Култура

Ненад 5

Збирка поезије „Кинтсуги порцелан душе“ Кикинђанина Ненада Адамова, представљена је вечерас у Културном центру пред великим бројем колега, пријатеља и поштовалаца рада овог психолога и песника.

Како је Адамов аутор психолошког приручника „Кроз вртлоге на путу до себе“, ово није његова прва књига, али је прва збирка поезије која је настајала 43 године. Са само 13 године написао је прве стихове у збирци, подељеној на „Живот први“ и „Живот други“.

– Ово је лично сведочанство о суочавању са болом када вам живот зада ударац, и о трагању за светлом у тој тами у коју сте бачени. Књига је довољно универзална да се у њој могу препознати и други људи. Нисам то радио циљано, али постоји и  трачак светла или нит која вас изводи из лавиринта у који сте, стицајем околности, бачени – каже аутор.

О књизи су говорили рецензенти: песникиња, Јасна Миленовић, новинар,  Александар Филиповић, лекар и колумниста, др Владимир Јефтић, и издавач, Дејан Спасојевић из „АСогласа“ из Зворника. Управо у том граду књига „Кинтсуги  порцелан душе“ награђена је у категорији необјављених првих поетских рукописа на петим Дринским књижевним сусретима 2021. године.

Јапанска реч кинтсуги значи „увезивање, спајање златом“ или „поправка златом“, и описује начин поправљања поломљеног порцелана или керамике, подсетила је песникиња Јасна Миленовић.

– Песник нас зналачки води кроз своје детињство и прве љубавне наговештаје, самоћу и усамљеност, стазама поплочаним надом. Од четрдесет три комадића своје душе (префињене и крхке) песник Ненад Адамов, у виду вишедеценијских поетских дневничких записа спаја, златним нитима стихова, ожиљке свог животног искуства, свог кинтсугија – рекла је Миленовићева.

Новинар Александар Филиповић, песников пријатељ и рецензент, пожелео је, после лековите поезије, исто такво прозно дело.

– Од Ненада сада очекујем да своје богато искуство као психолог, и то изванредан, преточи у прозу јер сматрам да његов креативни круг није завршен – оценио је Филиповић. – Ненад је изузетан терапеут, увек професионалан и прецизан, у све што ради уноси дозу емоције. Када би написао приче инспирисане својим радом са више хиљада клијената, као и о томе шта зна о друштву, мислим да бисмо добили лек за многе наше проблеме које Ненад тако добро решава. Он је изузетан познавалац људске душе и психе, веома пријатан и лековит.

Рецензенти и пријатељи Адамова читали су стихове публици по сопственом избору. Др Владимир Јефтић закључио је да је „Ненадов кинтсуги прави егземплар да нема сазревања и раста душе без искушења и патње. Патња је једноставно пут којим се мора проћи на путу ка лепшем и бољем“.

Ненад Адамов такву спознају, уједно и прилику за раст, понудио је, овога пута, у својим стиховима. Ништа мање не треба ни очекивати од посвећеника својој професији, уметности и људима.

Замена књига 1

Нови Козарци су главни град читалаца – први и једини у држави и у овом делу света имају сталну уличну мини-књижару из које можете бесплатно да узмете књигу коју желите и да, заузврат, оставите један од наслова из ваше кућне колекције.

Не постоји чланарина, нити цена књига. Незванична библиотека ради по принципу узми књигу, донеси другу. Књижару је, пре две године, на идеју своје ћерке, поставила Винка Грмаш, испред продавнице у Ветеринарској станици у Новим Козарцима у којој ради.

– Испунила сам ћерки жељу, она је то видела у Отави, када је тамо живела, и желела је да њене књиге, којих је било много, нађу нове читаоце. Тих, њених књига, одавно више нема – каже Винка.

Слађана је, иначе, и песникиња. Своју прву књигу поезије, „Све у своје време“, издала је када је била у осмом разреду. Још увек живи у иностранству, али је веровала да ће у Новим Козарцима бити довољно „књишких мољаца“. И није погрешила, иако су многи били скептични.

– Људи нису веровали да ће то заживети – прича Винка. – На полицама су  коришћени примерци које људи поклањају, заузврат узимајући наслов који им одговара. Долазе сви, старији људи и деца, много њих има доста књига и лектиру, и једноставно донесу јер им више не треба. Одушевљена сам како су то људи прихватили.

Винка каже да је за дозволу да постави витрину питала своју директорицу у Ветеринарској станици Кикинда, Снежану Томић, која је врло радо то одобрила.

На почетку је, каже, морала сваке вечери да уноси кутију јер није била покривена. Затим јој је комшија помогао да преради један кухињски део, стављена су стакла, и сада је књижара фиксирана за тезгу на пијаци која се налази испред продавнице.

– Мештане занимају различите теме – много њих воли политичке садржаје, књиге о Титу, и често наврате да виде да ли се појавило нешто ново из области која их занима. Купци који долазе у продавницу Ветеринарске станице, прво застану испред витрине да виде шта има ново. Ако нађу нешто занимљиво, понесу, и донесу другу књигу када дођу следећи пут. Деца ме често замоле да им помогнем да нађу неку књигу за себе. Људи јако лепо сарађују и нико још није злоупотребио овај концепт. Наша песникиња, Драгана Даниловић, сваки пут поклони своју нову књигу.

Мини-књижаре за размену књига вест су где год да се појаве на планети – има их у САД-у, Немачкој, Чилеу… У Новим Козарцима, међутим, улична књижара већ има своје сталне кориснике. Никоме, осим гостима, који су одушевљени, одавно није необично да књиге стоје у витриници на улици, на дохват руке свима који су за размену исписаних речи, светова и живота.

Висока свест и поверење очигледно красе Козарчане, јер се није догодило да неко не донесе књигу заузврат узетој или да оштети библиотеку која, заштићена само стаклом, стално стоји причвршћена за пијачну тезгу у најпрометнијој улици у центру села.

Књижара тренутно има шездесетак наслова и доступна је сваког дана, осим недељом, од 7 до 18 сати. Козарчани су, сасвим сигурно, досегли нови ниво поштовања писане речи. Време ће показати да ли ће им се неко придружити у томе.

 

 

Тијана Наспалиц 4

Тијана Нашпалић, четрнаестогодишња ученица Основне школе „Јован Поповић“ представила је вечерас, у Културном центру, своју трећу књигу песама, „Пут до снова“. Тијана је члан Удружења писаца „Дунавски цвет“ из Београда. Њен ментор је песник и прозаиста, Боривоје Боро Живаљевић, оснивач и председник Удружења.

– Тијану сам упознао на представљању моје књиге у Кикинди. Када ми је показала своје песме, рекао сам јој да ће, уз подршку своје средине, постати нова Десанка Максимовић. Њеном новом књигом сам фасциниран јер она, веома млада, пише тако јаке родољубиве песме о Косову и Кошарама – каже Живаљевић.

Тијана је почела да пише, али и да објављује веома рано. Са десет година издала је своју прву поетску збирку „Од срца деци на дар“. Следи још једна збирка, „Свет кроз очи детета“, и сада и поезија намењена старијој читалачкој публици.

– У новој књизи је родољубива поезија. Песме су зрелије, то су песме за одрасле, о нашој земљи. Припремала сам је годину дана – објашњава Тијана. – Назив је „Мој пут до снова“ јер ово јесте управо то – мој сан је да пишем и да будем наставница, да учим децу српском језику.

Млада песникиња добитница је многобројних признања, а њена поезија нашла се у небројено много зборника. Сада најављује још једну књигу поезије, а затим и прозе, кратких прича о љубави, које су већ спремне за штампу.

У представљању песама и рада Тијане Нашпалић учествовале су и њене наставнице, Јелена Кнежевић и Катарина Торњански. У музичком делу програма наступио је акустични бенд „Банатско плаво“.

 

 

Раде најава

Глумац, редитељ, песник и музичар, легендарни Раде Шербеџија, одржаће у среду, 28. децембра, од 20 сати, концерт у Народном позоришту у Кикинди.

У програму под називом „Ето пјесма“ представиће песме са новог албума „Не окрећи се, сине“, као и добро познате: „Не дај се Инес“, „Имам пјесму за тебе“, „Мени се душо од тебе не растаје“, „Барбара“. Шербеџија ће наступити са бендом „Западни колодвор“.

На албуму „Не окрећи се, сине“ налазе се и песме настале у сарадњи са Габи Новак и Матијом Дедићем на песми Арсена Дедића „Од како те не волим“, „На нешто ме сјећа тај град“ коју је Шербеџија отпевао са аутором, Дарком Рундеком.

Организатор концерта је Културни центар Кикинда под покровитељством Града Кикинде. Цена карте је хиљаду динара. Број у Народном позоришту за информације и резервације је 422 638.

Гусле 1

За љубитеље фолклора, а ту рачунамо, разуме се, и сву подршку младим фолклорцима „Гусала“, није било довољно места у сали Народног позоришта, на два концерта – дечијих, а затим извођачких ансамбала и ветерана.

Главни уметнички руководилац Академског друштва за неговање музике „Гусле“, Игор Попов, каже да се традиционални Новогодишњи концерт припрема од септембра.

– Ми га зовемо концертом свих ансамбала јер је заиста тако – наступило је 400 наших чланова, од предшколског узраста до ветерана. Вечерас су извођачки ансамбли премијерно извели Игре из источне Македоније и Игре са банатских салаша, као и две нове кореографске минијатуре. Такође, део програма су и наше  кореографије по којима смо препознатљиви – Српске игре из Баната и Српске игре из Поморишја. Не може се, наравно, без југа Србије јер је атрактиван, зато увек имамо и Игре из Врањског поља и Босилеградског Крајишта, а ветеранске групе су наступиле са играма из Бујановца и из Лесковца – каже Попов.

Шеснаестогодишња гимназијалка Емилија Сретеновић фолклором се бави од четврте године.

– Дуго нисмо наступали у Кикинди и веома смо срећни због тога. Припреме трају неколико месеци иако је ово генерално програм који радимо – каже Емилија.

У „Гуслама“ су, каже Игор Попов, поносни на чињеницу да су сви извођачи – музичари, вокални солисти и играчи – чланови Друштва, као и да у богатом фундусу имају своје костима за сав репертоар.

Изузетно увежбани играчи наступили су вечерас са много радости која се прелила и на публику. „Гусле“ су, још једном, обрадовале суграђане и заслужују све честитке за рад и труд који улажу у очувању традиције и раду са децом и младима. Као и за лепоту игре којој смо присуствовали.

Таоци снова 3

Књига „Таоци снова“ Анице Лазин представљена је вечерас у Народној библиотеци „Јован Поповић“ у Кикинди. Аница Лазин је рођена Кикинђанка, српско-канадска новинарска, списатељица и позоришна продуценткиња. Живи у Канади. После београдске и промоције у Новом Саду, своју књигу промовише и у родном граду. Први, аутобиографски роман „Тиса“, написала је на француском језику.

„Таоци снова“ је роман о породици која се насељава у Банату у време Марије Терезије. Паралелна прича у роману је о несрећама и губицима испуњеном животу композитора Густава Малера, чијом музиком је ауторка инспирисана.

– То је фрагментарни роман, има више личности и више прича, али је све јако повезано. Роман је прича о досељењу моје породице Блат која је дошла овде, не зна се тачно  одакле, можда из Алзас-Лорене, не зна се ни да ли су Немци или Французи. У ту базу, наративни тепих, уплела сам легенде, мамине приче из детињства, али тема романа је осећај припадности земљи и питање исељеништва, носталгије, великог осећања кривице што сам отишла. Свака особа у роману је, на неки начион, талац неког сна – сна о бољем животу, о останку овде, о одласку негде, али сви смо ми таоци снова – рекла је ауторка.

Аница Лазин је завршила Музичку академију и била запослена у Радио Београду.  Србију је, због антиратних ставова и неслагања са тадашњим системом, напустила почетком деведесетих година. Празнину насталу због одсечених веза попунила је, каже, управо овом књигом, коначним прихватањем носталгије и чежње, и спознајом да корени нису изгубљени, да су у њој самој, једнако као и снови.

На кикиндском представљању књиге говорила је и ауторка поговора, Александра Ђуричић. Делове романа говорио је члан ансамбла кикиндског позоришта, Јордан Бурсаћ. Роман „Таоци снова“ изашао је ове године у Издавачкој кући „Дерета“.

Азарић 1

Изложба слика Браце Азарића из Нових Козараца свечано је отворена вечерас у Галерији Културног центра. Ретроспектива обухвата период од 40 година стварања на 25 слика овог уметника.

Азарићев ликовни израз у далекој асоцијацији подсећа на дела Милана Коњовића, рекао је, отварајући изложбу, историчар уметности, сликар и истакнути ликовни критичар, Здравко Вучинић.

–  Азарић је сликар импулса и тренутка. У његовим сликама се све одвија у једном даху. Све је у замаху и покрету, заправо, све траје без сустајања и прекида. Нема у њима предаха који би профилисао мирне пасаже сликане представе. Његови радови упућују на узбуђење које расте и нараста до крешченда, до готово апстрактне визије чију је границу имао на уму и никад је није преступио – рекао је Вучинић.

Сликар Шандор Керекеш из Суботице истакао је да се Азарићев рад не може одредити ниједним сликарским правцем.

– На свакој слици видите личну импресију сликара који ради брзо, осмишљено и прецизно, и не греши, јер у његовим рукама живи ентузијазам који од њега чини уметника. Иако по професији није сликар, он је надмашио много професионалних сликара – истакао је Керекеш. – Азарићеве фигуре приказују нам гротеску данашњег постковид периода који људе чини охлађеним и изолованима. Свима је неопходан контакт, као и додир са сликарима и њиховим делима.

Говорећи о свом раду и развоју као сликара, сам Азарић објаснио је да му је одувек инспирација био сам живот.

– Од првих радова надаље имамо и импресионизам, експресионизам и модерне фигурације, то је једноставно уметнички пут, човек се мења. Кад погледам свој пут, од првих радова, класичног реализма до модерне фигурације, апстракције, види се да је то исти потез, али је друкчији израз. Најдражи ми је портрет сликарке из Каира који сам прво урадио у реализму, а затим поново апстрактно, из подсвести, тада излази оно што осећаш – објаснио је Азарић.

Отварању су присуствовале и Азарићеве колеге са данас одржане Новогодишње ликовне колоније у Културном центру. У име организатора, заменица директора Културног центра, Тања Ножица, уручила им је захвалнице за учешће.

У програму отварања изложбе учествовао је и Ђуро Буцало, члан Клуба књижевника „Душко Трифуновић“. Ретроспективна изложба сликара Браце Азарића биће доступна наредних десет дана.

 

 

 

Колонија

У кикиндском Културном центру данас је одржана Новогодишња ликовна колонија коју ова установа организује трећи пут уз подршку Града. Сликаре је данас посетила чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски.

– Колонија окупља еминентне сликаре и постаје већ традиција. Само један од бенефита је да се овом сарадњом размењују знања и искуства уметника. Посебно је леп гест сликара да оставе један свој рад Културном центру – рекла је Валентина Мицковски.

За ову прилику свечана сала Културног центра претворена је у велики атеље, у којем је, у изузетно пријатној атмосфери стварало осамнаест сликара из Пожаревца, Суботице, Београда, Нових Козараца и Кикинде. Њиховим сликама биће украшена свечана сала, рекла је заменица директора Културног центра, Тања Ножица.

Сусрет ликовних уметника у Кикинду је већ други пут довео пензионисаног професора ликовне уметности из Суботице, Шандора Керекеша, који слика већ педесет година.

– Овај амбијент је одличан за стварање. Сви учесници су пријатни, а организација је изузетна, зато мислим да ће колонија бити плодна. Сада сликам акрилним бојама, моје слике су апстрактне, али са одређеном, мојом личном лексиком  – каже Керекеш.

Милан Драгољевић, сликар из Нових Козараца, један је од организатора прве колоније. Каже да је почео да слика као дечак, а излаже већ четири деценије.

– Прву изложбу имао сам у војсци у Вараждину, тада сам сликао партизане. Мислим да Кикинда треба да има једну колонију од шест дана јер имамо услове, а град би добио добре слике. За ову салу сликам банатски пејзаж, акрил на платну – каже Драгољевић.

Са једнодневне, сада већ традиционалне ликовне колоније сликари ће, кажу, отићи задовољни, до новог Новогодишњег сусрета и нових слика. На крају дана, један од учесника, сликар из Нових Козараца, Брацо Азарић, отвориће своју самосталну изложбу у Културном центру.

Гусле и Румуни 5

Ансамбл за вокалну и инструменталну традиционалну музику Факултета за музику и театар Западног универзитета из Темишвара и женска певачка група, солисти и Велики народни оркестар Академског друштва за неговање музике „Гусле“ наступили су вечерас у препуној сали Народног позоришта.

Концерт под називом „Музичка чаролија“ део је програма предвиђеног Протоколом о партнерству и сарадњи који су потписали, овог лета, АДЗНМ “Гусле” и струковна Асоцијација музиколога и етнокореолога “Банат”, коју воде стручњаци из Румуније и професори Академије Западног универзитета. Сарадња је, иначе, започета годину дана раније, а поред заједничких наступа, обухвата и заједничке пројекте, снимања и штампана издања.

– И наши пријатељи из Темишвара и ми имамо богат програм и жељу да наставимо сарадњу разменом наступа. Ми већ у уторак путујемо у Темишвар. Наши солисти, женска певачка група и велики народни оркестар наступиће у великој аули Западног универзитета – рекао је Зоран Петровић, директор „Гусала“.

У име Града, концерту су присуствовале заменица градоначелника, Дијана Јакшић и чланица Градског већа за културу и образовање, Валентина Мицковски.

– Сарадња између културних и образованих иституција веома нам је важна, а у овом случају остварена је врло плодоносна међународна сарадња. Као представнику Града веома ми је драго што можемо да подржимо овај догађај и „Гусле“ које с поносом носе титулу удружења грађана од посебног значаја за Град – изјавила је Мицковска.

Публику је, на почетку концерта, поздравио професор доктор Лучиан Емил Рошке који руководи гостујућим ансамблом, а затим су уследиле Румунска свита и наступи вокалних и солиста на традиционалним инструментима.

У Румунији ће, у граду Дети, наредног викенда наступити и играчки ансамбли „Гусала“. Из овог Друштва већ најављују и новогодишњи концерт хора са гостима који ће се одржати 28. децембра, а затим и концерт божићних и коледарских песама 5. јануара у Храму Светих Козме и Дамјана.

Први наредни концерт приређује се за љубитеље фолклора. Играчки ансамбли „Гусала“ наступаће у среду, 14. децембра, такође у сали Позоришта – дечији од 17.30, и извођачки од 20 сати. Покровитељ програма је Град Кикинда, а улазак је бесплатан.

Себица

Ансамбл српске хорске уметности „Сербица“ из Сремске Митровице апсолутни је победник трећег Међународног фестивала хорова „Мелодианум“, одржаном у Кикинди.

Одлуку стручног жирија саопштила је председница, проф. др Биљана Јеремић. Хор „Сербица“, са диригентом мр Владимиром Опачићем је и победник у категорији мешовитих камерних хорова и добитник специјалне награде за најбољу интерпретацију композиције старог мајстора.

Фестивал „Мелодианум“ организовао је Културни центар Кикинда, уз подршку Града Кикинде и Покрајинског секретаријата за културу, информисање и односе са верским заједницама. Сви резултати саопштени су онлајн, а проглашењу победника присуствовао је и градоначелник Кикинде Никола Лукач.

– Имамо изузетну част и задовољство да будемо домаћини фестивалу хорова и успевамо, трећи пут, да организујемо програм на изузетно високом нивоу – рекао је Лукач. – Захваљујем се свим учесницима и жирију који је донео тешке одлуке у изузетној конкуренцији. Позивам све да учествују и следеће године и сигуран сам да ћемо овај хорски фестивал подићи на још виши ниво. Добродошли у Кикинду!

( Комплетан списак награђених погледајте само на Кикиндском порталу)