Kultura Arhive | Page 84 of 97

Tri naslova u užem izboru za nagradu „Dušan Vasiljev”

Jelena Trifunović March 23, 2023

Žiri za nagradu „Dušan Vasiljev” u sastavu: Radovan Vlahović, predsednik, dr Zoran Đerić, potpredsednik, i Đorđe Pisarev, član, doneo je odluku o užem izboru naslova za ovo književno priznanje koje Grad Kikinda tradicionalno dodeljuje za najbolju knjigu na srpskom jeziku.

U uži izbor ušle su tri knjige: Goran Petrović, Papir (Laguna), Saša Radojčić, Dečak sa Fanara (Agora) i Selimir Radulović, U carstvu vetrova aramejskih (Laguna).

Na konkurs je pristiglo ukupno 124 naslova objavljenih u 2022. godini. Žiri je prvobitno izabrao 19 naslova za širi izbor, a sada i uži izbor od tri naslova.

Kikindska premijera filma „Besnilo“ – mistični triler o snobizmu i pohlepi

Igor Crnogorac March 21, 2023

Posle prikazivanja u Jugoslovenskoj kinoteci i tadašnjoj „Kombank dvorani“, 2021. godine, kratki igrani film „Besnilo“ imaće svoju kikindsku premijeru u Teatru „Gusani u magli“.

Producent filma je mladi Kikinđanin Đorđe Đurišić koji, sa kolegama sa Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, autorima i akterima filma, čini nezavisnu produkciju pod nazivom „Šuma“.

Besnilo je mračna satirična priča koja prikazuje pohlepu, snobizam i pristrasnu percepciju javnosti o umetnosti, navodi se u najavi.

Zaboravljen od društva, Pustinjak luta zabačenim poljima u potrazi za svojom dušom. Njegovo putovanje karakterišu neobični, bajkoviti prizori i predosećajni osećaj straha.

– Ideja filma je kritika snobizma koji vlada. Glavni junak je zavarao društvo postao javna ličnost, a na kraju dana je samo prevarant – kaže Đorđe.

Film je režirao Petar Tkalec. U glavnim ulogama su Ivan Zarić i Strahinja Lazić. Autor scenarija je Damjan Plamenac, a producenti su Đorđe Đurišić i Ognjen Zaharijev.

Ovaj mistični triler, kako se najavljuje, dostupan je na popularnom američkom servisu za strimovanje „Plex“ i na kanadskoj platformi „Mometo“.

Premijera u Kikindi održaće se u Teatru „Gusani u magli“, u Nemanjinoj 24. Zbog ograničenog broja mesta zakazane su dve projekcije, od 18 i od 20 sati.

Nakon svake projekcije održaće se kratak razgovor sa kreatorima filma, rediteljem i producentom.

Ulazak se ne naplaćuje, ali publika može da ostavi dobrovoljni prilog „Gusanima u magli“, od kojeg polovina ide u humanitarne svrhe.

Rezervacije se primaju na: rezervacije@gusaniumagli.rs i na 0694044101.

Prolećni koncert KUD-a „Mokrin”: Pesmom razgalili dušu i srce

Jelena Trifunović March 20, 2023

U prepunoj sali mokrinskog Doma kulture sinoć je održan prolećni pevački koncert Kulturno-umetničkog društva „Mokrin”. Publika je još jednom imala priliku da se uveri sa koliko posvećenosti, ljubavi i entuzijazma, u KUD-u neguju tradicionalno muzičko nasleđe. Nastupila je dečija pevačka grupa pod upravom Nere Kovačev i ženska pevačka grupa čiji je rukovodilac Vladimir Milovanov, vokalne solistkinje Nataša Nenadić, Jelena Golić, Neda Pavlov i članovi recitatorske sekcije ovog kulturno-umetničkog društva.

Gosti na koncertu bili su Ženska pevačka grupa „Vreteno“ iz Aleksandrova i ŽPG Kulturno umetničkog društva „Novak Radonjić“ iz Mola. Koncert je otvoren zajedničkim nastupom sa domaćinima, izvedbom mokrinske pesme „Proleće dolazi“. Usledile su tradicionalne pesme iz Banata, Like, centralne Srbije, Severne Makedonije…

-Zahvalio bi se gostima što su se odazvali i svojim učešćem uveličali koncert, svim članovima KUD-a „Mokrin” na trudu i angožovanju u radu, našim umetnički rukovodiocima Neri Kovačev i Vladimiru Milovanovu, kao i roditeljima koji su uvek spremi da pomognu. Takođe, Mesnoj zajednici Mokrin i lokalnoj samoupravi jer bez njihove podrške sigurno ne bismo mogli da funkcionišemo u ovom obimu kakav je danas- ističe predsednik KUD-a „Mokrin” Živko Ugrenović.

U mokrinskom kulturno-umetničkom društvu imaju mnoštvo planova za ovu godinu. Trenutno se pripremaju za folklornu radionicu u Mataruškoj Banji. Koriste, kako ističu, svaku priliku da unaprede znanje članova i i umetničkih rukovodilaca. Na ovoj radionici sa njima će raditi istaknuti etnomuzikolozi i koreografi, kao i igrači Nacionalnog ansambla „Kolo”. Steći će i nova saznanja o etnokoreološkim oblastima i običajima našeg naroda.

Novo uživanje publici prirediće idućeg meseca kada će biti održan tradicionalni Uskršnji koncert. Neće izostati ni festivalski nastupi. Krajem jula učestvovaće na 6. Međunarodnom festivalu folklora „Folk nuance“ u Bugarskoj. U planu je i učešće na takmičenju „Zlatni opanak” u Valjevu, za koje nastoje da obezbede sredstva.

– Na nama u Upravnom odboru KUD-a „Mokrin” je da se potrudimo da obezbedimo što bolje uslove za rad, jer su kulturno-umetnička društva jedno od retkih mesta gde se kroz kulturu našeg naroda, deca i mladi uče o porodičnim i tradicionalnim zdravim vrednostima koje, nažalost, sve više iščezavaju- zaključuje Ugrenović.

U širem izboru za književnu nagradu „Dušan Vasiljev” 19 naslova

Jelena Trifunović March 20, 2023

Žiri za nagradu „Dušan Vasiljev” koju Grad Kikinda tradicionalno dodeljuje za najbolju knjigu na srpskom jeziku doneo je odluku o naslovima koji su ušli u širi izbor.

Na konkurs je pristiglo ukupno 124 naslova. Žiri je izabrao 19 naslova za širi izbor dok će 22. marta objaviti i uži izbor od tri naslova, kako bi na kraju proglasio najbolju knjigu objavljenu u 2022. godini.

Tročlani žiri čine: Radovan Vlahović, predsednik, dr Zoran Đerić, potpredsednik, i Đorđe Pisarev, član.

U širi izbor ušli su sledeći naslovi:

Ana Marija Grbić: Mrtvi na dodir (Geopoetika)

Biljana Milovanović Živak: Ti, međutim (KOV)

Bojan Vasić: Vlastelinstva (Treći trg/Srebrno drvo)

Vladimir Kecmanović, Kad đavoli polete (Laguna)

Vladimir Kopicl, Paklena putarina (Laguna)

Vladimir Petrović: Kako postajemo ono što smo postali (Akademska knjiga)

Gojko Božović: Biografije i ožiljci (KOV)

Goran Marković: Doktor D. (Laguna)

Goran Petrović, Ikonostas (Laguna)

Goran Petrović, Papir (Laguna)

Dejan Simonović: Sotona u soliteru (Oksimoron)

Dragica Stojanović: Gluvonema (Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin“)

Mirjana Novaković: Mir i mir (Laguna)

Saša Radojčić: Dečak sa Fanara (Agora)

Selimir Radulović: U carstvu vetrova aramejskih (Laguna)

Slobodan Ristović: Žižljevina (Svesrpski otadžbinski sabor)

Snežana Nikolić: O čemu šumovi prenose različite istine (Agora)

Sunčica Denić, Pisma Tuliju (KOV)

Teodor Lorenčić: U tišinama ljubavi (Službeni glasnik)

Mladim umetnicima koji stvaraju u Kikindi priređena samostalna izložba u prestonici

Igor Crnogorac March 20, 2023

Kulturni centar Beograda organizovao je izložbu fotografija talentovanih umetnika, Sonje Beloš iz Kikinde i Nikole Gajića iz Trebinja koji živi u našem gradu. Izložba u galeriji „Artget“ na Trgu Republike otvorena je u četvrtak.

Naziv postavke je „Dokumentarno kao iluzija“. Fotografije su tematski povezane sa njihovim životom u Trebinju u toku školovanja.

– Izložili smo fotografije iz 2018. i 2019, to su bile završne godine našeg studiranja. Fotografisali smo našu svakodnevicu, ljude kojima smo bili okruženi, a neke su i inscenirane – kaže Sonja.

Izloženo je pedesetak fotografija različitih formata, koje umetnici vide kao objekte, odnosno instalacije.

– Način izlaganja je drukčiji. Nije nam samo bitno šta je u okviru, nego i sam ram posmatramo kao jedan objekat, a serije su postavljene po našoj koncepciji – objašnjava Nikola.

Oboje su zadovoljni jer su na svečanom otvaranju dobili mnogo odličnih ocena posetilaca, kolega i profesora. Po programu Galerije dato im je i „vođenje izložbe“ – razgovor sa umetnicima o radovima, koje će se održati 1. aprila.

Da izlože fotografije u Galeriji „Artget“, Sonju i Nikolu pozvao je urednik Srđan Veljović, umetnički direktor.

– On je želeo da stupi u kontakt sa novim umetnicima. Mislim da su se naši radovi koncepcijski uklopili u njegov projekat, što je i odrednica Galerije „Artget“ – kaže Sonja.

Sa kustosom, Janom Gligorijević i umetničkim direktorom, Srđanom Veljovićem. Fotografija: Tanja Drobnjak © KCB.

„… Načini anticipiranja sopstvene budućnosti su oni kojima inače prihvatamo nepoznato: strepimo ili pokušavamo da ga prigrlimo. Najviše što se postiglo je nesigurni ironijski otklon od konzumerističke budućnosti. Preteća budućnost prelavljuje sadašnjost držeći je plitkog daha…“ napisao je Veljović o radovima Sonje i Nikole.

Ovi umetnici osnovne studije završili su u Trebinju, na Akademiji likovnih umjetnosti – Sonja na katedri za vajarstvo, u klasi Đorđa Arnauta, Nikola na katedri za slikarstvo, fotografiju, crtež i multimedijalnu umjetnost, u klasi Sava Pekovića. Nikola je master zatim završio na istoj akademiji, dok je Sonja ove studije dovršila na FLU u Beogradu.

Žive u Kikindi. U Umetničkoj školi “Gusani u magli” vode likovne radionice.

Iako su oboje, još kao studenti, već mnogo puta izlagali, kažu da su polaskani i srećni i da im je ova izložba dala motivaciju i zamah za nova stvaranja.

Beogradska izložba Beloš – Gajić biće dostupna do 22. aprila.

Vlahoviću nagrada Društva književnika Vojvodine

Igor Crnogorac March 19, 2023

Književniku Radovanu Vlahoviću, osnivaču i direktoru Banatskog kulturnog centra u Novom Miloševu u subotu je uručena nagrada Društva književnika Vojvodine za knjigu godine. Priznanje je dobio za roman „Noćni razgovori sa sestrom“, prvi deo „Triptiha o novozenitistima“. Na svečanosti u Novom Sadu nagradu mu je uručio Jovan Zivlak, predsednik Društva.

„…- ne radi se o ispredanju jedne složene narativne celine, već o skupu kratkih, lirski oblikovanih fragmenata. Individualni intimni dijalog bezimenog pripovedača sa svojom drugom polovinom, sestrom, s kojom se više nalazi u duhovnom, nego u telesnom srodstvu… prožet je i referencama na dela, figure i likove znamenitih svetskih i domaćih književnika (Dostojevskog, Remboa, Trakla, Paunda, Micića, Crnjanskog i dr.)… Njegov gest otklona od budućnosti nastaje iz neprihvatanja ideologije napredovanja k boljem; umesto toga on forsira ciklični povratak ka arhetipskim temama i motivima kao što je onaj ženskog principa oličenog u figuri sestre… Malo je autora na vojvođanskoj književnoj sceni koji umeju tako da „dopričaju“ život na granici između sna i jave“, navodi se, između ostalog, u saopštenju žirija koji su činili Damir Smiljanić, Jelena Marićević Balać i Branislav Živanović.

„Nastojnik“ ponovo obradovao – na jubilarnom izvođenju gosti i osveženje za publiku

Igor Crnogorac March 18, 2023

Predstava „Nastojnik“ Narodnog pozorišta odigrana je u petak 150. put. Pozorišni znalci kažu da ovaj broj, da bi se uporedio sa prestoničkom statistikom, treba pomnožiti sa deset.

Dragan Ostojić, koji je i reditelj predstave, Branislav Knežević i Slavoljub Matić i večeras su veoma inspirisano, za svoju publiku, kako obično kažu, „nastajavali“, i ponovo su bili drukčiji i novi. Čini se da je na prepunoj maloj sceni bilo mnogo gledalaca koji već dobar deo teksta znaju napamet. I u tome se, sasvim sigurno, ogleda dugovečnost ovog komada.

– Večerašnje izvođenje je pokazalo da još uvek imamo svežinu igre i motivaciju da „Nastojnik“ doživi i sledeći jubilej – rekao je Ostojić za „Kikindski portal“.

Ni ovoga puta trojica glumaca nisu izneverili tradiciju da za „okrugla“ izvođenja pripreme iznenađenje. Kao gosti, u predstavi su se pojavili: Branislav Unginović, glumac iz Sente, Kamenko Bertić, glumac i direktor kulskog pozorišta, i glumac Stefan Ostojić. Oni su odigrali likove koji se, inače, samo pominju u tekstu: doktora u „bolnici izvan grada“, irskog šifonjera i Grka što je Škot.

I naravno, ponovo je, jer je jubilej, predstava na kratko zaustavljena da bi glumci počastili publiku – pivom ili sokom, u znak zahvalnosti za vernost i podršku dugu tri i po decenije.

Te 1988. godine, 21. marta, u tada Narodnom amaterskom pozorištu, isti glumci prvi put su publici odigrali nešto drukčije – komad engleskog pisca Harolda Pintera, pomalo komoran, teatarski avangardan i drukčiji.

Pre nego što su osvojili publiku, poverenje im je ukazao tadašnji upravnik, Branislav Šibul, koji je prisustvovao jubilarnom izvođenju.

– To je bila njihova ideja i bilo je normalno da se podrži. Oni su već bili glumci ovog ansambla. Od početka, mislim da je to osnovno, suština je u vrednosti njihove igre, uživali su u tome. Ovo sada je već malo „nakićeno“ jer su dodavali tekst i razvijali ga na svoj način. Publika je to dobro prihvatala upravo zbog njihove igre. I na festivalima su dobro prolazili. U Kragujevcu, na internacionalnom „Joakim festu“, na kojem su dobili nagradu za najbolju mušku ulogu, u žiriju je bio i jedan reditelj Englez, i on je takvu igru nagradio. U vreme kada je nastao „Nastojnik“, ovde su se radile predstave koje su bile značajne na jugoslovenskom nivou i koje su pobeđivale na saveznim festivalima. Bilo je to zlatno doba ovog pozorišta – rekao je Šibul.

Glumci tvrde da je njihova predstava jedina u državi, a verovatno i na širem prostoru, koja je doživela ovoliko godina igranja bez izmena u ansamblu. Na kraju ovog izvođenja seli su među publiku i fotografisali se za uspomenu. Do novog igranja i obostrane radosti susreta na sceni kikindskog pozorišta.

Šandor Petefi – simbol neraskidive veze Srba i Mađara

Igor Crnogorac March 16, 2023

Ove godine obeležavaju se dva veka od rođenja Šandora Petefija, značajne ličnosti mađarske i svetske književnosti i istorije. U Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ u Kikindi o ovom pesniku i revolucionaru priređena je izložba autorki Kristine Ember i Dunje Brkin Trifunović. Svečanost otvaranja održana je večeras, dan posle velikog mađarskog praznika posvećenog revoluciji i ustanku 1848. godine.

– U ustanku je Petefi uspeo da se izbori za slobodu štampe, da Budimpešta, umesto Požuna, bude glavni grad i da zvanični jezik bude mađarski, umesto latinskog – kaže Kristina Ember. – Opredelili smo se da napravimo ovu izložbu zbog neraskidivih veza Mađara i Srba na našim prostorima. Porodica Petefi ima srpske korene, to je porodica Petrović, a prezime je sam Šandor, u vreme asimilacije, preveo na mađarski. Prikupili smo njegove pesme, kritike pisane o njima, i dela poznatih umetnika inspirisanih Petefijem.

Naziv izložbe je „Sloboda i ljubav“, po njegovoj istoimenoj pesmi u kojoj se vidi šta je sve voljan da žrtvuje za slobodu, rekla je Dunja Brkin Trifunović.

– Verujem da mlađi sugrađani ne znaju ko je bio Petefi Šandor i mislim da će ova izložba dati i pogled na dela naših poznatih pesnika na koje je on uticao: Đure Jakšića, Jovana Jovanovića Zmaja i Laze Kostića, koji su bili i njegovi prvi prevodioci. Ovdašnja omladina bila je zainteresovana za Petefijeve pesme i pre nego što su one prevedene.

U ime lokalne samouprave izložbi su prisustvovale članice Gradskog veća, Valentina Mickovski, zadužena za kulturu i obrazovanje i Melita Gombar, zadužena za nacionalne manjine, rodnu ravnopravnost i brigu o porodici.

– Sama činjenica da se, i nakon 200 godina, obeležava rođenje ovog pesnika, govori o njegovoj veličini u svetskoj književnosti. Čast nam je da podržimo ovaj program – rekla je Mickovska.

Muzičko-scenski program izveden je u prepunom holu Biblioteke, u kojem se nalazi i izložbena postavka o Šandoru Petefiju.

„Nastojnik” slavi 35 godina i 150 izvođenja: Besplatan ulaz na rođendansku predstavu

Jelena Trifunović March 16, 2023

Na maloj sceni kikindskog teatra, sutra uveče, Dragan Ostojić, Branislav Knežević i Slavoljub Matić, 150. put odigraće „Nastojnika”, komad rađen po tekstu Harolda Pintera, premijerno izveden 19. marta 1988. godine. Najdugovečenija predstava Narodnog pozorišta Kikinda igra se u istom sastavu od prvog dana.

– To je, ubeđen sam, jedina predstava u ovoj zemlji, i onoj bivšoj, koja se toliko dugo igra i na repertoaru je u istoj postavci, bez izmena, što je čini još posebnijom. Kad je nastala, nismo očekivali da će ovoliko trajati. Bili smo tada trojica mladih glumaca koji su dobili priliku nešto da pokažu. „Nastojnik” je za mene predstava kroz koju smo odrastali, učili se ovom zanatu i nadam se, postajali bolji glumci i bolji ljudi-kaže glumac Branislav Knežević.

Komad nobelovca Harolda Pintera, zahvalno štivo koje korespondira sa vremenom i uz gorak osmeh šalje univerzalne poruke, bez obzira na protok vremena, režirao je Dragan Ostojić. Sva trojica glumaca su, pre više od 20 godina na prvom „Joakim festu” u Kragujevcu ravnopravno podelili prvu nagradu za najbolje muške uloge.

-Ne mogu da opišem koliko se radujemo igranju ove predstave. Kad vidimo da imamo mladu publiku, to navodi na zaključak da je i dan danas aktuelna-ukazuje Slavoljub Matić. -Trebalo je dosta vremena da proniknemo u suštinu onog problema kojim se bavio autor, koji je bio poznat kao laburista, zalagao se za sindikalna i socijalna prava. Tema je i danas vrlo prepoznatljiva. „Nastojnika” smo radili ni iz čega, osim velike želje da se dokažemo kao mladi ljudi kojima bi pozorište moglo da ukaže poverenje, nadam se da smo ga i opravdali. Predložili smo mlađim kolegama, kad jednog dana prestanemo da igramo, da oni nastave, naravno, iz svog ugla- dodaje Matić. „Nastojnik” je bio njegova prva premijera na sceni kikindskog pozorišta.

Ulaz na jubilarnu predstavu biće besplatan za publiku, najavila je direktorica Narodnog pozorišta Milena Živkov.

-Pošto se komad igra na maloj sceni, i ograničen je broj mesta, zamolila bih sve zainteresovane da rezervišu svoja mesta na vreme.

Tradicija da na jubilarnoj izvedbi bude iznenađenja za publiku, neće izostati ni ovoga puta.

Saradnja Istorijskog arhiva i Arhiva Vojvodine u zaštiti dokumenata i obogaćivanju književnog fonda

Igor Crnogorac March 14, 2023

U nameri da najsavremenijim metodama sačuva vredne istorijske izvore, Istorijski arhiv Kikinda dostavio je svojoj matičnoj ustanovi, Arhivu Vojvodine, povelje carice Marije Terezije iz 1774. godine o proglašenju Velike Kikinde za varošicu i o ustanovljenju Velikokikindskog privilegovanog distrikta.

– U Arhivu Vojvodine biće urađeni skeniranje, obrada i izrada kopija ovih dokumenata. Povelje su najveće dragocenosti koje Arhiv čuva. Kopije na pergamentnom papiru biće izrađene povodom 250 godina od ustanovljenja Distrikta. Sredstva za ovaj posao obezbedio je Grad Kikinda – kaže v. d. direktor kikindskog Istorijskog arhiva, Srđan Sivčev.

Vredna donacija iz matične ustanove

Prilikom ove posete, direktor Arhiva Vojvodine, dr Nebojša Kuzmanović, poklonio je Arhivu u Kikindi 200 primeraka najnovijih izdanja te ustanove.

– U pitanju su ekskluzivni naslovi, kapitalna dela iz istoriografije, književnosti, geografije, antropologije, objavljena u proteklih nekoliko godina, koja će značajno obogatiti naš bibliotečki fundus – ocenjuje Sivčev.

Poklanjanje izdanja Arhiva Vojvodine deo je akcije „Vreme darivanja“ kojom su obuhvaćene sve ustanove kulture u Vojvodini. Krajem januara, dr Kuzmanović i narodni poslanik Milenko Jovanov posetili su Narodnu biblioteku u Kikindi. Tada je ovoj ustanovi poklonjeno 300 naslova – izdanja Arhiva Vojvodine i knjiga iz lične biblioteke direktora Kuzmanovića.

Култура