„Путовања у сликама“ назив је изложбе мајке и сина, Надице и Радована Јосимовића из Новог Бечеја. Изложба је отворена вечерас у галерији Културног центра, а поставка, поред слика, садржи и иновативни приступ – осликане старе, одбачене предмете.
– Почела сам да сликам у својим четрдесетим кодинама и догодила се ерупција. Трагала сам за разним техникама и стигла до старих, одбачених кофера. Мислим да сам баш по томе јединствена – каже Надица. – На ову изложбу донела сам их 17, а код куће имам још 20 који чекају да им удахнем живот. Радим акрилном техником, а кофери су од разних материјала – од скаја, коже, чак и од дрвета. Пре тога, вежбала сам на другим предметима. Осликавала сам тигање, па и метле. Код куће имамо галерију „Гаражерију“, јер је настала од гараже. Тамо окупљамо уметнике из околине у „Малој колонији великог срца“, на којој сакупљамо одбачене предмете и осликавамо их.
Надичина пријатељица и сарадница Моња Јованов каже да је колонија хуманитарног карактера.
– На колонији која се одржава сваког лета сакупљамо помоћ за нашег суграђанина Павла Влашкалина, „дете лептира“, који болује од булозне епидермолизе. Њему је, до краја живота, месечно потребно најмање хиљаду евра како би лакше подносио болест. На „Малој колонији великог срца“ и деца чине прве кораке у сликарству – каже Моња.
Моња и Надица су у Новом Бечеју основале и Креативно удружење „Кнап“, у којем се покрећу хуманитарне акције и организују радионице.
Радован Јосимовић почео је да слика на наговор мајке. Он користи акрилну комбиновану технику на платну, са егзотичним мотивима.
– Случајно сам открио ову мултимедијалну технику. Мотиви су афрички и јужноамерички. Инспирише ме радост живота уз муку коју људи носе. На једној слици покушао сам да тај њихов весео колорит пренесем на банатски пејзаж. Слика се зове „Апокалипса у Банату“.
Надица и Радован Јосимовић учествовали су на више колективних изложби, а Надица је већ имала и десет самосталних наступа. У Кикинду су донели смеле колорите и прелепе приче исликане на платнима и коферима.
Аутентично и смело, Јосимовићи, мајка и син, освајају маштом и стилом. У њиховим радовима можете уживати до 23. фебруара.
Радионицу „Један предмет – много прича“ осмислио је Драган Киурски, виши музејски педагог, који је и водитељ програма. Синоћ је за тему имала причу о полифону и то на уметничкој изложби сталне поставке, код овог инструмента.
Он додаје да се ради о партиципативном програму, насталом прошле године, како би се анимирала одрасла публика и освежиле теме из локалног наслеђа, кроз сећање и причу.
У претходној години теме радионица „Један предмет – много прича“ биле су пегла на жар и школска таблица за писање. Киурски каже да су учесници причали о моди, одевању некад и сад, о породици, мајци. Други предмет – школска таблица, вратио је сећање на школске дане, учитеље и наставнике, другарство, екскурзије, дружења, детињство уопште.
– Сада су најчитаније књиге из области популарне психологије и из историје, али не романсиране, мемоари или биографије, већ стручна литература из ове области – каже Дуња Бркин Трифуновић, организаторка културног програма у Библиотеци. – Наши читаоци проучавају историју – веома је популарно дело „Семпер идем“ Ђорђа Лебовића, такође књиге Луке Мичете. Свакако се више читају дела домаћих писаца – поред историјских, епска фантастика, детективски романи. Читаоци љубавних романа и даље највише траже књиге Јелене Бачић Алимпић, као и Лусинде Рајли, за које увек имамо листе чекања. Међу писцима трилера, најпопуларнији су Ју Несбе и Џејмс Патерсон. Од наших аутора, веома су тражена сва дела Владе Арсића, чије књиге никада нису на полицама, затим дела Мирјане Митровић, Марије Јовановић и Бранислава Јанковића.
Она додаје да је прошле године уочено да су се многи читаоци интересовали за књиге о Покрету Црна рука и о Мајском преврату. Такође, увек је тражена трилогија „Немањићи“ Владимира Кецмановића и Дејана Стојиљковића. Дуња Бркин Трифуновић каже да се нови избори читалаца последњих година можда могу повезати са темама ТВ серија и филмова који се снимају код нас.
– Најтраженији наслови су: „Аги и Ема“ Игора Коларова, „Лето када сам научила да летим“ Јасминке Петровић, „Ципела на крају света“ Дејана Алексића и „Миш лављег срца“ Рејчел Брајт. Веома су популарне сликовнице с поруком, такозване терапеутске сликовнице које решавају неке проблеме у дечијем узрасту.
Библиотекари су посебно поносни на чињеницу да имају велики број активних, сталних корисника, као и да сви огранци раде добро, уз напомену да су најбољи у Башаиду и Мокрину у којем је, већ две деценије, активна и, успешна и награђивана, драмска секција.
Девојке су освојиле злато у категорији певања божићних и коледарских песама. На Фестивалу је наступило десет група из шест земаља: Словачке, Литваније, Словеније, Аустрије, Србије и земље домаћина.
У петак, 3. фебруара, на великој сцени Позоришта, играће се „Ковачи“, антиратна драма у којој улоге тумаче Бранислав Кнежевић, Михаило Лаптошевић и Сања Микитишин.
Водвиљ „Пиџама за шесторо“ на репертоару је 21. фебруара, у уторак. Најновији комад, носталгична комедија „Љубавно писмо“, биће одиграна у петак, 24. фебруара.
Последњи термин у месецу заказан је за гостовање. Са представом „Женски разговори“ долазе Весна Чипчић, Светлана Бојковић и Милан Цаци Михајловић. Ова представа биће одиграна у уторак, 28. фебруара.
Свечаности је, у име локалне самоуправе, присуствовала Валентина Мицковски, чланица Градског већа, задужена за културу и образовање.
На конкурс, расписан пре тачно годину дана, стигло је десетак рукописа. О награди су одлучивали Јованa Копривица, Слађана Стаменковић и Драган Бабић.
– У пристиглим радовима била је уочљива генерацијска блискост у погледу тема – рекла је Јована Копривица. – Стилска динамика збирке Оливере Митић почива на смелој смени женске и мушке наративне перспективе, кроз које се преламају централна, тематска упоришта овог рукописа, као што су моменти сазревања тих претежно младих ликова, уроњених у ову, непријатељску, свакодневицу. Посебну драж рукопису дају наративни пасажи у којима ауторка у лирском, готово елегичном тону, слика меланхолију својих младих јунака. Нама у жирију све ово дало је наду да ћемо, и у будућности, присуствовати сазревању једног снажног ауторског гласа. По смелости да, и на стилском, и на формалном плану, направи отклон од устаљених форми, она и јесте блиска аутору чије име ова награда носи.
Младој ауторки, збирка кратких прича „Самодисциплина“, прво је литерарно дело и прва објављена књига.
– Приче описују свакодневицу моје генерације, што није толико присутно на домаћој књижевној сцени, али доминира у региону и у свету – од породичних, љубавних и пријатељских односа, до проблема какви су одласци из земље, смрт у породици. Надам се да ће читаоци мојих година, којима је књига и намењена, моћи да препознају део себе. Све што сам до сада написала мој је одговор на то шта је мени недостајало у књижевности до сада – каже добитница.
