Ако имате много сећања, помало сте носталгични и желите да то поделите са другима, Народни музеј има сјајан нови програм за вас.
Поред мноштва веома успешних садржаја којима анимирају млађе посетиоце, у Музеју и одраслој публици нуде активно учешће у програмима.
Радионицу „Један предмет – много прича“ осмислио је Драган Киурски, виши музејски педагог, који је и водитељ програма. Синоћ је за тему имала причу о полифону и то на уметничкој изложби сталне поставке, код овог инструмента.
– Овај механички музички инструмент један је од посетиоцима омиљених музејских експоната. Настао је у Будимпешти крајем 19. века, а пре него што је доспео у Музеј, био је коришћен у једној гостиони у Накову. Сходно томе, подтеме вечерашње приче биле су о музици, забави и слободном времену у прошлости и данас, музичким жанровима, Накову, кафанама и кафићима – каже Киурски.
Он додаје да се ради о партиципативном програму, насталом прошле године, како би се анимирала одрасла публика и освежиле теме из локалног наслеђа, кроз сећање и причу.
– Одрасла музејска публика, за разлику од деце и омладине, има нагомилано знање и искуство и драгоцени су саговорници за реконструкцију прошлости. Идеја програма је да, за сваку радионицу, буде одабран један експонат, који ће послужити као иницијална тема, од које се даље развијају приче.
У претходној години теме радионица „Један предмет – много прича“ биле су пегла на жар и школска таблица за писање. Киурски каже да су учесници причали о моди, одевању некад и сад, о породици, мајци. Други предмет – школска таблица, вратио је сећање на школске дане, учитеље и наставнике, другарство, екскурзије, дружења, детињство уопште.
Како је планирано у Музеју, овај занимљив програм одржаваће се једном месечно. Добродошли су сви који желе да поделе знање и сећања и приуште себи лепо вече у веома пријатном и мирном амбијенту Музеја.
– Сада су најчитаније књиге из области популарне психологије и из историје, али не романсиране, мемоари или биографије, већ стручна литература из ове области – каже Дуња Бркин Трифуновић, организаторка културног програма у Библиотеци. – Наши читаоци проучавају историју – веома је популарно дело „Семпер идем“ Ђорђа Лебовића, такође књиге Луке Мичете. Свакако се више читају дела домаћих писаца – поред историјских, епска фантастика, детективски романи. Читаоци љубавних романа и даље највише траже књиге Јелене Бачић Алимпић, као и Лусинде Рајли, за које увек имамо листе чекања. Међу писцима трилера, најпопуларнији су Ју Несбе и Џејмс Патерсон. Од наших аутора, веома су тражена сва дела Владе Арсића, чије књиге никада нису на полицама, затим дела Мирјане Митровић, Марије Јовановић и Бранислава Јанковића.
Она додаје да је прошле године уочено да су се многи читаоци интересовали за књиге о Покрету Црна рука и о Мајском преврату. Такође, увек је тражена трилогија „Немањићи“ Владимира Кецмановића и Дејана Стојиљковића. Дуња Бркин Трифуновић каже да се нови избори читалаца последњих година можда могу повезати са темама ТВ серија и филмова који се снимају код нас.
– Најтраженији наслови су: „Аги и Ема“ Игора Коларова, „Лето када сам научила да летим“ Јасминке Петровић, „Ципела на крају света“ Дејана Алексића и „Миш лављег срца“ Рејчел Брајт. Веома су популарне сликовнице с поруком, такозване терапеутске сликовнице које решавају неке проблеме у дечијем узрасту.
Библиотекари су посебно поносни на чињеницу да имају велики број активних, сталних корисника, као и да сви огранци раде добро, уз напомену да су најбољи у Башаиду и Мокрину у којем је, већ две деценије, активна и, успешна и награђивана, драмска секција.
Девојке су освојиле злато у категорији певања божићних и коледарских песама. На Фестивалу је наступило десет група из шест земаља: Словачке, Литваније, Словеније, Аустрије, Србије и земље домаћина.
У петак, 3. фебруара, на великој сцени Позоришта, играће се „Ковачи“, антиратна драма у којој улоге тумаче Бранислав Кнежевић, Михаило Лаптошевић и Сања Микитишин.
Водвиљ „Пиџама за шесторо“ на репертоару је 21. фебруара, у уторак. Најновији комад, носталгична комедија „Љубавно писмо“, биће одиграна у петак, 24. фебруара.
Последњи термин у месецу заказан је за гостовање. Са представом „Женски разговори“ долазе Весна Чипчић, Светлана Бојковић и Милан Цаци Михајловић. Ова представа биће одиграна у уторак, 28. фебруара.
Свечаности је, у име локалне самоуправе, присуствовала Валентина Мицковски, чланица Градског већа, задужена за културу и образовање.
На конкурс, расписан пре тачно годину дана, стигло је десетак рукописа. О награди су одлучивали Јована Копривица, Слађана Стаменковић и Драган Бабић.
– У пристиглим радовима била је уочљива генерацијска блискост у погледу тема – рекла је Јована Копривица. – Стилска динамика збирке Оливере Митић почива на смелој смени женске и мушке наративне перспективе, кроз које се преламају централна, тематска упоришта овог рукописа, као што су моменти сазревања тих претежно младих ликова, уроњених у ову, непријатељску, свакодневицу. Посебну драж рукопису дају наративни пасажи у којима ауторка у лирском, готово елегичном тону, слика меланхолију својих младих јунака. Нама у жирију све ово дало је наду да ћемо, и у будућности, присуствовати сазревању једног снажног ауторског гласа. По смелости да, и на стилском, и на формалном плану, направи отклон од устаљених форми, она и јесте блиска аутору чије име ова награда носи.
Младој ауторки, збирка кратких прича „Самодисциплина“, прво је литерарно дело и прва објављена књига.
– Приче описују свакодневицу моје генерације, што није толико присутно на домаћој књижевној сцени, али доминира у региону и у свету – од породичних, љубавних и пријатељских односа, до проблема какви су одласци из земље, смрт у породици. Надам се да ће читаоци мојих година, којима је књига и намењена, моћи да препознају део себе. Све што сам до сада написала мој је одговор на то шта је мени недостајало у књижевности до сада – каже добитница.
Група младих академских уметника решила је да таленат, знање и искуство понуди својим суграђанима. Уметничка школа „Гусана у Магли“ имаће, за почетак, драмску и ликовну секцију, каже оснивач, глумац Стефан Остојић.
Остојић ће бити ментор у драмској секцији. Дипломирао је на Академији уметности у Новом Саду на одсеку глуме, освојио је бројне награде и радио као ментор на неколико интернационалних кампова. Тренутно игра своје пројекте са којима путује и гради европску каријеру.
планиране су и секције-радионице соло певања и плеса.