Култура Архиве | Page 87 of 99 | Кикиндски портал

Учитељство у Србији у мисији спасавања идентитета народа

Igor Crnogorac March 7, 2023

Трибина посвећена 245. годишњици учитељства у Србији одржана је вечерас у Народној библиотеци „Јован Поповић“ у Кикинди. Декан Учитељског факултета у Сомбору, историчар, проф. др Саша Марковић, претходно је учествовао у представљању ове високе школе средњошколцима у Кикинди.

У вечерњем програму истакнута је чињеница да је у Србији веома рано препознат значај просветитељстрва. Прва српска учитељска школа, „Норма“, основана је 1. маја 1778. године у Сомбору.

– Мисија просветитељства је да спасава и чува идентитет народа у времену безумља и дигитализације – рекао је професор Марковић. – Један од највећих изазова је како да просветитељство и критичко промишљање човек прихвати и да му школство то понуди. Кроз читаву историју политичке елите овде су, углавном, неговале идеју да Срби буду необразовни или полуобразовани, како не би угрожавали виталне интересе оних који владају.

Профитабилни ум, идеја о потрошачком менталитету, такође су супротстављени постепености, трезвеном промишљању и стрпљењу, што је веома важно за младе, али и све мање популарно међу њима, оценио је професор Марковић.

– Просвета данас има много мањи значај него што је то неопходно. Она је једини начин опстанка јер је најважније стварање интелектуалне и сазнајне вредности. Ако не негујемо образовање и не држимо корак у његовој актуелизацији, прети опасност да будемо асимиловани, да изгубимо идентитет у глобализацији. Просвети треба одредити много битнију улогу у друштву, треба неговати просветне раднике и чувати њихов статус.

Професор Марковић изучава историју образовања, али и политичку и историју идентитета, као и културу и развој политичке мисли на простору Војводине.

Аутор је 12 монографија и данас је кикиндској библиотеци на поклон донео три своја дела: „Српски учитељ у Угарској 1778-1918.“, „Политичка биографија Јована Јоце Лалошевића“ и „Национално без одијума – поглед без претензија“.

Најлепше љубавне песме отвориле Недељу жена

Igor Crnogorac March 6, 2023

Песмама о љубави вечерас је започета традиционална Недеља жена коју организује Културни центар. Концерт под називом „Најлепше љубавне песме“ у Народном позоришту одржала је Александра Падров, солисткиња Радио телевизије Војводине.

– Лајтмотив концерта је „Почнимо љубав испочетка“ јер сматрам да је љубав, као и музика, покретач свега. Била ми је жеља да поново дођем у Кикинду. Поводом празника, Дана жена, дамама поручујем да буду лепе, безбрижне и да се не секирају, да буду распеване и здраве – рекла је гошћа.Са Александром Падров, иначе професорком соло певања, наступили су музичари Великог оркестра Радио телевизије Србије, Зоран Ковачевић, Душан Радоичић и Петар Митровић.

Пажљиво одабране песме чиниле су својеврсну музичку ретроспективу најлепших љубавних нота написаних на нашим просторима. На репертоару су биле мелодије за све генерације, од шлагера до балада новије продукције.У наставку програма поводом Дана жена, у Културном центру ће у уторак бити отворена изложба слика под називом „Играрије“, Миње Чворић. У четвртак ће своју књигу „У загрљају принца таме“ представити Симонида Милојковић. Представа „Рођене“ Аматерског друштва „Бранислав Нушић“ из Шида на програму је у петак, 10. марта. Сви догађаји почињу у 19 сати и улазак је бесплатан.

Последњи овогодишњи програм, промоција књиге „На путу ка стотој“ Добриле Ивановски Чабрић, биће одржана у Удружењу пензионера у суботу, 11. марта, од 18 сати.

БКЦ на Сајму књига са 50 нових наслова

Igor Crnogorac March 6, 2023

Банатски културни центар из Новог Милошева изложиће своја издања на Сајму књига у Новом Саду који се одржава од 7. до 13. марта. Посетиоцима ће бити понуђено око 50 наслова објављених између два сајма.

Из БКЦ најављују да ће свој штанд имати у хали „Мастер“, као и да ће неколико нових наслова представити 7. и 12. марта на централној бини и на штанду Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

Између два сајма издања су објављена у едицијама: Изабрана зенитистичка дела, Роман, Поезија, Проза, Есеји, Критике, Огледи, Историја/Колонистичка насеља, Прва књига, Преводи, Књижевност за децу…

Из продукције посебно издвајају капитални пројекат у саиздању са Културним центром Војводине „Милош Црњански” и уз подршку Покрајинске владе. У питању су „Изабрана зенитистичка дела” у осам томова.

На сајму ће бити представљена и дела награђена на конкурсима Центра: „Вунена времена“ Гојка Ђоге, „Фосфоресценције” Александра Арсенијевића, „Безбојни пламен“ Миливоја Попова, „Металингвистичка свест код деце предшколског узраста“ Дуње Бркин Трифуновић и „Шљакерај“ Светлане Савић.

Два „Новозенитистичка триптиха” оснивача БКЦ, Радована Влаховића, такође ће се наћи на штанду овог издавача: три романа – „Ноћни разговори са сестром”, „Дневник виртуелног заводника“ и „Господин Сневало“, и три књиге поезије – „Шта тражи Бекет у мом кревету?“, „Соба што ноћу светли“ и „Ја ћу се вратити“.

Нова висока признања ауторима, оснивачу и Центру

Вредна признања понела су два нова наслова. Награда Друштва књижевника Војводине за Књигу године припала је роману Радована Влаховића „Ноћни разговори са сестром”, док је „Печатом вароши сремскокарловачке” награђен Перица Марков за књигу песама „Огњиште”.

Банатски културни центар добио је прошле године престижно Покрајинско признање „Ференц Фехер” за изузетан допринос развоју културе. Оснивач, Радован Влаховић, награђен је Златном медаљом Председника републике за допринос књижевности.

Издавачка делатност Центра садржи више од 600 наслова у области књижевности, уметности, науке и публицистике, аутора из више од 20 држава, написаних на 15 језика.

У кућној атмосфери Театра „Гусани у магли“ успешно отворена сезона вечерњих хуманитарних програма

Igor Crnogorac March 5, 2023

Први вечерњи програм у Театру „Гусани у магли“ одржан је синоћ, у кућној атмосфери новог позоришта, јединственој у граду. Хуманитарнo вече приредио је оснивач „Гусана“, Стефан Остојић. Публици је, други пут у Кикинди, представио свој политички некоректан музички стенд-ап под називом „О лепим стварима“, са којим је већ наступао у Србији и Хрватској.

У потпуно необичној атмосфери и несвакидашњем наступу, Остојић је публику разгалио својим песмама: „Драги (будући) сине“, „Мађарице“, “Пензионерска”, Мокрин блуз”, „Бивша из Вуковара“ и многим другим, уз неформално ћаскање са присутнима.

Вечерњи програми од синоћ су редовна активност овог уметничког седишта. Према репертоару за март, наредне суботе на програму је Јавни час полазника драмске радионице Театра, следи „Опуштено вече са узнемиреном домаћицом“, а затим и филмска пројекција. Хуманитарни програми одржаваће се сваке суботе, од 20 сати, најављују из Театра.

Извођачи наступају без хонорара и улазнице се не наплаћују. Публика долази у госте и, по жељи, оставља прилог од којег се, у првој акцији, половина одваја за куповину апарата за мерење слуха, неопходног кикиндској болници.

У уметничким радионицама стварају сви – од предшколаца до пензионера

У Театру „Гусани у магли“, од 1. фебруара, активне су ликовна и драмска радионица за све узрасне групе. Ментори, вајарка Соња Белош, сликар Никола Гајић и глумац Стефан Остојић, кажу да су веома задовољни и да је радост стварања на свим радионицама и са свим полазницима узајамна.

Такође, напомињу, да још увек има мало места за оне који желе да постану део креативног уметничког тима Театра. Пријављивање полазника је на Инстаграм или Фејсбук профилу „Гусана у магли“.

Ускоро ће, како се најављује, нове чланове почети да уписују и музичке радионице, а вечерњи програми ће, с лепим временом, бити измештени у двориште Тетара.

Нови, хуманитарни театар, налази се у већ препознатљивој „кући од перја“ у Немањиној 24. Резервације за место на вечерњем програму примају се на: rezervacije@gusaniumagli.rs или на број 069 40 44 101.

334896857_580102594028873_2971437217072366450_n

Чаробан свет балета: Културни центар угостио полазнике Балетске школе из Новог Сада

Jelena Trifunović March 4, 2023

Балетска школа у Новом Саду има једно издвојено одељење и то баш у Кикинди- у Културном центру. Захваљујући сарадњи која је почела пре више од две деценије и успешно се одвија у континуитету, бројне генерације деце у нашем граду упознало се са чаробним светом балетског плеса.

-До сарадње је дошло, пре више од 20 година, захваљујући томе што је у Кикинди постојао наставни кадар који би могао да води ово издвојено одељење. То су две колегинице које су завршиле руску балетску школу: Ингрида Војводић, која и данас води одељење у Кикинди и Лариса Гајић која је сада код нас у Новом Саду- указује директорица Балетске школе у Новом Саду Сања Вучуревић која је заједно са десетак полазника ниже балетске школе и наставницама из Новог Сада посетила одељење у нашем граду.

– Када је реч о уметничкој игри, први смо отворили школу у Кикинди и пружили деци шансу. Многе генерације су овде завршиле нижу балетску школу, а нека деца су наставилa школовање у средњој балетској школи. Има Кикинђана у Српском народном позоришту: Борис Ладичорбић је репетитор, а Соња Гаврилов игра у ансамблу. Јелена Вујичић је једно време предавала у школи- наводи Сања Вучуревић.

Посета је лепа прилика за упознавање и размену искустава, додаје Јована Лалић, наставница класичног балета из Новог Сада.

-Нама је драго да су деца имала прилику да се упознају и да покажу једни другима шта раде. Овде су дошли ученици четвртог разреда Балетске школе. Прво смо имали редован час, а потом су наши ученици извели деонице из одређених балета.

Бaлет тражи посвећеност и љубав

-Предиспозиције за балетског играча су мекоћа тела, распон ногу, положај бокова, савитљиво стопало, музикалност, сналажење у простору- то је на прву лопту. Балетска школа у Новом Саду је основана 1947. године по плану и програму руских балетских школа. Планови и програми су доста захтевни. Нижа балетска школа обухвата годину дана припремног разреда и четири године школе- указује директорица новосадске балетске школе Сања Вучуревић.

-У Средњу балетску се уписује само шест ученика у генерацији. Многи од њих упоредо ванредно уписују и гимназију. Иначе, деца су по цео дан у школи. Имају доста општеобразовних и играчких предмета, а и субота је радни дан. Са 18 година кад заврше средњу балетску школу, морају бити спремни да уђу у неку позоришну кућу и да граде играчку каријеру. Најбоље године за почетак каријере су од 18 до 25 година. Касније неки уписују факултете, ако желе да се дошколују. Деца која се определе за балет су заиста посвећена, без љубави тешко да све то може- поручује наша саговорница.

Основну и средњу балетску школу у Новом Саду похађа око 350 ученика.

Лирска естетика графичког израза новосадске уметнице Јелене Средановић

Jelena Trifunović March 3, 2023

Циклус графика приказаних на изложби „Поред воде“ инспирисан је лирском естетиком призора из природе, којима је променљивост облика начин трајања. На изложби су, као документ стваралачког процеса, приказане и дрвене матрице које су кориштене за отискивање графика. Ауторка изложбе је уметница из Новог Сада Јелена Средановић, професорка на Академији уметности у Новом Саду, за уметничку област графика.

За технику дрвореза, уметницу је определила племенитост текстуре коју дрвена матрица оставља на папиру, као и изазов да се у материјалу дрвета који одликује тврдоћа и грубост прикаже нешто што је лако и ваздушасто.

– Графике су настале у протекле две године. Мотиве сам бележила у природи, то су ухваћени тренуци који се више никада не могу поновити, призор већ у следећем тренутку постаје другачији. Истраживала сам различите поступке рада на дрвеним матрицама што ме је довело до откривања поступка равне штампе на дрвету која захтева експерименталан приступ. Овај поступак омогућава вишебојност графичког отиска, експресивније ликовне вредности, лакоћу потеза и мекше прелазе што графику приближава сликарском медију – каже уметница.

Дипломирала је 2005. године на Академији уметности у Новом Саду, где је 2009. и магистрирала. Докторске студије завршила је на Факултету ликовних уметности у Београду. Истакнут уметнички рад Јелене Средановић овенчан је низом признања, указује кустоскиња Музеја „Тера“ Верица Немет.

– Јелена Средановић је излагала на бројним самосталним и групним изложбама у земљи и иностранству, почев од Љубљане, Темишвара и Беча па до Рима, Билбаоа, Лондона, Пекинга и Њујорка. У пољу графике истакла бих да је добитница највишег признања „Велики печат“ који додељује Графички колектив. Њени радови налазе се у бројним колекцијама не само националним, већ и међународним. Од пре две године њен рад се налази у колекцији Музеја Албертина у Бечу што је велика привилегија за уметника, као и земљу из које долази- наводи Верица Немет.

„Поред воде“ је прва самостална изложба Јелене Средановић у Кикинди. Посетиоци галерије Музеја „Тера“ могу је погледати до 28. марта.

Прича о породици кроз портрете: „Будишини” у кикиндском Музеју

Jelena Trifunović February 25, 2023

Мноштво емоција и сећања пробудилo је отварање изложбе „Будишини”, о једној од најпознатијих кикиндских породицa- код њихових потомака, али и бројних суграђана који су данас били у Народном музеју. Прича о овој фамилији, некада веома имућној и утицајној, а након Другог светског рата стављеној на стуб срама, испричана је кроз портрете, родослов, фотографије и друге породичне успомене. Четири портрета, потомци породице Будишин прошле године су даровали кикиндском Музеју, а изложена су и два групна портрета, аутора мокринског уметника Јована Диме, из збирке Галерије Матице српске.

-Моја мајка Олга рођена Будишин решила је да слике поклонимо Музеју како би рођаци и потомци могли да дођу и да их виде- започиње причу Емил Јовић, електроинжењер из Новог Сада. Свежа су сећања када је као дете по два, три месеца проводио у Кикинди, код деде по ком је и добио име. У том стану на градском тргу су се и налазили породични портрети.

– Деда је становао на тргу у стану који су купили од удовице Јована Пачуа. Када сам прелазио из Бачке у Банат као да сам долазио кући. Овај групни портрет памтим још из детињства, стајао је изнад кревета. Сећам се да је једном рођака коментарисала да се плаши слике јер су „сви тако озбиљни и страшни”, а ја сам одговорио: „не треба да се плашиш, то су наши дедови, они нас чувају”. Није било лако да поклонимо ове слике, али мислим да је то била најрационалнија одлука, Музеј ће их најбоље чувати- емотиван је Емил Јовић.

На групном портрету је Гавра Будишин (1827-1895), први значајнији представник породице, велепоседник, жупанијски и варошки представник, члан црквеног одбора са четири сина: Шандором (Александром), Лазом, Ђуром и Митом.

Кикинђани углавном нису волели Будишине, али су према њима имали дозу страхопоштовања. Некада су били љубоморни на њихово богатство, а између два светска рата прозивали су их због њиховог политичког деловања и корупције. Непосредно после Другог светског рата, неколико чланова фамилије, означени су као издајници и сарадници окупатора.

-Емоције су ме савладале, вежу ме за Кикинду и породицу Будишин коју нажалост знам само по несрећи- прича Радмила Николајевић Богосављев чија је мајка Софија ћерка Милоша и Даринке Будишин. После завршене гимназије у Кикинди, завршила је студије права у Београду где и данас живи. -Мој деда Милош и његов рођени брат Стева Будишин су стрељани као велепоседници и нажалост, непријатељи државе. Ми имамо њихову рехабилитацију. Њихов грех је био само то што су били велепоседници и што су живели од те своје земље. Жао ми је што ово није раније уприличено, било је много потомака живо. Мој брат од тетке, адвокат Душко Будишин умро је пре пет година. Моја породица Будишин прошла је најгоре могуће ствари- каже Радмила Николајевић Богосављев којој је Гавра Будишин чукундеда.

По мајчиној лози из породице Будишин је и Иван Ножинић, иначе уредник информативног програма Радио Новог Сада.

-Милош Будишин је мој предак, стрељан је од стране комунистичке власти. Данчика Будишин, мој деда убијен је после Сремског фронта код Подравске Слатине, по наређењу Косте Нађа, као и неколико официра краљеве војске. После рата нам је комплетна имовина одузета и мој део фамилије, због непријатности које је доживљавао у Кикинди, преселио се у Сремске Карловце и Нови Сад. Одузете су хиљаде и хиљаде јутара земље, некретнине међу којима су и куће у улици Генерала Драпшина – каже Ножинић.

Будишини су Лужички Срби

-Будишини су из места Будишин, на граници Немачке и Чешке. Дошли су као трговци крупном стоком у Банат. Ту су се доселили и задржали православље, а пореклом су Лужички Срби- наводи Иван Ножинић показујући грб поменутог места.

Зла судбина

Гавру Будишина и његове синове јавно су прозивали да „нису били добри Срби” јер су на изборима неколико пута подржали „владиног” кандидата за посланика у угарском сабору. Међутим, Гаврини унуци су непосредно пред Први светски рат постали активни чланови радикалне странке. После Великог рата, представљали су варошку економску и политичку елиту.

-Поменућу двојицу који су најзначајнији због свог политичког деловања. Током двадесетих година двадесетог века, најзначајнијији и најмоћнији човек у Великој Кикинди био је Јоца Будишин (1879-1943), посланик у парламенту Краљевине СХС из редова Народне радикалне странке, питао се малтене за све у граду. Други, Стева Будишин је од 1931 до 1935. био посланик у парламенту Краљевине Југославије, па сенатор Дунавске бановине. Стева Будишин је био први који је страдао, одмах након што су партизани ослободили Кикинду. Тада почиње зла судбина породице Будишин. Поред Стеве, стрељани су и његов брат Милош и брат од стрица Ђура. Будишини су се повукли, велики део њихове имовине је национализован. Већина их касније одлази у Нови Сад и Београд, тако да, колико је нама познато, мада постоје опречна мишљења, потомака у Кикинди више нема-наводи историчар Владислав Вујин, кустос музеја.

Родослов Будишина

Кикиндском музеју је поклоњен и родослов породице Будишин који је урадио Иван Будишин,а допунио кустос музеја Владислав Вујин на основу расположивих података са надгробних споменика и умрлица.
Први Будишин из Велике Кикинде био је Јаков (1771-1845).

Одабрани учесници 42. Интернационалног симпозијума у скулптури „Тера”

Jelena Trifunović February 24, 2023

Уметнички савет Центра за ликовну и примењену уметност „Тера” одабрао је шесторо уметника који ће учествовати на овогодишњем Интернационалном симпозијуму скулптуре у теракоти „Тера”. Током јула, у Кикинди ће стварати реномирани уметници из Шпаније, Албаније, Хрватске и Србије.

Ледиа Костандини, академска уметница из Тиране, дипломирала је 2006. на одсеку монументално сликарство на Академији уметности у Тирани. Радила је као професор на ПОЛИС Универзитету за дизајн и архитектуру у Тирани.

Вајар Никола Ненадић из Ријеке у ликовном изразу препознат је по изради скулптура од кованог метала, камена и дрвета за које је и више пута награђиван на разним ликовним манифестацијама широм Европе. Дипломирао на Академији у Венецији. Запослен је као виши асистент на вајарској катедри Академије примењених уметности у Ријеци.

Скулптуре у теракоти ствараће и Шпанац Јорге Беда Морцило Јулиани. Похађао је Школу примењених уметности и уметничких заната у Мадриду, а дипломирао вајарство на Школи примењених уметности и уметничких заната у Сарагоси.

Учесник престижног уметничког симпозијума биће и Саша Панчић, добитник бројних награда. Препознат је као аутор који у раду користи искуства и тековине авангарде и високог модернизма као јасна полазишта за сопствени уметнички експеримент. Дипломирао је сликарство, а магистрирао цртеж на Факултету ликовних уметности у Београду.

Професор емеритус Универзитета уметности у Београду Чедомир Васић је на уметничкој сцени од 1969. године. Као стипендиста Фулбрајтовог програма на Калифорнијском универзитету у Санта Барбари и Лос Анђелесу студирао је видео у класи проф. Мицуруа Катаоке и компјутерску уметност код проф. Џона Витнија. Мултимедијални уметник изузетно богате и живописне каријере за свој рад је добио значајна признања.

На 42. вајарском сазиву учествоваће и Мирољуб Стаменковић, редовни професор на Факултету примењених уметности у Београду. Поред вајарства, примењеног вајарства, медаљерства, бави се конзервацијом и заштитом културних добара. Као конзерватор и дугогодишњи сарадник Народног музеја из Београда рестаурирао је и конзервирао многа дела која припадају највишем рангу културне баштине Србије.

Терин Уметнички савет чине: мр Слободан Којић, магистар вајарства, оснивач и директор Центра за ликовну и примењену уместност „Тера”, Верица Немет, кустоскиња-историчарка уметности, Сава Степанов, самостални ликовни критичар из Новог Сада, др Сања Којић Младенов, музејски саветник Музеја савремене уметности Војводине Нови Сад и Игор Смиљанић, академски вајар, докторанд ликовних уметности и виши стручни сарадник на вајарском одсеку новосадске Академије уметности.

332163530_996661971305263_4265814035561447221_n

„Регистровани” Тијане Јеврић у Галерији „Тера”

Jelena Trifunović February 22, 2023

У Галерији „Тера” синоћ је отворена изложба „Регистровани” мултимедијалне уметнице из Новог Сада Тијане Јеврић. Рад представља звучну еко-мапу Дунава, у форми аудио-визуелне инсталације у простору у којој се корисник, путујући кроз различите локације на обали реке, блиско упознаје са амбијентом и простором. Рад је осмишљен као база података одређених места и тренутака. Поставља се питање – шта ми као људи остављамо иза себе у савременом добу? Да ли су то забележени алгоритми наших кретања, комуникације, активности и осећања? Да ли је то наша задужбина или заоставштина? Који је садржај информација које остају после нас?

-Предавао ми је професор Владан Јолер који се бави дигиталним медијима попут фејсбука и других, и доста смо разговарали о томе како смо сви ми људи, заправо регистровани, сва наша кретања се бележе. Тако је настао мултимедијални рад -наводи уметница.

Уметнички рад Тијане Јеврић (26) базиран је на истраживању све јачег утицаја медијске културе као произвођача друштвене „стварности” и самосвести. Испитује кретање појединца унутар виртуелног простора. Медији којима се користи су сајт-специфик и аудио-визуелне инсталације у простору.

Тијана Јеврић је завршила Нове ликовне медије на Академији уметности у Новом Саду, на којој је на мастер студијама у оквиру истог програма. Презентовала је своје уметничке радове у Србији и иностранству, између осталог у Културном центру Србије у Паризу, Музеју савремене уметности Војводине, Арс Електроника – Аустријском културном, образовном и научном институту у Линцу. Добитница је награде за најбољи уметнички рад из дисциплине Нови медији (2020), Најбоље уметничко решење Инклузивне Галерије (2021).

Учествовала је и била аутор на неколико радионица у земљи и иностранству. Имала је шест пројекција ауторских краткометражних филмова на неколико филмских фестивала и три документарна филма у оквиру фестивала Арс Електроника 2021. године.

Тренутно је графички дизајнер у галерији Бел Арт, Галерије на Штрафти, фестивала савремене уметности Дунавски дијалози. Живи и ради у Новом Саду.

Милана Грбић за Кикиндски портал: Песничка средина ме је подстакла да се окренем поезији

Jelena Trifunović February 21, 2023

„Карма је већа кучка него ја“ наслов је песничког првенца Кикинђанке Милане Грбић, који ће у четвртак од 19 сати бити представљен у Народној библиотеци „Јован Поповић“. Милана је добитница више књижевних признања, међу којима је и награда „Ђура Ђуканов“ за збирку кратких прича „Око нас море“. О новој књизи која је објављена у издању ППМ Енклаве, еминентне београдске издавачке куће специјализиране за савремену српску поезију, говори за Кикиндски портал.

– Откад сам почела да се бавим књижевношћу, проза се налазила у фокусу мог интересовања, како у креативном, тако и у научном смислу. Мислим да се то итекако осети у овој песничкој збирци чији су прозни елементи врло доминантни – из песме у песму појављује се приповедачки глас, смењују се ликови, и догађајност је врло изражена, што су све одлике прозних, а не искључиво песничких жанрова. Ипак, мислим да промена форме може да разбуди писца, да му укаже на нове тематске корпусе којима раније није придавао пажњу, да му помогне да промени перспективу из које је до сада посматрао свет, и понуди му шансу да преиспита сопствене језичке и креативне способности. Мислим да је ово, пре свега, био разлог због којег сам се, након готово читаве деценије писања кратке приче, опробала у поезији.

Милана је на мастер студијама на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета у Београду. Захваљујући природи својих студија, радионицама креативног писања, уредничким пословима, активно је укључена у књижевни живот у нашој земљи и региону.

У разговору за Кикиндски портал, каже да је до пре неколико година, поезија у нашем окружењу била увелико скрајнута у корист прозе, што се данас променило. Од субверзивнијег вида књижевности, поезија је нагло постала омиљена и радо читана, указује.

-Претпостављам да ме је песничка средина у којој се налазим спонтано подстакла да се и сама окренем поезији. Највећи део књиге настао је на радионици поезије коју у Београду води песник и уредник издавачке куће ППМ Енклава. Пре радионице, имала сам тек неколико песама, и нисам ни размишљала о могућности да објавим књигу поезије. Док сам писала, на памети сам имала неколико циљева, од којих бих посебно издвојила три. Идеја је била измирити лирско и епско, а затим топосе који се начелно везују за традицију западноевропске, љубавне поезије започету Петраркиним „Канцонијером” и Дантеовим „Новим животом” пребацити у савремени контекст, и пропустити их кроз пар екселанс женску визуру- указује наша саговорница.

Аутоиронија као главни извор хумора

– Они који су до сада прочитали ову књигу, углавном су истицали њену шаљиву димензију. Tрудила сам се да из песму у песму одржим присуство лирског субјекта који је све време свестан писања, као и чињенице да се до ове и овакве поезије није дошло захваљујући некаквом непоновљивом личном искуству, већ због оптерећења књижевном прошлошћу и (поп)културним наслеђем.Чини ми се да је управо таква аутоиронија главни извор хумора у овој књизи- каже млада књижевница.

Читалачка препорука

На питање коју књигу би препоручила нашим читаоцима, каже да би, поред свих издања ППМ Енклаве и Партизанске књиге, њених сарадника и великих пријатеља, предложила роман из 2012. који је обележио завршетак њене читалачке године.

-Роман „Упражњено место” написала је Џоун Роулинг, али за одрасле. На мојој полици је чекао девет година да буде прочитан – човек с непуних осамнаест година нема капацитет да појми овакав текст. За разлику од других романа Роулингове који су у милионским тиражима продати широм света, и омиљени код најразличитијих читалачких профила, о „Упражњеном месту” се ућутало врло брзо по његовом објављивању. Доживео је само једну екранизацију невелике гледаности, управо због његове контроверзне природе- указује наша саговорница и наставља:

-Радња романа прати неколико месеци у животу главне јунакиње, хероинске зависнице Тери Видон која се бори за старатељство над својом децом и право на лечење. Ауторка причу о породици Видон користи како би раскринкала најразличитије сегменте малограђанског, пуританског друштва, притом као средство користећи неумољиву иронију и сатиру. Овај роман, пре свега, препоручујем због тога што на пријемчив начин указује на табуизиране друштвене аномалије присутне на глобалном нивоу, а не само у провинцији Велике Британије почетком овог века, где је радња романа смештена. Сматрам како се Роулинг овим романом још једном доказала као наследница својих великих предака, Дикенса, Џорџ Елиот, Џејн Остин, или Артура Конана Дојла, упркос својим упитним политичким ставовима- закључује Милана Грбић.