Култура Архиве | Паге 89 оф 95 | Кикиндски портал

Светлост која разоткрива у новој књизи поезије Јелене Милошев

Igor Crnogorac Новембер 30, 2022

Књига „Светлост бачена у очи“ Јелене Милошев представљена је вечерас у Културном центру у Кикинди. Ово је њена трећа књига поезије, после збирки „Ћутање пре полета“, награђене признањем „Стражилово“ (додељује је Бранково коло), и „Невидљиви ватромет“, која јој је отворила врата Српског књижевног друштва.

Нова збирка поетички се „наслања“ на претходне две, што доказује да је Јелена песникиња која има чврсту поетику, рекла је књижевна критичарка Андреа Беата Бицок.

– Бавећи се феноменима данашњице која одређује нас као људе, али и окружење у ком постојимо, ова поезија има, условно речено, једну ноту тежине, али нас песникиња кроз њу проводи с лакоћом и то пажљиво ритмички обликујући песме. Читањем ове збирке ми, заправо, откривамо неки део себе и нас саме у окружењу које описује, и самим тим ова светлост бачена у очи допире и до нас, освештавајући нас, али нам и, из другог угла, приказује свет у којем постојимо – истакла је критичарка.

Поред Бицокове, о књизи су говорили и књижевница Весна Ђукановић и Радован Влаховић, директор и оснивач Банатског културног центра из Новог Милошева, у чијем издању се збирка и појавила.

– „Светлост бачена у очи“ симболизује нова искуства и нова сазнања о животу. У својим песмама бавим се филозофијом живота, у дескриптивним песмама описујем свој родни крај, стално се враћам мотивима природе, водим се и егзистенцијалним темама, питањима садашњости и стварности, има и филозофских песама. Моја поезија је пуна слика и те слике сугестивно делују на читаоце – објаснила је ауторка.

Јелена Милошев запослена је у основној школи у Падеју као професор српског језика и књижевности. Поред поезије, свој уметнички пут проналази и у писању прозе и у сликарству.

Репертоар НП за децембар: Премијера комедије „Љубавно писмо“ и гостовање „Лале“

Igor Crnogorac Новембер 30, 2022

Прва премијера у овој сезони Народног позоришта обрадоваће љубитеље комедије, али и носталгичаре. Представа „Љубавно писмо“ временски је „смештена“ у осамдесете године прошлог века и, осим хумором, обилује атрибутима тог времена.

По тексту Зорана Бачића и Златана Фазлагића, режирао ју је Драган Остојић, а играју: Гордана Рошчић, Ружица Недин, Михаило Лаптошевић, Бранислав Кнежевић, Анђела Киковић, Јована Берић, Владимир Максимовић и Бранислав Чубрило Рус.

Премијерно извођење на великој сцени Позоришта заказано је за петак, 9. децембар. До тог датума, због генералних проба комада, неће бити редовног играња представа.“Љубавно писмо“, за оне који пропусте премијеру, на репертоару ће бити и 13. и 20. децембра.

Још један позоришни ексклузивитет публику очекује 23. децембра. Са монодрамом “Лала„, гостоваће Стефан Остојић, Кикинђанин који је дипломирао на Академији уметности у Новом Саду у класи професора Љубослава Мајере. Представу „Лала“ режирала је Ли Делонг, позната америчко/француска редитељка и глумица која је сарађивала са Питером Бруком, Луком Бесоном, Жаном Реноом, Миом Фароу, и добитница је многобројних америчких и европских награда. Монодрама „Лала“ је омаж родном крају и инспирисана је традицијом и историјом Кикинде. Ово је прва представа кловновског театра у Србији.

Представа на малој сцени, „Па се видимо у сну“, на репертоару ће бити 16. децембра. После 23. децембра, због играња новогодишњих представа, до краја године неће бити репертоарског извођења у вечерњим терминима.

Представе у Народном позоришту почињу у 20 сати, а дани за позориште су уторак и петак.

Представљање поезије Снежане Томин: Све су песме љубавне

Igor Crnogorac Новембер 29, 2022

Кикинђанка Снежана Томин представила је вечерас, у Културном центру, своју четврту књигу поезије. Код Снежане све је, овога пута, у знаку броја педесет – назив збирке је „Мојих педесет“, као аналогија на године живота, књига је изашла на њен рођендан и дар је млађих чланова породице, у едицији је тачно педесет песама.

– Песме су, углавном, љубавне. Пишем од основне школе, а љубав према поезији је наслеђе од оца. У песмама су осећања у којима сви могу да се пронађу, љубав према деци, партнеру – каже Снежана.

Збирка „Мојих педесет“ настајала је четири године и издање је куће „Галексијанус“. Уз ауторкине пријатеље и публику, представљању су присуствовали и чланови Клуба књижевника „Душко Трифуновић“ у којем је Снежана од оснивања. У музичком делу вечери наступили су Адријана Бркин и Жељко Барбат.

Озваничена сарадња „Гусала“ и Музичке школе: За очување музичке традиције и још виши ниво културе и образовања

Igor Crnogorac Новембер 29, 2022

Директори Академског друштва за неговање музике „Гусле“ и Основне музичке школе „Слободан Малбашки“ данас су потписали уговор о сарадњи. У просторијама Школе овом чину присуствовала је чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски.

Маргита Детари, директорица Музичке школе истакла је да је потписивање уговора само озваничило већ постојећу сарадњу.

– Заједнички циљ је неговање и развој музике Кикинде, Баната и Србије. Музичка школа треба да даје допринос свуда где се промовише музика и наш задатак јесте да описмењујемо ученике и да их оспособљавамо и за самосталне и за наступе у ансамблима, хоровима и оркестрима. „Гусле“ су изузетна установа у којој ће стечено знање моћи да примењују јер, наравно, ми се не ограничавамо само на озбиљну музику. Сматрамо да треба да будемо активни у свим жанровима – рекла је Маргита Детари.

АДЗНМ „Гусле“, као установа културе и образовна установа придаје велики значај формалном образовању, рекао је директор Зоран Петровић.

– Важно је то што се, и у „Гуслама“ и у Музичкој школи, трудимо да, уз помоћ квалитетних кадрова, подстакнемо младе да остану у нашем граду да бисмо, аутентичним програмима, подигли ниво културе и образовања. У „Гуслама“ смо увек спремни да организујемо едукације за ученике и све који желе да напредују.

У областима учења и истраживања сарадња већ постоји и она ће се наставити на обострано задовољство, закључено је приликом потписивања уговора.

– Ово је пример добре праксе који ће, надам се, инспирисати и остале образовне и институције културе да га следе – изјавила је Валентина Мицковски. – Један од бенефита за Музичку школу је тај што ће ученици бити у могућности да део својих активности фокусирају на очување традиције и културног наслеђа уз помоћ „Гусала“, док ће члановима овог друштва бити доступнија класична музика.

Уговор о сарадњи потписан је на неодређено време, а из обе установе већ најављују нове, заједничке активности, мајсторске радионице и наступе својих чланова, ученика и наставника.

Кад царује другарство: Позориштанце „Лане“ поново гостовало у Берлину

Jelena Trifunović Новембер 28, 2022

Након одличног пријема најмлађе публике приликом прошлогодишњег гостовања са „Школом за кловнове“, Позориштанце „Лане“ поново је наступило у Берлину 12. и 13. новембра. Малишане је одушевила „Црвенкапа“ као и луткарска представа „Зунзарина палата“ .

-Обе представе смо играли у Театру „Бока“ и у једној сјајној вили са позоришном салом. Одзив је био одличан као и утисци. Деца која тамо живе немају редован контакт са дечијим позориштем на српском језику. Преко родитеља већ нам шаљу поруке да једва чекају да поново дођемо. Гледали су нас и људи из наше амбасаде. После Нове године поново ћемо гостовати у Немачкој, разговарали смо о томе да играмо у више градова- каже Александар Малетин, директор и глумац Дечјег позоришта „Лане“.

Сарадња између Театра „Бока“ из Берлина и Дечјег позоришта „Лане“ успостављена је захваљујући суграђанки Јасмини Дрињак Малогајски, васпитачици која у Берлину, са колегиницом Радмилом Миловановић, води радионице за неговање српског језика „Штрамплице“. „Штрамплице“ успешно сарађују са луткарским позориштем „Бока“ које је 2013. године , такође у Берлину, основала Оливера Бекер. Театар „Бока“ гостовао је у Кикинди у два наврата, у јулу и септембру.

-Сарадња између „Боке“ и „Ланета“ је почетак једног дивног пријатељства. Дивно је радити и дружити се са ансамблом кикиндског дечијег позоришта, За кратко време сам доста научила од њихове трупе, конкретно, како се води једно позориште. Посебно ме је усрећило гостовање у Кикинди. Јаца и Бог нас је све спојио, то су познанства која су ме духовно обогатила. Радујем се будућој сарадњи и дружењу са „Штрамплицом“ и и са Дечјим позориштем „Лане“ . Кикинда је моја нова домовина, а „ Лане“ моја нова кућа- надахнуто прича Оливера Бекер која је после глумачко-луткарског смера у Дванаестој београдској гимназији, знање усавршавала на студијама глуме у Берлину.

Малишани нестрпљиво ишчекују наредно гостовање кикиндског дечјег позоришта, каже Јасмина Дрињак Малогајски. Била би велика штета да њихове представе виде само деца у Берлину, напомиње.

-У свету постоји једно царство, а наше је другарство најјаче. Када у Кикинди познајеш најбоље од најбољих, а бавиш се дечијим осмесима, онда је сасвим логично да желиш да их поделиш са децом која овде у Берлину немају често прилику да виде представе оваквих ансамбала. Годинама сам уживала у њиховим представама и некако је логично да их повежемо са „Штрамплицама“ у Берлину. У величанственој „Црвенкапи“ која је сваки пут све боље изведена, уживала су и деца и одрасли. Дружење и фотографисање само је забележило ону топлину коју су нам глумци „Ланета“ пренели. Кикинда је чудо, сви овде сада почињу да коментаришу: Нисмо ни знали колико се код вас ради на култури- прича Јасмина.

За Кикиндски портал открива да „Штрамплице“ у својој мисији и раду са децом имају амбициозне планове. Да се они обистине помоћи ће им успостављена сарадња са Централним саветом Срба у Немачкој.

Кикиндско позориште победник Фестивала „Публикум“

Igor Crnogorac Новембер 26, 2022

Театар у Кикинди постигао је још један велики успех. Са представом „Лажа и паралажа“, победио је на другом „Публикуму“ у Кули, такмичарском фестивалу професионалних позоришта, саопштено је вечерас на свечаности доделе награда.

Ова позоришна манифестација препознатљива је по томе што одлуку о награђеном доноси искључиво публика, тако што сваки гледалац даје суд о представи уписујући оцену од 1 до 5.

Кикиндски ансамбл наступио је треће фестивалске вечери и добио највишу оцену публике, 4,64. Иза позоришта из нашег града остали су: „Избирачица“, Народног позоришта из Суботице, са оценом 4,40 и, једнако оцењени, са 4,02, трећепласирани: Народно позориште „Тоша Јовановић“ из Зрењанина, са представом „Силвија” и Шабачко позориште, са комадом „Виолина, даире и пегла“.

На сцени Културног центра Кула награду је вечерас, од директора ове установе и селектора „Публикума“, Каменка Бертића, примила директорица Народног позоришта у Кикинди, Милена Живков.

Банатском културном центру највише покрајинско признање

Igor Crnogorac Новембер 26, 2022

Банатски културни центар из Новог Милошева добитник је једног од највиших признања која се додељују у АП Војводини – Покрајинског признања „Ференц Фехер“ за посебан допринос развоју културе.

Оснивач и директор Банатског културног центра, књижевник Радован Влаховић, каже да је ово признање потврда да је пут који су прошли његова супруга Силвија и он, имао смисла.

– Учинило је да заборавимо сва оспоравања која су нас пратила у настојању да се остваримо као прва приватна породична институција културе у нашој земљи и у региону. Такође, чини да истрајемо и издржимо, и морално и материјално, а надасве уметнички, са ћерком Сенком и сином Николом, на путу стварања у свету јединствене породичне креативне индустрије која има дубоко утемељење у нашем личном стваралаштву и у традицији нашег народа и културе, а исто тако и у традицијама европских и светских култура, и да их дефинишемо кроз концепт банатизације, као Банатски културни центар – изјавио је Влаховић.

Поред признања у културној делатности, додељене су награде у областима: привреде, образовања, спорта, равноправности полова, људских и мањинских права. Највише покрајинско признање, „Михајло Пупин“, припало је оперском певачу Жељку Лучићу.

Награде су уручене у петак, 25. новембра, у Српском народном позоришту, на Свечаној академији којом су обележене 104 године од присаједињења Војводине Краљевини Србији.

Саксофон, клавир и музичко надахнуће

Igor Crnogorac Новембер 26, 2022

Изузетно музичко вече приредиле су Кикинђанима у суботу саксофонисткиња Николина Сувајџић и пијанисткиња Ивана Карајков. Била је то ретка прилика за уживање у делима класичне музике изведеним на саксофону, захваљујући управо уметници из нашег града.

Николина Сувајџић је завршила је Основну музичку школу „Слободан Малбашки“, одсек клавир, а затим и теоретски смер у Средњој музичкој школи у Зрењанину. У међувремену је, каже, заволела дувачке инструменте, почела да свира флауту, а затим и саксофон, што је било њено коначно опредељење.

Мастерирала је управо на Одсеку за класични саксофон на Академији уметности у Новом Саду. Од прошле године у Основној школи „Свети Сава“ предаје музичку културу.

– Први солистички концерт, уз професорку Ивану Карајков, одржала сам у Кикинди, пре две године, са репертоаром за дипломски испит. Сада, са програмом са мастера, поново наступам овде. Веома ми је драго што је много мојих ђака дошло на концерт. С обзиром на то какву музику млади данас слушају, трудим се да их оплеменим класичним композицијама, које чак слушамо на екскурзијама – каже Николина.

Пијанисткиња Ивана Карајков је самостални стручни сарадник – корепетитор на Академији уметности у Новом Саду. Каже да класични музичари имају своју публику, али и успевају да стекну нову.

– Трудимо се да мало прилагодимо наступе широј публици. У последње време је тренд да се, у неколико реченица, објасни репертоар, и публика је задовољна, лепше слушају, проналазе инспирацију у композицијама које им свирамо.

На репертоару у Кикинди била су дела Јоване Стефановић, Филипа Гајса и француских композитора, Сезара Франка и Иде Готковски. Уметнице су их извеле надахнуто, са зрелим извођачким изразом, а публика свих узраста је то и препознала.

Представљање књиге „Чувар града“: Прва српска историјска фантастика

Igor Crnogorac Новембер 26, 2022

Кикиндској читалачкој публици синоћ се представио писац Небојша Петковић из Београда. У Културном центру, промоцију његовог најновијег романа „Чувар града“, уприличио је Клуб књижевника „Душко Трифуновић“ из Кикинде.

Петковић је писац чије се књиге жанровски одређују као фантастика. Он је аутор првог књижевног дела у коме се радња, у постапокалиптичном свету разорене цивилизације, дешава на простору Србије. Сам, међутим, признаје да воли да прави спој реалног и фантастичног, односно да прикаже и како се актери из реалног света суочавају са непознатим и наднаравним. Управо то је учинио у свом последњем роману, историјској фикцији,„Чувар града“, са измишљеним и историјским личностима.

Радња „Чувара града“ смештена је у 1409. и 1410. годину, у Београд Деспота Стефана Лазаревића. У његовом одсуству дешавају се мистериозна убиства, а решава их бивши капетан градске страже.

– Лично сам верујући човек и кроз фантастику приказујем односе вере и хришћанства, старије облике веровања и антагонизама у вези с тим, посебно у овој књизи јер је у питању период у којем је хришћанство било доминантно на нашем простору. Генерално сам задовољан, мислим да је ово најзрелије што сам до сада написао.

Петковић је, иначе, аниматор и дизајнер, по занимању је архитекта. Његова прва дела чине трилогију у жанру дистопијске фантастике под називом „Последњи град“. Чине је романи: „Потрага“, „Рат“ и „Издаја“. После тога написао је и засебан роман „Чудновати догађаји у новогодишњој ноћи“. Пише и кратке приче на тему фолклорне и епске фантастике.

Популарност епске фантастике последњих деценија објашњава тиме што се такви романи често екранизују, али и људском природом.

– То је тај ескапистички моменат, бекство од стварности, потпуно разумљива људска потреба да побегнемо у неке имагинарне светове који нас, опет, подсећају на наш; да уживамо у исконској борби добра и зла, у архетиповима. Мислим да то има корене у бајкама које смо сви волели као мали, а које су, сасвим разумљиво, и почеци наративне књижевности – каже Петковић.

Роман „Чувар града“ издање је „Страхора“ из Новог Београда, издавачке куће која, по опредељењу, објављује дела аутора који пишу о Србији.

Документарна позоришна представа о женском одрастању: „Девојчице“ пред кикиндском публиком

Jelena Trifunović Новембер 26, 2022

Представа Рефлектор театра „Девојчице“ одиграна је синоћ на сцени Народног позоришта Кикинда. Гостовање је организовао Центар за подршку женамам поводом обележавања светске кампање „16 дана активизма против насиља над женама”.

То је документарна позоришна представа о женском одрастању у Србији данас. Коауторке и извођачице овог комада који је режирала Миња Богавац, говоре своје личне приче. Оне нису професионалне глумице, већ девојке и младе жене, које користе позориште да поделе своја искуства и запажања о женском одрастању у патријархалном друштву, предрасудама и стереотипима са којима се сусрећу.

Кикинда је прво гостовање овог комада који је креиран кроз вишемесечни уметнички, едукативни и истраживачки процес, каже редитељка Миња Богавац.

-У Рефлектор театру највише волимо да радимо са младима и за младе. Желели смо да у овој представи немамо професионалне глумице нити студенткиње глуме, већ девојке које ће нам донети своје различите перспективе. Било је изазовно да се међу њима направи атмосфера која је подржавајућа, да су међу собом солидарне, и чини ми се да смо у томе успели. Оно у чему можда нисмо успели јесте да допремо до неких других девојчица у Србији. Некад у шали кажем да је ово представа о белим средњекласним и привилегованим девојчицама. Али такве су се девојке јавиле на нашу аудицију, а ми смо се трудиле да дотакнемо и теме свих других и другачијих девојчица- наводи редитељка.

Идеја представе је да оснажи девојчице, девојке и младе жене, да једна другој буду савезнице и подршка, али и да им пошаље поруку да су све девојчице на свету вредне, храбре, паметне и да заслужују да расту у сигурном и безбедном окружењу.

-Стварање представе је било лепо искуство за све нас. Публика је позитивно реаговала. Жене, девојке и девојчице пронашле су се у нашим причама и то нам је врло драго јер то је и био наш циљ- каже Ана Петров.

У Рефлектор театру ће 30. новембра прославити десети рођендан. Прва представа овог театра била је „Мушкарчине“ у којој су седморица младића делила своја искуства и запажања о одрастању. Сада је у плану заједничка, маратонска представа.

-У оквиру јубилеја имали смо турнеју „Мушкарчине“ кроз десет села Србије. Мислим да је то вредан и важан јубилеј и доказ како независно, активистичко и ангажовано позориште без имало флерта са комерцијом може да опстане пуних десет година, закључује Богавац.