Култура

Божићни концерт 7

Концерт божићних песама вечерас је, у Храму Светих Козме и Дамјана у Кикинди одржала Женска певачка група АДЗНМ „Гусле“. У изузетно свечаној претпразничној атмосфери наступу је присуствовао велики број верника. Догађај су, у име локалне самоуправе, подржали председник Градског парламента, Младен Богдан, и заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски.

– Ово је леп увод у божићне празнике када се подсећамо свог задатка да негујемо нашу традицију и обичаје који су нам остали од предака – рекао је Богдан. – Сутра ћемо свечано унети бадњак у Градску кућу и пожелети срећу и здравље свим запосленима. Имаћемо бадњак испред оба храма у Кикинди, а затим очекујемо све суграђане да дођу да коринђају у Градској кући, да их дарујемо и пожелимо им срећу и здравље у новој години. Ово је прилика да се сетимо колико је важно да будемо јединствени, да чувамо једни друге. Свима желим да ове празнике проведу у миру и благостању са својим породицама.

Божићне и коледарске, световне и духовне песме, „Гусле“ су други пут извеле у Храму Светих Козме и Дамјана, а сама припрема концерта трајала је годину дана.

– Певању је претходио истраживачки рад, а затим смо увежбавали са групом. Песме су у трогласу, четворогласу, има антифоних, то су коледарске и божићне песме из читаве Србије и из крајева у којима живе Срби – из Румуније, БиХ и Хрватске. Такође, вечерас промовишемо трећи аудио компакт-диск наше Женске певачке групе и хора „Корнелије Станковић”. Такође, Мушка певачка група је снимила коледарске напеве из Баната који се нису певали најмање сто година и које смо урадили према записима из арадске жупаније, из 1912. године – рекао је уметнички руководилац „Гусала“ Игор Попов.

Верницима је о Бадњем дану и Божићу беседио старешина Храма, протојереј Бобан Петровић. Он је подсетио на значење и симболе Бадњег дана и Божића.

– У старим временима, када коринђаши покуцају на врата, газда је прво питао да ли знају Рождество. Тек када би доказали да знају, могли су да коринђају – рекао је протојереј Петровић. – Коринђаши су симбол анђела, оних који су, изнад пећине где се родио Христос, пастирима у пољу најављивали његово рођење божанским речима „Слава Богу на висини, а на земљи мир и добра воља међу људима“.  Када вам коринђаши сутра закуцају на врата, пружите им бар лепу реч. Божић има највише обичаја јер је најрадоснији празник. Важно је да сутра наши домови буду украшени бадњацима и сламом – симболом јасала у које је био положен Богомладенац Исус.

Протојереј Петровић подсетио је да ће сутра, на Бадњи дан, свечана поворка са бадњаком проћи улицама града. Испред оба храма освештавање, паљење и дељење бадњака почеће у 15 сати.

Народно_позориште_Кикинда

Први пут у Кикинди, у Народном позоришту, биће изведена представа о животу песника из нашег града, Душана Васиљева. У кикиндском театру процењено је да, као институција културе, имају обавезу да животу и делу Васиљева укажу пажњу коју заслужује, каже директорица, Милена Живков.

– Са редитељем Стеваном Бодрожом разговарала сам о томе коју бисмо представу могли да радимо. Читали смо драме Душана Васиљева и дошли на идеју да би Кикинда требало да се одужи овом великом, а крајње запостављеном  писцу српске књижевности. Разговарали смо о томе да би могла да се направи прича о његовом животу и ступили смо у контакт са драматургом Нином Плавањац која је, такође, била одушевљена идејом. Биће то, дакле, прича о  животу Душана Васиљева, кроз коју ће бити проткана и његова дела – каже Живкова.

Иако у Кикинди име Душана Васиљева носе гимназија и књижевна награда, овај писац, у театарском свету, до данас није био заступљен, што ће најављену премијеру учинити својеврсном праизведбом.

Душан Васиљев рођен је 1900. у Кикинди и живео је само 24 године. Писао је песме, прозу и драме, сматра се једним од најзначајнијих српских експресиониста. Основну школу похађао је у Кикинди, а грађанску и учитељску у Темишвару, где му се породица преселила 1911. године. Радио је као писар и као учитељ у Ченеју. Два пута се прикључио војсци, када је и оболео, а убрзо и умро од болести плућа. Сахрањен је на Мелином гробљу.

Рад на представи о Душану Васиљеву требало би да почне средином фебруара, а премијера је планирана за почетак априла, каже директорица и додаје да је у плану да у представи игра само домаћи ансамбл. Редитељ Стеван Бодрожа већ је потписао једну режију у кикиндском театру – представе „Лажа и паралажа“.

културни центар

У Културном центру Кикинда, поред постојећих, веома успешних манифестација, за 2023. планирају и сасвим нове садржаје. Један од њих биће програм под називом „Кикинди с љубављу“.

– По угледу на Дане Београда, ми бисмо, у Кикинди, направили манифестацију посвећену нашем граду. Замисао је да то буде између два значајна датума из историје Града – 12. новембра, датума када је проглашен Диштрикт и 21. новембра, Дана ослобођења Кикинде у Првом светском рату – каже в. д. директор Културног центра, Марко Марковљев. – Укључили бисмо све установе културе у граду, које би приредиле програме о Кикинди – из историје, културе, уметности, да суграђани имају прилику да виде, подсете се или сазнају све што, можда, не знају о свом граду и људима који су живели у њему.

Међу бројним програмима и манифестацијама које Културни центар приређује током године,  посебно се истиче хорски фестивал „Мелодианум“ који је, за само три године, достигао завидан интернационални углед. Најновији програм, „Кикинди с љубављу“, требало би да буде иницијална каписла и за остале културне институције да, у својој области, дају допринос очувању историје, традиције, сећању на људе који су, са истим ентузијазмом стварали и чинили дух овог града.

културиста насловна

У путописном серијалу „Културиста“ који нас упознаје са природним и културно-историјским лепотама, Кикинда је, за сада, рекордер са снимљених чак седам епизода. Аутор и водитељ Бошко Козарски у потрази за истинским бисерима природног и културног наслеђа, открио је гледаоцима приче о мамутици Кики, борби гусана у Мокрину, „Тери“, совама, бундевама, чуварима старих заната… Кикинда очигледно има шта да понуди, а ми се трудимо да то представимо, каже у разговору за Кикиндски портал Бошко Козарски.

Шта од свега тога посебно препоручити у Кикинди?

-Интернационално је занимљива „Тера“- музеј, атеље, галерија на отвореном. То апсолутно не постоји у главама домаћих туриста, а још ако би се направио неки водич кроз ту причу јер видети уметничко дело је једно, а чути причу о томе нешто друго, мислим да би то био добар додатни потез да се „Тера“ више афирмише. Борба гусана је свакако веома занимљива прича – каже Козарски.

Комбинацијом истраживања и туризма, „Културиста“ је овековечио интригантне и занимљиве путописне приче. На питање коју би нам дестинацију, мање познату, топло препоручио, спремно одговара:

– Село Доброселица на Златибору је неоткривени туристички бисер. Тамо се налази пећина Прераст коју можете да уђете, нема наплате улазница, у којој се налази река Понорница. У селу се налази црква брвнара која је 2021. године напунила 200 година на месту где је данас, а пренета је са друге локације у истом селу која се зове Црквине. Ту се налази манастир са изузетном причом, јер су на рушевине манастира са Хиландара дошли монаси и пронашли два ћупа са златом, а од тог злата је никао нови манастир на литици реке. У том селу је најлепши видиковац, снимано је неколико филмова међу којима је и Кустуричин „Живот је чудо“.

А да живот јесте чудо, неретко спој наизглед неспојивих контраста, сведоче истраживачке авантуре „Културисте“, међу којима је и прича из Горњег Бичумета код Медвеђе, где је налазиште драгог и полудрагог камења.

-Људи тамо живе на ивици егзистенције, а од драгог и полудрагог камења зидају штале, бунаре, чак и пољске тоалете. Јувелири ту масовно долазе камионима, комбијима, односе оно поред пута. Питао сам мештане зашто то дозвољавају, а они ми кажу па ми тога имамо колико хоћеш. Видео сам тамо код човека који чува пет коза, и од тога и живи, да има невероватну ограду од тог драгог камења. Замислите колико би коштала у Београду или Кикинди…А њему је то био једини материјал при руци. До тог села сада постоји пут, али немају водовод, бунари су им често празни, и муче муку са тим. Лако је да довуку потребне количине воде за људе,али за стоку је проблем.

Емисије овог серијала емитују се на каналу „Балкан трип“, а доступне су и на јутјубу.

-Драго ми је што људи гледајући „Културисту“ нису стекли дистанцу. Приликом недавног снимања у Кикинди, били смо на улици и један човек који се у радном оделу враћао с посла, пришао је и питао да се сликамо. Волим такве тренутке спонтаности, да ме доживљавају да сам неко ту из краја, тако ми и прилазе и обраћају ми се. То ми је потврда да радимо праву ствар.

У радној биографији нашег саговорника је и продукција за децу- од емисије „Поп рок кидс“ до позоришних представа и синхронизације цртаних филмова.

-Позајмио сам глас Фреду Кременку, капетану Пећинку, разним цртаним јунацима. Било ми је занимљиво да гледам своју ћерку кад први пут гледа те цртане филмове. Њој су фаворит били негативци. Лепа успомена је и представа за децу „Миња и тајни агенти“. Писао сам, режирао и играо у тој представи која је била на сценама широм Балкана три године. Поред Миње Суботе, ја сам био негативац Злоћко, а Мињини тајни агенти су били Леонтина, Тијана Дапчевић и Ивана Негатив. Мој задатак је био да деци украдем забаву, а Миња се борио против мене квалитетном дечјом песмом, док сам им се ја супротстављао неким треш, турбо фолком…У београдској „Арени“ смо имали преко 10.000 малишана у публици што је несвакидашње за дечју позоришну представу- испричао је за Кикиндски портал Козарски.

Престижна признања у Москви

У конкуренцији 600 пројеката за „Кристални компас“, националну награду коју додељује Руско географско друштво, „Културиста“ је освојио високо друго место. Признање се додељује у различитим категоријама-за ново географско достигнуће, за књигу, телевизијски пројекат итд. Награда је позната и као „географски Оскар“.

Били смо у Москви на свечаности доделе награда које је уручио Стивен Сигал. Прво место је припало руско естонској копродукцији за један филм о експедицији. Представник Француске је јахао коња од Париза до Москве, а крај пројекта је био обнова гробља руских царских коња коју је он финансирао својим новцем јер је велики заљубљеник у коње. Сам улазак у финале за мене је био велико признање. Добили смо прелепу плакету, импресивни су утисци које сам понео. Нисам сигуран да ли је ово дошло на време или пре времена, ипак је то државно признање Руске Федерације- искрен је Козарски.

У Русији је недавно награђен још једним значајним признањем. Од Министарства спољних послова Руске Федерације „Росотрудичества“ добио је медаљу за јачање мира, пријатељства и сарадње. Највише одличје тог министарства уручио му је Јевгениј Примаков.

Посебно запажен код публике је и серијал од шест епизода „Културисте“ о Краснодарском крају, истинском бисеру југа Русије.

(Фото: фејсбук Бошко Козарски)

 

 

 

Електроизворика

Свестрана музичка уметница, кантауторка, продуценткиња, историчарка уметности и песникиња Тамара Ристић аутентичан таленат из ког извире препознатљив уметнички израз и креативну музичку филозофију преточила је у свој трећи албум „Електроизворика”. Остаје верна спајању традиције и модерног, изворног и електронског звука. Позната под уметничким именом Кезз на себе је скренула пажњу интригантним сценским наступима, неспорном музикалношћу и искреним емоцијама.

Да је млада суграђанка јединствена појава на домаћој и регионалној музичкој сцени чије ће стваралаштво наставити да буди интересовање публике, било је јасно још од првог сингла „Мома” из 2014. године, који је ушао у најужи избор од три песме на конкурсу „Ворлд мјузик нетворк”. За Кикиндски портал Тамара Кезз говори о својим размишљањима и инспирацији које су је водиле током стварања „Електроизворике”.

– Ово је трећи албум, који је идејно враћање мом иницијалном правцу, али је технички и у форми звучно остварење свега о чему сам донедавно само маштала. Веома јака инспирација су ми били ди-џеј и лајв наступи, на којима сам спонтано убацивала мотиве из традиционалних песама, а реакције људи су ме подстакле да те вибрације пренесем у трајне снимке. „Електроизворика” је део мог дугорочног пројекта, промовисање наслеђа кроз савремени звук. У овом случају, у питању је балканско музичко наслеђе, које укључује српске, македонске, ромске песме, као и по једну босанску, бугарску и албанску, у синергији са електроником која се простире од експерименталног до клупског звука.

– Тежила сам да младим људима који слушају електронику провучем изворну музику, а и обрнуто – онима који ће песму пустити јер је изворна, да приближим електронику. Због тога је музика минималистичка, без других инструмената осим ритма, синтисајзера, гласа и мелодике. То најбоље описује и сам назив албума, за који знам да неће остати усамљен на нашем поднебљу, јер се полако појављују нови извођачи, који ће развијати овај звук- поделила је са нама уметнички доживљај.

Тамара од пре три године живи у Словенији. О томе шта јој се посебно тамо свиђа, а шта недостаје из родног краја, каже:

– Уживам у природи, волим мир којим Љубљана одише и садржаје који су усмерени ка лакшем одгајању детета. Пре одласка сам десет година живела у Београду, а оданде ми највише недостаје осећај припадности и тренуци када буквално не знаш где би пре кренуо. Из родног Баната привид успореног протока времена, у ком тек сада знам да уживам. И наравно људи, одсвуда, а посебно родитељи којима сам посветила албум.

Иза младе уметнице су бројни концертни и лајв наступи у земљи и иностранству- наступа на фестивалима, у клубовима, галеријама, летњим сценама. Компонује и изводи музику за радио, филм, изложбе, перформансе. Испуњење дечјег сна био је летошњи наступ на Денс арени Егзит фестивала. Прошле године, светлост дана угледала је њена збирка поезије „Свемирске очи”.

За Кикиндски портал открива музичке планове и жеље у Новој 2023. години.

-Да се још усавршим у продукцији и више времена проведем на сцени. Припремамо за објављивање и нову музику за пројекат Тијамара, који имам са сестром. Желим да снимим албум за децу који сам искомпоновала.

 

кц5

Више од 140 музичких извођача Културног центра вечерас је наступило на Новогодишњем гала концерту под називом „Ноћ музике“. На сцени Народног позоришта наступили су: Хор и оркестар „Аттендите!“, Дечији хор „Кикиндијанци“, и женска и дечија певачка група „Мелизми“.

Догађају су, у име Града, присуствовали заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски, председник Градске скупштине, Младен Богдан, и чланови Градског већа,  Валентина Мицковски и Мирослав Дучић.

– Музиком испраћамо стару и идемо у сусрет новој години с надом да ће она бити још лепша и боља. Уживаћемо у прилици да гледамо музичке извођаче свих  генерација. Ово је и прилика да Културни центар, у једном музичком изразу, обједини све што су радили и за шта имају подршку свог Града – рекла је Дијана Јакшић Киурски.

В. д. директор Културног центра, Марко Марковљев, подсетио је да је последњи гала концерт био приређен 2019. године.

– Вечерас имамо веома богат програм различитих музичких жанрова, од класичне до филмске музике. Ова година била је изузетно добра за наш хор, али се надамо да ће бити још нових успеха и нових дестинација, да ћемо, са успехом,  представљати наш град и наш Културни центар.

Хор „Аттендите!“, овенчан успесима и признањима у години за нама, пре два месеца добио је и подмладак, чему се у Културном центру посебно радују.

– Наш хор сазрева и расте – каже диригенткиња, проф. др Биљана Јеремић. – Протекле године коначно смо могли да певамо, отуд су и наши резултати бољи. Вечерас се први пут представља и Дечији хор „Кикиндијанци“ који има око 60 чланова. Деца су веома заинтересована, воле начин на који се ради. Наша идеја је да старије чланове Дечијег хора прикључујемо одраслима, да тако затворимо круг.

Вокална група Културног центра, „Мелизми“, за Гала концерт припремила је празнични програм.

– Концерт је круна нашег рада јер ми смо прави представници културе. Наша млађа певачка група, девојчице од седам до 13 година извешће песме из Баната, а ми ћемо публици понудити прави празнични репертоар и песме у рок-жанру – изјавила је оснивачица групе, Биљана Мандић.

На Гала вечери у Позоришту вечерас су били испуњени и сцена и гледалиште у којем није било довољно места за све који су желели да, у најлепшем маниру, уз музику и изванредне извођаче пођу у сусрет новој, 2023. години, поносни на своје талентоване и успешне суграђане и на свој град.

ИМГ_2714 (Ларге)

Легендарни глумац, редитељ, песник и музичар Раде Шербеџија кикиндској публици приредио је незаборавно музичко и поетско вече. Преп препуном салом кикиндског позоришта наступио је са бендом „Западни колодвор“. Извели су песме са новог албума „Не окрећи се сине“, али и добро познате нумере. За концерт се, очекивано, тражила карта више.

 

Коринђање 8

Пројекат „Коринђање – обележје Бадње вечери у Банату“ представљен је вечерас у Народном музеју. Програм је обухватио сценски приказ обичаја и представљање посних јела која се спремају за Бадње вече.

Аутори пројекта су музејски педагог Драган Киурски и виши кустос-етнолог, Славица Гајић.

– Реализација пројекта трајала је шест месеци. Истраживачки део били су разговори са људима и њиховим раним сећањима на коринђање, као и успостављање паралела између овог обичаја некада и сад – каже Киурски. – Причали смо са људима у Кикинди и околним селима, али и у Средњем Банату и деловима Бачке. Резултат тог рада је брошура коју представљамо вечерас. Затим смо укључили и децу, по два ученика четвртог разреда свих основних школа, који су учествовали у креативном драмском процесу, сценском приказу обичаја коринђања који приказујемо публици вечерас. Придружили смо и десет удружења жена и оне су припремиле посна јела која се служе на Бадње вече, а на вечерашње представљање резултата пројекта позвали смо и испитанике из истраживања.

Киурски додаје да је обичај коринђања карактеристичан за читав Банат и оценио да се традиција данас ревитализује, да се „Божић данас слави са истим жаром као и пре педесет година, можда чак и више“.

Лазар Рељин, ученик четвртог разреда ОШ „Свети Сава“ каже да је улогу оца у сценском приказу о коринђању припремао дуже од месец дана.

– Приказујемо Бадњи дан у Банату у старим временима, и тада се још коринђало.  И одрасли људи су облачили наопако одећу и одлазили да коринђају. Пили су вино и ракију, па се дешавало и да се потуку – каже Лазар.

Бранкица Микалачки, председница Удружења жена „Вретено“ из Иђоша каже да се у овом месту много пажње поклања очувању традиције.

– У нашем удружењу на Бадњи дан окупимо децу, правимо бадњаке за цркву, деца коринђају, а затим их почастимо посним јелима које припремамо. За вечерас смо припремили иђошке ђаконије: пуњеног шарана из иђошког рибњака, чорбаст пасуљ, посну погачу „бадњачу“ и шљиве печене у рерни – каже Бранкица.

Бадњи дан и коринђање одувек су били пуни радосних догађаја за децу, напомиње Радојка Вујадинов, председница Етно–грађанског друштва „Сувача“ из Кикинде.

– Било би лепо да се сви ти обичаји обнове – каже Радојка. – Наше чланице су за ову презентацију припремиле пироге са разним запршкама, насуво са маком, питу са пиринчем и са купусом по рецепту старом више од сто година који је моја мајка донела из Босне. Сваки крај има своје обичаје и зато је лепо да се овако спојимо и да се сви они представе.

Свечана сала Музеја била је вечерас препуна Кикинђана и гостију, а затим се прешло на дегустацију старих јела, која нису заборављена и док је оваквих чувара традиције, никада неће ни бити.

Историја Немаца 1

Књига „Историја Немаца у Великој Кикинди“ представљена је вечерас у Народном музеју. Аутори су виши кустос историчар Владислав Вујин, кустос историчар Милош Пушара и архивар историчар Владимир Дудић.

Прва колонизација немачког становништва по Војводини спроведена је двадесетих година 18. века. У већем броју Немци се појављују тек средином 18. века. Књига је покушај да се прикаже синтеза, односно историја великокикиндских Немаца, од доласка у ове крајеве, до нестанка Немачке заједнице, каже Милош Пушара који је на књизи радио четири године, од када је запослен у кикиндском музеју.

– Поред тога, велику пажњу посветио сам страдању Немаца. Мислим да је ово први покушај у новијој историји да се пише о немачкој заједници, имајући у виду тешко ратно наслеђе. Није било популарно писати о Немцима, али сада су се околности промениле и мислим да је право време да се напише нешто о немачкој заједници – каже Пушара.

За архивску грађу у књизи био је задужен Владимир Дудић, док је Владислав Вујин свој део изучавао десет година.

– Бавио сам се занимљивостима, попут новинарских прича, на пример о потпуно заборављеној глумици Иди Бауер која је била рођена Кикинђанка и одавде је отишла као петнаестогодишња девојчица. Крајем 19. века играла је на сценама у Бечу, Хановеру, Хамбургу и Берлину. Њен рад оставио је трага у немачком позоришту, умрла је почетком педесетих година 20. века. Никада се није вратила у Кикинду – прича Вујин.

У историји Немаца који су оставили траг у својим професијама, додаје Вујин, издваја се и Артур Хорн који је у Кикинди живео само три и по године и заслужан је за стварање немачког националног идентитета поч 19. века. Као уредник новина „Гросс Кикиндаер Зеитунг“ („Великокикиндске новине“) борио се против  мађаризације немачког становништва. Пошто је побегао из Кикинде, у Минхену је написао књиггу о томе. Хорн је, током окупације, добио своју улицу када су преименовани називи свих улица у граду.

До краја Другог светског рата у Великој Кикинди 29 одсто становника чинили су Немци и оставили су траг у многим областима, а често су били и у извршној власти. Од ослобођења 1944. године њихов број се драстично смањује.

Вечерас представљена књига други је део трилогије, кажу аутори. На првом делу, књизи „Историја Јевреја у Великој Кикинди“, издатој 2016. године, такође је радио Вујин, тада са колегама историчарима Тијаном Рупчић, Марком Милошевим и Срђаном Сивчевим. О историји немаца у овим крајевима књига је требало да изађе наредне, 2017. године. Аутори се сада надају да последњи део трилогије, о историји мађарског становништва, неће дуго чекати да изађе на светлост дана.

Уз помоћ Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и сарадњу са верским заједницама, књигу „Историја Немаца у Великој Кикинди“ издао је Народни музеј Кикинда.

балет 2

Грациозност и лепоту балетског плеса на традиционалном новогодишњем концерту, и овог децембра донели су ученици новосадске основне балетске школе, истуреног одељења у Кикинди. У балетској представи „Авантура далматинаца“ учествовало је четрдесетак плесача.

-Новосадска основна балетска школа, истурено одељење у Кикинди ове године је навршило пуних 20 година постојања- истакла је чланица Градског већа задужена за образовање и културу Валентина Мицковски.

-Новогодишњи концерт је прилика да нам покажу резултате свог рада и труда. Постојање ове школе је од великог значаја за наш град с обзиром на позитиван утицај на децу. Уче се координацији покрета, музикалности, кореографији, историји балета, а такође имају и могућност да након завршетка основне школе упишу средњу балетску школу У Новом Саду. Драго ми је да као град препознамо квалитет и потребу за оваквом институцијом и наставићемо да подржавамо њихове активности- рекла је Мицковски.

Балетска школа у Културном центру под окриљем државне новосадске основне балетске школе у Новом Саду ради пуне две деценије, али постоји више од 30 година, додаје директор ове установе културе Марко Марковљев.

-Вечерас је на репертоару балетска представа коју су наставници и деца припремили поводом новогодишњих празника, за њихов традиционални празнични концерт. У представи учествује више од четрдесеторо деце и наставника који раде са њима. Поред новосадске и суботичке балетске школе, ово је једино одељење балетске школе у Војводини на шта смо веома поносни- закључује Марковљев.