Култура Архиве | Паге 88 оф 99 | Кикиндски портал

Позоришни репертоар за март: два јубилеја „Настојника“

Igor Crnogorac Фебруарy 20, 2023

У Народном позоришту следећег месеца најдуговечнија представа „Настојник“ биће одиграна 150. пут и обележиће 35 година од премијерног извођења.

У овом комаду Харолда Пинтера, од премијере, 1988. године, игра иста глумачка постава: Бранислав Кнежевић, Славољуб Матић и Драган Остојић, који је и режирао представу.

Представа је вишеструко награђивана. Између осталог, победник је Фестивала малих експерименталних сцена у Панчеву, а на Међународном фестивалу “Јоаким фест” у Крагујевцу, највише награде добила су сва три глумца.

Као и приликом претходних јубилеја, слављеничко извођење имаће гостујуће глумце. „Настојник“ је на репертоару у петак, 17. марта.

Комедија „Ординација“, у режији Ненада Гвозденовића, биће одиграна у првом термину наредног месеца, 3. марта.

Комад на малој сцени, „Сироти мали хрчки“ на репертоару је у уторак, 7. марта. У представи играју: Бранислав Кнежевић, Драган Остојић, Бранислав Чубрило Рус, Михаило Лаптошевић и Никола Јоксимовић.

У петак, 10. марта, играће се „Смрт човека на Балкану“. Ова драма награђена је на Данима комедије у Јагодини као најбољи савремени домаћи комедиографски текст.

Представа „Ковачи“ заказана је за уторак, 21. март. Играју: Бранислав Кнежевић, Михаило Лаптошевић и Сања Микитишин. На првом Међународном театар-фесту “Живи фест” у Живиницама „Ковачи“ су добили Награду публике.

Следећи термин за вечерње извођење биће 28. март, када ће се играти најновија представа кикиндског Позоришта, носталгична комедија „Љубавно писмо“.

За 31. март заказан је водвиљ „Пиџама за шесторо“.

Позориште на гостовањима

Представа „Ковачи“ гостоваће 24. и 25. марта у Краљеву и у Крагујевцу.

До краја фебруара

У уторак, 21, на репертоару је „Пиџама за шесторо“. „Љубавно писмо“ играће се у петак, 24. фебруара.

Све представе у Народном позоришту почињу у 20 сати.

(ВИДЕО) Сретењски концерт „Гусала“

Igor Crnogorac Фебруарy 15, 2023

На Сретење – Дан државности, чланови АДЗНМ „Гусле“ суграђанима су поклонили традиционални концерт у Народном позоришту. У име локалне самоуправе присуствовале су му заменица градоначелника, Дијана Јакшић-Киурски, и чланице Градског већа, Валентина Мицковски и Мелита Гомбар.

– Свим суграђанима честитам Дан државности који одражава јединство народа у двема битним стварима – у тежњи за неговањем најсветлије традиције, борбе за ослобођење и стварање независне отаџбине, и у неговању демократског духа. Честитам крсну славу „Гуслама“ које су, за 147 година, колико трају, показале да, с пуно љубави и преданости, чувају традицију, то важно нематеријално културно наслеђе са ових простора. Такође показују колико воле свој град и своју државу и у част овог празника, да би указали на његов значај, публици поклањају концерт. Ово је и порука младим нараштајима да треба да познају своју историју и да знају шта су наше тековине – рекла је Дијана Јакшић Киурски.

На концерту су наступиле све секције Друштва: извођачки ансамбл, оркестар, Хор „Корнелије Станковић“ и рок-бенд „Гусала“. Посебан наступ имао је гост са Западног универзитета из Темишвара, Лавиниус Николајевич.

(ВИДЕО) Оркестар Александра Дујина, празнични концерт у Кикинди – уметност и емоција

Igor Crnogorac Фебруарy 14, 2023

Изузетан, уметнички отклон од брига и реалности понуђен је вечерас Кикинђанима на концерту оркестра Александра Дујина у Народном позоришту. Поводом Светог Трифуна и Светог Валентина, концерт под називом „Чаролија“ организовала је Туристичка организација Града.

Александар Дујин, џез пијаниста и композитор, познат и као дугогодишњи сарадник Ђорђа Балашевића, познат је кикиндској публици са многобројних гостовања у нашем граду. Овога пута је, каже, за Кикинђане припремио најбоље од онога што је претходних година стварао са вокалним солисткињама, Невеном Рељин и Вањом Манић Матић.

– Имам довољно година да знам шта значи бити стварно заљубљен и покушаћу да пренесем публици енергију лепог и ванвременског. Надам се да ћемо и вечерас уживати – рекао је Дујин.

На репертоару су, поред Дујинових ауторских композиција, биле и одабрана филмска, шпанска и француска музика, различитих праваца и жанрова. Уз изузетне уметнике и професионалце, под светлошћу плавих звезда са сцене, вечерас је у Позоришту било места само за добре емоције.

Ревитализација дела Јована Поповића

Igor Crnogorac Фебруарy 9, 2023

Књига „Сабране приче“ књижевника и револуционара, Кикинђанина Јована Поповића, представљена је у Народној библиотеци која носи његово име. „Сабране приче“ је објавила „Партизанска књига“ у едицији „Стари мајстори“, у којој су објављена и сабрана дела Душана Васиљева и Ђуре Ђуканова. Књига садржи три прозне збирке: „Реда мора да буде“ из 1932, „Лица у пролазу“ из 1941. и „Истините легенде“ из 1944. године. Поговор је писао издавач, књижевник др Срђан Срдић, који је и представио књигу кикиндској публици.

– Текстови Јована Поповића су у читанкама за средње школе, али није било књиге, посебно не сабраних дела. Схватили смо да га нема 40 година, ни као књижевника, ни као историјске личности. Никада није било организованих напора да његова заоставштина буде сабрана. Преживљавало је само оно чега је било у школској лектири. Од нечега смо морали да почнемо и најједноставније је било доћи до његових прича.

Трећа књига, „Истините легенде“, посвећена је људима који су биле историјске личности и од којих је направљен мит, али ће људи у њој и препознати приче „Пинки је видео Тита“ и „Бриле“, рекао је Срдић. Приче о животу Поповића у Кикинди, до 1930-е, када је имао 25 година, налазе се у првој и другој књизи.

– Ове књиге су израз његовог експресионизма и чак подсећају на Душана Васиљева. Из прича може доста да се научи, не само о књижевности тог времена, већ и о животу људи овде. То је доста комплексан и невесео приказ живота у Кикинди између Првог и Другог светског рата, са свим политичким, сталешким и осталим раслојавањима која су била присутна у локалном животу и ми неки јаснији траг о томе немамо, ни у прози Душана Васиљева која је преживела, ни у драмама.

Очекивања издавача су да ће „Сабране приче“ изазвати ново интересовање за дело овог књижевника. У „Партизанској књизи“ намеравају да објаве и његове сабране песме.

– За свој једини избор поезије, објављен 1951. године, Јован Поповић сам је написао поговор у којем каже да чак није ни у поседу одређених текстова које је објављивао у току рата, тога нема. И ми сада, сакупљајући материјал за ту књигу сабраних песама имамо проблем. Он није имао директне наследнике, а од 1930. године живео је у Београду.

Срдић истиче да је овај књижевник био личност од непојмљивог утицаја: био је шеф делегације Југославије на оснивању УНЕСЦО-а у Њујорку, једини је Кикинђанин који је сахрањен у Алеји великана, његов ковчег носио је Иво Андрић.

Књига „Сабране приче“ већ је у књижарама. Њено објављивање финансијски су подржали Град Кикинда и Министарство културе Републике Србије.

Готово вршњаци, Поповић и Васиљев, никада се нису срели

Јован Поповић и Душан Васиљев, иако обојица рођени у Кикинди, Поповић 1905-е, а Васиљев пет година раније, никада се нису срели јер су припадали потпуно супротним социјалним сталежима – испричао је Срдић. – Јован Поповић је потицао из угледне грађанске породице, Душан Васиљев је био пука сиротиња. Касније ће се сретати брат Душана Васиљева и Јован Поповић, али двојица књижевника се нису никада видели, нити постоји информација да је Поповић било шта знао о Душану Васиљеву.

(ВИДЕО) „Мелизми” имају наследнице анђеоских гласова

Igor Crnogorac Фебруарy 9, 2023

У окружењу доступног, лаког и пријемчивог у музици, па и уметности, право је освежење и велика вредност када неко потражи дубље значење, а уз то има и вољу и енергију да наслеђе представи, унапреди и преда новим генерацијама. Управо то је мисија чланица Женске певачке групе „Мелизми“.

– Од заборава чувамо банатске и песме свих народа, колико год их има у нашој Кикинди и околини. Трудимо се да певамо на што више језика, да се, на тај начин, приближимо другим културама. То нам је веома важно јер наша деца расту заједно. Певамо на 11 језика и поносни смо на то. Ово је наш хоби, ми представљамо публици оно што је нама дато, а то је да сачувамо обичаје – каже Биљана Мандић, оснивачица „Мелизми“ и менторка млађој певачкох групи.

Ова аматерска певачка група већ 17 година опстаје захваљујући чистом ентузијазму. Окупљају се у просторијама Културног центра Кикинда, а од пре три године имају и подмладак.

– Своју децу смо успављивале старим песмама, доводиле смо их на пробе, певала су уз нас и тако је, постепено, настала млађа група, “Мелизмићи” – каже Биљана. – Девојчице и дечаци су узраста од осам до 13 година. Већ су имали солистички наступ на Кикиндском лету и снимили два видео-спота – „Ивандан“ и „Оче наш“.

Чланице певачке групе труде се да, на својим наступима, представе и обичаје из свог краја. Тако је настало музичко-сценско дело „Мајка као бајка“ ауторке етномузиколога, Гордане Рогановић, које представља живот жене и њену традиционалну улогу у друштву, све засновано на старим обичајима из Баната и других делова Србије.

„Мелизми“ имају и Секцију за очување банатских ношњи, рецепата и обичаја. Много наступају и радују се сваком сусрету са публиком, а труд је често и награђен.

Најновија признања добиле су на Сусрету КУД-ова у Врњачкој Бањи и на Сабору изворног народног стваралаштва на Опленцу. Сада се спремају за наступе у Београду и у новосадској Синагоги.

У трагању за изворним, за суштином традиције и њеним опстанком, ове предане жене неће посустати јер је њихова потреба за смислом већа од свега новокомпонованог. Док се материјално умножава, али и обезвређује, „Мелизмице“ и “Мелизмићи” чувају дух и заједништво. Захвални смо им на томе.

Кофери и слике породице Јосимовић пуни путовања

Igor Crnogorac Фебруарy 4, 2023

„Путовања у сликама“ назив је изложбе мајке и сина, Надице и Радована Јосимовића из Новог Бечеја. Изложба је отворена вечерас у галерији Културног центра, а поставка, поред слика, садржи и иновативни приступ – осликане старе, одбачене предмете.

– Почела сам да сликам у својим четрдесетим кодинама и догодила се ерупција. Трагала сам за разним техникама и стигла до старих, одбачених кофера. Мислим да сам баш по томе јединствена – каже Надица. – На ову изложбу донела сам их 17, а код куће имам још 20 који чекају да им удахнем живот. Радим акрилном техником, а кофери су од разних материјала – од скаја, коже, чак и од дрвета. Пре тога, вежбала сам на другим предметима. Осликавала сам тигање, па и метле. Код куће имамо галерију „Гаражерију“, јер је настала од гараже. Тамо окупљамо уметнике из околине у „Малој колонији великог срца“, на којој сакупљамо одбачене предмете и осликавамо их.

Надичина пријатељица и сарадница Моња Јованов каже да је колонија хуманитарног карактера.

– На колонији која се одржава сваког лета сакупљамо помоћ за нашег суграђанина Павла Влашкалина, „дете лептира“, који болује од булозне епидермолизе. Њему је, до краја живота, месечно потребно најмање хиљаду евра како би лакше подносио болест. На „Малој колонији великог срца“ и деца чине прве кораке у сликарству – каже Моња.

Моња и Надица су у Новом Бечеју основале и Креативно удружење „Кнап“, у којем се покрећу хуманитарне акције и организују радионице.

Радован Јосимовић почео је да слика на наговор мајке. Он користи акрилну комбиновану технику на платну, са егзотичним мотивима.

– Случајно сам открио ову мултимедијалну технику. Мотиви су афрички и јужноамерички. Инспирише ме радост живота уз муку коју људи носе. На једној слици покушао сам да тај њихов весео колорит пренесем на банатски пејзаж. Слика се зове „Апокалипса у Банату“.

Надица и Радован Јосимовић учествовали су на више колективних изложби, а Надица је већ имала и десет самосталних наступа. У Кикинду су донели смеле колорите и прелепе приче исликане на платнима и коферима.

Аутентично и смело, Јосимовићи, мајка и син, освајају маштом и стилом. У њиховим радовима можете уживати до 23. фебруара.

Ангажована ликовна уметност у служби еколошке савести

Igor Crnogorac Фебруарy 3, 2023

Изложба визуелне уметнице Бојане Лукић из Београда, отворена је вечерас у Галерији „Тера“. Прва гостујућа поставка у овој излагачкој години садржи цртеже, скулптуре и инсталације уметнице која је дипломирала сликарство на Академији лепих уметности “Брера” у Милану.

Њени радови налазе се у многим домаћим и иностраним колекцијама. Назив изложбе је „Натура морта“ и отвара еколошко питање.

– То је тема која ме највише дотиче. Имам троје мале деце, стално смо у природи, и не могу да останем равнодушна у вези са оним што нам се дешава и на то како људи, углавном, не реагују. Ово је мали позив деци и одраслима да се што више упознамо са природом, да је волимо и штитимо. Инспирисана сам еколошком књигом „Шесто изумирање“ Елизабете Колберт, која је проучавала шта су људи урадили, како су се понашали према природи некада и како се сада понашамо, као и проценама да ће, због климатских промена, прво настрадати водоземци, односно жабе. Томе сам посветила триптих у којем се, кроз цртеже, једна жаба претвара у оригами-жабу. Ту су и скулптуре које су направљене од правог биља, посађеног на слоју земље, а испод су три врсте ђубрета које највише срећемо у природи: пластика, керамика и текстил. Рад који алудира на „Корпицу“ Каравађа из 1559. године поставља питање како би он данас реаговао да види воће које је нама доступно, колико је различито од оног у његово време, колико делује пластично, колико је здраво и каква би данас била његова мртва природа – каже Бојана Лукић.

Уметница ће сутра, у суботу, од 11 сати, одржати радионицу за нижи основношколски узраст, најавила је кустос, Верица Немет.

– Бојана Лукић је ауторка великог броја креативних радионица за децу, она се образовала и за педагошки рад. Сарађивала је и водила радионице у Музеју савремене уметности и у Народном музеју у Београду. На радионици ће се бавити темом природе и друштва, односно рециклаже, односом деце према природи и како је то повезано са уметношћу.

Изложба „Мртва природа“ Бојане Лукић биће доступна у Галерији „Терра“ током фебруара.

Нов и занимљив програм за одрасле у музеју: „Један предмет – много прича“

Igor Crnogorac Фебруарy 3, 2023

Ако имате много сећања, помало сте носталгични и желите да то поделите са другима, Народни музеј има сјајан нови програм за вас.

Поред мноштва веома успешних садржаја којима анимирају млађе посетиоце, у Музеју и одраслој публици нуде активно учешће у програмима.

Радионицу „Један предмет – много прича“ осмислио је Драган Киурски, виши музејски педагог, који је и водитељ програма. Синоћ је за тему имала причу о полифону и то на уметничкој изложби сталне поставке, код овог инструмента.

– Овај механички музички инструмент један је од посетиоцима омиљених музејских експоната. Настао је у Будимпешти крајем 19. века, а пре него што је доспео у Музеј, био је коришћен у једној гостиони у Накову. Сходно томе, подтеме вечерашње приче биле су о музици, забави и слободном времену у прошлости и данас, музичким жанровима, Накову, кафанама и кафићима – каже Киурски.

Он додаје да се ради о партиципативном програму, насталом прошле године, како би се анимирала одрасла публика и освежиле теме из локалног наслеђа, кроз сећање и причу.

– Одрасла музејска публика, за разлику од деце и омладине, има нагомилано знање и искуство и драгоцени су саговорници за реконструкцију прошлости. Идеја програма је да, за сваку радионицу, буде одабран један експонат, који ће послужити као иницијална тема, од које се даље развијају приче.

У претходној години теме радионица „Један предмет – много прича“ биле су пегла на жар и школска таблица за писање. Киурски каже да су учесници причали о моди, одевању некад и сад, о породици, мајци. Други предмет – школска таблица, вратио је сећање на школске дане, учитеље и наставнике, другарство, екскурзије, дружења, детињство уопште.

Како је планирано у Музеју, овај занимљив програм одржаваће се једном месечно. Добродошли су сви који желе да поделе знање и сећања и приуште себи лепо вече у веома пријатном и мирном амбијенту Музеја.

Конкурс за књижевну награду „Ђура Ђуканов” отворен до 30. јуна

Jelena Trifunović Јануарy 29, 2023

Народна библиотека „Јован Поповић“ из Кикинде је деветнаести пут расписала наградни литерарни конкурс „Ђура Ђуканов“. Награда се, по пропозицијама, додељује за најбољу збирку прича аутора млађег од тридесет пет година, писану на српском језику, под условом да рукопис претходно није био објављиван у целости нити у деловима.

Награда подразумева штампање књиге џепног формата, у тврдом повезу и тиражу од 350 примерака. Рок за достављање рукописа је 30. јун. Рукописе треба достављати искључиво у електронском формату са назнаком „За литерарни конкурс Ђура Ђуканов“ на: konkurs_djukanov@kibiblioteka.org.rs.

Рукописи морају да буду потписани пуним именом и презименом, те да садрже информације о години рођења, адреси становања, броју телефона и и-мејл адреси.

Рукописи који не садрже све неопходне податке или су послати у неодговарајућем формату неће бити уврштени у конкуренцију. Чланови жирија за доделу награде „Ђура Ђуканов“ су Јована Копривица, Слађана Стаменковић и Драган Бабић.

Одлуку о победнику жири ће донети најкасније до 1. септембра. Награда ће лауреату бити званично уручена у Народној библиотеци „Јован Поповић“ у Кикинди 19. јануара 2024. године, на дан рођења Ђуре Ђуканова, значајног банатског писца, годину дана по расписивању конкурса.

Досадашњи добитници награде „Ђура Ђуканов“ су: Бранко Ћурчић из Сомбора (2005), Марица Пушкаш из Новог Сада (2006), Биљана Ћућко из Батајнице (2007), Драгана Дукић из Кикинде (2008), Ивица Миларић из Новог Сада (2009), Душан Вејновић из Новог Сада (2010), Драгослава Барзут из Врбаса (2011), Бојан Кривокапић из Новог Сада (2012), Дејана Савић из Крагујевца (2013), Далибор Пејић из Београда (2014), Јелена Маринков из Кикинде (2015), Аљоша Љубојевић из Бијељине (2016) и Милана Грбић из Кикинде (2017), Ана Милош(2019) из Београда, Павле Алексић из Београда (2020), Ивана Миљак Каранфилов из Београда (2021) и Оливера Митић из Смедерева (2022).

У Кикинди се чита више од државног просека: у библиотеци најтраженија стручна литература из историје

Igor Crnogorac Јануарy 26, 2023

Кикинђани читају више од просечног грађанина Србије. По државном просеку, чланови јавне библиотеке чине три одсто популације, док је у нашем граду тај проценат 3.5. У Народној библиотеци „Јован Поповић“ сазнали смо још једну занимљивост, а то је избор наслова. Наиме, нови читалачки тренд се променио – амерички наслови место су уступили стручној литератури.

– Сада су најчитаније књиге из области популарне психологије и из историје, али не романсиране, мемоари или биографије, већ стручна литература из ове области – каже Дуња Бркин Трифуновић, организаторка културног програма у Библиотеци. – Наши читаоци проучавају историју – веома је популарно дело „Семпер идем“ Ђорђа Лебовића, такође књиге Луке Мичете. Свакако се више читају дела домаћих писаца – поред историјских, епска фантастика, детективски романи. Читаоци љубавних романа и даље највише траже књиге Јелене Бачић Алимпић, као и Лусинде Рајли, за које увек имамо листе чекања. Међу писцима трилера, најпопуларнији су Ју Несбе и Џејмс Патерсон. Од наших аутора, веома су тражена сва дела Владе Арсића, чије књиге никада нису на полицама, затим дела Мирјане Митровић, Марије Јовановић и Бранислава Јанковића.

Она додаје да је прошле године уочено да су се многи читаоци интересовали за књиге о Покрету Црна рука и о Мајском преврату. Такође, увек је тражена трилогија „Немањићи“ Владимира Кецмановића и Дејана Стојиљковића. Дуња Бркин Трифуновић каже да се нови избори читалаца последњих година можда могу повезати са темама ТВ серија и филмова који се снимају код нас.

Млади читаоци, чланови Дечијег одељења Библиотеке, такође имају своје фаворите. Школарци читају лектиру у току распуста, а још млађи имају омиљене сликовнице.

– Најтраженији наслови су: „Аги и Ема“ Игора Коларова, „Лето када сам научила да летим“ Јасминке Петровић, „Ципела на крају света“ Дејана Алексића и „Миш лављег срца“ Рејчел Брајт. Веома су популарне сликовнице с поруком, такозване терапеутске сликовнице које решавају неке проблеме у дечијем узрасту.

Литература се више не набавља само два пута годишње, како је то раније било регулисано. Сада је могуће континуирано обогаћивати фонд током читаве године, пратити нова издања и жеље читалаца, каже наша саговорница. За ове намене користе се сопствена средства, као и новац који Библиотека добија из покрајинских и републичких фондова.

Библиотекари су посебно поносни на чињеницу да имају велики број активних, сталних корисника, као и да сви огранци раде добро, уз напомену да су најбољи у Башаиду и Мокрину у којем је, већ две деценије, активна и, успешна и награђивана, драмска секција.

Цена чланарине дуго се није мењала. На годишњем нивоу је 400 динара за децу и студенте, 500 динара за одрасле, а породична износи 350 динара по члану. Библиотека је и чланица Клуба три плус, па породице са троје и више деце имају додатни попуст и за њих је цена 200 динара по особи.

– Ми смо породица са нашим читаоцима, посебно са децом и старијим корисницима. Знамо њихове навике, жеље и потребе и то нам, свима, много значи – каже Дуња Бркин Трифуновић.

Она подсећа да, упркос новим технологијама, вредност књиге остаје ненадмашна; књиге могу да лече, да нас утеше и да нас натерају да се запитамо, што нам је, свима, понекад потребно. Или, како каже, све то може да се сажме у прецизну мисао писца Нила Гејмана: „Гугл може дати хиљаду одговора, али библиотекар даје онај прави“.