У Културно-уметничком друштву „Еђшег“ синоћ је одиграна представа „Пикник на фронту“. Преко пројекта Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањинњ – националне заједнице, у овом Друштву недавно су уложили у опрему и обезбедили превод на српски језик. На тај начин, привукли су и нову публику, која је и синоћ „Еђшег“ одабрала за своју позоришну дестинацију.„Пикник на фронту“ је театар апсурда, комедија чувеног савременог шпанског писца, Фернанда Арабала. Глумци-аматери драмске секције „Јожеф Атила“, премијерно су је извели у априлу, ни не слутећи да ће, нажалост и веома брзо, постати актуелна.
– Погодили смо живац. Ова комедија апсурда је сада кључ јер људи, обично, не размишљају о страхотама рата, за њих је то нешто далеко и сада је ова наша представа кључ. Рађена је у „монтипајтоновском“ стилу – публика се смеје док је гледа, али и добија теме за озбиљна промишљања – каже редитељ, Шандор Кираљ.
Кираљи је и руководилац две драмске секције и стални редитељ у „Еђшегу“. Поред њега, у представи су и Анамарија Кираљ, Норберт Ђуранки, Давид Чикош, Имре Томбац и Вивијен Фазекаш. Тежак задатак играња ситуација апсурда изнели су са добрим осећајем за балансирање на ивици гега, у који ова врста позоришта не сме да „склизне“. – Представа говори и о малограђанштини, људској глупости и бесмислу рата. Играм мајку, и могла сам са разумевањем да пронађем лик. Ми овде радимо као породица. Иако нас је све мање, долазе и млади, али зато и све теже проналазимо адекватан текст за овако мали ансамбл – каже Анамарија Кираљ, која је на сцени „Еђшега“ већ готово три деценије.
„Пикник на фронту“ одигран је и на Војвођанској смотри мађарских позоришта у Темерину, где је освојио три награде – две за колективну игру и једно глумачко признање, које је припало младом Давиду Чикошу. Ансамбл је летос наступао у Словачкој, а у плану је и гостовање у Жомбољу.
Имајући у виду околности на културној сцени, у „Еђшегу“ се, кажу, труде, да раде технички и организационо мање захтевне представе. Тако стижу до места мањих места у којима нема позоришта. Није им тешко да играју и у кафани, каже редитељ Кираљ.Поред ове представе, активан је и комад за децу „Глуви краљ“, који потписује исти редитељ, а игра га млађи ансамбл Друштва. Упркос многим отежавајућим околностима – све је мање глумаца, нема ни довољно новца, „Еђшег“ може да се похвали да је једино мађарско позориште у држави које сваке године изведе премијеру. Поред тога, за сваки празник који окупља чланове различитих секција и пријатеље, припремају се инсценације, музички програм, рецитали.
Улазак на представе се не наплаћује, али публика може да донира новац, који ансамбл користи за путовања. У својој мисији путујућег позоришта које стиже свуда где се театру радују.
Кикинђани су, у четвртак, имали изузетну прилику да присуствују правој хорској свечаности. У сали Народног музеја сцену су поделили хорови: „Vox Lychnidos“ из Охрида, „Светозар Марковић“ из Новог Сада и њихови домаћини, „Attendite“, хор Културног центра.
– Ово је у правом смислу те речи сврха постојања Културног центра, да правимо велике, монументалне догађаје. Такође је и ретка прилика за кикиндску публику да присуствује квалитетном музичком програму.
Обраде народних тужбалица, италијанске ренесансне композиције и Мокрањчеве Руковети публици су представили Новосађани, чланови мешовитог хора Културно-уметничког друштва „Светозар Марковић“.
Музичко вече одржано је под покровитељством Града Кикинда, у чије име му је присуствовала заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски.
Изложба мотива аутентичне банатске куће на фотографијама Кикинђана Чедомира Вујанића, Јелене Веселинов, Милоша Иветића, Иване Јовановић, Шари Золтана и Горана Биримца, отворенa је у галерији Културног центра. Поставка носи назив „Чувар прошлости – мали свет у великој Кикинди“. Гости на отварању били су градоначелник Никола Лукач са сарадницима, и власница куће, Драгана Алексић-Питерсон.
Драгана Алексић-Питерсон рођена је Кикинђанка која живи и ради у Лондону. Захваљујући њеној жељи и архитекти Аранки Блат, као и извођачу радова, Александру Влајкову, кућа на углу Сувачарске и Улице Лазе Костића у Кикинди коју је купила, реконструкцијом није само враћена у епоху – у њу су уграђени најлепши детаљи прошлости. Власници и архитекти је, за овај допринос, агенција ICOMOS, део организације UNESCO, доделила награду за очување културне баштине.
Просторима и детаљима, истакнутим на фотографијама, представљен је животни стил ослоњен на екологију и заштиту културног наслеђа.
Културно-уметничко друштво „Еђшег“ у Кикинди имаће, наредног викенда, на репертоару две представе. Млађа глумачка група, „Gizenguz“, играће своју представу за децу „Suket kiraly“/“Глуви краљ“ у петак, од 17 сати.
Галерија је отворена последњег радног дана директорице школе, Оливере Лазић, која одлази у заслужену пензију.
-Ово је заиста посебан дан за школу, али и директорицу Оливеру Лазић, која одлази у заслужену пензију. Успели су да отворе галерију, јединствен пројекат у нашој земљи, у којој се налазе радови ученика и запослених. Сигурно је требало много времена да се цео пројекат осмисли, реализује и да школа добије простор који је на понос свих нас. Оливери Лазић честитам одлазак у заслужену пензију, захваљујем јој на свему што је урадила за школу, на дивним идејама и пројектима- истакао је градоначелник.
Мастеркласове на тему скулптуре у теракоти водио је мр Слободан Којић, академски вајар, оснивач и директор Центре Тера и бивши професор Факултета ликовних уметности на Цетињу и др Ивана Радовановић, доцент Факултета ликовних уметности на Цетињу.
„Ово је сусрет наших познатих сликара, највише их је дошло из Београда. Тема је слободна, а уметност је најлепша слобода. Најчешће сликарске технике су уље на платну и акрилне боје“, каже Брацо Азарић, сликар и руководилац Галерије „Здравко Мандић“.
-Драго ми је што је публика дошла у великом броју. У Кикинди сам 74 године и нема лепше него када управо у свом граду наступите и обележите пола века рада. Први концерт имао сам у Дому синдиката у Београду- рекао је Дума и присетио се својих почетака када је,као студент, наступао у Београду и Кикинди.
На крају концерта, Милану Прунићу Думи уручен је велики портрет, аутора Предрага Радошевића и плакета Савеза тамбурашких друштава Војводине.
“Већ назив концерта ме је веома заинтересовао, подсетио ме је на најлепши могући начин спајања свих народа музиком и културом. Град Кикинда ће и у наредном периоду припремити богат програм прилагођен укусима свих наших суграђана“, рекла је Валентина Мицковски, у Градском већу задужена за културу и образовање.
“Извеле смо дела композитора и са ових простора, публику смо успеле да упутимо у оно што већ дуже време радимо, а обезбедили смо јој и превод како би у потпуности уживала и имала увид у композиције на страном језику“, изјавила је, после концерта, Агота Виткаи Кучера, иначе професорка Академије уметности у Новом Саду.
“Неопходно је да имамо више концерата, конципираних управо на овакав начин јер смо ми мултинационална средина, а срећом имамо и композиторе који су представници националних заједница. Показали смо публици на који нас то начин Србија спаја кроз музику“.