита Гомбар. – Инклузивне представе су значајне јер сваки појединац, без обзира на своје способности и могућности, има прилику да ужива у уметности. Надамо се да је иницијатива корисника Центра и чланова „Гусана у магли“ само почетак и да ће се, и са другим установама и организацијама, везе успоставити и интензивирати и Град ће то подржати.

Лепа сарадња Центра и Хуманитарног театра није прва и наставиће се и убудуће. Новим термини извођења „Вулканизерске драме“ још нису утврђени, али ће, свакако, свако играње донети много радости и учесницима и публици, онако како је то било на синоћњој премијери.

Горан петровић 1

На књижевној вечери у Народној библиотеци „Јован Поповић“ вечерас је гостовао Горан Петровић, српски књижевник и академик. Пред пуним фоајеом Библиотеке представио је два нова романа, „Папир“ и „Иконостас“.

Књиге су део циклуса названог Романи делта и наредних година ће излазити убрзанијим темпом јер је аутор на њима радио дуже од 20 година. Прве белешке су, каже, старе чак 23 године.

– Ради се о једној врсти система романа, баш као када посматрамо речни ток или морски слив. Имамо централни ток, у који се уливају разноразне реке, оне тихе, војвођанске, али и оне нешто брже, бујичне реке са југа. Тако ће бити и са овим књигама, свака од њих ће моћи и засебно да се чита и то не редом којим су објављиване, већ оним редом којим читалац дође до њих. Оне ће, ипак, давати једна другој, одређену димензију, сенчиће и осветљаваће претходну књигу. Радња ове две књиге се збива у Средњем веку, негде између 14. и 15. века. Следе још две књиге које представљају тај средњовековни циклус. Потом се радња помера триста година унапред, на почетак осамнаестог века, и сви остали романи ће се збивати у 20. веку, до ових дана, које сматрамо нашим – каже аутор.

Петровић додаје да га сматрају захтевним писцем јер се од читаоца тражи да уложи одређену врсту напора.

– Рекао бих да је потребно да се читалац потпуно зближи са оним што чита. Романи су, можда, захтевни по лексици јер је она прилагођена епохама о којима пишем, и неки пут није разумљива у самом почетку. Ове књиге су, на неки начин, супротстављене, радња једне се збива у Италији, и она је писана бокачовским, декамероновским стилом и помало је чак и ласцивна. Радња другог романа, „Иконостаса“, догађа се на истоку Европе, у Грчкој, Србији и једном делу Отоманске империје, и то је нека врста апокрифа, апокрифне хагиографије.

На књижевној вечери, о делу Горана Петровића, говорио је и проф. др Александар Јерков. Алегоричне исповести, „Папир“ и „Иконостас“, издања су „Лагуне“.

Тера атеље

У Центру за ликовну и примењену уметност „Тера“ за овај месец су припремили веома разноврстан програм који ће се одвијати на простору Атељеа, Музеја и у Галерији на Градском тргу.

Студентски камп

Прва активност је десетодневни интернационални камп на којем ће, од 8. маја, вештине вајања у теракоти искусити студенти завршних година академија уметности из Београда, Новог Сада, Цетиња, Ријеке и Осијека. Курсеве ће водити мр Слободан Којић, академски вајар, оснивач и директор центра „Тера“ и некадашњи професор Факултета ликовних умјетности у Цетињу, и професори са академија у Београду, Новом Саду, Цетињу и Ријеци.

„Из ормара“ назив је изложбе уметнице из Ријеке, Дарије Жмак Кунић, која ће бити постављена 10. маја у Галерији „Тера“. Изложба се састоји од радова од тканина и звучне композиције.

У Атељеу ће се, у оквиру студентског кампа, 11. маја одржати Међународни мастерклас са гостујућим професорима, међународним предавачима из Француске, Црне Горе, Хрватске и Србије. Предавања ће се одвијати на српском/хрватском/црногорском и енглеском језику и отворена су за јавност.

Ноћ музеја у “Тери”

Програми 19. Европске ноћи Музеја одржаће се 13. маја у Музеју „Тера“, на простору некадашње касарне. Од 18 сати биће организоване радионице за децу и одрасле.

Изложба „Олга Јеврић – композиција и структура” биће уприличена Поводом стогодишњице рођења истакнуте југословенске и српске вајарке, легатора, прве и једине жене вајара, редовног члана САНУ.  У Салону Музеја, биће доступна до краја маја.

Од 20 и 30 концерт ће одржати професори и ученици музичке школе „Слободан Малбашки“. Женска певачка група „Мелизми“ наступиће од 21.30.

Изложба на тему шуме

У Галерији на Тргу, 26. маја у 18 сати, биће отворена изложба фотографија под називом „Свет се каже шума“, проф. Јелене Владушић из Новог Сада. Поред фотографија, начињени су и звучни записи локације који ће бити репродуковани у изложбеном простору.

Живка торбица књига

Трећа књига песникиње из Мокрина, Живке Торбице, имаће своје прво представљање у петак, 5. маја, од 19 сати, у галерији Дома културе у овом месту.

Ово је њена трећа збирка и садржи 95 љубавних и родољубивих песама, насталих у протекле две године.

– Песме су веома емотивне, завичајне су о нашем о Банату, и углавном су истините, то су сећања на моје детињство – каже Торбица. – Сваког јутра напишем једну реченицу, тако започињем дан – прво песма, па све остало. Лајт мотив књиге је стих: „Не постоје два иста дана, ноћи, гласа… Ни срца, ни љубави, па чак ни две капи воде…“. Отуд и назив ове збирке.

Као и претходне две збирке, „Банаћанка“ и „Дневна доза мушкарца“, и ова је изашла у издању Банатског културног центра из Новог Милошева. Рецензент је Наташа Бундало Микић из Новог Сада, дизајн корица је урадила Сенка Влаховић из БКЦ.

На представљању у Мокрину говориће и библиотекарке Даринка Маљугић и Милана Бајкин. Ауторка каже да се нада и промоцији у Кикинди, у току маја. За наступ у свом селу, каже, не брине.

– У Мокрину је увек било добро посећено, верујем да ће тако бити и овог пута – додаје песникиња.

Нема сумње да ће Мокринчани, и овога пута, подржати своју песникињу. Као што је сигурно да ће Живка Торбица сваког јутра написати нове стихове и придружити их збирци од готово хиљаду својих, за сада необјављених, емотивих поетских изражаја.

књига

Град Кикинда и Банатски културни центар (БКЦ) из Новог Милошева расписали су конкурс за објављивање три прве књиге младих аутора. Ове године обележава се и јубилеј – 15 година рада на заједничком објављивању првих књига. У овој сарадњи штампано је више од 30 наслова.

Конкурс се односи на ауторе до 35 година који живе на територији Кикинде, на ауторе из Србије. и из дијаспоре.

Аутори конкуришу са рукописима (поезија, проза, есеј, књижевна критика, научни и истраживачки радови и др.) од којих ће жири одабрати три рукописа за објављивање у едицији „Прва књига“ Банатског културног центра.

Жири ће радити у саставу: Радован Влаховић, књижевник и директор БКЦ-а (председник жирија), др Младен Ђуричић, књижевни критичар, и мср Андреа Беата Бицок, књижевна критичарка.

Рукописе у wорд формату, биографију и контакт податке аутора (адреса, мејл, број телефона) треба послати на мејл banatskikulturnicentar@gmail.com.

Конкурс је отворен од 1. маја до 1. августа 2023. године.

Резултати ће бити познати 1. септембра, а књиге ће бити објављене до краја октобра 2023. године и појавиће се на Међународном сајму књига у Београду.

Додатне информације о конкурсу могу се добити путем мејла banatskikulturnicentar@gmail.com.

КУД Мокрин

На Градској смотри фолклора која је, под називом „Хајд’поведи весело“, одржана у недељу, према оцени жирија који су чинили проф. др Димитрије Големовић, етномузиколог и композитор, и Слободанка Рац, кореограф, најбоље резултате у укупном пласману постигли су чланови КУД-а из Мокрина.

Међу победницима су мокрински играчки ансамбл и певачка група. У категорији фолклораца равноправни су са КУД-ом „Еђшег“, док су за најбољу певачку групу проглашени и чланови КУД „Извор“ из Накова. Жири није рангирао најбољепласиране. Сви они представљаће Град на Зонском такмичењу у Зрењанину, почетком јуна.

У такмичарском делу Смотре наступили су, у категоријама фолклорних игара и певачких група, шест друштава и група: КУД-ови из Мокрина, Банатског Великог Села, Накова, „Еђшег“ и Женска певачка група „Мелизми“.

Прву Градску смотру фолклора после 25 година, организовао је Културни центар уз подршку Града.

Градска смотра фолклора 1

„Хајд’ поведи весело“ назив је Градске смотре фолклора која је данас одржана у Народном позоришту у Кикинди. Ово је нови почетак такмичарских сусрета друштава која се баве очувањем народног стваралаштва и прилика за сусрете, размену искустава и позиционирање међу конкуренцијом.

– Културно-уметничка друштва обратила су се градоначелнику Николи Лукачу са жељом да Кикинда поново добије смотру фолклора какву је имала пре неколико деценија. Град је посао препустио Културном центру и ми смо контактирали Савез аматера Војводине који је организатор оваквих смотри. Сматрам да је веома значајно што смо поново покренули ово такмичење јер у селима су културно-уметничка друштва једине културне установе и имају јако много чланова. Нису се сви пријавили за учешће, неки можда нису желели, неки, вероватно, нису смели. Зато се надам да ће свака следећа смотра бити масовнија и да ће се наћи у календару годишњих градских манифестација – рекао је в. д. Директор Културног центра, Марко Марковљев.

Такмичарски део одвијао се у двема категоријама: фолклорни ансамбли и певачке групе и солисти. За наступ пред жиријем пријавили су се: културно-уметничка друштва „Мокрин“, „Марија Бурсаћ“ из Банатског Великог Села, „Извор“ из Накова и „Еђшег“, и Женска певачка група „Мелизми“. У ревијалном делу наступио је и КУД „Башаид“.

О најбољима који ће наступити на зонској смотри почетком јуна у Зрењанину, одлучивао је Стручни жири – проф. др Димитрије Големовић, етномузиколог и композитор, и Слободанка Рац, уметнички руководилац Српског културног центра „Вук Стефановић Караџић“ из Бачке Тополе.

– Будући да фолклора, као укупног народног стваралаштва, више нема и једино још живи у културно-уметничким, аматерским друштвима, наша улога је да се потрудимо да те групе раде што ефикасније, са што изворнијим садржајима, да буду што ближи корену. Некада су били први, на извору, данас су све даље јер стижу нове генерације – каже професор Големовић. – Фолклор није само игра, то су и усмено стваралаштво и песма. Ова смотра је вишеструко важна и потрудићемо се да успоставимо критеријуме и стандарде јер таква активност мора да буде контролисана, близу оригинала и корена. Пружићемо пуну подршку и помоћ организаторима.

У име локалне самоуправе, првој Градској смотри фолклора присуствовале су заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски и ресорне чланице Градског већа, Валентина Мицковски и Мелита Гомбар.

– Ово је прилика да се прикаже како се на прави начин чувају и негују култура и традиција са ових простора – изјавила је заменица градоначелника. – Биће интересантно видети који ће КУД понети титулу најбољег према оцени стручног жирија и касније, на вишим степенима такмичења, потврдити своје квалитете.  Град ће наставити да подржава културне догађаје који промовишу праве вредности, чувају традицију и успевају да, у окриљу нових трендова, љубав према музици и фолклору пренесу на млађе генерације.

Након смотре су се, у Културном центру, окупили представници свих учесника, како би са жиријем разговарали о томе како да још више побољшају свој рад, као амбасадори Кикинде у области фолкорног стваралаштва. После овог састанка биће познати и резултати такмичарског дела програма.

куд марија бурсаћ 2904

КУД „Марија Бурсаћ” вечерашњим концертом на ком су наступили од најмлађих чланова па до ветерана, прославио је 74 године постојања и 27. рођендан од када је рад друштва обновљен. У препуној биоскопској сали у Банатском Великом Селу, свечану атмосферу употпунио је наступ гостујућег КУД-а „Светозар Марковић” из Новог Сада.

-Вечерас је на програму 13 тачака, међу којима је и премијерна изведба кореографије Босилеградско Крајиште – рекао је Милан Врањеш, уметнички руководилац КУД-а.

Рођендан КУД-у је честитао градоначелник Никола Лукач.

-Ви Великоселци чувате традицију, културу и обичаје наших крајева, али и поштујете све друге. КУД „Марија Бурсаћ” је место окупљања свих генерација- истакао је Лукач у обраћању.

Да заслужују све похвале за протекле године труда, рада и неговања традиције, истакла је заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски.

-Посебно заслужују честитке јер су за све ове године рада показали како се на један достојан, доследан и посвећен начин чувају традиција и обичаји једног народа, посебно дух Крајишника. Освојили су престижне награде на бројним такмичењима и најпрестижнијим манифестацијама као што је Сабор фолклора у Србији. Стварају нове песме и игре које имају своју вредност и потенцијал да постану део неког новог културног наслеђа. Мени су посебно драги јер сви чланови улажу толико труда, жеље, енергије и ентузијазма у све то што раде, а љубав према фоклору преносе на млађе генерације- рекла је Јакшић-Киурски.

гусле

Плодотворна сарадња АДЗНМ „Гусле” са Културно-уметничким друштвом „Коло” из Арада настављена је вечерашњим заједничким концертом у кикиндском Народном позоришту.

-Наш КУД „Коло” основан је пре 13 година и негује традицију и обичаје. Данас на Светски дан игре, наступом у Кикинди показали смо да сарадња са „Гуслама” има будућност. Од наших предстојећих активности у Араду, издвојио бих отварање нове српске куће, новог седишта Савеза Срба, поред новог музеја и библиотеке- рекао је Дарко Воштинар, потпредседник Савеза Срба у Румунији.

Игор Попов, уметнички руководилац  „Гусала” недавно је објавио књигу о играма у Поморишју коју је штампао Савез Срба у Румунији, након чега је у Араду и договорен данашњи концерт.

-Наставак сарадње следи на лето, када ће наши професори и студенти спроводити истраживања у околини Арада, у оквиру Етно-кампа. У септембру, поводом Дана српске културе, имаћемо наступ нашег оркестра и певачке групе- каже Попов.

Госте су поздравили први човек града Никола Лукач и чланица Градског већа задужена за културу и образовање Валентина Мицковски.

-„Гусле” су нам у најбољем светлу презентовале традицију и културу нашег народа кроз песму и игру, а уживали смо и у наступу гостујућег КУД-а „Коло” из Арада. Надам се да ће се ова сарадња и пријатељство, на обострано задовољство, наставити и учврстити- истакла је Мицковски.