Култура Архиве | Page 88 of 95 | Кикиндски портал

Завршен трећи “Мелодианум” – у конкуренцији 40 хорова из пет земаља

Igor Crnogorac December 10, 2022

Трећи Међународни фестивал хорова “Мелодианум” завршен је вечерас, наступом прошлогодишњих победника – вокалног састава „Res Miranda“ из Новог Сада. У свечаној сали Народног музеја гран-при им је уручио Марко Марковљев, директор Културног центра Кикинда, организатора Фестивала. Уз њих, наступила је и мушка вокална група „Panonica“ из Зрењанина.

Кикиндски „Мелоидианум“ настао је 2020. године, у време пандемије, као први и до данас и једини онлајн фестивал хорова у нашој земљи.

– Корона и забрана окупљања натерале су нас да будемо креативнији него иначе, тако смо добили идеју да организујемо онлајн фестивал хорова. Те године имали смо и највише учесника, педесет хорова се пријавило у девет категорија. Већ наредне, 2021. године, дошли смо на идеју да додамо и концертне вечери са најбољим хоровима претходног фестивала. Тако су прошле године наступили први победници, вокални ансамбл „Brevis“ из Oсијека, а ове године „Res Miranda“. Квалитет хорова који шаљу снимке наступа значајно се поправио, неки учествују већ трећи пут, неки су први пут у конкуренцији, све више се ради, улазимо у хорску нормалу – каже директор Културног центра, Марко Марковљев.

Марковљев је, на почетку вечерашњег концерта уручио гран-при за 2022. годину Дуњи Хузјан, уметничком руководиоцу женског вокалног састава „Res Miranda“.

– Много нам значи награда јер су велики стручњаци у жирију. Иначе, највише волимо живе наступе због контакта с публиком којој, верујемо, оплемењујемо животе и зато и ово што радимо има смисао – рекла је Дуња Хузјан.

„Res Miranda“ је, за кикиндску публику извела једну Мокрањчеву руковет, сплет војвођанских песама и шумадијско коло, специјално комповано за њих, као и народне песме из Бугарске, САД-а и Финске.

Гост „Мелодианума“ вечерас је била и мушка вокална група „Panonica“ из Зрењанина. Њихов наступ садржао је духовне композиција и аранжмане староградских и фолклорних песама, као и морнарску песму са Новог Зеланда.

– Хорска музика се реанимира, диригенти се труде да поврате певаче. Драго ми је да смо ове године успели и да наступамо. Могу да приметим да више неће бити великих хорова, сада раде, углавном, камерни хорови и тежиште је на вокалним групама – каже диригенткиња хора „Panonicа“, Зорица Козловачки.

Овогодишњи програм „Мелодианума“ садржао је и два стручна предавања. Првог дана, у петак, на тему „Хорско певање – из различитих перспектива“, говорила је проф. др Антоанета Радочај Јерковић. Вечерас је проф. др Агота Виткаи Кучера одржала предавање „Глас као човеков најважнији инструмент“. У Храму Светог оца Николе синоћ је наступио хор „Преподобни Рафаило Банатски“ из Зрењанина.

Када је у питању такмичарски део, на Фестивал је стигло 40 пријава хорова из Македоније, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Хрватске и Србије. Наступе хорова оцењивао је жири који су чинили: проф. др Десанка Тракиловић, проф. др и проф. ум. Антоанета Радочај Јерковић, проф. др и др ум. Агота Виткаи Кучера, проф. др. Богдан Ђаковић, проф. др Драгана Сарајлић, мр Игор Сарајлић, доц. др Јелена Тракиловић и доц. Милица Станковић. Председница жирија била је проф. др Биљана Јеремић.

Професорка Јеремић оценила је да се, у односу на претходна два фестивала, примећује бољитак.

– Хорови су припремљенији јер се у последњих годину дана несметано ради. Имамо већи одзив квалитетних хорова, радује нас да се људи пријављују и да воде рачуна о квалитету. Према мишљењу жирија, а то је и моје лично мишљење, наш Фестивал је све бољи – рекла је проф. др Јеремић.

Одлуке о добитницима признања у свих девет категорија жири је саопштио вечерас, онлајн. Апсолутни победник трећег „Мелодианума“ знаће се сутра, у недељу, у преподневним сатима; тада ће бити објављено ко је добио гран-при Фестивала.

На тај начин биће и званично завршено овогодишње такмичење, али и програми јер је, за сутра заказан концерт Зрењанинског камерног оркестра отказан због болести дела ансамбла. Фестивал је одржан под покровитељством Града Кикинде и Покрајинског секретаријата за културу, информисање и односе са верским заједницама. Четврти „Мелодианум“ биће одржан од 7. до 10. децембра 2023. године.

Лауреати трећег Међународног фестивала хорова

Категорија мешовити хорови са више од 28 певача

– прва златна медаља: Певачко друштво „Преподобни Рафаило Банатски“ Зрењанин, диригент Сенка Милисављевић;

– друга златна медаља: Хор младих „Радојица Милосављевић – Ица“ Ниш, диригент Мила Пужић;

– трећа златна медаља: Мешовити хор Гимназије „Вук Караџић“ Лозница, диригент Дарко Несторовић.

Категорија мешовити камерни хорови

– прва златна медаља: Ансамбл српске хорске уметности „Serbica“ Сремска Митровица, диригент мр Владимир Опачић. Хор је и добитник специјалне награде за најбољу интерпретацију композиције старог мајстора;

– друга златна медаља: Мешани певски збор „Camerata Slovenica“ Сарајево, диригент Алек Исаковић који је и добитник специјалне награде за најбољег младог диригента;

– трећа златна медаља: Мешовити камерни хор Друштва Словенаца „Кредарица“ Нови Сад, диригент мр Борут Павлич;

– четврта златна медаља: Градски мешовити хор „Vox Lihnidos“ Охрид, диригент Бурим Хидри;

– сребрна медаља: Српско певачко друштво Рума, диригент Растко Павлов.

Категорија духовне хорске музике

– прва златна медаља: Певачко друштво „Преподобни Рафаило Банатски“ Зрењанин, диригент Сенка Милисављевић; такође добитници специјалне награде за најбоље извођење православне духовне музике;

– друга златна медаља: Мешани певски збор „Camerata Slovenica“ Сарајево, диригент Алек Исаковић;

– прва сребрна медаља: Женска вокална група „Мироносице“ Суботица, диригент Душица Вуцеља;

– друга сребрна медаља: Црквени хор Света Три Јерарха Крупањ, диригент Горан Андрић;

– трећа сребрна медаља: Хор Храма Светог Георгија Бежанија, Београд, диригент Ана Ивановић.

Категорија женски хорови

– прва златна медаља: Женска вокална група „Verse“ Друштва Словенаца „Кредарица“ Нови Сад, диригент мр Борут Павлич;

– друга златна медаља: Хор Средње музичке школе „Стеван Мокрањац“ Бијељина, диригент др Јелена Тракиловић;

– трећа златна медаља: Хор Педагошког факултета из Сомбора, диригенти Миона Милић и Јована милошевић;

– сребрна медаља: Хор „Arodisi“ Сремска Митровица, диригент Исидора Скуратовић.

Категорија дечијих хорова

– прва златна медаља: Дечији хор „Магични љиљани“ при Атељеу „Маестро“ Пожаревац, диригент Љиљана Ракић;

– друга златна медаља: Хор „Дунавска лира“ Костолац, диригент Марија Митић;

– сребрна медаља: Хор Основне музичке школе „Теодор Тоша Андрејевић“ Рума, диригент Исидора Скуратовић.

Категорија дечијих хорова основних школа

– прва златна медаља: Хор Основне школе „Ђура Даничић“ Нови Сад, диригент Биљана Оравец;

– друга златна медаља: Основна школа „Јован Поповић“ Нови Сад, диригент Бранислава Маревић;

– трећа златна медаља: Хор Основне школе „Славко Родић“ Бачки Јарак, диригент Нада Гвозденовић;

– четврта златна медаља: Дечији хор мултиетнички хор ООУ „Братство-јединство“ Охрид, диригент Бурим Хидри;

– бронзана медаља: Хор Основне школе „Никола Тесла“ – „Теслини славуји“, диригент Милана Бјеливук Ковач;

– похвала: Хор Основне школе „Ђорђе Крстић“ Београд, диригент Александра Павићевић.

Категорија поп-хорова

– златна медаља: Вокална скупина “VitaNeo” Равна Гора, Хрватска, диригент Жаклина Мајетић Муфић;

– сребрна медаља: Хор „Arodisi“ Сремска Митровица, диригент Исидора Скуратовић.

Категорија вокалних група

– прва златна медаља: Мушка певачка група „Panonica“ Зрењанин, диригент Зорица Козловачки;

– друга златна медаља: Мушка певачка група „Fantje“ Друштва Словенаца „Кредарица“ Нови Сад, диригент мр Борут Павлич;

– прва сребрна медаља: Вокални ансамбл „Возглас“ Ћуприја, диригент Јелена Качавенда;

– друга сребрна медаља: Хор „Искончићи“ Суботица, диригент Наталија Лукић;

– бронзана медаља: Женска вокална група „Мироносице“ Суботица, диригент Душица Вуцеља.

Категорија вокално иснтрументалних ансамбала

– златна медаља: хор Факултета педагошких наука у Јагодини, диригенти Милица Станковић и Јелена Гркић Гинић;

– сребрна медаља: Хор Геронтолошког центра Зрењанин, диригент Вања Илијев.

Почео „Мелодианум”: Празник хорске музике у Кикинди

Jelena Trifunović December 10, 2022

Првог дана Међународног фестивала хорске музике који организује Културни центар Кикинда, у Храму Светог оца Николе уприличен је концерт хора Певачког друштва „Преподобни Рафаило банатски” из Зрењанина. У Културном центру, проф. др Антоанета Радочај Јерковић одржала је предавање „Хорско певање-из различитих перспектива”.

Вечерас (субота) од 19 часова у Народном музеју биће одржан концерт Женског вокалног састава „Рес Миранда“ из Новог Сада, који је освојио Гран при на прошлогодишњем фестивалу, и Мушке вокалне групе „Паноника“ из Зрењанина. У недељу, такође у Музеју од 19 сати, наступиће Зрењанински камерни оркестар са „Бисерима класичне музике“.

Фестивал хорске музике „Мелодианум“ ове године поред такмичарског дела и три концертне вечери, укључује и предавања еминентних стручњака о хорској музици. Данас од 19 сати, предавање и радионицу на тему „Глас као човеков најважнији инструмент” одржаће проф. др Агота Виткаи Кучера.

За само такмичење пријавило се четрдесетак хорова из Србије, Македоније, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Хрватске. О најбољима у девет категорија одлучиће осмочлани жири на челу са проф. др Биљаном Јеремић.

Гледали смо за вас претпремијеру: Вама написано „Љубавно писмо“

Igor Crnogorac December 9, 2022

Нова представа вечерас ће се предати суду гледалаца, на премијери у Народном позоришту. И док глумце препуштамо претпремијерној неизвесности ишчекивања реакције публике, ми смо представу гледали синоћ на генералној проби и знамо шта вас чека.

„Љубавно писмо“ није мелодрама, није комедија, није баш ни чист водвиљ, оно је од свега помало. Највише је глумачка представа, ако ћемо строго, јер су глумци своје ликове изградили дајући најбоље од себе, а неки су им, засигурно, додали филигранску завршницу. Да им не бисте одолели, у чему и јесте смисао.

Оно чему, такође, нећете одолети, јесте датост самог текста, смештеног у осамдесете године прошлог века, у Титову Југославију. Коју, осим по костимима и музици, препознајете и по неподношљивој лакоћи с којом одрасли ликови руководе својим и туђим животима у општедруштвеном тренду препуштања строгим, али већ формираним и прилично удобним вредностима. С друге стране, млади нараштаји, раде нешто сасвим супротно – они не знају шта хоће, јер су млади нараштаји, разуме се, али срљају, одлучују, греше, једном речју, отимају живот. Дакле, док омладина решава своје проблеме идентитета, одрасли у својој лагодности, побркавши директиве с нагонима, праве проблеме без којих ово не би био ни водвиљ, ни мелодрама, а сигурно ни оваква урнебесна комедија. Када сте последњи пут чули за тај израз, а када сте је последњи пут гледали?

Без „спојловања“ (нећу вам рећи шта ће се догодити), заплет је следећи: две кумовске породице изградиле су куће под истим кровом, имају свако по једну жену, дете, а неки и подстанарку. Између два Прва маја или синдикалног зимовања или шта год, деца су порасла до заљубљивања и почела да пишу љубавна писма. Захваљујући којима одрасли помисле да имају нешто с тим, с љубављу, разуме се, и почињу „да се понашају“, што би рекла та иста деца, несебично рефлектујући последице на све око себе.

У добром духу праве комедије текст су написали Златан Фазлагић и Зоран Бачић, на другој години драматургије. Затим га је драматизовао Миодраг Динуловић, а на сцену га је, у Народном

позоришту, поставио Драган Остојић, кикиндски глумац и редитељ. Играју: Бранислав Кнежевић, Гордана Раушки, Михаило Лаптошевић, Ружица Недин, Анђела Киковић, Владимир Максимовић, Јована Берић и Бранислав Чубрило Рус.

Представа је богата, питка и завешће вас истом том неподношљивом лакоћом: глуме, режије и текстом препуном духовитих опаски. Можда ћете и ви, тек на крају схватити да су се, у међувремену, догодиле велике промене. И да свега тога више нема, а недостаје вам. И онда ће вам, можда, бити мало и тужно, али шта ћете, позориште је то, а ми морамо назад у стварни живот. Још једном – много, много друкчији – и тежи.

(Фотографије: “Фото Сретеновић” и Кикиндски портал)

Народно позориште Кикинда у Битеф театру

Jelena Trifunović December 7, 2022

Представа кикиндског позоришта „Па се видимо у сну“, по концепту и идеји Николе Завишића и Уне Ђелошевић, гостује вечерас од 20 сати у Битеф театру у Београду. Овај комад који се игра на малој сцени премијерно је изведен 10. јуна.

Никола Завишић је и сценограф, драматург и редитељ, а Уна Ђелошевић, драматург и кореографкиња.

Костимографкиња је Суна Кажић, а у глумачкој подели су: Анђела Киковић, Тања Марков Крижан/ Уна Ђелошевић, Михаило Лаптошевић, Владимир Максимовић, Никола Јоксимовић, Алекса Марковић. Користе се текстови Јунга Песое и свих учесника представе.

Празник хорске музике: Трећи „Мелодианум“ од петка до недеље

Jelena Trifunović December 7, 2022

Међународни фестивал хорске музике „Мелодианум“ ове године поред такмичарског дела и три концертне вечери, обухватиће и предавања еминентних професорки о хорској музици. За такмичење се пријавило четрдесетак хорова из Србије, Македоније, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Хрватске. О најбољим наступима, у девет категорија, одлучиваће осмочлани жири на челу са проф. др Биљаном Јеремић.

За публику ће бити организоване три концертне вечери. У петак у Храму Светог оца Николе са почетком у 20 сати биће уприличен наступ Хора певачког друштва „Преподобни Рафаило банатски“ из Зрењанина. У суботу, од 19 часова у Народном музеју биће одржан концерт Женског вокалног састава „Рес Миранда“ из Новог Сада и Мушке вокалне групе „Паноника“ из Зрењанина, а у недељу, такође у Музеју од 19 сати, наступиће Зрењанински камерни оркестар са „Бисерима класичне музике“.

-Хор „Рес Миранда“ је освојио Гран При нашег фестивала прошле године, па ћемо им у суботу уручити награду- каже за Кикиндски портал Марко Марковљев, директор Културног центра Кикинда.

-За хорске певаче и све оне који су љубитељи хорске музике, на овогодишњем фестивалу имаћемо и два предавања односно радионице. Тема проф. др Антоанете Радочај Јерковић биће „Хорска уметност из различитих песпектива“, а проф. др Аготе Виткаи Кучере „Глас као човеков најважнији инструмент“.

Почели смо 2020. године, за време пандемије, када ни многе манифестације које су постојале, нису могле да се одрже. Веома смо задовољни што сваке године уводимо неку новину и постајемо значајно место у хорском и музичком свету. Следеће године, надам се, имаћемо више образовних садржаја, а у неком будућем моменту очекујем да ћемо моћи да такмичење одржимо и уживо- закључује Марковљев.

Организатор Фестивала „Мелодианум“ је Културни центар Кикинда, а покровитељи су Град Кикинда и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.

Премијера „Љубавног писма“ 9. децембра у Народном позоришту – припремите се за носталгију

Igor Crnogorac December 5, 2022

„Љубавно писмо“, прва премијера у сезони, биће одиграна у Народном позоришту у петак, 9, децембра, најављено је данас на конференцији за новинаре. По тексту Зорана Бачића и Златана Фазлагића, представу је режирао кикиндски глумац и редитељ, Драган Остојић. Овом премијером Позориште обележава 72 године постојања.

– Веома ми је драго што је изабран управо тај текст и што режира Драган Остојић – каже в. д. директор, Милена Живков. – Права на коришћење текста добили смо бесплатно, нисмо платили ни адаптацију Миодрага Динуловића, и на томе смо захвални. И сви актери улажу нешто своје, лично, и мислим да ће резутат бити сјајан.

Представа је урађена неплански јер Позориште није имало буџет за премијеру, каже глумац Бранислав Кнежевић који је иницијатор овог пројекта.

– Позвао сам свог колегу и пријатеља из школских дана, Драгана Остојића, да режира представу и то смо предложили директорици. Екипу смо правили као добру репрезентацију, не од најбољих играча, већ од оних који најбоље функционишу заједно. Ово је једна од малобројних представа које се припремала у изузетно доброј атмосфери. Радимо без улагања Позоришта. Драган режира без хонорара, Ружица Недин, која се, на моју радост, вратила глуми, такође ради без хонорара, ми толико волимо ово позориште да доносимо ствари од куће, сами купујемо реквизиту, надам се да тако шаљемо добру поруку – каже Кнежевић.

Ружица Недин дугогодишњи је члан ансамбла кикиндског театра, али се последњих седам година није ангажовала у новим представама.

– Позитивна и креативна енергија и ведро расположење за мене су били веома важни јер дуго нисам била на сцени – каже Ружица. – Када ме је Драган позвао, била сам веома пријатно изненађена. Рад на пробама био је изузетан и много сам могла да научим од младих глумаца.

У новој представи први пут ће у кикиндском позоришту наступити млада Јована Берић, која је ове године завршила глуму на Факултету драмских уметности у Београду, у класи Срђана Карановића.

– Захвална што су ме позвали, екипа ме је веома лепо дочекала, много ми је било лепо на пробама, пуно тога сам научила – каже Јована.

За Драгана Остојића „Љубавно писмо“ ће бити јубиларна, 20. режија у матичној кући.

– Представа је љубавна комедија са елементима водвиља – каже Остојић. – Публици ћемо понудити мало успомена, мало утехе, смеха и, надам се, радости. Селимо се у осамдесете године двадесетог века и радња траје до данас. То је прича о двема породицама, о љубавним јадима и млађих и старијих. Имао сам задовољство да радим с колегама од којих су неки млади животом, а неки духом. Било је узбудљиво и занимљиво, освајали смо лепоту игре и уживали у томе. Ретко се догађа да се на овај начин ради, разуме, узајамно помаже, тако да је за мене ова режија била огромно задовољство. У представи имамо причу о породицама, али смо и ми постали породица.

Остојић додаје да ће нови комад бити спој позоришта, филма, аудио сегмената и певања уживо. Ансамбл ове, 341. премијере кикиндског позоришта чине још: Гордана Раушки, Михаило Лаптошевић, Анђела Киковић, Владимир Максимовић и Бранислав Чубрило Рус. Видео материјал потписују Милорад Караџин и Фото студио „Сретеновић“.

Представа траје два сата и има паузу. У Позоришту кажу да је премијерно извођење већ готово распродато. Прва реприза заказана је за 13. децембар, затим ће представа бити на репертоару 20. децембра.

Цена улазница за премијеру је 500, а за остала извођења 300 динара. Ученици, студенти, пензионери и незапослени карте могу да купе по повлашћеној цени од 150 динара.

Награде „Теодор Павловић“ Владимиру Пишталу и Симону Грабовцу

Igor Crnogorac December 4, 2022

Банатски културни центар објавио је добитнике награда које носе име Теодора Павловића, рођеног у Новом Милошеву, обновитеља и првог секретара Матице српске, родоначелника журналистике у Србији, адвоката, књижевника и преводиоца.

Жири у саставу: проф. емеритус др Сава Дамјанов, председник, проф. др Срђан Шљукић, и Радован Влаховић, донео је једногласну одлуку да Награда „Теодор Павловић” за животно дело припадне књижевнику Владимиру Пишталу, а Награда „Теодор Павловић” за најбољу књигу – Симону Грабовцу.

Др Владимир Пиштало је рођен у Сарајеву, где је и дипломирао на Правном факултету. У САД-у је одбранио магистарски и докторски рад. Објавио је 15 књига у жанровском распону од поетске прозе до романа. Његова најпознатија дела су „Тесла, портрет међу маскама“, „Миленијум у Београду“, „Сунце овог дана: писмо Андрићу“, „Венеција“, и преведена су на више светских језика. За роман „Тесла, портрет међу маскама“, добио је НИН-ову награду. Носилац је многобројних награда и признања. Председник је Културног форума Европског покрета Србије

Награда „Теодор Павловић” за најбољу књигу припала је Симону Грабовцу, за књигу песама „Дубока тишина”, у издању Културног центра Новог Сада. Симон Грабовац је књижевник, новинар, књижевни и позоришни критичар, један од оснивача Фестивала алтернативног и новог театра „Инфант“.

Награде се додељују у оквиру манифестације „Дани Теодора Павловића“ коју организује Банатски културни центар из Новог Милошева у сарадњи са Матицом српском из Новог Сада, под покровитељством Општине Нови Бечеј. Манифестација ће се, 23. пут, одржати у Новом Саду и Новом Милошеву, децембра 2022.

Почетак сарадње „Teре“ и уметничког студија из Ваљева обележиле две изложбе

Igor Crnogorac December 2, 2022

Слике и скулптуре, избор из колекције ваљевског Интернационалног уметничког студија „Радован Трнавац Мића“ доступне су од вечерас у Галерији „Teра“. Изложба је резултат сарадње две институције, која је започета крајем новембра у Ваљеву, поставком скулптура галеријског формата са Симпозијума „Teра“.

– Обе колекције су међународне, наше институције трају неколико деценија и обе су мост између уметника на међународној сцени – рекла је Верица Немет, историчарка уметности из Центра за ликовну и примењену уметност „Teра“

Колекција из Ваљева садржи 17 радова уметника из девет земаља – сви они стварали су у студију које носи име познатог српског сликара, Радована Трнавца Миће.

– Већина уметника која борави и ствара код нас, остави једно или више својих дела за нашу колекцију – каже Мирјана Војић, директорка Студија. – Наш циљ је да је прикажемо целој Србији, чиме представљамо и Ваљево као град који препознаје културне вредности.

Свечаном отварању изложбе присуствовала је чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски. Она је истакла могућност проширења сарадње два града.

– Сарадња ових културних институција веома је важна не само ради размене знања и искустава, већ и због могућности умрежавања уметника и стварања нових контаката у областима уметности и културе уопште. Уз то, могуће ју је проширити и на образовање и привреду, у оквирима Србије и других земаља. Разговараћемо вечерас о учвршивању сарадње и о томе како Град може да помогне да она постане што плодоноснија.

На свечаности отварања наступили су ученици Основне музичке школе „Слободан Малбашки“ на одсеку тамбуре, Теодора Томић и Стефан Билић.

Ово је 18. изложба у галеријском простору „Teре“ и последња у овој години. Обе поставке – скулптура из Кикинде у Ваљеву и ваљевског избора у „Тери“ биће доступне посетиоцима до краја године.

Премијере српских композитора на концерту Наташе Митровић – виртуозно стварање музичког завештања

Igor Crnogorac December 2, 2022

Потпуно нова дела савремених српских композитора, под заједничким називом „Премијере“, имала је прилику вечерас да слуша кикиндска публика на концерту пијанисткиње Наташе Митровић, професорке на Факултету музичке уметности у Београду. Професорка Митровић је једини добитник Фулбрајт стипендије из Србије, што јој је омогућило усавршавање на најбољим универзитетима у Америци.

Као солиста, наступала је са више симфонијских оркестара у Србији, Немачкој и Бугарској. Добитница је бројних награда на домаћим и међународним такмичењима. Одржала је више од педесет солистичких и реситала камерне музике широм земље и света.

Препознајући значај музичког наслеђа, али и таленте младих композитора, професорка Митровић осмислила је пројекат „Премијере“ који се, како каже, рађао годину и по дана. Чине га дела: Вере Миланковић, Драгане Јовановић, Милане Стојадиновић, Огњена Поповића, Ивана Бркљачића, Игора Главашића и Мирослава Поповића.

– Наши композитори, као и сви други у свету, нагињу својим коренима. Често су присутне примесе источноевропског или чак оријенталног стила, али и сасвим модерни и неочекивани правци. Ових седам композитора имају потпуно различите уметничке изразе – од универзалног, минимализма, неоромантизма, до врло модерног таласа. „Премијере“ су, тако, симбиоза различитости. Мислим да треба да негујемо наше уметничко стваралаштво и да су зато потребни овакви пројекти. Такође, да публика на концертима не би више слушала само Шопена, Бетовена, Моцарта и Шумана, већ да је упознамо и са новом литературом, која после остаје у историји – каже професорка Митровић.

Програм је конципиран тако да је у њему заступљен велики број клавирских форми, како би се публици понудио занимљив садржај и истакле могућности инструмента, као и висок домет извођења. Управо подршка њиховом и раду осталих савремених композитора у Србији смисао је овог пројекта који ће одмах бити доступан генерацијама студената и ученика академија и музичких школа.

Значај домаћег стваралаштва у класичној музици препознали су Министарство културе и СОКОЈ, који су покровитељи пројекта. „Премијере“ се изводе у десет градова на концертној турнеји која је почела управо данас у Зрењанину, а затим и у Кикинди.

У сали Народног музеја, наступ ове изузетне пијанисткиње организовала је Основна музичка школа „Слободан Малбашки“. Наредних дана дела српских композитора први пут ће бити изведена и у Чачку, Смедереву, Ваљеву, Шапцу, Крагујевцу, Зајечару и Неготину, а турнеја ће бити завршена београдским концертом.

Милош Латиновић у кикиндској библиотеци – највише ме радује писање драма

Igor Crnogorac December 1, 2022

Књижевни портрет Милоша Латиновића представљен је публици вечерас у Народној библиотеци „Јован Поповић“. У програму су учествовали Младен Весковић, књижевни критичар и Милош Латиновић.

Милош Латиновић, Кикинђанин, награђивани је аутор прича, романа, есеја, драмских текстова. Сусрет с публиком на књижевној вечери догађа се у години када обележава 30 година од када је изашла његова прва књига. Наредних дана изаћи ће нова збирка прича о путовањима, „Оранж цепелин“.

– У мом стваралаштву романескни круг је, стицајем околности, постао доминантан. Радује ме што ћемо вечерас причати о мом драмском опусу који сам, у једном периоду занемарио. Сада поново доста пишем драмске текстове и то ме изузетно весели јер је у питању потпуно друкчији приступ, и кроз материјал и кроз саму изведбу, у односу на роман. Када паралелно пишете роман и драмски текст, то је као да радите на два колосека, али ипак осећате задовољство јер су ти возови који пролазе занимљиви и лепи – рекао је Латиновић.

Иако се, као писац, Латиновић остварује већ три деценије, у међувремену је радио је као новинар, био је и на челу кикиндске библиотеке и позоришта. Већ годинама је директор Битеф театра у Београду. О статусу родног града поделио је запажања из те, друкчије визуре.

– Жао ми је што Кикинда нема већу видљивост у медијима, уопште у јавној сфери, јер то апсолутно заслужује. Град има фантастичан туристички потенцијал као место у које треба доћи и остати у њему јер има шта да се види. На томе мислим да треба више радити. Један од већих проблема је то што су до Кикинде, од Београда, потребна два и по сата вожње и сада као и 1981. године када сам почео да студирам, и мислим да то одбија људе да дођу. Ми имамо добар потенцијал: туризам, спорт, добру храну. Ово је миран град, то се у свету данас класификује као град који се препоручује. Жао ми је што Кикинду не посећује више људи.

Латиновић је аутор двадесетак књига. Његове драме „Панонски карусел“ и „Црњански или Пајадор“ постављене су на сцену Народног позоришта у Кикинди. Друштво књижевника Војводине изабрало је његов роман „Џелат у рају” за књигу године. За поетско-прозну збирку „Звезде и острва”, добио је Награду Стеван Пешић, а за роман „Сто дана кише”, Виталову награду. Награде Лаза Костић Новосадског сајма и Кочићево перо додељене су му за роман „Етапе ноћи”.