Kultura Arhive | Page 83 of 95

Lirska estetika grafičkog izraza novosadske umetnice Jelene Sredanović

Jelena Trifunović March 3, 2023

Ciklus grafika prikazanih na izložbi „Pored vode“ inspirisan je lirskom estetikom prizora iz prirode, kojima je promenljivost oblika način trajanja. Na izložbi su, kao dokument stvaralačkog procesa, prikazane i drvene matrice koje su korištene za otiskivanje grafika. Autorka izložbe je umetnica iz Novog Sada Jelena Sredanović, profesorka na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, za umetničku oblast grafika.

Za tehniku drvoreza, umetnicu je opredelila plemenitost teksture koju drvena matrica ostavlja na papiru, kao i izazov da se u materijalu drveta koji odlikuje tvrdoća i grubost prikaže nešto što je lako i vazdušasto.

– Grafike su nastale u protekle dve godine. Motive sam beležila u prirodi, to su uhvaćeni trenuci koji se više nikada ne mogu ponoviti, prizor već u sledećem trenutku postaje drugačiji. Istraživala sam različite postupke rada na drvenim matricama što me je dovelo do otkrivanja postupka ravne štampe na drvetu koja zahteva eksperimentalan pristup. Ovaj postupak omogućava višebojnost grafičkog otiska, ekspresivnije likovne vrednosti, lakoću poteza i mekše prelaze što grafiku približava slikarskom mediju – kaže umetnica.

Diplomirala je 2005. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde je 2009. i magistrirala. Doktorske studije završila je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Istaknut umetnički rad Jelene Sredanović ovenčan je nizom priznanja, ukazuje kustoskinja Muzeja „Tera“ Verica Nemet.

– Jelena Sredanović je izlagala na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu, počev od Ljubljane, Temišvara i Beča pa do Rima, Bilbaoa, Londona, Pekinga i Njujorka. U polju grafike istakla bih da je dobitnica najvišeg priznanja „Veliki pečat“ koji dodeljuje Grafički kolektiv. Njeni radovi nalaze se u brojnim kolekcijama ne samo nacionalnim, već i međunarodnim. Od pre dve godine njen rad se nalazi u kolekciji Muzeja Albertina u Beču što je velika privilegija za umetnika, kao i zemlju iz koje dolazi- navodi Verica Nemet.

„Pored vode“ je prva samostalna izložba Jelene Sredanović u Kikindi. Posetioci galerije Muzeja „Tera“ mogu je pogledati do 28. marta.

Priča o porodici kroz portrete: „Budišini” u kikindskom Muzeju

Jelena Trifunović February 25, 2023

Mnoštvo emocija i sećanja probudilo je otvaranje izložbe „Budišini”, o jednoj od najpoznatijih kikindskih porodica- kod njihovih potomaka, ali i brojnih sugrađana koji su danas bili u Narodnom muzeju. Priča o ovoj familiji, nekada veoma imućnoj i uticajnoj, a nakon Drugog svetskog rata stavljenoj na stub srama, ispričana je kroz portrete, rodoslov, fotografije i druge porodične uspomene. Četiri portreta, potomci porodice Budišin prošle godine su darovali kikindskom Muzeju, a izložena su i dva grupna portreta, autora mokrinskog umetnika Jovana Dime, iz zbirke Galerije Matice srpske.

-Moja majka Olga rođena Budišin rešila je da slike poklonimo Muzeju kako bi rođaci i potomci mogli da dođu i da ih vide- započinje priču Emil Jović, elektroinženjer iz Novog Sada. Sveža su sećanja kada je kao dete po dva, tri meseca provodio u Kikindi, kod dede po kom je i dobio ime. U tom stanu na gradskom trgu su se i nalazili porodični portreti.

– Deda je stanovao na trgu u stanu koji su kupili od udovice Jovana Pačua. Kada sam prelazio iz Bačke u Banat kao da sam dolazio kući. Ovaj grupni portret pamtim još iz detinjstva, stajao je iznad kreveta. Sećam se da je jednom rođaka komentarisala da se plaši slike jer su „svi tako ozbiljni i strašni”, a ja sam odgovorio: „ne treba da se plašiš, to su naši dedovi, oni nas čuvaju”. Nije bilo lako da poklonimo ove slike, ali mislim da je to bila najracionalnija odluka, Muzej će ih najbolje čuvati- emotivan je Emil Jović.

Na grupnom portretu je Gavra Budišin (1827-1895), prvi značajniji predstavnik porodice, veleposednik, županijski i varoški predstavnik, član crkvenog odbora sa četiri sina: Šandorom (Aleksandrom), Lazom, Đurom i Mitom.

Kikinđani uglavnom nisu voleli Budišine, ali su prema njima imali dozu strahopoštovanja. Nekada su bili ljubomorni na njihovo bogatstvo, a između dva svetska rata prozivali su ih zbog njihovog političkog delovanja i korupcije. Neposredno posle Drugog svetskog rata, nekoliko članova familije, označeni su kao izdajnici i saradnici okupatora.

-Emocije su me savladale, vežu me za Kikindu i porodicu Budišin koju nažalost znam samo po nesreći- priča Radmila Nikolajević Bogosavljev čija je majka Sofija ćerka Miloša i Darinke Budišin. Posle završene gimnazije u Kikindi, završila je studije prava u Beogradu gde i danas živi. -Moj deda Miloš i njegov rođeni brat Steva Budišin su streljani kao veleposednici i nažalost, neprijatelji države. Mi imamo njihovu rehabilitaciju. Njihov greh je bio samo to što su bili veleposednici i što su živeli od te svoje zemlje. Žao mi je što ovo nije ranije upriličeno, bilo je mnogo potomaka živo. Moj brat od tetke, advokat Duško Budišin umro je pre pet godina. Moja porodica Budišin prošla je najgore moguće stvari- kaže Radmila Nikolajević Bogosavljev kojoj je Gavra Budišin čukundeda.

Po majčinoj lozi iz porodice Budišin je i Ivan Nožinić, inače urednik informativnog programa Radio Novog Sada.

-Miloš Budišin je moj predak, streljan je od strane komunističke vlasti. Dančika Budišin, moj deda ubijen je posle Sremskog fronta kod Podravske Slatine, po naređenju Koste Nađa, kao i nekoliko oficira kraljeve vojske. Posle rata nam je kompletna imovina oduzeta i moj deo familije, zbog neprijatnosti koje je doživljavao u Kikindi, preselio se u Sremske Karlovce i Novi Sad. Oduzete su hiljade i hiljade jutara zemlje, nekretnine među kojima su i kuće u ulici Generala Drapšina – kaže Nožinić.

Budišini su Lužički Srbi

-Budišini su iz mesta Budišin, na granici Nemačke i Češke. Došli su kao trgovci krupnom stokom u Banat. Tu su se doselili i zadržali pravoslavlje, a poreklom su Lužički Srbi- navodi Ivan Nožinić pokazujući grb pomenutog mesta.

Zla sudbina

Gavru Budišina i njegove sinove javno su prozivali da „nisu bili dobri Srbi” jer su na izborima nekoliko puta podržali „vladinog” kandidata za poslanika u ugarskom saboru. Međutim, Gavrini unuci su neposredno pred Prvi svetski rat postali aktivni članovi radikalne stranke. Posle Velikog rata, predstavljali su varošku ekonomsku i političku elitu.

-Pomenuću dvojicu koji su najznačajniji zbog svog političkog delovanja. Tokom dvadesetih godina dvadesetog veka, najznačajnijiji i najmoćniji čovek u Velikoj Kikindi bio je Joca Budišin (1879-1943), poslanik u parlamentu Kraljevine SHS iz redova Narodne radikalne stranke, pitao se maltene za sve u gradu. Drugi, Steva Budišin je od 1931 do 1935. bio poslanik u parlamentu Kraljevine Jugoslavije, pa senator Dunavske banovine. Steva Budišin je bio prvi koji je stradao, odmah nakon što su partizani oslobodili Kikindu. Tada počinje zla sudbina porodice Budišin. Pored Steve, streljani su i njegov brat Miloš i brat od strica Đura. Budišini su se povukli, veliki deo njihove imovine je nacionalizovan. Većina ih kasnije odlazi u Novi Sad i Beograd, tako da, koliko je nama poznato, mada postoje oprečna mišljenja, potomaka u Kikindi više nema-navodi istoričar Vladislav Vujin, kustos muzeja.

Rodoslov Budišina

Kikindskom muzeju je poklonjen i rodoslov porodice Budišin koji je uradio Ivan Budišin,a dopunio kustos muzeja Vladislav Vujin na osnovu raspoloživih podataka sa nadgrobnih spomenika i umrlica.
Prvi Budišin iz Velike Kikinde bio je Jakov (1771-1845).

Odabrani učesnici 42. Internacionalnog simpozijuma u skulpturi „Tera”

Jelena Trifunović February 24, 2023

Umetnički savet Centra za likovnu i primenjenu umetnost „Tera” odabrao je šestoro umetnika koji će učestvovati na ovogodišnjem Internacionalnom simpozijumu skulpture u terakoti „Tera”. Tokom jula, u Kikindi će stvarati renomirani umetnici iz Španije, Albanije, Hrvatske i Srbije.

Ledia Kostandini, akademska umetnica iz Tirane, diplomirala je 2006. na odseku monumentalno slikarstvo na Akademiji umetnosti u Tirani. Radila je kao profesor na POLIS Univerzitetu za dizajn i arhitekturu u Tirani.

Vajar Nikola Nenadić iz Rijeke u likovnom izrazu prepoznat je po izradi skulptura od kovanog metala, kamena i drveta za koje je i više puta nagrađivan na raznim likovnim manifestacijama širom Evrope. Diplomirao na Akademiji u Veneciji. Zaposlen je kao viši asistent na vajarskoj katedri Akademije primenjenih umetnosti u Rijeci.

Skulpture u terakoti stvaraće i Španac Jorge Beda Morcilo Juliani. Pohađao je Školu primenjenih umetnosti i umetničkih zanata u Madridu, a diplomirao vajarstvo na Školi primenjenih umetnosti i umetničkih zanata u Saragosi.

Učesnik prestižnog umetničkog simpozijuma biće i Saša Pančić, dobitnik brojnih nagrada. Prepoznat je kao autor koji u radu koristi iskustva i tekovine avangarde i visokog modernizma kao jasna polazišta za sopstveni umetnički eksperiment. Diplomirao je slikarstvo, a magistrirao crtež na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.

Profesor emeritus Univerziteta umetnosti u Beogradu Čedomir Vasić je na umetničkoj sceni od 1969. godine. Kao stipendista Fulbrajtovog programa na Kalifornijskom univerzitetu u Santa Barbari i Los Anđelesu studirao je video u klasi prof. Micurua Kataoke i kompjutersku umetnost kod prof. Džona Vitnija. Multimedijalni umetnik izuzetno bogate i živopisne karijere za svoj rad je dobio značajna priznanja.

Na 42. vajarskom sazivu učestvovaće i Miroljub Stamenković, redovni profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Pored vajarstva, primenjenog vajarstva, medaljerstva, bavi se konzervacijom i zaštitom kulturnih dobara. Kao konzervator i dugogodišnji saradnik Narodnog muzeja iz Beograda restaurirao je i konzervirao mnoga dela koja pripadaju najvišem rangu kulturne baštine Srbije.

Terin Umetnički savet čine: mr Slobodan Kojić, magistar vajarstva, osnivač i direktor Centra za likovnu i primenjenu umestnost „Tera”, Verica Nemet, kustoskinja-istoričarka umetnosti, Sava Stepanov, samostalni likovni kritičar iz Novog Sada, dr Sanja Kojić Mladenov, muzejski savetnik Muzeja savremene umetnosti Vojvodine Novi Sad i Igor Smiljanić, akademski vajar, doktorand likovnih umetnosti i viši stručni saradnik na vajarskom odseku novosadske Akademije umetnosti.

332163530_996661971305263_4265814035561447221_n

„Registrovani” Tijane Jevrić u Galeriji „Tera”

Jelena Trifunović February 22, 2023

U Galeriji „Tera” sinoć je otvorena izložba „Registrovani” multimedijalne umetnice iz Novog Sada Tijane Jevrić. Rad predstavlja zvučnu eko-mapu Dunava, u formi audio-vizuelne instalacije u prostoru u kojoj se korisnik, putujući kroz različite lokacije na obali reke, blisko upoznaje sa ambijentom i prostorom. Rad je osmišljen kao baza podataka određenih mesta i trenutaka. Postavlja se pitanje – šta mi kao ljudi ostavljamo iza sebe u savremenom dobu? Da li su to zabeleženi algoritmi naših kretanja, komunikacije, aktivnosti i osećanja? Da li je to naša zadužbina ili zaostavština? Koji je sadržaj informacija koje ostaju posle nas?

-Predavao mi je profesor Vladan Joler koji se bavi digitalnim medijima poput fejsbuka i drugih, i dosta smo razgovarali o tome kako smo svi mi ljudi, zapravo registrovani, sva naša kretanja se beleže. Tako je nastao multimedijalni rad -navodi umetnica.

Umetnički rad Tijane Jevrić (26) baziran je na istraživanju sve jačeg uticaja medijske kulture kao proizvođača društvene „stvarnosti” i samosvesti. Ispituje kretanje pojedinca unutar virtuelnog prostora. Mediji kojima se koristi su sajt-specifik i audio-vizuelne instalacije u prostoru.

Tijana Jevrić je završila Nove likovne medije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na kojoj je na master studijama u okviru istog programa. Prezentovala je svoje umetničke radove u Srbiji i inostranstvu, između ostalog u Kulturnom centru Srbije u Parizu, Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, Ars Elektronika – Austrijskom kulturnom, obrazovnom i naučnom institutu u Lincu. Dobitnica je nagrade za najbolji umetnički rad iz discipline Novi mediji (2020), Najbolje umetničko rešenje Inkluzivne Galerije (2021).

Učestvovala je i bila autor na nekoliko radionica u zemlji i inostranstvu. Imala je šest projekcija autorskih kratkometražnih filmova na nekoliko filmskih festivala i tri dokumentarna filma u okviru festivala Ars Elektronika 2021. godine.

Trenutno je grafički dizajner u galeriji Bel Art, Galerije na Štrafti, festivala savremene umetnosti Dunavski dijalozi. Živi i radi u Novom Sadu.

Milana Grbić za Kikindski portal: Pesnička sredina me je podstakla da se okrenem poeziji

Jelena Trifunović February 21, 2023

„Karma je veća kučka nego ja“ naslov je pesničkog prvenca Kikinđanke Milane Grbić, koji će u četvrtak od 19 sati biti predstavljen u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“. Milana je dobitnica više književnih priznanja, među kojima je i nagrada „Đura Đukanov“ za zbirku kratkih priča „Oko nas more“. O novoj knjizi koja je objavljena u izdanju PPM Enklave, eminentne beogradske izdavačke kuće specijalizirane za savremenu srpsku poeziju, govori za Kikindski portal.

– Otkad sam počela da se bavim književnošću, proza se nalazila u fokusu mog interesovanja, kako u kreativnom, tako i u naučnom smislu. Mislim da se to itekako oseti u ovoj pesničkoj zbirci čiji su prozni elementi vrlo dominantni – iz pesme u pesmu pojavljuje se pripovedački glas, smenjuju se likovi, i događajnost je vrlo izražena, što su sve odlike proznih, a ne isključivo pesničkih žanrova. Ipak, mislim da promena forme može da razbudi pisca, da mu ukaže na nove tematske korpuse kojima ranije nije pridavao pažnju, da mu pomogne da promeni perspektivu iz koje je do sada posmatrao svet, i ponudi mu šansu da preispita sopstvene jezičke i kreativne sposobnosti. Mislim da je ovo, pre svega, bio razlog zbog kojeg sam se, nakon gotovo čitave decenije pisanja kratke priče, oprobala u poeziji.

Milana je na master studijama na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu. Zahvaljujući prirodi svojih studija, radionicama kreativnog pisanja, uredničkim poslovima, aktivno je uključena u književni život u našoj zemlji i regionu.

U razgovoru za Kikindski portal, kaže da je do pre nekoliko godina, poezija u našem okruženju bila uveliko skrajnuta u korist proze, što se danas promenilo. Od subverzivnijeg vida književnosti, poezija je naglo postala omiljena i rado čitana, ukazuje.

-Pretpostavljam da me je pesnička sredina u kojoj se nalazim spontano podstakla da se i sama okrenem poeziji. Najveći deo knjige nastao je na radionici poezije koju u Beogradu vodi pesnik i urednik izdavačke kuće PPM Enklava. Pre radionice, imala sam tek nekoliko pesama, i nisam ni razmišljala o mogućnosti da objavim knjigu poezije. Dok sam pisala, na pameti sam imala nekoliko ciljeva, od kojih bih posebno izdvojila tri. Ideja je bila izmiriti lirsko i epsko, a zatim topose koji se načelno vezuju za tradiciju zapadnoevropske, ljubavne poezije započetu Petrarkinim „Kanconijerom” i Danteovim „Novim životom” prebaciti u savremeni kontekst, i propustiti ih kroz par ekselans žensku vizuru- ukazuje naša sagovornica.

Autoironija kao glavni izvor humora

– Oni koji su do sada pročitali ovu knjigu, uglavnom su isticali njenu šaljivu dimenziju. Trudila sam se da iz pesmu u pesmu održim prisustvo lirskog subjekta koji je sve vreme svestan pisanja, kao i činjenice da se do ove i ovakve poezije nije došlo zahvaljujući nekakvom neponovljivom ličnom iskustvu, već zbog opterećenja književnom prošlošću i (pop)kulturnim nasleđem.Čini mi se da je upravo takva autoironija glavni izvor humora u ovoj knjizi- kaže mlada književnica.

Čitalačka preporuka

Na pitanje koju knjigu bi preporučila našim čitaocima, kaže da bi, pored svih izdanja PPM Enklave i Partizanske knjige, njenih saradnika i velikih prijatelja, predložila roman iz 2012. koji je obeležio završetak njene čitalačke godine.

-Roman „Upražnjeno mesto” napisala je Džoun Rouling, ali za odrasle. Na mojoj polici je čekao devet godina da bude pročitan – čovek s nepunih osamnaest godina nema kapacitet da pojmi ovakav tekst. Za razliku od drugih romana Roulingove koji su u milionskim tiražima prodati širom sveta, i omiljeni kod najrazličitijih čitalačkih profila, o „Upražnjenom mestu” se ućutalo vrlo brzo po njegovom objavljivanju. Doživeo je samo jednu ekranizaciju nevelike gledanosti, upravo zbog njegove kontroverzne prirode- ukazuje naša sagovornica i nastavlja:

-Radnja romana prati nekoliko meseci u životu glavne junakinje, heroinske zavisnice Teri Vidon koja se bori za starateljstvo nad svojom decom i pravo na lečenje. Autorka priču o porodici Vidon koristi kako bi raskrinkala najrazličitije segmente malograđanskog, puritanskog društva, pritom kao sredstvo koristeći neumoljivu ironiju i satiru. Ovaj roman, pre svega, preporučujem zbog toga što na prijemčiv način ukazuje na tabuizirane društvene anomalije prisutne na globalnom nivou, a ne samo u provinciji Velike Britanije početkom ovog veka, gde je radnja romana smeštena. Smatram kako se Rouling ovim romanom još jednom dokazala kao naslednica svojih velikih predaka, Dikensa, Džordž Eliot, Džejn Ostin, ili Artura Konana Dojla, uprkos svojim upitnim političkim stavovima- zaključuje Milana Grbić.

Pozorišni repertoar za mart: dva jubileja „Nastojnika“

Igor Crnogorac February 20, 2023

U Narodnom pozorištu sledećeg meseca najdugovečnija predstava „Nastojnik“ biće odigrana 150. put i obeležiće 35 godina od premijernog izvođenja.

U ovom komadu Harolda Pintera, od premijere, 1988. godine, igra ista glumačka postava: Branislav Knežević, Slavoljub Matić i Dragan Ostojić, koji je i režirao predstavu.

Predstava je višestruko nagrađivana. Između ostalog, pobednik je Festivala malih eksperimentalnih scena u Pančevu, a na Međunarodnom festivalu “Joakim fest” u Kragujevcu, najviše nagrade dobila su sva tri glumca.

Kao i prilikom prethodnih jubileja, slavljeničko izvođenje imaće gostujuće glumce. „Nastojnik“ je na repertoaru u petak, 17. marta.

Komedija „Ordinacija“, u režiji Nenada Gvozdenovića, biće odigrana u prvom terminu narednog meseca, 3. marta.

Komad na maloj sceni, „Siroti mali hrčki“ na repertoaru je u utorak, 7. marta. U predstavi igraju: Branislav Knežević, Dragan Ostojić, Branislav Čubrilo Rus, Mihailo Laptošević i Nikola Joksimović.

U petak, 10. marta, igraće se „Smrt čoveka na Balkanu“. Ova drama nagrađena je na Danima komedije u Jagodini kao najbolji savremeni domaći komediografski tekst.

Predstava „Kovači“ zakazana je za utorak, 21. mart. Igraju: Branislav Knežević, Mihailo Laptošević i Sanja Mikitišin. Na prvom Međunarodnom teatar-festu “Živi fest” u Živinicama „Kovači“ su dobili Nagradu publike.

Sledeći termin za večernje izvođenje biće 28. mart, kada će se igrati najnovija predstava kikindskog Pozorišta, nostalgična komedija „Ljubavno pismo“.

Za 31. mart zakazan je vodvilj „Pidžama za šestoro“.

Pozorište na gostovanjima

Predstava „Kovači“ gostovaće 24. i 25. marta u Kraljevu i u Kragujevcu.

Do kraja februara

U utorak, 21, na repertoaru je „Pidžama za šestoro“. „Ljubavno pismo“ igraće se u petak, 24. februara.

Sve predstave u Narodnom pozorištu počinju u 20 sati.

(VIDEO) Sretenjski koncert „Gusala“

Igor Crnogorac February 15, 2023

Na Sretenje – Dan državnosti, članovi ADZNM „Gusle“ sugrađanima su poklonili tradicionalni koncert u Narodnom pozorištu. U ime lokalne samouprave prisustvovale su mu zamenica gradonačelnika, Dijana Jakšić-Kiurski, i članice Gradskog veća, Valentina Mickovski i Melita Gombar.

– Svim sugrađanima čestitam Dan državnosti koji odražava jedinstvo naroda u dvema bitnim stvarima – u težnji za negovanjem najsvetlije tradicije, borbe za oslobođenje i stvaranje nezavisne otadžbine, i u negovanju demokratskog duha. Čestitam krsnu slavu „Guslama“ koje su, za 147 godina, koliko traju, pokazale da, s puno ljubavi i predanosti, čuvaju tradiciju, to važno nematerijalno kulturno nasleđe sa ovih prostora. Takođe pokazuju koliko vole svoj grad i svoju državu i u čast ovog praznika, da bi ukazali na njegov značaj, publici poklanjaju koncert. Ovo je i poruka mladim naraštajima da treba da poznaju svoju istoriju i da znaju šta su naše tekovine – rekla je Dijana Jakšić Kiurski.

Na koncertu su nastupile sve sekcije Društva: izvođački ansambl, orkestar, Hor „Kornelije Stanković“ i rok-bend „Gusala“. Poseban nastup imao je gost sa Zapadnog univerziteta iz Temišvara, Lavinius Nikolajevič.

(VIDEO) Orkestar Aleksandra Dujina, praznični koncert u Kikindi – umetnost i emocija

Igor Crnogorac February 14, 2023

Izuzetan, umetnički otklon od briga i realnosti ponuđen je večeras Kikinđanima na koncertu orkestra Aleksandra Dujina u Narodnom pozorištu. Povodom Svetog Trifuna i Svetog Valentina, koncert pod nazivom „Čarolija“ organizovala je Turistička organizacija Grada.

Aleksandar Dujin, džez pijanista i kompozitor, poznat i kao dugogodišnji saradnik Đorđa Balaševića, poznat je kikindskoj publici sa mnogobrojnih gostovanja u našem gradu. Ovoga puta je, kaže, za Kikinđane pripremio najbolje od onoga što je prethodnih godina stvarao sa vokalnim solistkinjama, Nevenom Reljin i Vanjom Manić Matić.

– Imam dovoljno godina da znam šta znači biti stvarno zaljubljen i pokušaću da prenesem publici energiju lepog i vanvremenskog. Nadam se da ćemo i večeras uživati – rekao je Dujin.

Na repertoaru su, pored Dujinovih autorskih kompozicija, bile i odabrana filmska, španska i francuska muzika, različitih pravaca i žanrova. Uz izuzetne umetnike i profesionalce, pod svetlošću plavih zvezda sa scene, večeras je u Pozorištu bilo mesta samo za dobre emocije.

Revitalizacija dela Jovana Popovića

Igor Crnogorac February 9, 2023

Knjiga „Sabrane priče“ književnika i revolucionara, Kikinđanina Jovana Popovića, predstavljena je u Narodnoj biblioteci koja nosi njegovo ime. „Sabrane priče“ je objavila „Partizanska knjiga“ u ediciji „Stari majstori“, u kojoj su objavljena i sabrana dela Dušana Vasiljeva i Đure Đukanova. Knjiga sadrži tri prozne zbirke: „Reda mora da bude“ iz 1932, „Lica u prolazu“ iz 1941. i „Istinite legende“ iz 1944. godine. Pogovor je pisao izdavač, književnik dr Srđan Srdić, koji je i predstavio knjigu kikindskoj publici.

– Tekstovi Jovana Popovića su u čitankama za srednje škole, ali nije bilo knjige, posebno ne sabranih dela. Shvatili smo da ga nema 40 godina, ni kao književnika, ni kao istorijske ličnosti. Nikada nije bilo organizovanih napora da njegova zaostavština bude sabrana. Preživljavalo je samo ono čega je bilo u školskoj lektiri. Od nečega smo morali da počnemo i najjednostavnije je bilo doći do njegovih priča.

Treća knjiga, „Istinite legende“, posvećena je ljudima koji su bile istorijske ličnosti i od kojih je napravljen mit, ali će ljudi u njoj i prepoznati priče „Pinki je video Tita“ i „Brile“, rekao je Srdić. Priče o životu Popovića u Kikindi, do 1930-e, kada je imao 25 godina, nalaze se u prvoj i drugoj knjizi.

– Ove knjige su izraz njegovog ekspresionizma i čak podsećaju na Dušana Vasiljeva. Iz priča može dosta da se nauči, ne samo o književnosti tog vremena, već i o životu ljudi ovde. To je dosta kompleksan i neveseo prikaz života u Kikindi između Prvog i Drugog svetskog rata, sa svim političkim, staleškim i ostalim raslojavanjima koja su bila prisutna u lokalnom životu i mi neki jasniji trag o tome nemamo, ni u prozi Dušana Vasiljeva koja je preživela, ni u dramama.

Očekivanja izdavača su da će „Sabrane priče“ izazvati novo interesovanje za delo ovog književnika. U „Partizanskoj knjizi“ nameravaju da objave i njegove sabrane pesme.

– Za svoj jedini izbor poezije, objavljen 1951. godine, Jovan Popović sam je napisao pogovor u kojem kaže da čak nije ni u posedu određenih tekstova koje je objavljivao u toku rata, toga nema. I mi sada, sakupljajući materijal za tu knjigu sabranih pesama imamo problem. On nije imao direktne naslednike, a od 1930. godine živeo je u Beogradu.

Srdić ističe da je ovaj književnik bio ličnost od nepojmljivog uticaja: bio je šef delegacije Jugoslavije na osnivanju UNESCO-a u Njujorku, jedini je Kikinđanin koji je sahranjen u Aleji velikana, njegov kovčeg nosio je Ivo Andrić.

Knjiga „Sabrane priče“ već je u knjižarama. Njeno objavljivanje finansijski su podržali Grad Kikinda i Ministarstvo kulture Republike Srbije.

Gotovo vršnjaci, Popović i Vasiljev, nikada se nisu sreli

Jovan Popović i Dušan Vasiljev, iako obojica rođeni u Kikindi, Popović 1905-e, a Vasiljev pet godina ranije, nikada se nisu sreli jer su pripadali potpuno suprotnim socijalnim staležima – ispričao je Srdić. – Jovan Popović je poticao iz ugledne građanske porodice, Dušan Vasiljev je bio puka sirotinja. Kasnije će se sretati brat Dušana Vasiljeva i Jovan Popović, ali dvojica književnika se nisu nikada videli, niti postoji informacija da je Popović bilo šta znao o Dušanu Vasiljevu.

(VIDEO) „Melizmi” imaju naslednice anđeoskih glasova

Igor Crnogorac February 9, 2023

U okruženju dostupnog, lakog i prijemčivog u muzici, pa i umetnosti, pravo je osveženje i velika vrednost kada neko potraži dublje značenje, a uz to ima i volju i energiju da nasleđe predstavi, unapredi i preda novim generacijama. Upravo to je misija članica Ženske pevačke grupe „Melizmi“.

– Od zaborava čuvamo banatske i pesme svih naroda, koliko god ih ima u našoj Kikindi i okolini. Trudimo se da pevamo na što više jezika, da se, na taj način, približimo drugim kulturama. To nam je veoma važno jer naša deca rastu zajedno. Pevamo na 11 jezika i ponosni smo na to. Ovo je naš hobi, mi predstavljamo publici ono što je nama dato, a to je da sačuvamo običaje – kaže Biljana Mandić, osnivačica „Melizmi“ i mentorka mlađoj pevačkoh grupi.

Ova amaterska pevačka grupa već 17 godina opstaje zahvaljujući čistom entuzijazmu. Okupljaju se u prostorijama Kulturnog centra Kikinda, a od pre tri godine imaju i podmladak.

– Svoju decu smo uspavljivale starim pesmama, dovodile smo ih na probe, pevala su uz nas i tako je, postepeno, nastala mlađa grupa, “Melizmići” – kaže Biljana. – Devojčice i dečaci su uzrasta od osam do 13 godina. Već su imali solistički nastup na Kikindskom letu i snimili dva video-spota – „Ivandan“ i „Oče naš“.

Članice pevačke grupe trude se da, na svojim nastupima, predstave i običaje iz svog kraja. Tako je nastalo muzičko-scensko delo „Majka kao bajka“ autorke etnomuzikologa, Gordane Roganović, koje predstavlja život žene i njenu tradicionalnu ulogu u društvu, sve zasnovano na starim običajima iz Banata i drugih delova Srbije.

„Melizmi“ imaju i Sekciju za očuvanje banatskih nošnji, recepata i običaja. Mnogo nastupaju i raduju se svakom susretu sa publikom, a trud je često i nagrađen.

Najnovija priznanja dobile su na Susretu KUD-ova u Vrnjačkoj Banji i na Saboru izvornog narodnog stvaralaštva na Oplencu. Sada se spremaju za nastupe u Beogradu i u novosadskoj Sinagogi.

U traganju za izvornim, za suštinom tradicije i njenim opstankom, ove predane žene neće posustati jer je njihova potreba za smislom veća od svega novokomponovanog. Dok se materijalno umnožava, ali i obezvređuje, „Melizmice“ i “Melizmići” čuvaju duh i zajedništvo. Zahvalni smo im na tome.

Култура