Култура Архиве | Паге 82 оф 95 | Кикиндски портал

„Настојник” слави 35 година и 150 извођења: Бесплатан улаз на рођенданску представу

Jelena Trifunović Марцх 16, 2023

На малој сцени кикиндског театра, сутра увече, Драган Остојић, Бранислав Кнежевић и Славољуб Матић, 150. пут одиграће „Настојника”, комад рађен по тексту Харолда Пинтера, премијерно изведен 19. марта 1988. године. Најдуговеченија представа Народног позоришта Кикинда игра се у истом саставу од првог дана.

– То је, убеђен сам, једина представа у овој земљи, и оној бившој, која се толико дуго игра и на репертоару је у истој поставци, без измена, што је чини још посебнијом. Кад је настала, нисмо очекивали да ће оволико трајати. Били смо тада тројица младих глумаца који су добили прилику нешто да покажу. „Настојник” је за мене представа кроз коју смо одрастали, учили се овом занату и надам се, постајали бољи глумци и бољи људи-каже глумац Бранислав Кнежевић.

Комад нобеловца Харолда Пинтера, захвално штиво које кореспондира са временом и уз горак осмех шаље универзалне поруке, без обзира на проток времена, режирао је Драган Остојић. Сва тројица глумаца су, пре више од 20 година на првом „Јоаким фесту” у Крагујевцу равноправно поделили прву награду за најбоље мушке улоге.

-Не могу да опишем колико се радујемо игрању ове представе. Кад видимо да имамо младу публику, то наводи на закључак да је и дан данас актуелна-указује Славољуб Матић. -Требало је доста времена да проникнемо у суштину оног проблема којим се бавио аутор, који је био познат као лабуриста, залагао се за синдикална и социјална права. Тема је и данас врло препознатљива. „Настојника” смо радили ни из чега, осим велике жеље да се докажемо као млади људи којима би позориште могло да укаже поверење, надам се да смо га и оправдали. Предложили смо млађим колегама, кад једног дана престанемо да играмо, да они наставе, наравно, из свог угла- додаје Матић. „Настојник” је био његова прва премијера на сцени кикиндског позоришта.

Улаз на јубиларну представу биће бесплатан за публику, најавила је директорица Народног позоришта Милена Живков.

-Пошто се комад игра на малој сцени, и ограничен је број места, замолила бих све заинтересоване да резервишу своја места на време.

Традиција да на јубиларној изведби буде изненађења за публику, неће изостати ни овога пута.

Сарадња Историјског архива и Архива Војводине у заштити докумената и обогаћивању књижевног фонда

Igor Crnogorac Марцх 14, 2023

У намери да најсавременијим методама сачува вредне историјске изворе, Историјски архив Кикинда доставио је својој матичној установи, Архиву Војводине, повеље царице Марије Терезије из 1774. године о проглашењу Велике Кикинде за варошицу и о установљењу Великокикиндског привилегованог дистрикта.

– У Архиву Војводине биће урађени скенирање, обрада и израда копија ових докумената. Повеље су највеће драгоцености које Архив чува. Копије на пергаментном папиру биће израђене поводом 250 година од установљења Дистрикта. Средства за овај посао обезбедио је Град Кикинда – каже в. д. директор кикиндског Историјског архива, Срђан Сивчев.

Вредна донација из матичне установе

Приликом ове посете, директор Архива Војводине, др Небојша Кузмановић, поклонио је Архиву у Кикинди 200 примерака најновијих издања те установе.

– У питању су ексклузивни наслови, капитална дела из историографије, књижевности, географије, антропологије, објављена у протеклих неколико година, која ће значајно обогатити наш библиотечки фундус – оцењује Сивчев.

Поклањање издања Архива Војводине део је акције „Време даривања“ којом су обухваћене све установе културе у Војводини. Крајем јануара, др Кузмановић и народни посланик Миленко Јованов посетили су Народну библиотеку у Кикинди. Тада је овој установи поклоњено 300 наслова – издања Архива Војводине и књига из личне библиотеке директора Кузмановића.

Интервју: Стеван Бодрожа, редитељ представе о Душану Васиљеву

Igor Crnogorac Марцх 13, 2023

Захваљујући кикиндском театру, тачније позоришним ствараоцима, уметност ће дати допринос исправљању неправде у данашњем статусу Кикинђанина Душана Васиљева, књижевника, једног од најзначајнијих српских експресиониста.

У Народном позоришту почеле су пробе на комаду „Облаци – Душан Васиљев”. По тексту Нине Плавањац, представу потписује Стеван Бодрожа, редитељ из Београда. Са његовим редитељским изразом кикиндска публика имала је прилику да се упозна у представи „Лажа и паралажа“, коју је радио у нашем граду пре две године.

Са Стеваном Бодрожом разговарали смо о новом комаду и порукама које ћемо пронаћи у позоришној симболици приче о Душану Васиљеву.

Кикиндски портал: Режирали сте, са великим успехом, и класике и савремене писце. Какав је изазов за Вас да на сцену поставите наменски написан комад о једној личности?

Стеван Бодрожа: Када у позоришту стварате комад о било којој конкретној особи, заправо покушавате да дочарате универзалну причу која се не тиче само те особе, него је референтна за шири круг људи. Ми покушавамо да, у судбини Душана Васиљева, пронађемо одређене тачке, подударности, које могу да проговоре о судбини читавих генерација. Конкретно, а то је јасно на примеру Васиљева, осећам да се наша, српска култура, врло маћехински односи према даровитим младим људима. Ми нисмо култура која верује младости, која ће младе подржати, дати им ветар у леђа. Душан Васиљев није доживео дубоке године у којима би га друштво признало, умро је врло млад. Веома се намучио у животу, био је из сиромашне породице која није могла да га школује, борио се на разне начине, а све време је истрајно писао и оставио веома значајно дело које, до данас, нема адекватно признање. За њега се зна, неке његове песме се сматрају квалитетним, чак изванредним, али његова специфична, истакнута и поштовања и сећања вредна личност није довољно призната у нашој средини.

Кикиндски: Душан Васиљев је, са социјалне маргине, уз јаку вољу и веома млад, покушавао да уђе у средишње друштвене токове и донесе промену. Да ли мислите да је, у том смислу, данас друкчија ситуација у односу на време у којем је он живео?

Бодрожа: Бављење уметношћу јесте својеврсна привилегија. Толстој сигурно не би написао своје „буцмасте“ романе да није био ситуирани племић, да није могао да негује свој неоспорни гениј. Ми ни не знамо колико генијалаца у нашем друштву ради у пекарама, колико изванредних младих људи престаје да студира јер родитељи не могу да им финансирају школовање. Бивша Југославија је, у једном кратком периоду, била земља у којој је могао да се деси тај класни „квантни скок“. Моји родитељи су дошли из села у град, ја сам се родио у Београду, што је направило разлику у односу на то какав би био мој живот да сам остао тамо одакле су они дошли. Мислим да су проблеми са којима се суочавао Душан Васиљев поново актуелни. Његов живот је прича о невероватној издржљивости, посвећености уметности и немогућности да се било шта друго изабере. Мислим да то текст Нине Плавањац отеловљује на фантастичан начин – тај позив, јачи од било чега, од било каквог конформизма, било каквог приватног односа, чак и љубавног. Нина је написала псеудобиографију о томе како су могли да изгледају Душанови односи, његов животни пут. Драму сачињавају, у мери од чак деведесет одсто, саме Душанове реченице, било да су његови стихови, или реченице узете из његових прича, или пак из његове две драме. А опет, то није “прикладна” драма – за потребе наменске представе “колаж” састављен од већ постојећих дела. Нинина драма има све елементе самосвојног драмског дела и стоји независна у односу на опус самог Васиљева.

Кикиндски: Други пут режирате у кикиндском позоришту, познајете ансамбл. Пробе увелико трају, какви су сада утисци?

Бодрожа: Стварно уживам у раду у овом позоришту. Дивно је сарађивати са глумцима и са управником који имају слуха за то шта шта је све непходно урадити, измаштати и обезбедити да би једно уметничко дело имало свој интегритет. То, морам да признам, није увек случај. Ипак, некако успевам на свом путу да се сретнем са истомишљеницима.

У представи „Облаци – Душан Васиљев“ играју: Владимир Максимовић – у насловној улози, Никола Јоксимовић, Анђела Киковић, Миљана Кравић, Мина Стојковић, и Лука Јовановић и Филип Клицов, као гости.

Драматургију такође потписује Нина Плавањац, сценограф је Милица Бајић Ђуров, костимограф Милица Коларић, и сарадник за сценски говор је Дијана Маројевић. Премијера представе очекује се крајем априла.

„Мелизми“ у Синагоги: Концерт „Мајка као бајка” гануо новосадску публику

Jelena Trifunović Марцх 12, 2023

Виртуозним извођењем традиционалних песама и раскошним приказом народних обичаја, Женска певачка група „Мелизми“ новосадској публици поклонила је вече саздано од емоција. У Синагоги је синоћ уприличен концерт „Мајка као бајка“ уз наступ Дечије певачке групе „Мелизми”, Секције за очување традиције и обичаја „Мелизми”, перкусионисте Дарка Јовановића, пратњу оркестра Миленка Мартића из Новог Сада и учешће студената смера за традиционалну игру кикиндске Високе школе струковних студија за образовање васпитача. У овој музичко-сценској причи уживало је близу 600 гледалаца. Многе је дирнула до суза.

– Пуноћа, лепота и квалитет звука био је посебан, уз феноменалну акустику коју има та светиња. Ми смо певали пуним срцем. Ово је био трећи пут да изводимо концерт „Мајка као бајка” чији је аутор етномузиколог Гордана Рогановић и који заправо приказује животни циклус жене- од рођења, па док не добије сопствену децу. Ми у групи имамо представницу јеврејске заједнице, то је Јасна Грбић која и води певачку групу. Сцена је била посебна, као и енергија. За велелепне ношње које смо носиле заслужан је костимограф Драган Миливојевић. Концерт је био поклон Новосађанкама и нашим Кикинђанима који живе тамо, јер су нас тражили. Наравно, без подршке града и Културног центра, све то не бисмо могли да изведемо. Наша сатисфакцију су емоције и сјајна повратна енергија –каже Биљана Мандић, оснивачица „Мелизми”.

ЖПГ „Мелизми“ је и јесенас наступила у Новом Саду, у Културној станици „Барка“ на Клиси где је, тада, изведбом традиционалних песама на више језика и својим аутентичним чувањем музичке традиције, одушевила тамошњу публику.

Најлепше ноте класичне музике суграђанима на дар

Igor Crnogorac Марцх 9, 2023

Посебно уживање љубитељима класичне музике вечерас су приредили ученици Основне музичке школе „Слободан Малбашки“. У сали Народног позоришта приредили су традиционални осмомартовски концерт. Разноврстан програм извело је чак 40 ученика Школе.

– Наши ђаци свих узраста и са свих осам одсека извели су композиције великог броја аутора. Уложен је озбиљан труд и са великом вољом припремали смо концерт који смо поклонили кикиндској публици – каже директорица, Маргита Детари.

У 33 тачке програма учествовали су солисти и камерни састави, а публика је уживала у свим музичким облицима – валцерима, етидама, баркаролама…

У години у којој Музичка школа обележава 70 година постојања, ова установа има 310 ученика, од тога осморо ђака похађа два одсека. У најави је, каже директорица Детари, и одсек за саксофон, који ће моћи да се упише од наредне школске године.

Следећи концерт за суграђане биће приређен у септембру, поводом јубилеја Школе.

Учитељство у Србији у мисији спасавања идентитета народа

Igor Crnogorac Марцх 7, 2023

Трибина посвећена 245. годишњици учитељства у Србији одржана је вечерас у Народној библиотеци „Јован Поповић“ у Кикинди. Декан Учитељског факултета у Сомбору, историчар, проф. др Саша Марковић, претходно је учествовао у представљању ове високе школе средњошколцима у Кикинди.

У вечерњем програму истакнута је чињеница да је у Србији веома рано препознат значај просветитељстрва. Прва српска учитељска школа, „Норма“, основана је 1. маја 1778. године у Сомбору.

– Мисија просветитељства је да спасава и чува идентитет народа у времену безумља и дигитализације – рекао је професор Марковић. – Један од највећих изазова је како да просветитељство и критичко промишљање човек прихвати и да му школство то понуди. Кроз читаву историју политичке елите овде су, углавном, неговале идеју да Срби буду необразовни или полуобразовани, како не би угрожавали виталне интересе оних који владају.

Профитабилни ум, идеја о потрошачком менталитету, такође су супротстављени постепености, трезвеном промишљању и стрпљењу, што је веома важно за младе, али и све мање популарно међу њима, оценио је професор Марковић.

– Просвета данас има много мањи значај него што је то неопходно. Она је једини начин опстанка јер је најважније стварање интелектуалне и сазнајне вредности. Ако не негујемо образовање и не држимо корак у његовој актуелизацији, прети опасност да будемо асимиловани, да изгубимо идентитет у глобализацији. Просвети треба одредити много битнију улогу у друштву, треба неговати просветне раднике и чувати њихов статус.

Професор Марковић изучава историју образовања, али и политичку и историју идентитета, као и културу и развој политичке мисли на простору Војводине.

Аутор је 12 монографија и данас је кикиндској библиотеци на поклон донео три своја дела: „Српски учитељ у Угарској 1778-1918.“, „Политичка биографија Јована Јоце Лалошевића“ и „Национално без одијума – поглед без претензија“.

Најлепше љубавне песме отвориле Недељу жена

Igor Crnogorac Марцх 6, 2023

Песмама о љубави вечерас је започета традиционална Недеља жена коју организује Културни центар. Концерт под називом „Најлепше љубавне песме“ у Народном позоришту одржала је Александра Падров, солисткиња Радио телевизије Војводине.

– Лајтмотив концерта је „Почнимо љубав испочетка“ јер сматрам да је љубав, као и музика, покретач свега. Била ми је жеља да поново дођем у Кикинду. Поводом празника, Дана жена, дамама поручујем да буду лепе, безбрижне и да се не секирају, да буду распеване и здраве – рекла је гошћа.Са Александром Падров, иначе професорком соло певања, наступили су музичари Великог оркестра Радио телевизије Србије, Зоран Ковачевић, Душан Радоичић и Петар Митровић.

Пажљиво одабране песме чиниле су својеврсну музичку ретроспективу најлепших љубавних нота написаних на нашим просторима. На репертоару су биле мелодије за све генерације, од шлагера до балада новије продукције.У наставку програма поводом Дана жена, у Културном центру ће у уторак бити отворена изложба слика под називом „Играрије“, Миње Чворић. У четвртак ће своју књигу „У загрљају принца таме“ представити Симонида Милојковић. Представа „Рођене“ Аматерског друштва „Бранислав Нушић“ из Шида на програму је у петак, 10. марта. Сви догађаји почињу у 19 сати и улазак је бесплатан.

Последњи овогодишњи програм, промоција књиге „На путу ка стотој“ Добриле Ивановски Чабрић, биће одржана у Удружењу пензионера у суботу, 11. марта, од 18 сати.

БКЦ на Сајму књига са 50 нових наслова

Igor Crnogorac Марцх 6, 2023

Банатски културни центар из Новог Милошева изложиће своја издања на Сајму књига у Новом Саду који се одржава од 7. до 13. марта. Посетиоцима ће бити понуђено око 50 наслова објављених између два сајма.

Из БКЦ најављују да ће свој штанд имати у хали „Мастер“, као и да ће неколико нових наслова представити 7. и 12. марта на централној бини и на штанду Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

Између два сајма издања су објављена у едицијама: Изабрана зенитистичка дела, Роман, Поезија, Проза, Есеји, Критике, Огледи, Историја/Колонистичка насеља, Прва књига, Преводи, Књижевност за децу…

Из продукције посебно издвајају капитални пројекат у саиздању са Културним центром Војводине „Милош Црњански” и уз подршку Покрајинске владе. У питању су „Изабрана зенитистичка дела” у осам томова.

На сајму ће бити представљена и дела награђена на конкурсима Центра: „Вунена времена“ Гојка Ђоге, „Фосфоресценције” Александра Арсенијевића, „Безбојни пламен“ Миливоја Попова, „Металингвистичка свест код деце предшколског узраста“ Дуње Бркин Трифуновић и „Шљакерај“ Светлане Савић.

Два „Новозенитистичка триптиха” оснивача БКЦ, Радована Влаховића, такође ће се наћи на штанду овог издавача: три романа – „Ноћни разговори са сестром”, „Дневник виртуелног заводника“ и „Господин Сневало“, и три књиге поезије – „Шта тражи Бекет у мом кревету?“, „Соба што ноћу светли“ и „Ја ћу се вратити“.

Нова висока признања ауторима, оснивачу и Центру

Вредна признања понела су два нова наслова. Награда Друштва књижевника Војводине за Књигу године припала је роману Радована Влаховића „Ноћни разговори са сестром”, док је „Печатом вароши сремскокарловачке” награђен Перица Марков за књигу песама „Огњиште”.

Банатски културни центар добио је прошле године престижно Покрајинско признање „Ференц Фехер” за изузетан допринос развоју културе. Оснивач, Радован Влаховић, награђен је Златном медаљом Председника републике за допринос књижевности.

Издавачка делатност Центра садржи више од 600 наслова у области књижевности, уметности, науке и публицистике, аутора из више од 20 држава, написаних на 15 језика.

У кућној атмосфери Театра „Гусани у магли“ успешно отворена сезона вечерњих хуманитарних програма

Igor Crnogorac Марцх 5, 2023

Први вечерњи програм у Театру „Гусани у магли“ одржан је синоћ, у кућној атмосфери новог позоришта, јединственој у граду. Хуманитарно вече приредио је оснивач „Гусана“, Стефан Остојић. Публици је, други пут у Кикинди, представио свој политички некоректан музички стенд-ап под називом „О лепим стварима“, са којим је већ наступао у Србији и Хрватској.

У потпуно необичној атмосфери и несвакидашњем наступу, Остојић је публику разгалио својим песмама: „Драги (будући) сине“, „Мађарице“, “Пензионерска”, Мокрин блуз”, „Бивша из Вуковара“ и многим другим, уз неформално ћаскање са присутнима.

Вечерњи програми од синоћ су редовна активност овог уметничког седишта. Према репертоару за март, наредне суботе на програму је Јавни час полазника драмске радионице Театра, следи „Опуштено вече са узнемиреном домаћицом“, а затим и филмска пројекција. Хуманитарни програми одржаваће се сваке суботе, од 20 сати, најављују из Театра.

Извођачи наступају без хонорара и улазнице се не наплаћују. Публика долази у госте и, по жељи, оставља прилог од којег се, у првој акцији, половина одваја за куповину апарата за мерење слуха, неопходног кикиндској болници.

У уметничким радионицама стварају сви – од предшколаца до пензионера

У Театру „Гусани у магли“, од 1. фебруара, активне су ликовна и драмска радионица за све узрасне групе. Ментори, вајарка Соња Белош, сликар Никола Гајић и глумац Стефан Остојић, кажу да су веома задовољни и да је радост стварања на свим радионицама и са свим полазницима узајамна.

Такође, напомињу, да још увек има мало места за оне који желе да постану део креативног уметничког тима Театра. Пријављивање полазника је на Инстаграм или Фејсбук профилу „Гусана у магли“.

Ускоро ће, како се најављује, нове чланове почети да уписују и музичке радионице, а вечерњи програми ће, с лепим временом, бити измештени у двориште Тетара.

Нови, хуманитарни театар, налази се у већ препознатљивој „кући од перја“ у Немањиној 24. Резервације за место на вечерњем програму примају се на: rezervacije@gusaniumagli.rs или на број 069 40 44 101.

334896857_580102594028873_2971437217072366450_н

Чаробан свет балета: Културни центар угостио полазнике Балетске школе из Новог Сада

Jelena Trifunović Марцх 4, 2023

Балетска школа у Новом Саду има једно издвојено одељење и то баш у Кикинди- у Културном центру. Захваљујући сарадњи која је почела пре више од две деценије и успешно се одвија у континуитету, бројне генерације деце у нашем граду упознало се са чаробним светом балетског плеса.

-До сарадње је дошло, пре више од 20 година, захваљујући томе што је у Кикинди постојао наставни кадар који би могао да води ово издвојено одељење. То су две колегинице које су завршиле руску балетску школу: Ингрида Војводић, која и данас води одељење у Кикинди и Лариса Гајић која је сада код нас у Новом Саду- указује директорица Балетске школе у Новом Саду Сања Вучуревић која је заједно са десетак полазника ниже балетске школе и наставницама из Новог Сада посетила одељење у нашем граду.

– Када је реч о уметничкој игри, први смо отворили школу у Кикинди и пружили деци шансу. Многе генерације су овде завршиле нижу балетску школу, а нека деца су наставила школовање у средњој балетској школи. Има Кикинђана у Српском народном позоришту: Борис Ладичорбић је репетитор, а Соња Гаврилов игра у ансамблу. Јелена Вујичић је једно време предавала у школи- наводи Сања Вучуревић.

Посета је лепа прилика за упознавање и размену искустава, додаје Јована Лалић, наставница класичног балета из Новог Сада.

-Нама је драго да су деца имала прилику да се упознају и да покажу једни другима шта раде. Овде су дошли ученици четвртог разреда Балетске школе. Прво смо имали редован час, а потом су наши ученици извели деонице из одређених балета.

Балет тражи посвећеност и љубав

-Предиспозиције за балетског играча су мекоћа тела, распон ногу, положај бокова, савитљиво стопало, музикалност, сналажење у простору- то је на прву лопту. Балетска школа у Новом Саду је основана 1947. године по плану и програму руских балетских школа. Планови и програми су доста захтевни. Нижа балетска школа обухвата годину дана припремног разреда и четири године школе- указује директорица новосадске балетске школе Сања Вучуревић.

-У Средњу балетску се уписује само шест ученика у генерацији. Многи од њих упоредо ванредно уписују и гимназију. Иначе, деца су по цео дан у школи. Имају доста општеобразовних и играчких предмета, а и субота је радни дан. Са 18 година кад заврше средњу балетску школу, морају бити спремни да уђу у неку позоришну кућу и да граде играчку каријеру. Најбоље године за почетак каријере су од 18 до 25 година. Касније неки уписују факултете, ако желе да се дошколују. Деца која се определе за балет су заиста посвећена, без љубави тешко да све то може- поручује наша саговорница.

Основну и средњу балетску школу у Новом Саду похађа око 350 ученика.