Култура

Čežnja 9

Драган Остојић, редитељ из Кикинде, имао је синоћ у Кули веома успешну премијеру представе „Чежња за супер поврћем“. По тексту америчког писца Мјуреја Шизгала, случајни усусрет полицајке и уметника отвара сложену љубавну причу препуну комичних и трагичних елемената.

– Живимо у времену у којем су људи збуњени, несигурни и несрећни. Представа  говори о стварима које су основне и једноставне: љубав, пожртвовање, истина. Ово је, такође, била прилика да се поново отвори мала сцена у кулском позоришту, где је близак контакт између гледаоца и актера. Волим да радим са ансамблом у Кули јер је ово позориште једна од последњих оаза посвећеног позоришног аматеризма у Србији – рекао је Остојић после премијере.

У дуо-драми играју млади, али искусни глумци кулског позоришта: Вања Боговачки и Слободан Ногавица.

– Иако имамо огромно искуство у овом позоришту и у раду са Драганом, први пут играмo на малој сцени, на којој морамо да учинимо да нам публика верује сваког тренутка – каже Вања. – Дивно је радити са Драганом и са Слободаном, наша сарадња у позоришту траје већ 18 година.

Слободан и Вања заједно су одрастали и сазревали у позоришту. Пуно емоција изазвало је њихово синоћно извођење. На сцени су дисали као једно.

– Драго ми је што сада, као одрасли људи, можемо да радимо зреле ствари – каже Слободан. – Драган нам је поново био креативни извор и стварно смо уживали и у процесу и на премијери. Видим да је уживала и публика. Прича је сложена, емотивна, са обртима, понудили смо им богат програм вечерас, али и теме за размишљање.

Културни центар Кула у склопу којег је и позориште, у протеклих двадесет година је небројено пута режије својих представа поверио Драгану Остојићу. Директор Каменко Бертић каже да је веома задовољан премијером на малој сцени.

– Имамо талентоване глумце и хтели смо публику што више да приближимо њиховом глумачком изразу и емоцији. То најбоље, са глумцем – аматером или професионалцем, може да уради Остојић, јер је рођени глумац. Рад са глумцима је најважнији у позоришту, тај однос публика-глумац, tête à tête, чини суштину театра – каже Бертић. – Дуго сам размишљао о малој сцени и чувао сам овај текст који тешко може да се нађе. Сада сам га дао људима за које сам веровао да ће то урадити како ваља. Било је нормално да режира Остојић јер ради поштено, емотивно и крајње професионално. Мислим да Народно позориште и Кикинда то треба да цене.

Позориште у Кули препознатљиво је по озбиљном и посвећеном раду и веома дугој традицији. Од оснивања, 1945. године, овенчано је небројеним наградама на најзначајнијим фестивалима, државним, али и оним у време велике Југославије.

Ове године, 64. пут, биће домаћини Републичког фестивала аматерских позоришта. пре две године установили су и Фестивал професионалних театара, „Публикум“, на којем је прошле године победила представа Народног позоришта из Кикинде, „Лажа и паралажа“.

– Кулско позориште настојаће да гаји форму мале сцене и многе друге позоришне форме које не раде назови аматери. Позориште или јесте или није, без обзира на то да ли је аматерско, професионално, академско, експериментално – сигуран је Бертић.

После премијере представе “Чежња за супер поврћем” у суботу, већ наредне вечери Омладинска сцена наступа са својом премијером. По мотивима једночинки Музе Павлове, режију потписује Слободан Ногавица.

Захваљујући изузетној преданости, истрајности и талентима које стално регрутује из свог омладинског састава, као и подршци локалне самоуправе која то препознаје, извесно је да позоришнике у овој кући и њихову верну публику очекује још много нових признања и радости играња.

DUSAN-VASILJEV-2023

Жири за награду „Душан Васиљев” у саставу: Радован Влаховић, председник, др Зоран Ђерић, потпредседник, и Ђорђе Писарев, члан, већином гласова донео је одлуку да ово књижевно признање добије песник Селимир Радуловић за књигу „У царству ветрова арамејских” (Лагуна, 2022).

Као и за претходне, и за ову Радуловићеву књигу нам је потребно познавање библијског контекста, препознавање библијских прича, ликова и догађаја из древне историје, наводи се, између осталог, у образложењу жирија.

-На корицама је индикативан текст епископа бачког др Иринеја, који сведочи да је Радуловић међу српским писцима најбољи познавалац монашке и аскетске литературе, а као песник, он је једини који види невидљиво, кроз копрену видљивог (уз духовнике и богослове)…Вођени кроз нову књигу Селимира Радуловића, „У царству ветрова арамејских”, правим путоказима и тумачима, стижемо до краја овог кратког записа радосни, као да смо и сами прошли светогорским стазама, одслушали монашке песме. Ове стихове, „одевене у реч, Очеву”, као да је испевао стари монах, седећи испред своје испосничке колибе, пре него што је нестао, јер је „створен за небо!”- наведено је у образложењу жирија.

Град Кикинда традиционално додељује награду „Душан Васиљев” за најбољу књигу на српском језику у протеклој години. На конкурс је пристигло укупно 124 наслова.

Награда ће лауреату бити уручена у понедељак 27. марта у свечаној сали Градске куће.

О лауреату

Селимир Радуловић (1953, Цетиње) објавио је бројне песничке књиге: Последњи, дани (1986), Сан о празнини (1993), У сјенку улазим, оче (1995), О тајни ризничара свих суза (2005), Снови светог путника (2009), Под кишом суза с Патмоса (2012), О пастиру и камену са седам очију (2015), Сенка осмог еона (2016); књиге изабраних песама: По лицу ноћи (1996,1997), Књига очева (2004), Где Богу се надах (2006), Извештај из земље живих (2009), Светло из очеве колибе (2011) и књиге изабраних и нових песама: С виса сунчаног, страшног (1999), Као мирни и светли весник (2008), Песма с острва сирочади (2010), Дах мале молитве (2017), Дванаест (2018), О дукату са ликом старца (2020), У царству ветрова арамејских (2022).

За свој књижевни рад добио је Новембарску повељу Новог Сада, Искру културе, Печат вароши сремско-карловачке, Кочићево перо, Награду Прољетног сајма у Бањалуци, Награду Теодор Павловић, Вукову награду, Награду Миодраг Ђукић, Награду Симо Матавуљ, Повељу Мораве, Награду Књига године Друштва књижевника Војводине, Награду Ђура Јакшић, Награду Деспотица Ангелина Бранковић, Награду Кондир косовке девојке, Змајеву награду, Награду Лаза Костић, Награду Стеван Пешић, Награду Милан Богдановић, Повељу Удружења књижевника Србије за животно дело и друге награде.

Био је секретар Покрајинског фонда културе (1990-1992), директор Културног центра Новог Сада (1992-1997), председник Друштва књижевника Војводине (1997-2000), главни и одговорни уредник издавачке куће Орфеус (2001-2012), директор Стеријиног позорја (2012-2014). Сада је управник Библиотеке Матице српске. Живи у Новом Саду.

knjiga

Жири за награду „Душан Васиљев” у саставу: Радован Влаховић, председник, др Зоран Ђерић, потпредседник, и Ђорђе Писарев, члан, донео је одлуку о ужем избору наслова за ово књижевно признање које Град Кикинда традиционално додељује за најбољу књигу на српском језику.

У ужи избор ушле су три књиге: Горан Петровић, Папир (Лагуна), Саша Радојчић, Дечак са Фанара (Агора) и Селимир Радуловић, У царству ветрова арамејских (Лагуна).

На конкурс је пристигло укупно 124 наслова објављених у 2022. години. Жири је првобитно изабрао 19 наслова за шири избор, а сада и ужи избор од три наслова.

 

Besnilo poster

После приказивања у Југословенској кинотеци и тадашњој „Комбанк дворани“, 2021. године, кратки играни филм „Беснило“ имаће своју кикиндску премијеру у Театру „Гусани у магли“.

Продуцент филма је млади Кикинђанин Ђорђе Ђуришић који, са колегама са Факултета драмских уметности у Београду, ауторима и актерима филма, чини независну продукцију под називом „Шума“.

Беснило је мрачна сатирична прича која приказује похлепу, снобизам и пристрасну перцепцију јавности о уметности, наводи се у најави.

Заборављен од друштва, Пустињак лута забаченим пољима у потрази за својом душом. Његово путовање карактеришу необични, бајковити призори и предосећајни осећај страха.

– Идеја филма је критика снобизма који влада. Главни јунак је заварао друштво постао јавна личност, а на крају дана је само преварант – каже Ђорђе.

Филм је режирао Петар Ткалец. У главним улогама су Иван Зарић и Страхиња Лазић. Аутор сценарија је Дамјан Пламенац, а продуценти су Ђорђе Ђуришић и Огњен Захаријев.

Овај мистични трилер, како се најављује, доступан је на популарном америчком сервису за стримовање „Plex“ и на канадској платформи „Mometo“.

Премијера у Кикинди одржаће се у Театру „Гусани у магли“, у Немањиној 24. Због ограниченог броја места заказане су две пројекције, од 18 и од 20 сати.

Након сваке пројекције одржаће се кратак разговор са креаторима филма, редитељем и продуцентом.

Улазак се не наплаћује, али публика може да остави добровољни прилог „Гусанима у магли“, од којег половина иде у хуманитарне сврхе.

Резервације се примају на: rezervacije@gusaniumagli.rs и на 0694044101.

куд мокрин3 (3)

У препуној сали мокринског Дома културе синоћ је одржан пролећни певачки концерт Културно-уметничког друштва „Мокрин”. Публика је још једном имала прилику да се увери са колико посвећености, љубави и ентузијазма, у КУД-у негују традиционално музичко наслеђе. Наступила је дечија певачка група под управом Нере Ковачев и женска певачка група чији је руководилац Владимир Милованов, вокалне солисткиње Наташа Ненадић, Јелена Голић, Неда Павлов и чланови рецитаторске секције овог културно-уметничког друштва.

Фото: Сретеновић

Гости на концерту били су Женска певачка група „Вретено“ из Александрова и ЖПГ Културно уметничког друштва „Новак Радоњић“ из Мола. Концерт је отворен заједничким наступом са домаћинима, изведбом мокринске песме „Пролеће долази“. Уследиле су традиционалне песме из Баната, Лике, централне Србије, Северне Македоније…

-Захвалио би се гостима што су се одазвали и својим учешћем увеличали концерт, свим члановима КУД-а „Мокрин” на труду и ангожовању у раду, нашим уметнички руководиоцима Нери Ковачев и Владимиру Милованову, као и родитељима који су увек спреми да помогну. Такође, Месној заједници Мокрин и локалној самоуправи јер без њихове подршке сигурно не бисмо могли да функционишемо у овом обиму какав је данас- истиче председник КУД-а „Мокрин” Живко Угреновић.

Фото: Сретеновић

У мокринском културно-уметничком друштву имају мноштво планова за ову годину. Тренутно се припремају за фолклорну радионицу у Матарушкој Бањи. Користе, како истичу, сваку прилику да унапреде знање чланова и и уметничких руководилаца. На овој радионици са њима ће радити истакнути етномузиколози и кореографи, као и играчи Националног ансамбла „Коло”. Стећи ће и нова сазнања о етнокореолошким областима и обичајима нашег народа.

Ново уживање публици приредиће идућег месеца када ће бити одржан традиционални Ускршњи концерт. Неће изостати ни фестивалски наступи. Крајем јула учествоваће на 6. Међународном фестивалу фолклора „Folk nuance“ у Бугарској. У плану је и учешће на такмичењу „Златни опанак” у Ваљеву, за које настоје да обезбеде средства.

– На нама у Управном одбору КУД-а „Мокрин” је да се потрудимо да обезбедимо што боље услове за рад, јер су културно-уметничка друштва једно од ретких места где се кроз културу нашег народа, деца и млади уче о породичним и традиционалним здравим вредностима које, нажалост, све више ишчезавају- закључује Угреновић.

knjiga

Жири за награду „Душан Васиљев” коју Град Кикинда традиционално додељује за најбољу књигу на српском језику донео је одлуку о насловима који су ушли у шири избор.

На конкурс је пристигло укупно 124 наслова. Жири је изабрао 19 наслова за шири избор док ће 22. марта објавити и ужи избор од три наслова, како би на крају прогласио најбољу књигу објављену у 2022. години.

Трочлани жири чине: Радован Влаховић, председник, др Зоран Ђерић, потпредседник, и Ђорђе Писарев, члан.

У шири избор ушли су следећи наслови:

Ана Марија Грбић: Мртви на додир (Геопоетика)

Биљана Миловановић Живак: Ти, међутим (КОВ)

Бојан Васић: Властелинства (Трећи трг/Сребрно дрво)

Владимир Кецмановић, Кад ђаволи полете (Лагуна)

Владимир Копицл, Паклена путарина (Лагуна)

Владимир Петровић: Како постајемо оно што смо постали (Академска књига)

Гојко Божовић: Биографије и ожиљци (КОВ)

Горан Марковић: Доктор Д. (Лагуна)

Горан Петровић, Иконостас (Лагуна)

Горан Петровић, Папир (Лагуна)

Дејан Симоновић: Сотона у солитеру (Оксиморон)

Драгица Стојановић: Глувонема (Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин“)

Мирјана Новаковић: Мир и мир (Лагуна)

Саша Радојчић: Дечак са Фанара (Агора)

Селимир Радуловић: У царству ветрова арамејских (Лагуна)

Слободан Ристовић: Жижљевина (Свесрпски отаџбински сабор)

Снежана Николић: О чему шумови преносе различите истине (Агора)

Сунчица Денић, Писма Тулију (КОВ)

Теодор Лоренчић: У тишинама љубави (Службени гласник)

Gajić Beloš 3

Културни центар Београда организовао је изложбу фотографија талентованих уметника, Соње Белош из Кикинде и Николе Гајића из Требиња који живи у нашем граду. Изложба у галерији „Артгет“ на Тргу Републике отворена је у четвртак.

Назив поставке је „Документарно као илузија“. Фотографије су тематски повезане са њиховим животом у Требињу у току школовања.

– Изложили смо фотографије из 2018. и 2019, то су биле завршне године нашег студирања. Фотографисали смо нашу свакодневицу, људе којима смо били окружени, а неке су и инсцениране – каже Соња.

Изложено је педесетак фотографија различитих формата, које уметници виде као објекте, односно инсталације.

– Начин излагања је друкчији. Није нам само битно шта је у оквиру, него и сам рам посматрамо као један објекат, а серије су постављене по нашој концепцији – објашњава Никола.

Фотографија: Tanja Drobnjak©KCB

Обоје су задовољни јер су на свечаном отварању добили много одличних оцена посетилаца, колега и професора. По програму Галерије дато им је и „вођење изложбе“ – разговор са уметницима о радовима, које ће се одржати 1. априла.

Да изложе фотографије у Галерији „Артгет“, Соњу и Николу позвао је уредник Срђан Вељовић, уметнички директор.

– Он је желео да ступи у контакт са новим уметницима. Мислим да су се наши радови концепцијски уклопили у његов пројекат, што је и одредница Галерије „Артгет“ – каже Соња.

Са кустосом, Јаном Глигоријевић и уметничким директором, Срђаном Вељовићем. Фотографија: Tanja Drobnjak © KCB.
Са кустосом, Јаном Глигоријевић и уметничким директором, Срђаном Вељовићем. Фотографија: Tanja Drobnjak © KCB.

„… Начини антиципирања сопствене будућности су они којима иначе прихватамо непознато: стрепимо или покушавамо да га пригрлимо. Највише што се постигло је несигурни иронијски отклон од конзумеристичке будућности. Претећа будућност прелављује садашњост држећи је плитког даха…“ написао је Вељовић о радовима Соње и Николе.

Ови уметници основне студије завршили су у Требињу, на Академији ликовних умјетности – Соња на катедри за вајарство, у класи Ђорђа Арнаута, Никола на катедри за сликарство, фотографију, цртеж и мултимедијалну умјетност, у класи Сава Пековића. Никола је мастер затим завршио на истој академији, док је Соња ове студије довршила на ФЛУ у Београду.

Живе у Кикинди. У Уметничкој школи “Гусани у магли” воде ликовне радионице.

Иако су обоје, још као студенти, већ много пута излагали, кажу да су поласкани и срећни и да им је ова изложба дала мотивацију и замах за нова стварања.

Београдска изложба Белош – Гајић биће доступна до 22. априла.

Radovan Vlahovic i Jovan Zivlak

Књижевнику Радовану Влаховићу, оснивачу и директору Банатског културног центра у Новом Милошеву у суботу је уручена награда Друштва књижевника Војводине за књигу године. Признање је добио за роман „Ноћни разговори са сестром“, први део „Триптиха о новозенитистима“. На свечаности у Новом Саду награду му је уручио Јован Зивлак, председник Друштва.

„…- не ради се о испредању једне сложене наративне целине, већ о скупу кратких, лирски обликованих фрагмената. Индивидуални интимни дијалог безименог приповедача са својом другом половином, сестром, с којом се више налази у духовном, него у телесном сродству… прожет је и референцама на дела, фигуре и ликове знаменитих светских и домаћих књижевника (Достојевског, Рембоа, Тракла, Паунда, Мицића, Црњанског и др.)… Његов гест отклона од будућности настаје из неприхватања идеологије напредовања к бољем; уместо тога он форсира циклични повратак ка архетипским темама и мотивима као што је онај женског принципа оличеног у фигури сестре… Мало је аутора на војвођанској књижевној сцени који умеју тако да „допричају“ живот на граници између сна и јаве“, наводи се, између осталог, у саопштењу жирија који су чинили Дамир Смиљанић, Јелена Марићевић Балаћ и Бранислав Живановић.

 

 

P1140028 (Large)

Представа „Настојник“ Народног позоришта одиграна је у петак 150. пут. Позоришни зналци кажу да овај број, да би се упоредио са престоничком статистиком, треба помножити са десет.

Драган Остојић, који је и редитељ представе, Бранислав Кнежевић и Славољуб Матић и вечерас су веома инспирисано, за своју публику, како обично кажу, „настајавали“, и поново су били друкчији и нови. Чини се да је на препуној малој сцени било много гледалаца који већ добар део текста знају напамет. И у томе се, сасвим сигурно, огледа дуговечност овог комада.

– Вечерашње извођење је показало да још увек имамо свежину игре и мотивацију да „Настојник“ доживи и следећи јубилеј – рекао је Остојић за „Кикиндски портал“.

Ни овога пута тројица глумаца нису изневерили традицију да за „округла“ извођења припреме изненађење. Као гости, у представи су се појавили: Бранислав Унгиновић, глумац из Сенте, Каменко Бертић, глумац и директор кулског позоришта, и глумац Стефан Остојић. Они су одиграли ликове који се, иначе, само помињу у тексту: доктора у „болници изван града“, ирског шифоњера и Грка што је Шкот.

И наравно, поново је, јер је јубилеј, представа на кратко заустављена да би глумци почастили публику – пивом или соком, у знак захвалности за верност и подршку дугу три и по деценије.

Те 1988. године, 21. марта, у тада Народном аматерском позоришту, исти глумци први пут су публици одиграли нешто друкчије – комад енглеског писца Харолда Пинтера, помало коморан, театарски авангардан и друкчији.

Пре него што су освојили публику, поверење им је указао тадашњи управник, Бранислав Шибул, који је присуствовао јубиларном извођењу.

– То је била њихова идеја и било је нормално да се подржи. Они су већ били глумци овог ансамбла. Од почетка, мислим да је то основно, суштина је у  вредности њихове игре, уживали су у томе. Ово сада је већ мало „накићено“ јер су додавали текст и развијали га на свој начин. Публика је то добро прихватала управо због њихове игре. И на фестивалима су добро пролазили. У Крагујевцу, на интернационалном „Јоаким фесту“, на којем су добили награду за најбољу мушку улогу, у жирију је био и један редитељ Енглез, и он је такву игру наградио. У време када је настао „Настојник“, овде су се радиле представе које су биле значајне на југословенском нивоу и које су побеђивале на савезним фестивалима. Било је то златно доба овог позоришта – рекао је Шибул.

Глумци тврде да је њихова представа једина у држави, а вероватно и на ширем простору, која је доживела оволико година играња без измена у ансамблу. На крају овог извођења сели су међу публику и фотографисали се за успомену. До новог играња и обостране радости сусрета на сцени кикиндског позоришта.

Petefi 6

Ове године обележавају се два века од рођења Шандора Петефија, значајне личности мађарске и светске књижевности и историје. У Народној библиотеци „Јован Поповић“ у Кикинди о овом песнику и револуционару приређена је изложба ауторки Кристине Ембер и Дуње Бркин Трифуновић. Свечаност отварања одржана је вечерас, дан после великог мађарског празника посвећеног револуцији и устанку 1848. године.

– У устанку је Петефи успео да се избори за слободу штампе, да Будимпешта, уместо Пожуна, буде главни град и да званични језик буде мађарски, уместо латинског – каже Кристина Ембер. – Определили смо се да направимо ову изложбу због нераскидивих веза Мађара и Срба на нашим просторима. Породица Петефи има српске корене, то је породица Петровић, а презиме је сам Шандор, у време асимилације, превео на мађарски. Прикупили смо његове песме, критике писане о њима, и дела познатих уметника инспирисаних Петефијем.

Назив изложбе је „Слобода и љубав“, по његовој истоименој песми у којој се види шта је све вољан да жртвује за слободу, рекла је Дуња Бркин Трифуновић.

– Верујем да млађи суграђани не знају ко је био Петефи Шандор и мислим да ће ова изложба дати и поглед на дела наших познатих песника на које је он утицао: Ђуре Јакшића, Јована Јовановића Змаја и Лазе Костића, који су били и његови први преводиоци. Овдашња омладина била је заинтересована за Петефијеве песме и пре него што су оне преведене.

У име локалне самоуправе изложби су присуствовале чланице Градског већа, Валентина Мицковски, задужена за културу и образовање и Мелита Гомбар, задужена за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици.

– Сама чињеница да се, и након 200 година, обележава рођење овог песника, говори о његовој величини у светској књижевности. Част нам је да подржимо овај програм – рекла је Мицковска.

Музичко-сценски програм изведен је у препуном холу Библиотеке, у којем се налази и изложбена поставка о Шандору Петефију.