Kultura Arhive | Page 87 of 99

Učiteljstvo u Srbiji u misiji spasavanja identiteta naroda

Igor Crnogorac March 7, 2023

Tribina posvećena 245. godišnjici učiteljstva u Srbiji održana je večeras u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ u Kikindi. Dekan Učiteljskog fakulteta u Somboru, istoričar, prof. dr Saša Marković, prethodno je učestvovao u predstavljanju ove visoke škole srednjoškolcima u Kikindi.

U večernjem programu istaknuta je činjenica da je u Srbiji veoma rano prepoznat značaj prosvetiteljstrva. Prva srpska učiteljska škola, „Norma“, osnovana je 1. maja 1778. godine u Somboru.

– Misija prosvetiteljstva je da spasava i čuva identitet naroda u vremenu bezumlja i digitalizacije – rekao je profesor Marković. – Jedan od najvećih izazova je kako da prosvetiteljstvo i kritičko promišljanje čovek prihvati i da mu školstvo to ponudi. Kroz čitavu istoriju političke elite ovde su, uglavnom, negovale ideju da Srbi budu neobrazovni ili poluobrazovani, kako ne bi ugrožavali vitalne interese onih koji vladaju.

Profitabilni um, ideja o potrošačkom mentalitetu, takođe su suprotstavljeni postepenosti, trezvenom promišljanju i strpljenju, što je veoma važno za mlade, ali i sve manje popularno među njima, ocenio je profesor Marković.

– Prosveta danas ima mnogo manji značaj nego što je to neophodno. Ona je jedini način opstanka jer je najvažnije stvaranje intelektualne i saznajne vrednosti. Ako ne negujemo obrazovanje i ne držimo korak u njegovoj aktuelizaciji, preti opasnost da budemo asimilovani, da izgubimo identitet u globalizaciji. Prosveti treba odrediti mnogo bitniju ulogu u društvu, treba negovati prosvetne radnike i čuvati njihov status.

Profesor Marković izučava istoriju obrazovanja, ali i političku i istoriju identiteta, kao i kulturu i razvoj političke misli na prostoru Vojvodine.

Autor je 12 monografija i danas je kikindskoj biblioteci na poklon doneo tri svoja dela: „Srpski učitelj u Ugarskoj 1778-1918.“, „Politička biografija Jovana Joce Laloševića“ i „Nacionalno bez odijuma – pogled bez pretenzija“.

Najlepše ljubavne pesme otvorile Nedelju žena

Igor Crnogorac March 6, 2023

Pesmama o ljubavi večeras je započeta tradicionalna Nedelja žena koju organizuje Kulturni centar. Koncert pod nazivom „Najlepše ljubavne pesme“ u Narodnom pozorištu održala je Aleksandra Padrov, solistkinja Radio televizije Vojvodine.

– Lajtmotiv koncerta je „Počnimo ljubav ispočetka“ jer smatram da je ljubav, kao i muzika, pokretač svega. Bila mi je želja da ponovo dođem u Kikindu. Povodom praznika, Dana žena, damama poručujem da budu lepe, bezbrižne i da se ne sekiraju, da budu raspevane i zdrave – rekla je gošća.Sa Aleksandrom Padrov, inače profesorkom solo pevanja, nastupili su muzičari Velikog orkestra Radio televizije Srbije, Zoran Kovačević, Dušan Radoičić i Petar Mitrović.

Pažljivo odabrane pesme činile su svojevrsnu muzičku retrospektivu najlepših ljubavnih nota napisanih na našim prostorima. Na repertoaru su bile melodije za sve generacije, od šlagera do balada novije produkcije.U nastavku programa povodom Dana žena, u Kulturnom centru će u utorak biti otvorena izložba slika pod nazivom „Igrarije“, Minje Čvorić. U četvrtak će svoju knjigu „U zagrljaju princa tame“ predstaviti Simonida Milojković. Predstava „Rođene“ Amaterskog društva „Branislav Nušić“ iz Šida na programu je u petak, 10. marta. Svi događaji počinju u 19 sati i ulazak je besplatan.

Poslednji ovogodišnji program, promocija knjige „Na putu ka stotoj“ Dobrile Ivanovski Čabrić, biće održana u Udruženju penzionera u subotu, 11. marta, od 18 sati.

BKC na Sajmu knjiga sa 50 novih naslova

Igor Crnogorac March 6, 2023

Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa izložiće svoja izdanja na Sajmu knjiga u Novom Sadu koji se održava od 7. do 13. marta. Posetiocima će biti ponuđeno oko 50 naslova objavljenih između dva sajma.

Iz BKC najavljuju da će svoj štand imati u hali „Master“, kao i da će nekoliko novih naslova predstaviti 7. i 12. marta na centralnoj bini i na štandu Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.

Između dva sajma izdanja su objavljena u edicijama: Izabrana zenitistička dela, Roman, Poezija, Proza, Eseji, Kritike, Ogledi, Istorija/Kolonistička naselja, Prva knjiga, Prevodi, Književnost za decu…

Iz produkcije posebno izdvajaju kapitalni projekat u saizdanju sa Kulturnim centrom Vojvodine „Miloš Crnjanski” i uz podršku Pokrajinske vlade. U pitanju su „Izabrana zenitistička dela” u osam tomova.

Na sajmu će biti predstavljena i dela nagrađena na konkursima Centra: „Vunena vremena“ Gojka Đoge, „Fosforescencije” Aleksandra Arsenijevića, „Bezbojni plamen“ Milivoja Popova, „Metalingvistička svest kod dece predškolskog uzrasta“ Dunje Brkin Trifunović i „Šljakeraj“ Svetlane Savić.

Dva „Novozenitistička triptiha” osnivača BKC, Radovana Vlahovića, takođe će se naći na štandu ovog izdavača: tri romana – „Noćni razgovori sa sestrom”, „Dnevnik virtuelnog zavodnika“ i „Gospodin Snevalo“, i tri knjige poezije – „Šta traži Beket u mom krevetu?“, „Soba što noću svetli“ i „Ja ću se vratiti“.

Nova visoka priznanja autorima, osnivaču i Centru

Vredna priznanja ponela su dva nova naslova. Nagrada Društva književnika Vojvodine za Knjigu godine pripala je romanu Radovana Vlahovića „Noćni razgovori sa sestrom”, dok je „Pečatom varoši sremskokarlovačke” nagrađen Perica Markov za knjigu pesama „Ognjište”.

Banatski kulturni centar dobio je prošle godine prestižno Pokrajinsko priznanje „Ferenc Feher” za izuzetan doprinos razvoju kulture. Osnivač, Radovan Vlahović, nagrađen je Zlatnom medaljom Predsednika republike za doprinos književnosti.

Izdavačka delatnost Centra sadrži više od 600 naslova u oblasti književnosti, umetnosti, nauke i publicistike, autora iz više od 20 država, napisanih na 15 jezika.

U kućnoj atmosferi Teatra „Gusani u magli“ uspešno otvorena sezona večernjih humanitarnih programa

Igor Crnogorac March 5, 2023

Prvi večernji program u Teatru „Gusani u magli“ održan je sinoć, u kućnoj atmosferi novog pozorišta, jedinstvenoj u gradu. Humanitarno veče priredio je osnivač „Gusana“, Stefan Ostojić. Publici je, drugi put u Kikindi, predstavio svoj politički nekorektan muzički stend-ap pod nazivom „O lepim stvarima“, sa kojim je već nastupao u Srbiji i Hrvatskoj.

U potpuno neobičnoj atmosferi i nesvakidašnjem nastupu, Ostojić je publiku razgalio svojim pesmama: „Dragi (budući) sine“, „Mađarice“, “Penzionerska”, Mokrin bluz”, „Bivša iz Vukovara“ i mnogim drugim, uz neformalno ćaskanje sa prisutnima.

Večernji programi od sinoć su redovna aktivnost ovog umetničkog sedišta. Prema repertoaru za mart, naredne subote na programu je Javni čas polaznika dramske radionice Teatra, sledi „Opušteno veče sa uznemirenom domaćicom“, a zatim i filmska projekcija. Humanitarni programi održavaće se svake subote, od 20 sati, najavljuju iz Teatra.

Izvođači nastupaju bez honorara i ulaznice se ne naplaćuju. Publika dolazi u goste i, po želji, ostavlja prilog od kojeg se, u prvoj akciji, polovina odvaja za kupovinu aparata za merenje sluha, neophodnog kikindskoj bolnici.

U umetničkim radionicama stvaraju svi – od predškolaca do penzionera

U Teatru „Gusani u magli“, od 1. februara, aktivne su likovna i dramska radionica za sve uzrasne grupe. Mentori, vajarka Sonja Beloš, slikar Nikola Gajić i glumac Stefan Ostojić, kažu da su veoma zadovoljni i da je radost stvaranja na svim radionicama i sa svim polaznicima uzajamna.

Takođe, napominju, da još uvek ima malo mesta za one koji žele da postanu deo kreativnog umetničkog tima Teatra. Prijavljivanje polaznika je na Instagram ili Fejsbuk profilu „Gusana u magli“.

Uskoro će, kako se najavljuje, nove članove početi da upisuju i muzičke radionice, a večernji programi će, s lepim vremenom, biti izmešteni u dvorište Tetara.

Novi, humanitarni teatar, nalazi se u već prepoznatljivoj „kući od perja“ u Nemanjinoj 24. Rezervacije za mesto na večernjem programu primaju se na: rezervacije@gusaniumagli.rs ili na broj 069 40 44 101.

334896857_580102594028873_2971437217072366450_n

Čaroban svet baleta: Kulturni centar ugostio polaznike Baletske škole iz Novog Sada

Jelena Trifunović March 4, 2023

Baletska škola u Novom Sadu ima jedno izdvojeno odeljenje i to baš u Kikindi- u Kulturnom centru. Zahvaljujući saradnji koja je počela pre više od dve decenije i uspešno se odvija u kontinuitetu, brojne generacije dece u našem gradu upoznalo se sa čarobnim svetom baletskog plesa.

-Do saradnje je došlo, pre više od 20 godina, zahvaljujući tome što je u Kikindi postojao nastavni kadar koji bi mogao da vodi ovo izdvojeno odeljenje. To su dve koleginice koje su završile rusku baletsku školu: Ingrida Vojvodić, koja i danas vodi odeljenje u Kikindi i Larisa Gajić koja je sada kod nas u Novom Sadu- ukazuje direktorica Baletske škole u Novom Sadu Sanja Vučurević koja je zajedno sa desetak polaznika niže baletske škole i nastavnicama iz Novog Sada posetila odeljenje u našem gradu.

– Kada je reč o umetničkoj igri, prvi smo otvorili školu u Kikindi i pružili deci šansu. Mnoge generacije su ovde završile nižu baletsku školu, a neka deca su nastavila školovanje u srednjoj baletskoj školi. Ima Kikinđana u Srpskom narodnom pozorištu: Boris Ladičorbić je repetitor, a Sonja Gavrilov igra u ansamblu. Jelena Vujičić je jedno vreme predavala u školi- navodi Sanja Vučurević.

Poseta je lepa prilika za upoznavanje i razmenu iskustava, dodaje Jovana Lalić, nastavnica klasičnog baleta iz Novog Sada.

-Nama je drago da su deca imala priliku da se upoznaju i da pokažu jedni drugima šta rade. Ovde su došli učenici četvrtog razreda Baletske škole. Prvo smo imali redovan čas, a potom su naši učenici izveli deonice iz određenih baleta.

Balet traži posvećenost i ljubav

-Predispozicije za baletskog igrača su mekoća tela, raspon nogu, položaj bokova, savitljivo stopalo, muzikalnost, snalaženje u prostoru- to je na prvu loptu. Baletska škola u Novom Sadu je osnovana 1947. godine po planu i programu ruskih baletskih škola. Planovi i programi su dosta zahtevni. Niža baletska škola obuhvata godinu dana pripremnog razreda i četiri godine škole- ukazuje direktorica novosadske baletske škole Sanja Vučurević.

-U Srednju baletsku se upisuje samo šest učenika u generaciji. Mnogi od njih uporedo vanredno upisuju i gimnaziju. Inače, deca su po ceo dan u školi. Imaju dosta opšteobrazovnih i igračkih predmeta, a i subota je radni dan. Sa 18 godina kad završe srednju baletsku školu, moraju biti spremni da uđu u neku pozorišnu kuću i da grade igračku karijeru. Najbolje godine za početak karijere su od 18 do 25 godina. Kasnije neki upisuju fakultete, ako žele da se doškoluju. Deca koja se opredele za balet su zaista posvećena, bez ljubavi teško da sve to može- poručuje naša sagovornica.

Osnovnu i srednju baletsku školu u Novom Sadu pohađa oko 350 učenika.

Lirska estetika grafičkog izraza novosadske umetnice Jelene Sredanović

Jelena Trifunović March 3, 2023

Ciklus grafika prikazanih na izložbi „Pored vode“ inspirisan je lirskom estetikom prizora iz prirode, kojima je promenljivost oblika način trajanja. Na izložbi su, kao dokument stvaralačkog procesa, prikazane i drvene matrice koje su korištene za otiskivanje grafika. Autorka izložbe je umetnica iz Novog Sada Jelena Sredanović, profesorka na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, za umetničku oblast grafika.

Za tehniku drvoreza, umetnicu je opredelila plemenitost teksture koju drvena matrica ostavlja na papiru, kao i izazov da se u materijalu drveta koji odlikuje tvrdoća i grubost prikaže nešto što je lako i vazdušasto.

– Grafike su nastale u protekle dve godine. Motive sam beležila u prirodi, to su uhvaćeni trenuci koji se više nikada ne mogu ponoviti, prizor već u sledećem trenutku postaje drugačiji. Istraživala sam različite postupke rada na drvenim matricama što me je dovelo do otkrivanja postupka ravne štampe na drvetu koja zahteva eksperimentalan pristup. Ovaj postupak omogućava višebojnost grafičkog otiska, ekspresivnije likovne vrednosti, lakoću poteza i mekše prelaze što grafiku približava slikarskom mediju – kaže umetnica.

Diplomirala je 2005. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde je 2009. i magistrirala. Doktorske studije završila je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Istaknut umetnički rad Jelene Sredanović ovenčan je nizom priznanja, ukazuje kustoskinja Muzeja „Tera“ Verica Nemet.

– Jelena Sredanović je izlagala na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu, počev od Ljubljane, Temišvara i Beča pa do Rima, Bilbaoa, Londona, Pekinga i Njujorka. U polju grafike istakla bih da je dobitnica najvišeg priznanja „Veliki pečat“ koji dodeljuje Grafički kolektiv. Njeni radovi nalaze se u brojnim kolekcijama ne samo nacionalnim, već i međunarodnim. Od pre dve godine njen rad se nalazi u kolekciji Muzeja Albertina u Beču što je velika privilegija za umetnika, kao i zemlju iz koje dolazi- navodi Verica Nemet.

„Pored vode“ je prva samostalna izložba Jelene Sredanović u Kikindi. Posetioci galerije Muzeja „Tera“ mogu je pogledati do 28. marta.

Priča o porodici kroz portrete: „Budišini” u kikindskom Muzeju

Jelena Trifunović February 25, 2023

Mnoštvo emocija i sećanja probudilo je otvaranje izložbe „Budišini”, o jednoj od najpoznatijih kikindskih porodica- kod njihovih potomaka, ali i brojnih sugrađana koji su danas bili u Narodnom muzeju. Priča o ovoj familiji, nekada veoma imućnoj i uticajnoj, a nakon Drugog svetskog rata stavljenoj na stub srama, ispričana je kroz portrete, rodoslov, fotografije i druge porodične uspomene. Četiri portreta, potomci porodice Budišin prošle godine su darovali kikindskom Muzeju, a izložena su i dva grupna portreta, autora mokrinskog umetnika Jovana Dime, iz zbirke Galerije Matice srpske.

-Moja majka Olga rođena Budišin rešila je da slike poklonimo Muzeju kako bi rođaci i potomci mogli da dođu i da ih vide- započinje priču Emil Jović, elektroinženjer iz Novog Sada. Sveža su sećanja kada je kao dete po dva, tri meseca provodio u Kikindi, kod dede po kom je i dobio ime. U tom stanu na gradskom trgu su se i nalazili porodični portreti.

– Deda je stanovao na trgu u stanu koji su kupili od udovice Jovana Pačua. Kada sam prelazio iz Bačke u Banat kao da sam dolazio kući. Ovaj grupni portret pamtim još iz detinjstva, stajao je iznad kreveta. Sećam se da je jednom rođaka komentarisala da se plaši slike jer su „svi tako ozbiljni i strašni”, a ja sam odgovorio: „ne treba da se plašiš, to su naši dedovi, oni nas čuvaju”. Nije bilo lako da poklonimo ove slike, ali mislim da je to bila najracionalnija odluka, Muzej će ih najbolje čuvati- emotivan je Emil Jović.

Na grupnom portretu je Gavra Budišin (1827-1895), prvi značajniji predstavnik porodice, veleposednik, županijski i varoški predstavnik, član crkvenog odbora sa četiri sina: Šandorom (Aleksandrom), Lazom, Đurom i Mitom.

Kikinđani uglavnom nisu voleli Budišine, ali su prema njima imali dozu strahopoštovanja. Nekada su bili ljubomorni na njihovo bogatstvo, a između dva svetska rata prozivali su ih zbog njihovog političkog delovanja i korupcije. Neposredno posle Drugog svetskog rata, nekoliko članova familije, označeni su kao izdajnici i saradnici okupatora.

-Emocije su me savladale, vežu me za Kikindu i porodicu Budišin koju nažalost znam samo po nesreći- priča Radmila Nikolajević Bogosavljev čija je majka Sofija ćerka Miloša i Darinke Budišin. Posle završene gimnazije u Kikindi, završila je studije prava u Beogradu gde i danas živi. -Moj deda Miloš i njegov rođeni brat Steva Budišin su streljani kao veleposednici i nažalost, neprijatelji države. Mi imamo njihovu rehabilitaciju. Njihov greh je bio samo to što su bili veleposednici i što su živeli od te svoje zemlje. Žao mi je što ovo nije ranije upriličeno, bilo je mnogo potomaka živo. Moj brat od tetke, advokat Duško Budišin umro je pre pet godina. Moja porodica Budišin prošla je najgore moguće stvari- kaže Radmila Nikolajević Bogosavljev kojoj je Gavra Budišin čukundeda.

Po majčinoj lozi iz porodice Budišin je i Ivan Nožinić, inače urednik informativnog programa Radio Novog Sada.

-Miloš Budišin je moj predak, streljan je od strane komunističke vlasti. Dančika Budišin, moj deda ubijen je posle Sremskog fronta kod Podravske Slatine, po naređenju Koste Nađa, kao i nekoliko oficira kraljeve vojske. Posle rata nam je kompletna imovina oduzeta i moj deo familije, zbog neprijatnosti koje je doživljavao u Kikindi, preselio se u Sremske Karlovce i Novi Sad. Oduzete su hiljade i hiljade jutara zemlje, nekretnine među kojima su i kuće u ulici Generala Drapšina – kaže Nožinić.

Budišini su Lužički Srbi

-Budišini su iz mesta Budišin, na granici Nemačke i Češke. Došli su kao trgovci krupnom stokom u Banat. Tu su se doselili i zadržali pravoslavlje, a poreklom su Lužički Srbi- navodi Ivan Nožinić pokazujući grb pomenutog mesta.

Zla sudbina

Gavru Budišina i njegove sinove javno su prozivali da „nisu bili dobri Srbi” jer su na izborima nekoliko puta podržali „vladinog” kandidata za poslanika u ugarskom saboru. Međutim, Gavrini unuci su neposredno pred Prvi svetski rat postali aktivni članovi radikalne stranke. Posle Velikog rata, predstavljali su varošku ekonomsku i političku elitu.

-Pomenuću dvojicu koji su najznačajniji zbog svog političkog delovanja. Tokom dvadesetih godina dvadesetog veka, najznačajnijiji i najmoćniji čovek u Velikoj Kikindi bio je Joca Budišin (1879-1943), poslanik u parlamentu Kraljevine SHS iz redova Narodne radikalne stranke, pitao se maltene za sve u gradu. Drugi, Steva Budišin je od 1931 do 1935. bio poslanik u parlamentu Kraljevine Jugoslavije, pa senator Dunavske banovine. Steva Budišin je bio prvi koji je stradao, odmah nakon što su partizani oslobodili Kikindu. Tada počinje zla sudbina porodice Budišin. Pored Steve, streljani su i njegov brat Miloš i brat od strica Đura. Budišini su se povukli, veliki deo njihove imovine je nacionalizovan. Većina ih kasnije odlazi u Novi Sad i Beograd, tako da, koliko je nama poznato, mada postoje oprečna mišljenja, potomaka u Kikindi više nema-navodi istoričar Vladislav Vujin, kustos muzeja.

Rodoslov Budišina

Kikindskom muzeju je poklonjen i rodoslov porodice Budišin koji je uradio Ivan Budišin,a dopunio kustos muzeja Vladislav Vujin na osnovu raspoloživih podataka sa nadgrobnih spomenika i umrlica.
Prvi Budišin iz Velike Kikinde bio je Jakov (1771-1845).

Odabrani učesnici 42. Internacionalnog simpozijuma u skulpturi „Tera”

Jelena Trifunović February 24, 2023

Umetnički savet Centra za likovnu i primenjenu umetnost „Tera” odabrao je šestoro umetnika koji će učestvovati na ovogodišnjem Internacionalnom simpozijumu skulpture u terakoti „Tera”. Tokom jula, u Kikindi će stvarati renomirani umetnici iz Španije, Albanije, Hrvatske i Srbije.

Ledia Kostandini, akademska umetnica iz Tirane, diplomirala je 2006. na odseku monumentalno slikarstvo na Akademiji umetnosti u Tirani. Radila je kao profesor na POLIS Univerzitetu za dizajn i arhitekturu u Tirani.

Vajar Nikola Nenadić iz Rijeke u likovnom izrazu prepoznat je po izradi skulptura od kovanog metala, kamena i drveta za koje je i više puta nagrađivan na raznim likovnim manifestacijama širom Evrope. Diplomirao na Akademiji u Veneciji. Zaposlen je kao viši asistent na vajarskoj katedri Akademije primenjenih umetnosti u Rijeci.

Skulpture u terakoti stvaraće i Španac Jorge Beda Morcilo Juliani. Pohađao je Školu primenjenih umetnosti i umetničkih zanata u Madridu, a diplomirao vajarstvo na Školi primenjenih umetnosti i umetničkih zanata u Saragosi.

Učesnik prestižnog umetničkog simpozijuma biće i Saša Pančić, dobitnik brojnih nagrada. Prepoznat je kao autor koji u radu koristi iskustva i tekovine avangarde i visokog modernizma kao jasna polazišta za sopstveni umetnički eksperiment. Diplomirao je slikarstvo, a magistrirao crtež na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.

Profesor emeritus Univerziteta umetnosti u Beogradu Čedomir Vasić je na umetničkoj sceni od 1969. godine. Kao stipendista Fulbrajtovog programa na Kalifornijskom univerzitetu u Santa Barbari i Los Anđelesu studirao je video u klasi prof. Micurua Kataoke i kompjutersku umetnost kod prof. Džona Vitnija. Multimedijalni umetnik izuzetno bogate i živopisne karijere za svoj rad je dobio značajna priznanja.

Na 42. vajarskom sazivu učestvovaće i Miroljub Stamenković, redovni profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Pored vajarstva, primenjenog vajarstva, medaljerstva, bavi se konzervacijom i zaštitom kulturnih dobara. Kao konzervator i dugogodišnji saradnik Narodnog muzeja iz Beograda restaurirao je i konzervirao mnoga dela koja pripadaju najvišem rangu kulturne baštine Srbije.

Terin Umetnički savet čine: mr Slobodan Kojić, magistar vajarstva, osnivač i direktor Centra za likovnu i primenjenu umestnost „Tera”, Verica Nemet, kustoskinja-istoričarka umetnosti, Sava Stepanov, samostalni likovni kritičar iz Novog Sada, dr Sanja Kojić Mladenov, muzejski savetnik Muzeja savremene umetnosti Vojvodine Novi Sad i Igor Smiljanić, akademski vajar, doktorand likovnih umetnosti i viši stručni saradnik na vajarskom odseku novosadske Akademije umetnosti.

332163530_996661971305263_4265814035561447221_n

„Registrovani” Tijane Jevrić u Galeriji „Tera”

Jelena Trifunović February 22, 2023

U Galeriji „Tera” sinoć je otvorena izložba „Registrovani” multimedijalne umetnice iz Novog Sada Tijane Jevrić. Rad predstavlja zvučnu eko-mapu Dunava, u formi audio-vizuelne instalacije u prostoru u kojoj se korisnik, putujući kroz različite lokacije na obali reke, blisko upoznaje sa ambijentom i prostorom. Rad je osmišljen kao baza podataka određenih mesta i trenutaka. Postavlja se pitanje – šta mi kao ljudi ostavljamo iza sebe u savremenom dobu? Da li su to zabeleženi algoritmi naših kretanja, komunikacije, aktivnosti i osećanja? Da li je to naša zadužbina ili zaostavština? Koji je sadržaj informacija koje ostaju posle nas?

-Predavao mi je profesor Vladan Joler koji se bavi digitalnim medijima poput fejsbuka i drugih, i dosta smo razgovarali o tome kako smo svi mi ljudi, zapravo registrovani, sva naša kretanja se beleže. Tako je nastao multimedijalni rad -navodi umetnica.

Umetnički rad Tijane Jevrić (26) baziran je na istraživanju sve jačeg uticaja medijske kulture kao proizvođača društvene „stvarnosti” i samosvesti. Ispituje kretanje pojedinca unutar virtuelnog prostora. Mediji kojima se koristi su sajt-specifik i audio-vizuelne instalacije u prostoru.

Tijana Jevrić je završila Nove likovne medije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na kojoj je na master studijama u okviru istog programa. Prezentovala je svoje umetničke radove u Srbiji i inostranstvu, između ostalog u Kulturnom centru Srbije u Parizu, Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, Ars Elektronika – Austrijskom kulturnom, obrazovnom i naučnom institutu u Lincu. Dobitnica je nagrade za najbolji umetnički rad iz discipline Novi mediji (2020), Najbolje umetničko rešenje Inkluzivne Galerije (2021).

Učestvovala je i bila autor na nekoliko radionica u zemlji i inostranstvu. Imala je šest projekcija autorskih kratkometražnih filmova na nekoliko filmskih festivala i tri dokumentarna filma u okviru festivala Ars Elektronika 2021. godine.

Trenutno je grafički dizajner u galeriji Bel Art, Galerije na Štrafti, festivala savremene umetnosti Dunavski dijalozi. Živi i radi u Novom Sadu.

Milana Grbić za Kikindski portal: Pesnička sredina me je podstakla da se okrenem poeziji

Jelena Trifunović February 21, 2023

„Karma je veća kučka nego ja“ naslov je pesničkog prvenca Kikinđanke Milane Grbić, koji će u četvrtak od 19 sati biti predstavljen u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“. Milana je dobitnica više književnih priznanja, među kojima je i nagrada „Đura Đukanov“ za zbirku kratkih priča „Oko nas more“. O novoj knjizi koja je objavljena u izdanju PPM Enklave, eminentne beogradske izdavačke kuće specijalizirane za savremenu srpsku poeziju, govori za Kikindski portal.

– Otkad sam počela da se bavim književnošću, proza se nalazila u fokusu mog interesovanja, kako u kreativnom, tako i u naučnom smislu. Mislim da se to itekako oseti u ovoj pesničkoj zbirci čiji su prozni elementi vrlo dominantni – iz pesme u pesmu pojavljuje se pripovedački glas, smenjuju se likovi, i događajnost je vrlo izražena, što su sve odlike proznih, a ne isključivo pesničkih žanrova. Ipak, mislim da promena forme može da razbudi pisca, da mu ukaže na nove tematske korpuse kojima ranije nije pridavao pažnju, da mu pomogne da promeni perspektivu iz koje je do sada posmatrao svet, i ponudi mu šansu da preispita sopstvene jezičke i kreativne sposobnosti. Mislim da je ovo, pre svega, bio razlog zbog kojeg sam se, nakon gotovo čitave decenije pisanja kratke priče, oprobala u poeziji.

Milana je na master studijama na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu. Zahvaljujući prirodi svojih studija, radionicama kreativnog pisanja, uredničkim poslovima, aktivno je uključena u književni život u našoj zemlji i regionu.

U razgovoru za Kikindski portal, kaže da je do pre nekoliko godina, poezija u našem okruženju bila uveliko skrajnuta u korist proze, što se danas promenilo. Od subverzivnijeg vida književnosti, poezija je naglo postala omiljena i rado čitana, ukazuje.

-Pretpostavljam da me je pesnička sredina u kojoj se nalazim spontano podstakla da se i sama okrenem poeziji. Najveći deo knjige nastao je na radionici poezije koju u Beogradu vodi pesnik i urednik izdavačke kuće PPM Enklava. Pre radionice, imala sam tek nekoliko pesama, i nisam ni razmišljala o mogućnosti da objavim knjigu poezije. Dok sam pisala, na pameti sam imala nekoliko ciljeva, od kojih bih posebno izdvojila tri. Ideja je bila izmiriti lirsko i epsko, a zatim topose koji se načelno vezuju za tradiciju zapadnoevropske, ljubavne poezije započetu Petrarkinim „Kanconijerom” i Danteovim „Novim životom” prebaciti u savremeni kontekst, i propustiti ih kroz par ekselans žensku vizuru- ukazuje naša sagovornica.

Autoironija kao glavni izvor humora

– Oni koji su do sada pročitali ovu knjigu, uglavnom su isticali njenu šaljivu dimenziju. Trudila sam se da iz pesmu u pesmu održim prisustvo lirskog subjekta koji je sve vreme svestan pisanja, kao i činjenice da se do ove i ovakve poezije nije došlo zahvaljujući nekakvom neponovljivom ličnom iskustvu, već zbog opterećenja književnom prošlošću i (pop)kulturnim nasleđem.Čini mi se da je upravo takva autoironija glavni izvor humora u ovoj knjizi- kaže mlada književnica.

Čitalačka preporuka

Na pitanje koju knjigu bi preporučila našim čitaocima, kaže da bi, pored svih izdanja PPM Enklave i Partizanske knjige, njenih saradnika i velikih prijatelja, predložila roman iz 2012. koji je obeležio završetak njene čitalačke godine.

-Roman „Upražnjeno mesto” napisala je Džoun Rouling, ali za odrasle. Na mojoj polici je čekao devet godina da bude pročitan – čovek s nepunih osamnaest godina nema kapacitet da pojmi ovakav tekst. Za razliku od drugih romana Roulingove koji su u milionskim tiražima prodati širom sveta, i omiljeni kod najrazličitijih čitalačkih profila, o „Upražnjenom mestu” se ućutalo vrlo brzo po njegovom objavljivanju. Doživeo je samo jednu ekranizaciju nevelike gledanosti, upravo zbog njegove kontroverzne prirode- ukazuje naša sagovornica i nastavlja:

-Radnja romana prati nekoliko meseci u životu glavne junakinje, heroinske zavisnice Teri Vidon koja se bori za starateljstvo nad svojom decom i pravo na lečenje. Autorka priču o porodici Vidon koristi kako bi raskrinkala najrazličitije segmente malograđanskog, puritanskog društva, pritom kao sredstvo koristeći neumoljivu ironiju i satiru. Ovaj roman, pre svega, preporučujem zbog toga što na prijemčiv način ukazuje na tabuizirane društvene anomalije prisutne na globalnom nivou, a ne samo u provinciji Velike Britanije početkom ovog veka, gde je radnja romana smeštena. Smatram kako se Rouling ovim romanom još jednom dokazala kao naslednica svojih velikih predaka, Dikensa, Džordž Eliot, Džejn Ostin, ili Artura Konana Dojla, uprkos svojim upitnim političkim stavovima- zaključuje Milana Grbić.

Култура