Збирка поезије „Кинтсуги порцелан душе“ Кикинђанина Ненада Адамова, представљена је вечерас у Културном центру пред великим бројем колега, пријатеља и поштовалаца рада овог психолога и песника.
Како је Адамов аутор психолошког приручника „Кроз вртлоге на путу до себе“, ово није његова прва књига, али је прва збирка поезије која је настајала 43 године. Са само 13 године написао је прве стихове у збирци, подељеној на „Живот први“ и „Живот други“.
– Ово је лично сведочанство о суочавању са болом када вам живот зада ударац, и о трагању за светлом у тој тами у коју сте бачени. Књига је довољно универзална да се у њој могу препознати и други људи. Нисам то радио циљано, али постоји и трачак светла или нит која вас изводи из лавиринта у који сте, стицајем околности, бачени – каже аутор.
О књизи су говорили рецензенти: песникиња, Јасна Миленовић, новинар, Александар 
Филиповић, лекар и колумниста, др Владимир Јефтић, и издавач, Дејан Спасојевић из „АСогласа“ из Зворника. Управо у том граду књига „Кинтсуги порцелан душе“ награђена је у категорији необјављених првих поетских рукописа на петим Дринским књижевним сусретима 2021. године.
Јапанска реч кинтсуги значи „увезивање, спајање златом“ или „поправка златом“, и описује начин поправљања поломљеног порцелана или керамике, подсетила је песникиња Јасна Миленовић.
– Песник нас зналачки води кроз своје детињство и прве љубавне наговештаје, самоћу и усамљеност, стазама поплочаним надом. Од четрдесет три комадића своје душе (префињене и крхке) песник Ненад Адамов, у виду вишедеценијских поетских дневничких 
записа спаја, златним нитима стихова, ожиљке свог животног искуства, свог кинтсугија – рекла је Миленовићева.
Новинар Александар Филиповић, песников пријатељ и рецензент, пожелео је, после лековите поезије, исто такво прозно дело.
– Од Ненада сада очекујем да своје богато искуство као 
психолог, и то изванредан, преточи у прозу јер сматрам да његов креативни круг није завршен – оценио је Филиповић. – Ненад је изузетан терапеут, увек професионалан и прецизан, у све што ради уноси дозу емоције. Када би написао приче инспирисане својим радом са више хиљада клијената, као и о томе шта зна о друштву, мислим да бисмо добили лек за многе наше проблеме које Ненад тако добро решава. Он је изузетан познавалац људске душе и психе, веома пријатан и лековит.
Рецензенти и пријатељи Адамова читали су стихове публици по сопственом избору. Др Владимир Јефтић закључио је да је „Ненадов кинтсуги прави егземплар да нема сазревања и раста душе без искушења и патње. Патња је једноставно пут којим се мора проћи на путу ка лепшем и бољем“.
Ненад Адамов такву спознају, уједно и прилику за раст, понудио је, овога пута, у својим стиховима. Ништа мање не треба ни очекивати од посвећеника својој професији, уметности и људима.
Нови Козарци су главни град читалаца – први и једини у држави и у овом делу света имају сталну уличну мини-књижару из које можете бесплатно да узмете књигу коју желите и да, заузврат, оставите један од наслова из ваше кућне колекције.
– Људи нису веровали да ће то заживети – прича Винка. – На полицама су коришћени примерци које људи поклањају, заузврат узимајући наслов који им одговара. Долазе сви, старији људи и деца, много њих има доста књига и лектиру, и једноставно донесу јер им више не треба. Одушевљена сам како су то људи прихватили.
Мини-књижаре за размену књига вест су где год да се појаве на планети – има их у САД-у, Немачкој, Чилеу… У Новим Козарцима, међутим, улична књижара већ има своје сталне кориснике. Никоме, осим гостима, који су одушевљени, одавно није необично да књиге стоје у витриници на улици, на дохват руке свима који су за размену исписаних речи, светова и живота.
Тијана Нашпалић, четрнаестогодишња ученица Основне школе „Јован Поповић“ представила је вечерас, у Културном центру, своју трећу књигу песама, „Пут до снова“. Тијана је члан Удружења писаца „Дунавски цвет“ из Београда. Њен ментор је песник и прозаиста, Боривоје Боро Живаљевић, оснивач и председник Удружења.
рекао сам јој да ће, уз подршку своје средине, постати нова Десанка Максимовић. Њеном новом књигом сам фасциниран јер она, веома млада, пише тако јаке родољубиве песме о Косову и Кошарама – каже Живаљевић.
намењена старијој читалачкој публици.
Млада песникиња добитница је многобројних признања, а њена поезија нашла се у небројено много зборника. Сада најављује још једну књигу поезије, а затим и прозе, кратких прича о љубави, које су већ спремне за штампу.
За љубитеље фолклора, а ту рачунамо, разуме се, и сву подршку младим фолклорцима „Гусала“, није било довољно места у сали Народног позоришта, на два концерта – дечијих, а затим извођачких ансамбала и ветерана.
– Ми га зовемо концертом свих ансамбала јер је заиста тако – наступило је 400 наших чланова, од предшколског узраста до ветерана. Вечерас су извођачки ансамбли премијерно извели Игре из источне Македоније и Игре са банатских салаша, као и две нове кореографске минијатуре. Такође, део програма су и наше кореографије по којима смо препознатљиви – Српске игре из Баната и Српске игре из Поморишја. Не може се, 
наравно, без југа Србије јер је атрактиван, зато увек имамо и Игре из Врањског поља и Босилеградског Крајишта, а ветеранске групе су наступиле са играма из Бујановца и из Лесковца – каже Попов.
ово 
генерално програм који радимо – каже Емилија.
„Таоци снова“ је роман о породици која се насељава у Банату у време Марије Терезије. Паралелна прича у роману је о несрећама и губицима испуњеном животу композитора Густава Малера, чијом музиком је ауторка инспирисана.
Аница Лазин је завршила Музичку академију и била запослена у Радио Београду. Србију је, због антиратних ставова и неслагања са тадашњим системом, напустила почетком деведесетих година. Празнину насталу због одсечених веза попунила је, каже, управо овом књигом, коначним прихватањем носталгије и чежње, и спознајом да корени нису изгубљени, да су у њој самој, једнако као и снови.
Изложба слика Браце Азарића из Нових Козараца свечано је отворена вечерас у Галерији Културног центра. Ретроспектива обухвата период од 40 година стварања на 25 слика овог уметника.
– Азарић је сликар импулса и тренутка. У његовим сликама се све одвија у једном даху. Све је у замаху и покрету, заправо, све траје без сустајања и прекида. Нема у њима предаха који би профилисао мирне пасаже сликане представе. Његови радови упућују на узбуђење које расте и нараста до крешченда, до готово апстрактне визије чију је границу имао на уму и никад је није преступио – рекао је Вучинић.
Сликар Шандор Керекеш из Суботице истакао је да се Азарићев рад не може одредити ниједним сликарским правцем.
нам гротеску данашњег постковид периода који људе чини охлађеним и изолованима. Свима је неопходан контакт, као и додир са сликарима и њиховим делима.
апстрактно, из подсвести, тада излази оно што осећаш – објаснио је Азарић.
– Колонија окупља еминентне сликаре и постаје већ традиција. Само један од бенефита је да се овом сарадњом размењују знања и искуства уметника. Посебно је леп гест сликара да оставе један свој рад Културном центру – рекла је Валентина Мицковски.
Сусрет ликовних уметника у Кикинду је већ други пут довео пензионисаног професора ликовне уметности из Суботице, Шандора Керекеша, који слика већ педесет година.
– Прву изложбу имао сам у војсци у Вараждину, тада сам сликао партизане. Мислим да Кикинда треба да има једну колонију од шест дана јер имамо услове, а град би добио добре слике. За ову салу сликам банатски пејзаж, акрил на платну – каже Драгољевић.
Ансамбл за вокалну и инструменталну традиционалну музику Факултета за музику и театар Западног универзитета из Темишвара и женска певачка група, солисти и Велики народни оркестар Академског друштва за неговање музике „Гусле“ наступили су вечерас у препуној сали Народног позоришта.
АДЗНМ “Гусле” и струковна Асоцијација музиколога и етнокореолога “Банат”, коју воде стручњаци из Румуније и професори Академије Западног универзитета. Сарадња је, иначе, започета годину дана раније, а поред заједничких наступа, обухвата и заједничке пројекте, снимања и штампана издања.
Западног универзитета – рекао је Зоран Петровић, директор „Гусала“.
подржимо овај догађај и „Гусле“ које с поносом носе титулу удружења грађана од посебног значаја за Град – изјавила је Мицковска.
У Румунији ће, у граду Дети, наредног викенда наступити и играчки ансамбли „Гусала“. Из овог Друштва већ најављују и новогодишњи концерт хора са гостима који ће се одржати 28. децембра, а затим и концерт божићних и коледарских песама 5. јануара у Храму Светих Козме и Дамјана.
