Kultura Arhive | Page 90 of 99

Očuvanje tradicije i običaja – koledarske i božićne pesme u Hramu Svetih Kozme i Damjana

Igor Crnogorac January 5, 2023

Koncert božićnih pesama večeras je, u Hramu Svetih Kozme i Damjana u Kikindi održala Ženska pevačka grupa ADZNM „Gusle“. U izuzetno svečanoj pretprazničnoj atmosferi nastupu je prisustvovao veliki broj vernika. Događaj su, u ime lokalne samouprave, podržali predsednik Gradskog parlamenta, Mladen Bogdan, i zamenica gradonačelnika, Dijana Jakšić Kiurski.

– Ovo je lep uvod u božićne praznike kada se podsećamo svog zadatka da negujemo našu tradiciju i običaje koji su nam ostali od predaka – rekao je Bogdan. – Sutra ćemo svečano uneti badnjak u Gradsku kuću i poželeti sreću i zdravlje svim zaposlenima. Imaćemo badnjak ispred oba hrama u Kikindi, a zatim očekujemo sve sugrađane da dođu da korinđaju u Gradskoj kući, da ih darujemo i poželimo im sreću i zdravlje u novoj godini. Ovo je prilika da se setimo koliko je važno da budemo jedinstveni, da čuvamo jedni druge. Svima želim da ove praznike provedu u miru i blagostanju sa svojim porodicama.

Božićne i koledarske, svetovne i duhovne pesme, „Gusle“ su drugi put izvele u Hramu Svetih Kozme i Damjana, a sama priprema koncerta trajala je godinu dana.

– Pevanju je prethodio istraživački rad, a zatim smo uvežbavali sa grupom. Pesme su u troglasu, četvoroglasu, ima antifonih, to su koledarske i božićne pesme iz čitave Srbije i iz krajeva u kojima žive Srbi – iz Rumunije, BiH i Hrvatske. Takođe, večeras promovišemo treći audio kompakt-disk naše Ženske pevačke grupe i hora „Kornelije Stanković”. Takođe, Muška pevačka grupa je snimila koledarske napeve iz Banata koji se nisu pevali najmanje sto godina i koje smo uradili prema zapisima iz aradske županije, iz 1912. godine – rekao je umetnički rukovodilac „Gusala“ Igor Popov.

Vernicima je o Badnjem danu i Božiću besedio starešina Hrama, protojerej Boban Petrović. On je podsetio na značenje i simbole Badnjeg dana i Božića.

– U starim vremenima, kada korinđaši pokucaju na vrata, gazda je prvo pitao da li znaju Roždestvo. Tek kada bi dokazali da znaju, mogli su da korinđaju – rekao je protojerej Petrović. – Korinđaši su simbol anđela, onih koji su, iznad pećine gde se rodio Hristos, pastirima u polju najavljivali njegovo rođenje božanskim rečima „Slava Bogu na visini, a na zemlji mir i dobra volja među ljudima“. Kada vam korinđaši sutra zakucaju na vrata, pružite im bar lepu reč. Božić ima najviše običaja jer je najradosniji praznik. Važno je da sutra naši domovi budu ukrašeni badnjacima i slamom – simbolom jasala u koje je bio položen Bogomladenac Isus.

Protojerej Petrović podsetio je da će sutra, na Badnji dan, svečana povorka sa badnjakom proći ulicama grada. Ispred oba hrama osveštavanje, paljenje i deljenje badnjaka počeće u 15 sati.

U kikindskom pozorištu priprema se predstava o životu Dušana Vasiljeva

Igor Crnogorac January 5, 2023

Prvi put u Kikindi, u Narodnom pozorištu, biće izvedena predstava o životu pesnika iz našeg grada, Dušana Vasiljeva. U kikindskom teatru procenjeno je da, kao institucija kulture, imaju obavezu da životu i delu Vasiljeva ukažu pažnju koju zaslužuje, kaže direktorica, Milena Živkov.

– Sa rediteljem Stevanom Bodrožom razgovarala sam o tome koju bismo predstavu mogli da radimo. Čitali smo drame Dušana Vasiljeva i došli na ideju da bi Kikinda trebalo da se oduži ovom velikom, a krajnje zapostavljenom piscu srpske književnosti. Razgovarali smo o tome da bi mogla da se napravi priča o njegovom životu i stupili smo u kontakt sa dramaturgom Ninom Plavanjac koja je, takođe, bila oduševljena idejom. Biće to, dakle, priča o životu Dušana Vasiljeva, kroz koju će biti protkana i njegova dela – kaže Živkova.

Iako u Kikindi ime Dušana Vasiljeva nose gimnazija i književna nagrada, ovaj pisac, u teatarskom svetu, do danas nije bio zastupljen, što će najavljenu premijeru učiniti svojevrsnom praizvedbom.

Dušan Vasiljev rođen je 1900. u Kikindi i živeo je samo 24 godine. Pisao je pesme, prozu i drame, smatra se jednim od najznačajnijih srpskih ekspresionista. Osnovnu školu pohađao je u Kikindi, a građansku i učiteljsku u Temišvaru, gde mu se porodica preselila 1911. godine. Radio je kao pisar i kao učitelj u Čeneju. Dva puta se priključio vojsci, kada je i oboleo, a ubrzo i umro od bolesti pluća. Sahranjen je na Melinom groblju.

Rad na predstavi o Dušanu Vasiljevu trebalo bi da počne sredinom februara, a premijera je planirana za početak aprila, kaže direktorica i dodaje da je u planu da u predstavi igra samo domaći ansambl. Reditelj Stevan Bodroža već je potpisao jednu režiju u kikindskom teatru – predstave „Laža i paralaža“.

Iz KC u 2023. nove prilike za stvaranje kulturnih programa: manifestacija “Kikindi s ljubavlju”

Igor Crnogorac January 3, 2023

U Kulturnom centru Kikinda, pored postojećih, veoma uspešnih manifestacija, za 2023. planiraju i sasvim nove sadržaje. Jedan od njih biće program pod nazivom „Kikindi s ljubavlju“.

– Po ugledu na Dane Beograda, mi bismo, u Kikindi, napravili manifestaciju posvećenu našem gradu. Zamisao je da to bude između dva značajna datuma iz istorije Grada – 12. novembra, datuma kada je proglašen Dištrikt i 21. novembra, Dana oslobođenja Kikinde u Prvom svetskom ratu – kaže v. d. direktor Kulturnog centra, Marko Markovljev. – Uključili bismo sve ustanove kulture u gradu, koje bi priredile programe o Kikindi – iz istorije, kulture, umetnosti, da sugrađani imaju priliku da vide, podsete se ili saznaju sve što, možda, ne znaju o svom gradu i ljudima koji su živeli u njemu.

Među brojnim programima i manifestacijama koje Kulturni centar priređuje tokom godine, posebno se ističe horski festival „Melodianum“ koji je, za samo tri godine, dostigao zavidan internacionalni ugled. Najnoviji program, „Kikindi s ljubavlju“, trebalo bi da bude inicijalna kapisla i za ostale kulturne institucije da, u svojoj oblasti, daju doprinos očuvanju istorije, tradicije, sećanju na ljude koji su, sa istim entuzijazmom stvarali i činili duh ovog grada.

„Kulturista” za Kikindski portal: Kikinda je rekorder serijala po broju emisija

Jelena Trifunović January 2, 2023

U putopisnom serijalu „Kulturista“ koji nas upoznaje sa prirodnim i kulturno-istorijskim lepotama, Kikinda je, za sada, rekorder sa snimljenih čak sedam epizoda. Autor i voditelj Boško Kozarski u potrazi za istinskim biserima prirodnog i kulturnog nasleđa, otkrio je gledaocima priče o mamutici Kiki, borbi gusana u Mokrinu, „Teri“, sovama, bundevama, čuvarima starih zanata… Kikinda očigledno ima šta da ponudi, a mi se trudimo da to predstavimo, kaže u razgovoru za Kikindski portal Boško Kozarski.

Šta od svega toga posebno preporučiti u Kikindi?

-Internacionalno je zanimljiva „Tera“- muzej, atelje, galerija na otvorenom. To apsolutno ne postoji u glavama domaćih turista, a još ako bi se napravio neki vodič kroz tu priču jer videti umetničko delo je jedno, a čuti priču o tome nešto drugo, mislim da bi to bio dobar dodatni potez da se „Tera“ više afirmiše. Borba gusana je svakako veoma zanimljiva priča – kaže Kozarski.

Kombinacijom istraživanja i turizma, „Kulturista“ je ovekovečio intrigantne i zanimljive putopisne priče. Na pitanje koju bi nam destinaciju, manje poznatu, toplo preporučio, spremno odgovara:

– Selo Dobroselica na Zlatiboru je neotkriveni turistički biser. Tamo se nalazi pećina Prerast koju možete da uđete, nema naplate ulaznica, u kojoj se nalazi reka Ponornica. U selu se nalazi crkva brvnara koja je 2021. godine napunila 200 godina na mestu gde je danas, a preneta je sa druge lokacije u istom selu koja se zove Crkvine. Tu se nalazi manastir sa izuzetnom pričom, jer su na ruševine manastira sa Hilandara došli monasi i pronašli dva ćupa sa zlatom, a od tog zlata je nikao novi manastir na litici reke. U tom selu je najlepši vidikovac, snimano je nekoliko filmova među kojima je i Kusturičin „Život je čudo“.

A da život jeste čudo, neretko spoj naizgled nespojivih kontrasta, svedoče istraživačke avanture „Kulturiste“, među kojima je i priča iz Gornjeg Bičumeta kod Medveđe, gde je nalazište dragog i poludragog kamenja.

-Ljudi tamo žive na ivici egzistencije, a od dragog i poludragog kamenja zidaju štale, bunare, čak i poljske toalete. Juveliri tu masovno dolaze kamionima, kombijima, odnose ono pored puta. Pitao sam meštane zašto to dozvoljavaju, a oni mi kažu pa mi toga imamo koliko hoćeš. Video sam tamo kod čoveka koji čuva pet koza, i od toga i živi, da ima neverovatnu ogradu od tog dragog kamenja. Zamislite koliko bi koštala u Beogradu ili Kikindi…A njemu je to bio jedini materijal pri ruci. Do tog sela sada postoji put, ali nemaju vodovod, bunari su im često prazni, i muče muku sa tim. Lako je da dovuku potrebne količine vode za ljude,ali za stoku je problem.

Emisije ovog serijala emituju se na kanalu „Balkan trip“, a dostupne su i na jutjubu.

-Drago mi je što ljudi gledajući „Kulturistu“ nisu stekli distancu. Prilikom nedavnog snimanja u Kikindi, bili smo na ulici i jedan čovek koji se u radnom odelu vraćao s posla, prišao je i pitao da se slikamo. Volim takve trenutke spontanosti, da me doživljavaju da sam neko tu iz kraja, tako mi i prilaze i obraćaju mi se. To mi je potvrda da radimo pravu stvar.

U radnoj biografiji našeg sagovornika je i produkcija za decu- od emisije „Pop rok kids“ do pozorišnih predstava i sinhronizacije crtanih filmova.

-Pozajmio sam glas Fredu Kremenku, kapetanu Pećinku, raznim crtanim junacima. Bilo mi je zanimljivo da gledam svoju ćerku kad prvi put gleda te crtane filmove. Njoj su favorit bili negativci. Lepa uspomena je i predstava za decu „Minja i tajni agenti“. Pisao sam, režirao i igrao u toj predstavi koja je bila na scenama širom Balkana tri godine. Pored Minje Subote, ja sam bio negativac Zloćko, a Minjini tajni agenti su bili Leontina, Tijana Dapčević i Ivana Negativ. Moj zadatak je bio da deci ukradem zabavu, a Minja se borio protiv mene kvalitetnom dečjom pesmom, dok sam im se ja suprotstavljao nekim treš, turbo folkom…U beogradskoj „Areni“ smo imali preko 10.000 mališana u publici što je nesvakidašnje za dečju pozorišnu predstavu- ispričao je za Kikindski portal Kozarski.

Prestižna priznanja u Moskvi

U konkurenciji 600 projekata za „Kristalni kompas“, nacionalnu nagradu koju dodeljuje Rusko geografsko društvo, „Kulturista“ je osvojio visoko drugo mesto. Priznanje se dodeljuje u različitim kategorijama-za novo geografsko dostignuće, za knjigu, televizijski projekat itd. Nagrada je poznata i kao „geografski Oskar“.

–Bili smo u Moskvi na svečanosti dodele nagrada koje je uručio Stiven Sigal. Prvo mesto je pripalo rusko estonskoj koprodukciji za jedan film o ekspediciji. Predstavnik Francuske je jahao konja od Pariza do Moskve, a kraj projekta je bio obnova groblja ruskih carskih konja koju je on finansirao svojim novcem jer je veliki zaljubljenik u konje. Sam ulazak u finale za mene je bio veliko priznanje. Dobili smo prelepu plaketu, impresivni su utisci koje sam poneo. Nisam siguran da li je ovo došlo na vreme ili pre vremena, ipak je to državno priznanje Ruske Federacije- iskren je Kozarski.

U Rusiji je nedavno nagrađen još jednim značajnim priznanjem. Od Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije „Rosotrudičestva“ dobio je medalju za jačanje mira, prijateljstva i saradnje. Najviše odličje tog ministarstva uručio mu je Jevgenij Primakov.

Posebno zapažen kod publike je i serijal od šest epizoda „Kulturiste“ o Krasnodarskom kraju, istinskom biseru juga Rusije.

(Foto: fejsbuk Boško Kozarski)

Novi album Tamare Kezz: Sa „Elektroizvorikom” u nova muzička prostranstva

Jelena Trifunović December 31, 2022

Svestrana muzička umetnica, kantautorka, producentkinja, istoričarka umetnosti i pesnikinja Tamara Ristić autentičan talenat iz kog izvire prepoznatljiv umetnički izraz i kreativnu muzičku filozofiju pretočila je u svoj treći album „Elektroizvorika”. Ostaje verna spajanju tradicije i modernog, izvornog i elektronskog zvuka. Poznata pod umetničkim imenom Kezz na sebe je skrenula pažnju intrigantnim scenskim nastupima, nespornom muzikalnošću i iskrenim emocijama.

Da je mlada sugrađanka jedinstvena pojava na domaćoj i regionalnoj muzičkoj sceni čije će stvaralaštvo nastaviti da budi interesovanje publike, bilo je jasno još od prvog singla „Moma” iz 2014. godine, koji je ušao u najuži izbor od tri pesme na konkursu „Vorld mjuzik netvork”. Za Kikindski portal Tamara Kezz govori o svojim razmišljanjima i inspiraciji koje su je vodile tokom stvaranja „Elektroizvorike”.

– Ovo je treći album, koji je idejno vraćanje mom inicijalnom pravcu, ali je tehnički i u formi zvučno ostvarenje svega o čemu sam donedavno samo maštala. Veoma jaka inspiracija su mi bili di-džej i lajv nastupi, na kojima sam spontano ubacivala motive iz tradicionalnih pesama, a reakcije ljudi su me podstakle da te vibracije prenesem u trajne snimke. „Elektroizvorika” je deo mog dugoročnog projekta, promovisanje nasleđa kroz savremeni zvuk. U ovom slučaju, u pitanju je balkansko muzičko nasleđe, koje uključuje srpske, makedonske, romske pesme, kao i po jednu bosansku, bugarsku i albansku, u sinergiji sa elektronikom koja se prostire od eksperimentalnog do klupskog zvuka.

– Težila sam da mladim ljudima koji slušaju elektroniku provučem izvornu muziku, a i obrnuto – onima koji će pesmu pustiti jer je izvorna, da približim elektroniku. Zbog toga je muzika minimalistička, bez drugih instrumenata osim ritma, sintisajzera, glasa i melodike. To najbolje opisuje i sam naziv albuma, za koji znam da neće ostati usamljen na našem podneblju, jer se polako pojavljuju novi izvođači, koji će razvijati ovaj zvuk- podelila je sa nama umetnički doživljaj.

Tamara od pre tri godine živi u Sloveniji. O tome šta joj se posebno tamo sviđa, a šta nedostaje iz rodnog kraja, kaže:

– Uživam u prirodi, volim mir kojim Ljubljana odiše i sadržaje koji su usmereni ka lakšem odgajanju deteta. Pre odlaska sam deset godina živela u Beogradu, a odande mi najviše nedostaje osećaj pripadnosti i trenuci kada bukvalno ne znaš gde bi pre krenuo. Iz rodnog Banata privid usporenog protoka vremena, u kom tek sada znam da uživam. I naravno ljudi, odsvuda, a posebno roditelji kojima sam posvetila album.

Iza mlade umetnice su brojni koncertni i lajv nastupi u zemlji i inostranstvu- nastupa na festivalima, u klubovima, galerijama, letnjim scenama. Komponuje i izvodi muziku za radio, film, izložbe, performanse. Ispunjenje dečjeg sna bio je letošnji nastup na Dens areni Egzit festivala. Prošle godine, svetlost dana ugledala je njena zbirka poezije „Svemirske oči”.

Za Kikindski portal otkriva muzičke planove i želje u Novoj 2023. godini.

-Da se još usavršim u produkciji i više vremena provedem na sceni. Pripremamo za objavljivanje i novu muziku za projekat Tijamara, koji imam sa sestrom. Želim da snimim album za decu koji sam iskomponovala.

Kulturni centar Kikinđanima priredio Gala veče “Noć muzike”

Igor Crnogorac December 29, 2022

Više od 140 muzičkih izvođača Kulturnog centra večeras je nastupilo na Novogodišnjem gala koncertu pod nazivom „Noć muzike“. Na sceni Narodnog pozorišta nastupili su: Hor i orkestar „Attendite!“, Dečiji hor „Kikindijanci“, i ženska i dečija pevačka grupa „Melizmi“.

Događaju su, u ime Grada, prisustvovali zamenica gradonačelnika, Dijana Jakšić Kiurski, predsednik Gradske skupštine, Mladen Bogdan, i članovi Gradskog veća, Valentina Mickovski i Miroslav Dučić.

– Muzikom ispraćamo staru i idemo u susret novoj godini s nadom da će ona biti još lepša i bolja. Uživaćemo u prilici da gledamo muzičke izvođače svih generacija. Ovo je i prilika da Kulturni centar, u jednom muzičkom izrazu, objedini sve što su radili i za šta imaju podršku svog Grada – rekla je Dijana Jakšić Kiurski.

V. d. direktor Kulturnog centra, Marko Markovljev, podsetio je da je poslednji gala koncert bio priređen 2019. godine.

– Večeras imamo veoma bogat program različitih muzičkih žanrova, od klasične do filmske muzike. Ova godina bila je izuzetno dobra za naš hor, ali se nadamo da će biti još novih uspeha i novih destinacija, da ćemo, sa uspehom, predstavljati naš grad i naš Kulturni centar.

Hor „Attendite!“, ovenčan uspesima i priznanjima u godini za nama, pre dva meseca dobio je i podmladak, čemu se u Kulturnom centru posebno raduju.

– Naš hor sazreva i raste – kaže dirigentkinja, prof. dr Biljana Jeremić. – Protekle godine konačno smo mogli da pevamo, otud su i naši rezultati bolji. Večeras se prvi put predstavlja i Dečiji hor „Kikindijanci“ koji ima oko 60 članova. Deca su veoma zainteresovana, vole način na koji se radi. Naša ideja je da starije članove Dečijeg hora priključujemo odraslima, da tako zatvorimo krug.

Vokalna grupa Kulturnog centra, „Melizmi“, za Gala koncert pripremila je praznični program.

– Koncert je kruna našeg rada jer mi smo pravi predstavnici kulture. Naša mlađa pevačka grupa, devojčice od sedam do 13 godina izvešće pesme iz Banata, a mi ćemo publici ponuditi pravi praznični repertoar i pesme u rok-žanru – izjavila je osnivačica grupe, Biljana Mandić.

Na Gala večeri u Pozorištu večeras su bili ispunjeni i scena i gledalište u kojem nije bilo dovoljno mesta za sve koji su želeli da, u najlepšem maniru, uz muziku i izvanredne izvođače pođu u susret novoj, 2023. godini, ponosni na svoje talentovane i uspešne sugrađane i na svoj grad.

(VIDEO) Rade Šerbedžija i „Zapadni kolodvor” priredili nezaboravno muzičko veče

Jelena Trifunović December 28, 2022

Legendarni glumac, reditelj, pesnik i muzičar Rade Šerbedžija kikindskoj publici priredio je nezaboravno muzičko i poetsko veče. Prep prepunom salom kikindskog pozorišta nastupio je sa bendom „Zapadni kolodvor“. Izveli su pesme sa novog albuma „Ne okreći se sine“, ali i dobro poznate numere. Za koncert se, očekivano, tražila karta više.

Korinđanje kao važan deo božićnih običaja u Banatu

Igor Crnogorac December 27, 2022

Projekat „Korinđanje – obeležje Badnje večeri u Banatu“ predstavljen je večeras u Narodnom muzeju. Program je obuhvatio scenski prikaz običaja i predstavljanje posnih jela koja se spremaju za Badnje veče.

Autori projekta su muzejski pedagog Dragan Kiurski i viši kustos-etnolog, Slavica Gajić.

– Realizacija projekta trajala je šest meseci. Istraživački deo bili su razgovori sa ljudima i njihovim ranim sećanjima na korinđanje, kao i uspostavljanje paralela između ovog običaja nekada i sad – kaže Kiurski. – Pričali smo sa ljudima u Kikindi i okolnim selima, ali i u Srednjem Banatu i delovima Bačke. Rezultat tog rada je brošura koju predstavljamo večeras. Zatim smo uključili i decu, po dva učenika četvrtog razreda svih osnovnih škola, koji su učestvovali u kreativnom dramskom procesu, scenskom prikazu običaja korinđanja koji prikazujemo publici večeras. Pridružili smo i deset udruženja žena i one su pripremile posna jela koja se služe na Badnje veče, a na večerašnje predstavljanje rezultata projekta pozvali smo i ispitanike iz istraživanja.

Kiurski dodaje da je običaj korinđanja karakterističan za čitav Banat i ocenio da se tradicija danas revitalizuje, da se „Božić danas slavi sa istim žarom kao i pre pedeset godina, možda čak i više“.

Lazar Reljin, učenik četvrtog razreda OŠ „Sveti Sava“ kaže da je ulogu oca u scenskom prikazu o korinđanju pripremao duže od mesec dana.

– Prikazujemo Badnji dan u Banatu u starim vremenima, i tada se još korinđalo. I odrasli ljudi su oblačili naopako odeću i odlazili da korinđaju. Pili su vino i rakiju, pa se dešavalo i da se potuku – kaže Lazar.

Brankica Mikalački, predsednica Udruženja žena „Vreteno“ iz Iđoša kaže da se u ovom mestu mnogo pažnje poklanja očuvanju tradicije.

– U našem udruženju na Badnji dan okupimo decu, pravimo badnjake za crkvu, deca korinđaju, a zatim ih počastimo posnim jelima koje pripremamo. Za večeras smo pripremili iđoške đakonije: punjenog šarana iz iđoškog ribnjaka, čorbast pasulj, posnu pogaču „badnjaču“ i šljive pečene u rerni – kaže Brankica.

Badnji dan i korinđanje oduvek su bili puni radosnih događaja za decu, napominje Radojka Vujadinov, predsednica Etno–građanskog društva „Suvača“ iz Kikinde.

– Bilo bi lepo da se svi ti običaji obnove – kaže Radojka. – Naše članice su za ovu prezentaciju pripremile piroge sa raznim zaprškama, nasuvo sa makom, pitu sa pirinčem i sa kupusom po receptu starom više od sto godina koji je moja majka donela iz Bosne. Svaki kraj ima svoje običaje i zato je lepo da se ovako spojimo i da se svi oni predstave.

Svečana sala Muzeja bila je večeras prepuna Kikinđana i gostiju, a zatim se prešlo na degustaciju starih jela, koja nisu zaboravljena i dok je ovakvih čuvara tradicije, nikada neće ni biti.

Kikindski istoričari predstavili knjigu o nemačkom stanovništvu u našem gradu

Igor Crnogorac December 26, 2022

Knjiga „Istorija Nemaca u Velikoj Kikindi“ predstavljena je večeras u Narodnom muzeju. Autori su viši kustos istoričar Vladislav Vujin, kustos istoričar Miloš Pušara i arhivar istoričar Vladimir Dudić.

Prva kolonizacija nemačkog stanovništva po Vojvodini sprovedena je dvadesetih godina 18. veka. U većem broju Nemci se pojavljuju tek sredinom 18. veka. Knjiga je pokušaj da se prikaže sinteza, odnosno istorija velikokikindskih Nemaca, od dolaska u ove krajeve, do nestanka Nemačke zajednice, kaže Miloš Pušara koji je na knjizi radio četiri godine, od kada je zaposlen u kikindskom muzeju.

– Pored toga, veliku pažnju posvetio sam stradanju Nemaca. Mislim da je ovo prvi pokušaj u novijoj istoriji da se piše o nemačkoj zajednici, imajući u vidu teško ratno nasleđe. Nije bilo popularno pisati o Nemcima, ali sada su se okolnosti promenile i mislim da je pravo vreme da se napiše nešto o nemačkoj zajednici – kaže Pušara.

Za arhivsku građu u knjizi bio je zadužen Vladimir Dudić, dok je Vladislav Vujin svoj deo izučavao deset godina.

– Bavio sam se zanimljivostima, poput novinarskih priča, na primer o potpuno zaboravljenoj glumici Idi Bauer koja je bila rođena Kikinđanka i odavde je otišla kao petnaestogodišnja devojčica. Krajem 19. veka igrala je na scenama u Beču, Hanoveru, Hamburgu i Berlinu. Njen rad ostavio je traga u nemačkom pozorištu, umrla je početkom pedesetih godina 20. veka. Nikada se nije vratila u Kikindu – priča Vujin.

U istoriji Nemaca koji su ostavili trag u svojim profesijama, dodaje Vujin, izdvaja se i Artur Horn koji je u Kikindi živeo samo tri i po godine i zaslužan je za stvaranje nemačkog nacionalnog identiteta poč 19. veka. Kao urednik novina „Gross Kikindaer Zeitung“ („Velikokikindske novine“) borio se protiv mađarizacije nemačkog stanovništva. Pošto je pobegao iz Kikinde, u Minhenu je napisao knjiggu o tome. Horn je, tokom okupacije, dobio svoju ulicu kada su preimenovani nazivi svih ulica u gradu.

Do kraja Drugog svetskog rata u Velikoj Kikindi 29 odsto stanovnika činili su Nemci i ostavili su trag u mnogim oblastima, a često su bili i u izvršnoj vlasti. Od oslobođenja 1944. godine njihov broj se drastično smanjuje.

Večeras predstavljena knjiga drugi je deo trilogije, kažu autori. Na prvom delu, knjizi „Istorija Jevreja u Velikoj Kikindi“, izdatoj 2016. godine, takođe je radio Vujin, tada sa kolegama istoričarima Tijanom Rupčić, Markom Miloševim i Srđanom Sivčevim. O istoriji nemaca u ovim krajevima knjiga je trebalo da izađe naredne, 2017. godine. Autori se sada nadaju da poslednji deo trilogije, o istoriji mađarskog stanovništva, neće dugo čekati da izađe na svetlost dana.

Uz pomoć Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i saradnju sa verskim zajednicama, knjigu „Istorija Nemaca u Velikoj Kikindi“ izdao je Narodni muzej Kikinda.

Novogodišnji koncert baletske škole: „Avantura dalmatinaca“ na pozorišnoj sceni

Jelena Trifunović December 24, 2022

Gracioznost i lepotu baletskog plesa na tradicionalnom novogodišnjem koncertu, i ovog decembra doneli su učenici novosadske osnovne baletske škole, isturenog odeljenja u Kikindi. U baletskoj predstavi „Avantura dalmatinaca“ učestvovalo je četrdesetak plesača.

-Novosadska osnovna baletska škola, istureno odeljenje u Kikindi ove godine je navršilo punih 20 godina postojanja- istakla je članica Gradskog veća zadužena za obrazovanje i kulturu Valentina Mickovski.

-Novogodišnji koncert je prilika da nam pokažu rezultate svog rada i truda. Postojanje ove škole je od velikog značaja za naš grad s obzirom na pozitivan uticaj na decu. Uče se koordinaciji pokreta, muzikalnosti, koreografiji, istoriji baleta, a takođe imaju i mogućnost da nakon završetka osnovne škole upišu srednju baletsku školu U Novom Sadu. Drago mi je da kao grad prepoznamo kvalitet i potrebu za ovakvom institucijom i nastavićemo da podržavamo njihove aktivnosti- rekla je Mickovski.

Baletska škola u Kulturnom centru pod okriljem državne novosadske osnovne baletske škole u Novom Sadu radi pune dve decenije, ali postoji više od 30 godina, dodaje direktor ove ustanove kulture Marko Markovljev.

-Večeras je na repertoaru baletska predstava koju su nastavnici i deca pripremili povodom novogodišnjih praznika, za njihov tradicionalni praznični koncert. U predstavi učestvuje više od četrdesetoro dece i nastavnika koji rade sa njima. Pored novosadske i subotičke baletske škole, ovo je jedino odeljenje baletske škole u Vojvodini na šta smo veoma ponosni- zaključuje Markovljev.

Култура