Чланице Женске певачке групе АДЗНМ “Гусле” освојиле су прво место на 6. Фестивалу божићних и коледарских песама, обичаја и приказа, у граду Бистра у Пољској, који организује Министарство културе и националног наслеђа ове државе.
Девојке су освојиле злато у категорији певања божићних и коледарских песама. На Фестивалу је наступило десет група из шест земаља: Словачке, Литваније, Словеније, Аустрије, Србије и земље домаћина.
Чланице „Гусала“ представиле су се световним и духовним божићним песмама из Србије. Поред освојеног злата, девојке су добиле похвале за ношње и целокупан изглед и наступ.
У петак, 3. фебруара, на великој сцени Позоришта, играће се „Ковачи“, антиратна драма у којој улоге тумаче Бранислав Кнежевић, Михаило Лаптошевић и Сања Микитишин.
Водвиљ „Пиџама за шесторо“ на репертоару је 21. фебруара, у уторак. Најновији комад, носталгична комедија „Љубавно писмо“, биће одиграна у петак, 24. фебруара.
Последњи термин у месецу заказан је за гостовање. Са представом „Женски разговори“ долазе Весна Чипчић, Светлана Бојковић и Милан Цаци Михајловић. Ова представа биће одиграна у уторак, 28. фебруара.
Свечаности је, у име локалне самоуправе, присуствовала Валентина Мицковски, чланица Градског већа, задужена за културу и образовање.
На конкурс, расписан пре тачно годину дана, стигло је десетак рукописа. О награди су одлучивали Јована Копривица, Слађана Стаменковић и Драган Бабић.
– У пристиглим радовима била је уочљива генерацијска блискост у погледу тема – рекла је Јована Копривица. – Стилска динамика збирке Оливере Митић почива на смелој смени женске и мушке наративне перспективе, кроз које се преламају централна, тематска упоришта овог рукописа, као што су моменти сазревања тих претежно младих ликова, уроњених у ову, непријатељску, свакодневицу. Посебну драж рукопису дају наративни пасажи у којима ауторка у лирском, готово елегичном тону, слика меланхолију својих младих јунака. Нама у жирију све ово дало је наду да ћемо, и у будућности, присуствовати сазревању једног снажног ауторског гласа. По смелости да, и на стилском, и на формалном плану, направи отклон од устаљених форми, она и јесте блиска аутору чије име ова награда носи.
Младој ауторки, збирка кратких прича „Самодисциплина“, прво је литерарно дело и прва објављена књига.
– Приче описују свакодневицу моје генерације, што није толико присутно на домаћој књижевној сцени, али доминира у региону и у свету – од породичних, љубавних и пријатељских односа, до проблема какви су одласци из земље, смрт у породици. Надам се да ће читаоци мојих година, којима је књига и намењена, моћи да препознају део себе. Све што сам до сада написала мој је одговор на то шта је мени недостајало у књижевности до сада – каже добитница.
Група младих академских уметника решила је да таленат, знање и искуство понуди својим суграђанима. Уметничка школа „Гусана у Магли“ имаће, за почетак, драмску и ликовну секцију, каже оснивач, глумац Стефан Остојић.
Остојић ће бити ментор у драмској секцији. Дипломирао је на Академији уметности у Новом Саду на одсеку глуме, освојио је бројне награде и радио као ментор на неколико интернационалних кампова. Тренутно игра своје пројекте са којима путује и гради европску каријеру.
планиране су и секције-радионице соло певања и плеса.
Ово културно-уметничко друштво брижљиво и посвећено негујући традицију, игру и песму, окупља више од 180 чланова свих доби- од пет до 75 година, а у својој културној мисији ужива велику подршку месне заједнице као и града.
Када се таленат споји са упорношћу и радом, познато је, резултати не могу да изостану. Управо то се догодило Даниелу Тоту из Кикинде, младом глумцу запосленом у Новосадском позоришту (Úјвидéки Сзíнхáз). Тачније, Даниелу се ништа није само догодило, он је постигао и остварио све што је желео јер једноставно – није одустао.
– У Суботици је један глумац, Бела Кало, имао драмску радионицу. Отишао сам и прошао сам пријемни. На радионици сам схватио да желим глумом да се бавим професионално; због људи који су у позоришту, атмосфере, рада и слободе, и зато што сам се и сам ослободио. Као дете сам био врло интровертан, позориште ме је ослободило.
Родитељи су, каже, били забринути јер им се није чинило да је глумачки посао сигуран и да ће му обезбедити сталне приходе. Међутим, Даниелов успех умирио је њихове бојазни. Завршио је Академију, глуму на мађарском језику, у класи професора Ласла Шандора. Већ на четвртој години повремено је играо у Новосадском позоришту, а данас је у овом театру и запослен.
– Живот ми се сасвим променио, нашао сам свој пут и осећам да сам на добром месту, са људима са којима сам хтео да будем. Има, наравно, и тежих момената у позоришту, али радим оно што волим – каже Даниел.