Култура

Извор Наково 2

Културно-уметничко друштво „Извор” из Накова уприличило је, поводом обележавања 19 година рада, целовечерњи концерт. Да слављеници са много ентузијазма и посвећености негују традицију и културу, уверила се и вечерас бројна публика свих генерација.

-Сваке године у априлу концертом обележавамо нову годишњицу рада. Тим поводом, у госте нам је дошао КУД „Исидор Бајић” из Шајкаша. На вечерашњем концерту представиле су се све наше секције, певачка, дечија, припремни и извођачки ансамбл. Имамо осамдесетак чланова. Сарађујемо и са КУД-овима из Башаида и Банатског Великог Села, позајмили су нам ношње које су нам недостајале, а лепу сарадњу имамо и са КУД-ом из Мокрина- каже председница КУД-а „Извор” Сања Роквић.

У бројној публици били су и градоначелник Никола Лукач и чланица Градског већа задужена за образовање и културу Валентина Мицковцски. Лукач је истакао значај рада овог културно-уметничког друштва за месну заједнице, младе, децу, али и за неговање традиције и културног идентитета.

-Сву лепоту традиције, културе и обичаја приказало нам је вечерас Културно-уметничко друштво „Извор” кроз игру и песму. Изузетно је значајно да њихов рад препозна месна заједница као што то и ради, као и Град који их подржава. КУД „Извор” је гостовао свуда у околини, у Босни, Крајини, чува корене, окупља децу и младе који стварају пријатељства и нераскидиве везе, на леп и достојан начин репрезентују своје село Наково и Град Кикинду- указао је градоначелник Лукач.

Вредни Наковчани

Овом приликом, градоначелник Лукач је обишао и завршне радове на језеру у Накову.

-Од јесенас кад смо ископали темеље и избетонитали плочу, решили смо да објекат подигнемо до првог маја- истиче Бранислав Чубрило Рус, члан Савета МЗ Наково. – Радови су при крају, надамо се да ће објекат бити покривен до првомајских празника, иако неће бити до краја све готово. Предвиђено је да се ураде плочице, контејнер да се постави, тоалет. Остаје да решимо расвету око језера и дечијег игралишта, на игралишту да додамо још неколико справа, и по плану који постоји да додамо још један терен за одбојку на песку и мали фудбал, један за тенис, и наша жеља је један базенчић за децу из села, да имају где лети да се окупају.

– За кратко време смо доста урадили и сви Наковчани су поносни на то и почели су да верују у причу о том спортско- рекреативном центру који ће објединити све те садржаје. Има ту финансирања града и месне заједнице, као и пуно донатора и рада, јер све што смо радили, радили смо акцијашки. Радили су чланови друштава из села, највише чланови Риболовачког друштва- указује Чубрило Рус.

Изнад истока и запада 1

У пројекту под називом „Изнад Истока и Запада“ окупили су се уметници из Београда и Новог Сада, у жељи да српску музичку баштину која обухвата период од средњег до 20. века сачувају и понуде публици као вредност која нема цену.

Вечерас су наступили у сали Народног музеја, у организацији Туристичке организације Града.

– Наш циљ је очување српске културе кроз музику. Желимо младим људима да пошаљемо поруку да се окрену правим вредностима, очувању културног наслеђа и да се клоне кича и шунда. Да је важно да раде на свом културном уздизању и усавршавању јер култура спаја људе – рекла је Валентина Мицковски, ресорна чланица Градског већа.

Назив пројекта је наслов књиге Владике Николаја Велимировића, у којој он износи податке о српском народу током времена, о вери, традицији и култури уз поруку да треба духовно да се уздижемо и да будемо изнад далекоисточне али и изнад екстремно западне филозофије, каже Љубомир Љуба Манасијевић, певач и композитор из Београда, аутор песама “Востани Сербије”, “Ој Косово, Косово”, “Ој Призрене граде”.

– Направили смо спој средњовековне теме и музике везане за Немањиће, и српске изворне музике из различитих крајева Србије. Изворна музика заслужује да се што више изводи и ја и компонујем у том духу. Такође, веома волим тамбураше и две песме које још нису представљене посветио сам Војводини и тамбурашима.

Музичари који наступају са овим програмом чланови су ансамбла „Ренесанс“. Пројекат управо и наставља традицију ове групе, каже њен оснивач, Љубомир Димитријевић, професор флауте из Београда.

– Оживљавамо старе и стварамо нове записе у жељи да уверимо слушаоце да је тако некада било. Велика је штета што не можемо да знамо како је то звучало на Немањићком двору. Али знамо који су то били инструменти, налазимо их на фрескама. На таквим инструментима изводимо програме и добијамо аутентичан звук, поштујући музички језик тог доба. Текстови песама такође су изванредни и то је вредност коју морамо сачувати – рекао је Димитријевић који наступа на више дувачких инструмената – блок-флаути, траверзо-флаути, фрули.

Оперска солисткиња из Новог Сада, сопран мр Зорица Белић, каже да је у Кикинди трећи пут и да је радује сваки сусрет са овдашњом публиком.

– Велико ми је задовољство да наступамо у вашем граду – каже. – Посебно нам је драго да наступамо у градовима који поштују културу и пресрећни смо да постоје такве престонице културе у нашој земљи. Стално нас покреће љубав према музици, друкчије овако сложен посао не би био могућ.

У инструменталним, соло и дуетским наступима, кикиндска публика имала је прилику да, поред средњовековних српских мелодија и косовског циклуса са тематиком немањићке Србије, чује и песме „Све док је твога благог ока“, „Тамо далеко“, „Маријо дели бела Кумријо“, „Густа ми магла паднала“ и многе друге бисере српске музичке заоставштине.

На инструментима попут цариградске лауте, ћуре, шаргија, гоча, тарабуке, наступили су и чланови ансамбла „Ренесанс“ из Београда, др Дарко Карајић, професор гитаре, Саша Боровић, виолиниста оркестра РТС-а и др Борис Буњац, соло тимпаниста и перкусиониста Оркестра Београдске Филхармоније.

Аутентичан програм српске етно ризнице ови изузетни музичари наставиће да доносе поштоваоцима у мањим градовима као поклон и опомену да се баштина мора сачувати и остављати у аманет новим посвећеницима уметности.

музеј у очима деце 6

Пројеката „Музеј у очима деце“ чији су аутори Катарина Драгин, музејски едукатор и Драган Киурски, виши музејски педагог, у конкуренцији је за ИЦОМ-ову награду за пројекат године. У овој категорији пријављено је 29 музејских пројеката.

Реализација овог пројекта подразумевала је сарадњу музејских стручњака и деце узраста од шест до осам година, уз њихово учешће. Пројекат је обезбедио сагледавање и боље разумевање потреба деце, њиховог схватања о томе чему служе музеји и на који начин они могу да се укључе у културни живот заједнице.

Учесници пројекта имали су прилику да у потпуности креирају музејски садржај (изложбу), да одаберу музејске предмете, да предложе на који начин се они могу изложити и како да се будућим посетиоцима омогући да активно истражују и уче о одређеним темама из локалног наслеђа.

У пројекту је учествовало двадесетчетворо деце одабраних од стране сарадника – учитеља и васпитача, представника предшколске и школске установе. Из сваке градске школе и вртића одабрано је по двоје деце.

Изложба је отворена у оквиру „Мамутфеста” почетком септембра и трајала је до краја октобра 2022. године. Изложбу су посетили готово сви вртићи из Кикинде, предшколска и школска деца, као и многобројне школске екскурзије. Намера аутора пројекта је да ова изложба постане пример добре праксе у сфери музејске едукације и интерпретације.

Награда НК ИЦОМ Србија (Национални комитет Међународног савета музеја)  установљена је 2004. године за четири категорије: музеј, односно институција године, кустос или музејски стручњак, пројекат и публикација године.

Међу циљевима процеса избора најбољих за ИЦОМ-ову награду, поред осталог је промоција свих кандидата, сагледавање ризнице баштине, упознавање иновативних пракси у области музеологије, као и презентовање активности и стручњака Србије. Највише пет номинованих по категоријама, Комисија ће објавити 3. маја.

КУД Мокрин 15

КУД „Мокрин“ вечерас је, на Ускршњем годишњем концерту, испунио и сцену и салу Дома културе у овом месту. У програму под називом „Коло шарено играло је весело“ наступило је свих 200 чланова Друштва, од најмлађих, припремних група, до ветерана.

У име Града догађају су присуствовали градоначелник Никола Лукач и чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски.

– Заслуге за овако диван рад Друштва припадају свим члановима и Мокринчанима. Честитам вам што чувате традицију и обичаје овог дела наше земље и ми вас у томе подржавамо. Васкршње свечаности и Мокрин и Кикинду стваљају на мапу света – рекао је Лукач.

Подршка култури и удружењима која се баве очувањем традиције на селима увек је обезбеђена у локалној самоуправи, рекла је Валентина Мицковски.

– На тај начин пружамо могућност деци да науче нешто о својој традицији и култури. Културно-уметничко друштво има и образовни ноту и треба квалитетно да се ради, да се задрже стандарди. Циљ је и задржати младе људе и кроз културу их научити животним вештинама. Сматрам да је КУД „Мокрин“ квалитетно друштво које се труди да, кроз песму, игру и поезију, у сарадњи са Месном заједницом, школом и библиотеком, ради на очувању културне баштине ових простора.

Вечерашњим концертом Друштво је обележило 20 година постојања и активног рада у шест фолклорних секција, двема певачким групама – дечијој и женској, рецитаторској и драмској групи.

– На концерту је сублимиран наш целогодишњи рад и вечерас га представљамо публици. Имамо заиста импозантан број чланова и трудимо се да им обезбедимо што боље услове за рад. Од локалне самоуправе и Месне заједнице имамо изузетну подршку без које не бисмо могли да остваримо овако велики обим рада – рекао је Живко Угреновић, председник КУД „Мокрин“.

Богат програм обухватио је песме и игре из читаве Србије. Праћени изузетним оркестром, чланови Друштва приказали су, са много ентузијазма, све своје таленте. И доказали да се у Морину обичаји и заједништво високо цене и чувају.

 

Народно_позориште_Кикинда

Премијера представе „Облаци“ одложена је за петак, 28. април. Првобитно најављена извођења за 20, 21. и 22. април отказују се, саопштено је из Народног позоришта.

Уместо тога, у уторак, 18. априла, на репертоару ће бити представа „Љубавно писмо“. Друга репертоарска извођења до краја месеца нису најављена.

За представу о Душану Васиљеву, „Облаци“, текст је написала Нина Плавањац, режира је Стеван Бодрожа, а лик кикиндског књижевника тумачи Владимир Максимовић.

Комад ће се играти на малој сцени.

куд петар коциц

Фолклораше из целе Србије, али и Црне Горе и Републике Српске , њих више од шест стотина, окупили су Трећи сусрети ветерана у Ивањици.

Међу културно-уметничким друштвима која су кроз песму и игру, на најлепши начин, приближила традицију и обичаје нашег народа било је и Културно-уметничко друштво „Петар Кочић“ из Нових Козараца.

Дуг аплауз и овације, као и позиви за сарадњу који су уследили, још једном су потврдили квалитетан рад ентузијаста из новокозарачког КУД-а. У категорији двадесет ансамбала из Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе представили су се приказом свадбених обичаја из околине Врања, каже за Кикиндски портал Милан Вашалић, кореограф и уметнички руководилац КУД-а.

– Вредно је поменути да су чланови ансамбла „Петар Кочић“, иако најстарији, побрали велике симпатије како учесника, тако и бројне публике која је наступ поздравила овацијама и громким аплаузима. Непосредно након наступа, добили смо позив за сарадњу и учешће на сличним фестивалима у Ужицу и Требињу. Публика је можда први пут могла на сцени да види традиционално певање Врањанаца, да чује гајде, види обичај бријања младожење и кићења невесте и свекра. Хвала локалној самопурави која је подржала гостовање у Ивањици и омогућила КУД-у да представи своје село и уједно наш град- истиче Вашалић.

КУД „Моравица“ из Ивањице који је домаћин фолклорних сусрета, упутио је позив Културно-уметничком друштву „Петар Кочић“ да и наредне године учествује на овом фестивалу који је на овогодишњем концерту за памћење окупио културно-уметничка друштва из Краљева, Крагујевца, Београда, Новог Сада, Подгорице, Ужица, Севојна, Нове Пазове, Вишеграда, Чачка…

 

В_Мицковски

Како би се стекла права слика о стању културе на територији Града, из локалне самоуправе иницирана је системска анализа рада установа, институција, удружења, друштава, свих који производе и пласирају културне програме. Ово ће бити и тачка од које започиње израда Стратегије развоја културе Града Кикинде за период од 2023. до 2027. године.

О овом документу, приоритетима, кандидатури Кикинде за престоницу културе, али и о стању у овој области, за „Кикиндски портал“ говори Валентина Мицковски, чланица Градског већа задужена за културу и образовање.

– То је плански и акциони документ који ће нам помоћи да искристалишемо програме који су у понуди, а такође и потребу за улагањем у инфраструктуру у овој области. Локална самоуправа није обавезна да има овакав документ, али је Стратегија најбољи начин да се издвоје добре ствари и уочи све што је потребно побољшати. Успоставиће се приоритети и знаћемо тачно где су потребне промене и улагања. Иако установе културе функционишу одлично, пријављују се на конкурсе, добијају знатна средства од министарстава и секретаријата, сматрамо да је сада добро време да видимо шта треба унапредити.

„Кикиндски портал“: За анализу стања у овој области ангажован је Завод за проучавање културног развитка. У протеклим седмицама стручњаци ове установе обавили су разговоре са фокус групама у установама и удружењима, директорима институција културе. Шта показују први резултати?

Валентина Мицковски: Највећи проблем је недостатак садржаја за тинејџере.  Такође су анкетирани грађани и, посебно, млади људи у граду и селима. Млади су рекли да им је потребно место на којем би могли да стварају, такође су изразили жељу за биоскопом и трудићемо се да им све то обезбедимо. Планирамо да  установимо место за младе на којем ће моћи да испоље своју креативност у свим областима културе и уметности, где ће моћи да стварају. Још увек немамо конкретно решење, али је чињеница да је то младима потребно да би остварили свој потенцијал и да би се осећали кориснима, да би се повезивали и имали осећај припадности, да ни не пожеле да оду у кладионицу или кафић. То је нешто што стварно недостаје овом граду. Препознато је и да сарадња између културних установа и образовних институција мора да се формализује, да се схвати озбиљније. Културни програми морају се прилагодити деци и школском програму. Уз то, најаве културних активности морају да се прилагоде комуникацији младих, а то је путем друштвених мрежа јер смо од њих чули да често нису обавештени о догађају. Све наше активности усмерене су ка томе да суграђани буду задовољни културном понудом Града, што значи да је програм усклађен са потребама и укусом публике. Стратегија развоја културе Града биће завршена до 31. јула и биће понуђена Скупштини на усвајање. Пре тога, грађани ће имати прилику да учествују у јавној расправи о овом документу у Градској управи.

„Кикиндски портал“: Кикинда ће конкурисати за Српску престоницу културе за 2025. годину. Који су наши адути и шта би нам то донело?

В. Мицковски: Поменута стратегија помоћи ће нам и приликом конкурисања за престоницу културе. Мислим да имамо чиме да се поносимо када је култура у питању јер свака од установа има одличну репутацију, како у АП Војводини тако и у Министарству. Имамо „Теру“, интернационално изврсно позиционирану уникатну установу. Народни музеј има пројекат за реконструкцију у један атрактиван и модеран простор, какав не постоји на ширем подручју, што би могло да заинтересује жири. Такође, Културни центар нуди нови инфраструктурни пројекат. Програми које ћемо понудити биће атрактивнији од постојећих. Верујемо да нам ова титула не би донела само оживљавање културног живота града и подизање културе на виши ниво, већ би се култура повезала и са осталим сферама друштва. Имаћемо бољу видљивост, маркетинг ће бити много лакши, верујем да би туризам процветао, а такође и сектор услуга, угоститељство, економија и инвестиције. Није неважно и да престоница културе добија знатна средства од министарства. Чак и ако не успемо у томе, имаћемо основ да се пријављујемо на конкурсе у држави и Европи.

„Кикиндски портал“: Како, као ресорна чланица Градског већа, оцењујете културни живот града и села?

В. Мицковски: У разговору са грађанима, у интервјуима у фокус-групама, установили смо да би било пожељно да будемо креативнији у промоцији културе у селима. Све културне установе треба да се приближе деци у селима, то ће бити у акционом плану. На пример, музеј би могао да одржава креативне радионице, позориште би могло да гостује у селима, а „Тера“ би могла да одржава радионице грнчарства или вајарства у малом – и да их упозна са оним што постоји у Кикинди. Уз то, било би пожељно да установе културе међусобно боље сарађују, као и да анализирамо рад удружења грађана. Такође сам за формалнију сарадњу између установа културе и образовних институција; схватили смо да нека деца никада нису посетила позориште, или пак „Теру“. Можда бисмо неке наставне програме могли да прилагодимо понуди неке од установа. Циљ је да свако дете зна шта Кикинда поседује, да сваке године бар једном оде у сваку од установа. Важно је то и за све грађане града и села јер сами смо најбољи амбасадори свог места.

црвенкапа бока

Захваљујући успешној сарадњи Дечијег позоришта „Лане“ и Тетра „Бока“, кикиндски малишани су у прилици да уживају у представама овог луткарског позоришта из Берлина. Након прошлонедељне представе „Црвенкапа“, у недељу 9. априла на репертоару су „Три прасета“, у два термина- од 17 и од 19 сати.

Два дечија позоришта успоставила су сарадњу захваљујући суграђанки, васпитачици Јасмини Дрињак Малогајски која је, заједно са Радмилом Миловановић у Берлину покренула „Штрамплицу”, радионице за децу на којима се, на креативан начин негују језик, култура и традиција наших простора. У Берлину је упознала и Оливеру Бекер која од 2013. године води театар „Бока”. Креативна сарадња убрзо је започела, а ово луткарско позориште први пут је у Кикинди гостовало у јулу прошле године.

-Сарадња између „Боке“ и „Ланета“ је почетак једног дивног пријатељства. Дивно је радити и дружити се са ансамблом кикиндског дечијег позоришта,  За кратко време сам доста научила од њихове трупе, конкретно, како се води једно позориште. Посебно ме је усрећило гостовање у Кикинди. Јаца и Бог нас је све спојио, то су познанства која су ме духовно обогатила. Радујем се будућој сарадњи и дружењу са „Штрамплицом“ и и са Дечијим позориштем „Лане“. Кикинда је моја нова домовина, а „ Лане“ моја нова кућа- изјавила је раније за Кикиндски Оливера Бекер која је после глумачко-луткарског смера у Дванаестој београдској гимназији, знање усавршавала на студијама глуме у Берлину.

У Позориштанцу „Лане”, април је месец шале. У наставку априлског репертоара на сцени ће бити још три представе. Све ће бити игране у два термина- од 17 и од 19 часова.

У недељу 16. априла, деца ће моћи да погледају „Зеку надувенка“, а седам дана касније „Медведову женидбу“.

„Ивица и Марица“ су на репертоару 30. априла.

Не заборавите, недеља је дан за чаробан свет позоришта. Резервације карата доступне су путем телефона 0230 503 735, 064 158 93 14 и 060 024 7048.

 

Невен Грујић 1

Невен Грујић, документарни фотограф, представио је суграђанима вечерас своју нову фотомонографију под називом „Варанаси“. У препуном холу Народне библиотеке, Грујићеве фотографије повеле су присутне до његовог омиљеног места, града Варанаси у Индији, по којем је књига и названа.

Ово је друга Грујићева књига, пројекат који је, каже, радио од 2003. до 2020. године, приликом својих враћања Индији. На 168 страна, тачно 83 фотографије доносе готово нестварне сцене са улица овог места, животиња, људи пре свега, представљају и фотографа са ретким даром да види човека у људима.

– Варанаси је сјајан и луд град. Град морала, корупције, религије, свега лудог што можете да замислите, хиљаде животиња које лутају улицама, све то је у Варанасију. То је стварно специјално место, заљубљен сам у Варанаси. Овај град је духовни и религиозни центар Индије. Милијарда Хиндуса жели да га посети, бар једном у животу – каже Грујић.

Невен Грујић је сарадник часописа „Национална географија Србија“.

– Увек имам бар један пројекат који радим. Документујем Кикинду већ двадесет година, тренутно радим портрете Кикинђана.

И даље, кад год је у могућности, каже, путује и ради. Још је много тренутака незабележених проницљивим уметничким оком Невена Грујића.

Стефан награде 2

Глумац Стефан Остојић постигао је велики успех на престижном позоришном фестивалу, „Арт Трема фесту“ у Руми. За улогу у представи „Лала“ освојио је два највиша признања: награду међународног стручног жирија за најбољу мушку улогу и награду публике.

Ову монодраму менталитета, тужну и веселу причу о Лали из Кикинде и његовој потрази за љубављу, Остојић је написао са прослављеном америчко-француском редитељком, глумицом и кловновском учитељицом Ли Делонг, која је и режирала представу.

И у досадашњим играњима, посебно онима у иностранству, до сада у Мађарској, Португалији и Чешкој, постало је јасно да је емотивни и весели Лала дирнуо срца публике. Сада је потврда за глумачко умеће стигла и од театарских стручњака.

– Први пут сам добио награду за нешто што сам и продуцирао, што је моја идеја, блиско ми је и лично – каже Стефан. – Велика је ствар што је прича о Кикинди добила награду, то је потврдио жири и публика је то наградила. Највећи утисак на мене је оставило само играње. Публика је јако волела представу, уживала је. После играња су ми прилазили, захваљивали се и честитали ми. Најважније ми је да представа служи идеји да ширимо љубав Лале и награде то и потврђују.

Лала је емотиван, весео и неустрашив и причу која представља његов завичај и људе у њему сада носи даље. Већ крајем месеца, 28. априла, представа је на репертоару Српског народног позоришта у Новом Саду. Следи играње у Београду, а пре тога ће, свакако, један наступ имати и у Кикинди, каже Стефан.

Да шири љубав Лале, Стефан је сада позван на један од највећих уметничких фестивала на свету, „Бригхтон Фринге“-у, у Брајтону у Великој Британији. Почетком маја наступиће на четвородневној манифестацији под називом „Унцоммон цомедy“, на којој ће се играти представе Ли Делонг из Швајцарске и Хрватске, док ће „Лала“ бити једини представник Србије.

После Брајтона, „Лала“ је на званичном програму међународног „Загреб Цлоwн Фестивал“-а.

Стефанов Лала разумљив је на свим језицима и на свим меридијанима јер, у причи о животу Кикинди, о људима у мултинационалној средини, шири само љубав. Емоцију за коју није потребан превод.

error: Content is protected !!