Kultura Arhive | Page 82 of 97

Nakovački KUD „Izvor” proslavio 19 godina rada

Jelena Trifunović April 22, 2023

Kulturno-umetničko društvo „Izvor” iz Nakova upriličilo je, povodom obeležavanja 19 godina rada, celovečernji koncert. Da slavljenici sa mnogo entuzijazma i posvećenosti neguju tradiciju i kulturu, uverila se i večeras brojna publika svih generacija.

-Svake godine u aprilu koncertom obeležavamo novu godišnjicu rada. Tim povodom, u goste nam je došao KUD „Isidor Bajić” iz Šajkaša. Na večerašnjem koncertu predstavile su se sve naše sekcije, pevačka, dečija, pripremni i izvođački ansambl. Imamo osamdesetak članova. Sarađujemo i sa KUD-ovima iz Bašaida i Banatskog Velikog Sela, pozajmili su nam nošnje koje su nam nedostajale, a lepu saradnju imamo i sa KUD-om iz Mokrina- kaže predsednica KUD-a „Izvor” Sanja Rokvić.

U brojnoj publici bili su i gradonačelnik Nikola Lukač i članica Gradskog veća zadužena za obrazovanje i kulturu Valentina Mickovcski. Lukač je istakao značaj rada ovog kulturno-umetničkog društva za mesnu zajednice, mlade, decu, ali i za negovanje tradicije i kulturnog identiteta.

-Svu lepotu tradicije, kulture i običaja prikazalo nam je večeras Kulturno-umetničko društvo „Izvor” kroz igru i pesmu. Izuzetno je značajno da njihov rad prepozna mesna zajednica kao što to i radi, kao i Grad koji ih podržava. KUD „Izvor” je gostovao svuda u okolini, u Bosni, Krajini, čuva korene, okuplja decu i mlade koji stvaraju prijateljstva i neraskidive veze, na lep i dostojan način reprezentuju svoje selo Nakovo i Grad Kikindu- ukazao je gradonačelnik Lukač.

Vredni Nakovčani

Ovom prilikom, gradonačelnik Lukač je obišao i završne radove na jezeru u Nakovu.

-Od jesenas kad smo iskopali temelje i izbetonitali ploču, rešili smo da objekat podignemo do prvog maja- ističe Branislav Čubrilo Rus, član Saveta MZ Nakovo. – Radovi su pri kraju, nadamo se da će objekat biti pokriven do prvomajskih praznika, iako neće biti do kraja sve gotovo. Predviđeno je da se urade pločice, kontejner da se postavi, toalet. Ostaje da rešimo rasvetu oko jezera i dečijeg igrališta, na igralištu da dodamo još nekoliko sprava, i po planu koji postoji da dodamo još jedan teren za odbojku na pesku i mali fudbal, jedan za tenis, i naša želja je jedan bazenčić za decu iz sela, da imaju gde leti da se okupaju.

– Za kratko vreme smo dosta uradili i svi Nakovčani su ponosni na to i počeli su da veruju u priču o tom sportsko- rekreativnom centru koji će objediniti sve te sadržaje. Ima tu finansiranja grada i mesne zajednice, kao i puno donatora i rada, jer sve što smo radili, radili smo akcijaški. Radili su članovi društava iz sela, najviše članovi Ribolovačkog društva- ukazuje Čubrilo Rus.

Koncert u Narodnom muzeju: srpska kultura i tradicija sačuvane u muzici

Igor Crnogorac April 20, 2023

U projektu pod nazivom „Iznad Istoka i Zapada“ okupili su se umetnici iz Beograda i Novog Sada, u želji da srpsku muzičku baštinu koja obuhvata period od srednjeg do 20. veka sačuvaju i ponude publici kao vrednost koja nema cenu.

Večeras su nastupili u sali Narodnog muzeja, u organizaciji Turističke organizacije Grada.

– Naš cilj je očuvanje srpske kulture kroz muziku. Želimo mladim ljudima da pošaljemo poruku da se okrenu pravim vrednostima, očuvanju kulturnog nasleđa i da se klone kiča i šunda. Da je važno da rade na svom kulturnom uzdizanju i usavršavanju jer kultura spaja ljude – rekla je Valentina Mickovski, resorna članica Gradskog veća.

Naziv projekta je naslov knjige Vladike Nikolaja Velimirovića, u kojoj on iznosi podatke o srpskom narodu tokom vremena, o veri, tradiciji i kulturi uz poruku da treba duhovno da se uzdižemo i da budemo iznad dalekoistočne ali i iznad ekstremno zapadne filozofije, kaže Ljubomir Ljuba Manasijević, pevač i kompozitor iz Beograda, autor pesama “Vostani Serbije”, “Oj Kosovo, Kosovo”, “Oj Prizrene grade”.

– Napravili smo spoj srednjovekovne teme i muzike vezane za Nemanjiće, i srpske izvorne muzike iz različitih krajeva Srbije. Izvorna muzika zaslužuje da se što više izvodi i ja i komponujem u tom duhu. Takođe, veoma volim tamburaše i dve pesme koje još nisu predstavljene posvetio sam Vojvodini i tamburašima.

Muzičari koji nastupaju sa ovim programom članovi su ansambla „Renesans“. Projekat upravo i nastavlja tradiciju ove grupe, kaže njen osnivač, Ljubomir Dimitrijević, profesor flaute iz Beograda.

– Oživljavamo stare i stvaramo nove zapise u želji da uverimo slušaoce da je tako nekada bilo. Velika je šteta što ne možemo da znamo kako je to zvučalo na Nemanjićkom dvoru. Ali znamo koji su to bili instrumenti, nalazimo ih na freskama. Na takvim instrumentima izvodimo programe i dobijamo autentičan zvuk, poštujući muzički jezik tog doba. Tekstovi pesama takođe su izvanredni i to je vrednost koju moramo sačuvati – rekao je Dimitrijević koji nastupa na više duvačkih instrumenata – blok-flauti, traverzo-flauti, fruli.

Operska solistkinja iz Novog Sada, sopran mr Zorica Belić, kaže da je u Kikindi treći put i da je raduje svaki susret sa ovdašnjom publikom.

– Veliko mi je zadovoljstvo da nastupamo u vašem gradu – kaže. – Posebno nam je drago da nastupamo u gradovima koji poštuju kulturu i presrećni smo da postoje takve prestonice kulture u našoj zemlji. Stalno nas pokreće ljubav prema muzici, drukčije ovako složen posao ne bi bio moguć.

U instrumentalnim, solo i duetskim nastupima, kikindska publika imala je priliku da, pored srednjovekovnih srpskih melodija i kosovskog ciklusa sa tematikom nemanjićke Srbije, čuje i pesme „Sve dok je tvoga blagog oka“, „Tamo daleko“, „Marijo deli bela Kumrijo“, „Gusta mi magla padnala“ i mnoge druge bisere srpske muzičke zaostavštine.

Na instrumentima poput carigradske laute, ćure, šargija, goča, tarabuke, nastupili su i članovi ansambla „Renesans“ iz Beograda, dr Darko Karajić, profesor gitare, Saša Borović, violinista orkestra RTS-a i dr Boris Bunjac, solo timpanista i perkusionista Orkestra Beogradske Filharmonije.

Autentičan program srpske etno riznice ovi izuzetni muzičari nastaviće da donose poštovaocima u manjim gradovima kao poklon i opomenu da se baština mora sačuvati i ostavljati u amanet novim posvećenicima umetnosti.

„Muzej u očima dece” u konkurenciji za ICOM-ovu nagradu

Jelena Trifunović April 18, 2023

Projekata „Muzej u očima dece“ čiji su autori Katarina Dragin, muzejski edukator i Dragan Kiurski, viši muzejski pedagog, u konkurenciji je za ICOM-ovu nagradu za projekat godine. U ovoj kategoriji prijavljeno je 29 muzejskih projekata.

Realizacija ovog projekta podrazumevala je saradnju muzejskih stručnjaka i dece uzrasta od šest do osam godina, uz njihovo učešće. Projekat je obezbedio sagledavanje i bolje razumevanje potreba dece, njihovog shvatanja o tome čemu služe muzeji i na koji način oni mogu da se uključe u kulturni život zajednice.

Učesnici projekta imali su priliku da u potpunosti kreiraju muzejski sadržaj (izložbu), da odaberu muzejske predmete, da predlože na koji način se oni mogu izložiti i kako da se budućim posetiocima omogući da aktivno istražuju i uče o određenim temama iz lokalnog nasleđa.

U projektu je učestvovalo dvadesetčetvoro dece odabranih od strane saradnika – učitelja i vaspitača, predstavnika predškolske i školske ustanove. Iz svake gradske škole i vrtića odabrano je po dvoje dece.

Izložba je otvorena u okviru „Mamutfesta” početkom septembra i trajala je do kraja oktobra 2022. godine. Izložbu su posetili gotovo svi vrtići iz Kikinde, predškolska i školska deca, kao i mnogobrojne školske ekskurzije. Namera autora projekta je da ova izložba postane primer dobre prakse u sferi muzejske edukacije i interpretacije.

Nagrada NK ICOM Srbija (Nacionalni komitet Međunarodnog saveta muzeja) ustanovljena je 2004. godine za četiri kategorije: muzej, odnosno institucija godine, kustos ili muzejski stručnjak, projekat i publikacija godine.

Među ciljevima procesa izbora najboljih za ICOM-ovu nagradu, pored ostalog je promocija svih kandidata, sagledavanje riznice baštine, upoznavanje inovativnih praksi u oblasti muzeologije, kao i prezentovanje aktivnosti i stručnjaka Srbije. Najviše pet nominovanih po kategorijama, Komisija će objaviti 3. maja.

Spektakularnim koncertom Kulturno-umetničkog društva završene Vaskršnje svečanosti u Mokrinu

Igor Crnogorac April 17, 2023

KUD „Mokrin“ večeras je, na Uskršnjem godišnjem koncertu, ispunio i scenu i salu Doma kulture u ovom mestu. U programu pod nazivom „Kolo šareno igralo je veselo“ nastupilo je svih 200 članova Društva, od najmlađih, pripremnih grupa, do veterana.

U ime Grada događaju su prisustvovali gradonačelnik Nikola Lukač i članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje, Valentina Mickovski.

– Zasluge za ovako divan rad Društva pripadaju svim članovima i Mokrinčanima. Čestitam vam što čuvate tradiciju i običaje ovog dela naše zemlje i mi vas u tome podržavamo. Vaskršnje svečanosti i Mokrin i Kikindu stvaljaju na mapu sveta – rekao je Lukač.

Podrška kulturi i udruženjima koja se bave očuvanjem tradicije na selima uvek je obezbeđena u lokalnoj samoupravi, rekla je Valentina Mickovski.

– Na taj način pružamo mogućnost deci da nauče nešto o svojoj tradiciji i kulturi. Kulturno-umetničko društvo ima i obrazovni notu i treba kvalitetno da se radi, da se zadrže standardi. Cilj je i zadržati mlade ljude i kroz kulturu ih naučiti životnim veštinama. Smatram da je KUD „Mokrin“ kvalitetno društvo koje se trudi da, kroz pesmu, igru i poeziju, u saradnji sa Mesnom zajednicom, školom i bibliotekom, radi na očuvanju kulturne baštine ovih prostora.

Večerašnjim koncertom Društvo je obeležilo 20 godina postojanja i aktivnog rada u šest folklornih sekcija, dvema pevačkim grupama – dečijoj i ženskoj, recitatorskoj i dramskoj grupi.

– Na koncertu je sublimiran naš celogodišnji rad i večeras ga predstavljamo publici. Imamo zaista impozantan broj članova i trudimo se da im obezbedimo što bolje uslove za rad. Od lokalne samouprave i Mesne zajednice imamo izuzetnu podršku bez koje ne bismo mogli da ostvarimo ovako veliki obim rada – rekao je Živko Ugrenović, predsednik KUD „Mokrin“.

Bogat program obuhvatio je pesme i igre iz čitave Srbije. Praćeni izuzetnim orkestrom, članovi Društva prikazali su, sa mnogo entuzijazma, sve svoje talente. I dokazali da se u Morinu običaji i zajedništvo visoko cene i čuvaju.

Odložena premijera u Narodnom pozorištu

Igor Crnogorac April 14, 2023

Premijera predstave „Oblaci“ odložena je za petak, 28. april. Prvobitno najavljena izvođenja za 20, 21. i 22. april otkazuju se, saopšteno je iz Narodnog pozorišta.

Umesto toga, u utorak, 18. aprila, na repertoaru će biti predstava „Ljubavno pismo“. Druga repertoarska izvođenja do kraja meseca nisu najavljena.

Za predstavu o Dušanu Vasiljevu, „Oblaci“, tekst je napisala Nina Plavanjac, režira je Stevan Bodroža, a lik kikindskog književnika tumači Vladimir Maksimović.

Komad će se igrati na maloj sceni.

KUD „Petar Kočić“ pobrao ovacije na Trećem susretu veterana folklora u Ivanjici

Jelena Trifunović April 12, 2023

Folkloraše iz cele Srbije, ali i Crne Gore i Republike Srpske , njih više od šest stotina, okupili su Treći susreti veterana u Ivanjici.

Među kulturno-umetničkim društvima koja su kroz pesmu i igru, na najlepši način, približila tradiciju i običaje našeg naroda bilo je i Kulturno-umetničko društvo „Petar Kočić“ iz Novih Kozaraca.

Dug aplauz i ovacije, kao i pozivi za saradnju koji su usledili, još jednom su potvrdili kvalitetan rad entuzijasta iz novokozaračkog KUD-a. U kategoriji dvadeset ansambala iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore predstavili su se prikazom svadbenih običaja iz okoline Vranja, kaže za Kikindski portal Milan Vašalić, koreograf i umetnički rukovodilac KUD-a.

– Vredno je pomenuti da su članovi ansambla „Petar Kočić“, iako najstariji, pobrali velike simpatije kako učesnika, tako i brojne publike koja je nastup pozdravila ovacijama i gromkim aplauzima. Neposredno nakon nastupa, dobili smo poziv za saradnju i učešće na sličnim festivalima u Užicu i Trebinju. Publika je možda prvi put mogla na sceni da vidi tradicionalno pevanje Vranjanaca, da čuje gajde, vidi običaj brijanja mladoženje i kićenja neveste i svekra. Hvala lokalnoj samopuravi koja je podržala gostovanje u Ivanjici i omogućila KUD-u da predstavi svoje selo i ujedno naš grad- ističe Vašalić.

KUD „Moravica“ iz Ivanjice koji je domaćin folklornih susreta, uputio je poziv Kulturno-umetničkom društvu „Petar Kočić“ da i naredne godine učestvuje na ovom festivalu koji je na ovogodišnjem koncertu za pamćenje okupio kulturno-umetnička društva iz Kraljeva, Kragujevca, Beograda, Novog Sada, Podgorice, Užica, Sevojna, Nove Pazove, Višegrada, Čačka…

Intervju sa Valentinom Mickovski: Imamo snažan potencijal za Srpsku prestonicu kulture

Igor Crnogorac April 11, 2023

Kako bi se stekla prava slika o stanju kulture na teritoriji Grada, iz lokalne samouprave inicirana je sistemska analiza rada ustanova, institucija, udruženja, društava, svih koji proizvode i plasiraju kulturne programe. Ovo će biti i tačka od koje započinje izrada Strategije razvoja kulture Grada Kikinde za period od 2023. do 2027. godine.

O ovom dokumentu, prioritetima, kandidaturi Kikinde za prestonicu kulture, ali i o stanju u ovoj oblasti, za „Kikindski portal“ govori Valentina Mickovski, članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje.

– To je planski i akcioni dokument koji će nam pomoći da iskristališemo programe koji su u ponudi, a takođe i potrebu za ulaganjem u infrastrukturu u ovoj oblasti. Lokalna samouprava nije obavezna da ima ovakav dokument, ali je Strategija najbolji način da se izdvoje dobre stvari i uoči sve što je potrebno poboljšati. Uspostaviće se prioriteti i znaćemo tačno gde su potrebne promene i ulaganja. Iako ustanove kulture funkcionišu odlično, prijavljuju se na konkurse, dobijaju znatna sredstva od ministarstava i sekretarijata, smatramo da je sada dobro vreme da vidimo šta treba unaprediti.

„Kikindski portal“: Za analizu stanja u ovoj oblasti angažovan je Zavod za proučavanje kulturnog razvitka. U proteklim sedmicama stručnjaci ove ustanove obavili su razgovore sa fokus grupama u ustanovama i udruženjima, direktorima institucija kulture. Šta pokazuju prvi rezultati?

Valentina Mickovski: Najveći problem je nedostatak sadržaja za tinejdžere. Takođe su anketirani građani i, posebno, mladi ljudi u gradu i selima. Mladi su rekli da im je potrebno mesto na kojem bi mogli da stvaraju, takođe su izrazili želju za bioskopom i trudićemo se da im sve to obezbedimo. Planiramo da ustanovimo mesto za mlade na kojem će moći da ispolje svoju kreativnost u svim oblastima kulture i umetnosti, gde će moći da stvaraju. Još uvek nemamo konkretno rešenje, ali je činjenica da je to mladima potrebno da bi ostvarili svoj potencijal i da bi se osećali korisnima, da bi se povezivali i imali osećaj pripadnosti, da ni ne požele da odu u kladionicu ili kafić. To je nešto što stvarno nedostaje ovom gradu. Prepoznato je i da saradnja između kulturnih ustanova i obrazovnih institucija mora da se formalizuje, da se shvati ozbiljnije. Kulturni programi moraju se prilagoditi deci i školskom programu. Uz to, najave kulturnih aktivnosti moraju da se prilagode komunikaciji mladih, a to je putem društvenih mreža jer smo od njih čuli da često nisu obavešteni o događaju. Sve naše aktivnosti usmerene su ka tome da sugrađani budu zadovoljni kulturnom ponudom Grada, što znači da je program usklađen sa potrebama i ukusom publike. Strategija razvoja kulture Grada biće završena do 31. jula i biće ponuđena Skupštini na usvajanje. Pre toga, građani će imati priliku da učestvuju u javnoj raspravi o ovom dokumentu u Gradskoj upravi.

„Kikindski portal“: Kikinda će konkurisati za Srpsku prestonicu kulture za 2025. godinu. Koji su naši aduti i šta bi nam to donelo?

V. Mickovski: Pomenuta strategija pomoći će nam i prilikom konkurisanja za prestonicu kulture. Mislim da imamo čime da se ponosimo kada je kultura u pitanju jer svaka od ustanova ima odličnu reputaciju, kako u AP Vojvodini tako i u Ministarstvu. Imamo „Teru“, internacionalno izvrsno pozicioniranu unikatnu ustanovu. Narodni muzej ima projekat za rekonstrukciju u jedan atraktivan i moderan prostor, kakav ne postoji na širem području, što bi moglo da zainteresuje žiri. Takođe, Kulturni centar nudi novi infrastrukturni projekat. Programi koje ćemo ponuditi biće atraktivniji od postojećih. Verujemo da nam ova titula ne bi donela samo oživljavanje kulturnog života grada i podizanje kulture na viši nivo, već bi se kultura povezala i sa ostalim sferama društva. Imaćemo bolju vidljivost, marketing će biti mnogo lakši, verujem da bi turizam procvetao, a takođe i sektor usluga, ugostiteljstvo, ekonomija i investicije. Nije nevažno i da prestonica kulture dobija znatna sredstva od ministarstva. Čak i ako ne uspemo u tome, imaćemo osnov da se prijavljujemo na konkurse u državi i Evropi.

„Kikindski portal“: Kako, kao resorna članica Gradskog veća, ocenjujete kulturni život grada i sela?

V. Mickovski: U razgovoru sa građanima, u intervjuima u fokus-grupama, ustanovili smo da bi bilo poželjno da budemo kreativniji u promociji kulture u selima. Sve kulturne ustanove treba da se približe deci u selima, to će biti u akcionom planu. Na primer, muzej bi mogao da održava kreativne radionice, pozorište bi moglo da gostuje u selima, a „Tera“ bi mogla da održava radionice grnčarstva ili vajarstva u malom – i da ih upozna sa onim što postoji u Kikindi. Uz to, bilo bi poželjno da ustanove kulture međusobno bolje sarađuju, kao i da analiziramo rad udruženja građana. Takođe sam za formalniju saradnju između ustanova kulture i obrazovnih institucija; shvatili smo da neka deca nikada nisu posetila pozorište, ili pak „Teru“. Možda bismo neke nastavne programe mogli da prilagodimo ponudi neke od ustanova. Cilj je da svako dete zna šta Kikinda poseduje, da svake godine bar jednom ode u svaku od ustanova. Važno je to i za sve građane grada i sela jer sami smo najbolji ambasadori svog mesta.

U „Lanetu“ gostuje lutkarsko pozorište „Boka“ iz Berlina

Jelena Trifunović April 8, 2023

Zahvaljujući uspešnoj saradnji Dečijeg pozorišta „Lane“ i Tetra „Boka“, kikindski mališani su u prilici da uživaju u predstavama ovog lutkarskog pozorišta iz Berlina. Nakon prošlonedeljne predstave „Crvenkapa“, u nedelju 9. aprila na repertoaru su „Tri praseta“, u dva termina- od 17 i od 19 sati.

Dva dečija pozorišta uspostavila su saradnju zahvaljujući sugrađanki, vaspitačici Jasmini Drinjak Malogajski koja je, zajedno sa Radmilom Milovanović u Berlinu pokrenula „Štramplicu”, radionice za decu na kojima se, na kreativan način neguju jezik, kultura i tradicija naših prostora. U Berlinu je upoznala i Oliveru Beker koja od 2013. godine vodi teatar „Boka”. Kreativna saradnja ubrzo je započela, a ovo lutkarsko pozorište prvi put je u Kikindi gostovalo u julu prošle godine.

-Saradnja između „Boke“ i „Laneta“ je početak jednog divnog prijateljstva. Divno je raditi i družiti se sa ansamblom kikindskog dečijeg pozorišta, Za kratko vreme sam dosta naučila od njihove trupe, konkretno, kako se vodi jedno pozorište. Posebno me je usrećilo gostovanje u Kikindi. Jaca i Bog nas je sve spojio, to su poznanstva koja su me duhovno obogatila. Radujem se budućoj saradnji i druženju sa „Štramplicom“ i i sa Dečijim pozorištem „Lane“. Kikinda je moja nova domovina, a „ Lane“ moja nova kuća- izjavila je ranije za Kikindski Olivera Beker koja je posle glumačko-lutkarskog smera u Dvanaestoj beogradskoj gimnaziji, znanje usavršavala na studijama glume u Berlinu.

U Pozorištancu „Lane”, april je mesec šale. U nastavku aprilskog repertoara na sceni će biti još tri predstave. Sve će biti igrane u dva termina- od 17 i od 19 časova.

U nedelju 16. aprila, deca će moći da pogledaju „Zeku naduvenka“, a sedam dana kasnije „Medvedovu ženidbu“.

„Ivica i Marica“ su na repertoaru 30. aprila.

Ne zaboravite, nedelja je dan za čaroban svet pozorišta. Rezervacije karata dostupne su putem telefona 0230 503 735, 064 158 93 14 i 060 024 7048.

Dokumenti umetnika koji vidi čoveka – fotomonografija Nevena Grujića

Igor Crnogorac April 6, 2023

Neven Grujić, dokumentarni fotograf, predstavio je sugrađanima večeras svoju novu fotomonografiju pod nazivom „Varanasi“. U prepunom holu Narodne biblioteke, Grujićeve fotografije povele su prisutne do njegovog omiljenog mesta, grada Varanasi u Indiji, po kojem je knjiga i nazvana.

Ovo je druga Grujićeva knjiga, projekat koji je, kaže, radio od 2003. do 2020. godine, prilikom svojih vraćanja Indiji. Na 168 strana, tačno 83 fotografije donose gotovo nestvarne scene sa ulica ovog mesta, životinja, ljudi pre svega, predstavljaju i fotografa sa retkim darom da vidi čoveka u ljudima.

– Varanasi je sjajan i lud grad. Grad morala, korupcije, religije, svega ludog što možete da zamislite, hiljade životinja koje lutaju ulicama, sve to je u Varanasiju. To je stvarno specijalno mesto, zaljubljen sam u Varanasi. Ovaj grad je duhovni i religiozni centar Indije. Milijarda Hindusa želi da ga poseti, bar jednom u životu – kaže Grujić.

Neven Grujić je saradnik časopisa „Nacionalna geografija Srbija“.

– Uvek imam bar jedan projekat koji radim. Dokumentujem Kikindu već dvadeset godina, trenutno radim portrete Kikinđana.

I dalje, kad god je u mogućnosti, kaže, putuje i radi. Još je mnogo trenutaka nezabeleženih pronicljivim umetničkim okom Nevena Grujića.

Dvostruka pobeda Stefana Ostojića na međunarodnom pozorišnom festivalu

Igor Crnogorac April 4, 2023

Glumac Stefan Ostojić postigao je veliki uspeh na prestižnom pozorišnom festivalu, „Art Trema festu“ u Rumi. Za ulogu u predstavi „Lala“ osvojio je dva najviša priznanja: nagradu međunarodnog stručnog žirija za najbolju mušku ulogu i nagradu publike.

Ovu monodramu mentaliteta, tužnu i veselu priču o Lali iz Kikinde i njegovoj potrazi za ljubavlju, Ostojić je napisao sa proslavljenom američko-francuskom rediteljkom, glumicom i klovnovskom učiteljicom Li Delong, koja je i režirala predstavu.

I u dosadašnjim igranjima, posebno onima u inostranstvu, do sada u Mađarskoj, Portugaliji i Češkoj, postalo je jasno da je emotivni i veseli Lala dirnuo srca publike. Sada je potvrda za glumačko umeće stigla i od teatarskih stručnjaka.

– Prvi put sam dobio nagradu za nešto što sam i producirao, što je moja ideja, blisko mi je i lično – kaže Stefan. – Velika je stvar što je priča o Kikindi dobila nagradu, to je potvrdio žiri i publika je to nagradila. Najveći utisak na mene je ostavilo samo igranje. Publika je jako volela predstavu, uživala je. Posle igranja su mi prilazili, zahvaljivali se i čestitali mi. Najvažnije mi je da predstava služi ideji da širimo ljubav Lale i nagrade to i potvrđuju.

Lala je emotivan, veseo i neustrašiv i priču koja predstavlja njegov zavičaj i ljude u njemu sada nosi dalje. Već krajem meseca, 28. aprila, predstava je na repertoaru Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Sledi igranje u Beogradu, a pre toga će, svakako, jedan nastup imati i u Kikindi, kaže Stefan.

Da širi ljubav Lale, Stefan je sada pozvan na jedan od najvećih umetničkih festivala na svetu, „Brighton Fringe“-u, u Brajtonu u Velikoj Britaniji. Početkom maja nastupiće na četvorodnevnoj manifestaciji pod nazivom „Uncommon comedy“, na kojoj će se igrati predstave Li Delong iz Švajcarske i Hrvatske, dok će „Lala“ biti jedini predstavnik Srbije.

Posle Brajtona, „Lala“ je na zvaničnom programu međunarodnog „Zagreb Clown Festival“-a.

Stefanov Lala razumljiv je na svim jezicima i na svim meridijanima jer, u priči o životu Kikindi, o ljudima u multinacionalnoj sredini, širi samo ljubav. Emociju za koju nije potreban prevod.

Култура