August 15, 2026

Култура

Tolinger 2

Program o Robertu Tolingeru i umetničkoj muzici u Kikindi

Igor Crnogorac April 28, 2023

Program „Muzikom kroz grad“ danas je organizovao Centar za stručno usavršavanje u saradnji sa Narodnim muzejom i beogradskim Centrom za promociju nauke.

U interaktivnoj radionici, na nekoliko lokacija na Gradskom trgu, najmlađi su učili o životu i radu češkog kompozitora i horovođe Roberta Tolingera koji je u Kikindi živeo deset godina, u svom najplodnijem periodu.

– Na šest punktova na trgu sugrađani su mogli da se upoznaju sa Tolingerovim životom i delom, kao i da saznaju gde se nekada koncertriralo i sviralo u Kikindi, kako se zvao prvi muzički časopis, kako je živeo naš grad. U sali Muzeja kompozicije Roberta Tolingera svirala je profesorica klavira Eva Francuski Aranjoš – kaže Gordana Trnić Iličić, koordinatorka Naučnog kluba CSU.

Nikolina Suvajdžić, nastavnica muzičke kulture u OŠ „Sveti Sava“, pridružila se programu sa svojim učenicima.

– Deci je veoma zanimljivo. Tolinger je veoma važan za muziku i umetnost i  želela sam da đaci nešto više saznaju o njemu jer ga nema u programu – kaže Suvajdžićeva. – Trudim se da im približim muzičku umetnost, da ih motivišem da dolaze na koncerte jer smatram da je to veoma važno, bez obzira na to da li će im ova oblast biti i profesionalno opredeljenje.

Robert Tolinger završio je violončelo na Praškom konzervatorijumu. Prihvativši poziv Pevačkog društva „Gusle“, 1880. godine se doselio u Veliku Kikindu. Deset godina boravka u našem gradu nazivaju se Tolingerovo doba.

„Gusle“ su tada dostigle najviši nivo horskog pevanja, a sam Tolinger je ovde komponovao najbolje kompozicije. Kao vrstan violončelista, često je nastupao i stekao izuzetno uvažavanje i poštovanje. Bio je pokretač i idejni tvorac muzičkog časopisa „Gudalo“.

Za vreme boravka u Kikindi napisao je više od 20 pesama za muški, ženski i mešoviti hor, oko 135 pesama za decu, jednu liturgiju, više solo pesama, duhovnih, klavirskih i kompozicija za druge instrumente. Komponovao je operetu „Veseli mornari“, jednu simfoniju, kantate „Ciganin“ i „Kosovka“ koja se smatra njegovim najboljim delom.

Arhiv izložba 1

Otvorena izložba u Istorijskom arhivu – „Jesteslovije“, najstarije književno delo u Kikindi

Igor Crnogorac April 28, 2023

„Stara i retka knjiga u biblioteci Istorijskog arhiva“ naziv je večeras otvorene izložbe u ovoj ustanovi. Od 4.700 knjiga u biblioteci Arhiva izložene su 42 najstarije i najzanimljivije, kaže v. d. direktor Arhiva, Srđan Sivčev.

– Ovo su najvrednije stare knjige koje čuvamo. Najstarije je delo iz 1811. godine, „Jesteslovije“ („Prirodopis“) arhimandrita Pavla Kengelca, jednog od prvih bogoslova u srpskom narodu. To je i prvo delo iz biologije, uopšte iz prirodnih nauka i mi smo uradili i njegov reprint sa prevodom na srpski. Izloženo je još jedno njegovo delo, „Vsemirago svjatislovja“ („Povesnica svetskih događaja“).  Imamo i dela iz 19. veka na latinskom, nemačkom, mađarskom, slavenosrpskom i na engleskom jeziku, uglavnom iz istoriografije, arhivistike, etnologije, geografije. Veoma su interesantne i čitave edicije atlasa i enciklopedija na mađarskom jeziku, koje su izlazile u Budimpešti između 1860. i 1870 – izjavio je  Sivčev.

Najstarija knjiga koja se čuva u Istorijskom arhivu zapravo je Matična knjiga, tačnije Domovni potokol za Tisa Sent Mikloš, današnje Ostojićevo, koja je počela da se vodi davne 1747. godine.

Na postavci u holu Istorijskog arhiva, posetioci će imati priliku da prelistaju i dva ratna albuma iz Prvog svetskog rata – na srpskom i na francuskom jeziku u kojima su, sa velikim brojem fotografija, opisane ratne operacije srpske vojske i svih članica Antante.

Prava poslastica je i katalog Ljevaonice željeza i tempera “Bon“ koja je ovde radila i pre Drugog svetskog rata. U katalogu iz 1938. prikazana je široka paleta proizvoda ove fabrike.

U pripremi izložbe, pored Sivčeva, učestvovao je i Nikola Radosavčev, koordinator digitalnih procesa u Arhivu. Većina izloženih knjiga je u vitrinama, ali su mnoge i dostupne za prelistavanje. U Arhivu kažu da njihovu riznicu uglavnom čine pokloni i kupljene knjige, ali da je, za neka dela, ostala misterija kako su stigla do njih.

– Imamo, recimo, zbirku poema i priča britanskog pesnika i političara Edvarda Bulvera Litona, štampanu na engleskom u Lajpcigu 1842. godine – kaže Sivčev. – Knjiga je bila deo lične biblioteke grofa Karla Maldegema koji je stolovao, imao kaštel u današnjem Novom Kneževcu, za koju nije poznato kako je stigla u Arhiv, i ona je izložena za posetioce.

U ime lokalne samouprave otvaranju je prisustvovala resorna članica Gradskog veća, Valentina Mickovski.

– Ova izložba nam pokazuje koliko je Istorijski arhiv važan za grad, kako bi se prošlost sačuvala, jer i svi dokumenti koji se danas čuvaju služiće budućim generacijama da sagledaju svoju prošlost. Kao zajednica treba da radimo na približavanju arhivske biblioteke sugrađanima i Arhiv u tome ima našu punu podršku- izjavila je Mickovska.

Izložba rariteta među starim izdanjima biće otvorena dve sedmice, radnim danima od 8 do 13 sati.

Oblaci predstava

Gledali smo pretpremijeru predstave o Dušanu Vasiljevu: dečak ispod crvenih oblaka

Igor Crnogorac April 28, 2023

„Oblaci“, veliki projekat Narodnog pozorišta, predstava koja je nastajala od same osnove, naručenog teksta o životu Dušana Vasiljeva, sinoć je imala svoju pretpremijeru ili, kako to ljudi u pozorištu nazivaju, otvorenu generalnu probu.

Gledali smo je za vas

Možda je u svim najavama ove predstave, a bilo ih je dovoljno, premalo pažnje posvećeno podnaslovu – pseudobiografija i fantazmagorija. Ovo je važno da imate na umu kada sednete na jednu od (još uvek krajnje neudobnih i opasnih praktikabala, oprez!) na maloj sceni; sve što ćete gledati nije biografija Dušana Vasiljeva, književnika, revolucionara, nesrećnog, siromašnog i tužnog čoveka. To je samo briljantno napisana, izmaštana priča o njegovom životu.

U kojoj meri je tačna, u umetnosti, posebno u pozorištu se ne pita i prilično je irelevantno. Ako je ovo polazište, razumljivo je da su i Dušanovi snovi, težnje, unutrašnja previranja, konačno emocije, podjednako autentične, i u potencijalu.

Šta je stiglo do nas

Zaista neverovatna drama mlade Nine Plavanjac, evo sada preslabe fraze, ostavlja bez daha. Veliku većinu teksta zapravo je napisao sam Vasiljev na razne teme, u različitim delima i formama, dakle u većini su njegove rečenice. Nina Plavanjac je danas, vek kasnije, sabrala fragmente i uradila sve ostalo – istkala neverovatnu dramu o njemu samom.

Dakle, videćete Dušana, njegovu porodicu, prijatelje i neprijatelje. Videćete i najavljene fantazmagorije i verovatno ćete (zaista se nadam jer se meni to dogodilo), s mukom prepoznavati tananu granicu između jave i sna. Što je, možda, i bila namera.

Gledaćete magiju glume u pravom smislu te reči, onu zbog koje odjednom shvatate da ste privilegovani da prisustvujete umetnosti u najčistijem obliku; zbog Vladimira Maksimovića u ulozi Dušana, Mine Stoković kao njegove majke, i Nikole Joksimovića u ulozi oca i još nekoliko likova. Svakako i zbog igre Miljane Kravić i Anđele Kiković, posebno sjajnih u emotivno teškim duo-scenama. Luka Jovanović Dživdžanovski i Filip Klicov odlično su parirali iskusnijim kolegama, što govori i o dobrom timskom radu.

Kostimi neprevaziđene Tatjane Radišić istovremeno su tačni, maštoviti, u funkciji i vremena i likova i rečene fantazmagorije. Izuzetno pametnu i zanimljivu kopču imeđu kostima i Dušanovog dela Tatjana Radišić je uradila u detaljima, zato posebno obratite pažnju na njihovu simboliku.

Scenografiju – neobičnu, funkcionalnu, ovde takođe sa puno simbolike, i neočekivano atraktivnu za uslovnost male scene, potpisala je Milica Bajić Đurov.

Za muzičku temu, kao i instrumentale za pojedine scene nisu potpisani autori, pa ne možemo nikome da pripišemo zasluge koje su, svakako, izuzetne.

Sve navedeno doprinelo je izuzetnosti predstave koja se, iako traje dva sata, gleda bez daha.

Čega nije moralo da bude

Ovom (za vas) gledaocu ipak ostaje nekoliko nejasnoća. Zašto je za probe bio angažovan lektor/ saradnik za scenski govor? Uz rizik da je tumačenje naivno: akcenti koje čujemo na sceni su književni i nema ni reči o (sa) lokalnim dužinama, uz to, svršeni glumci su položili dikciju.

Pojedini akteri igraju više likova i obavezno, svako od njih, igra i deo naroda (svetine). Distinkcija između likova kada ulaze bukvalno jedan posle drugog, bez pauze, a igra ih isti glumac, na nekim mestima tehnički ne postoji, što dovodi u pitanje čitav koncept „uštede“ na glumcima čak i da je simbolički opravdana i namerna.

O poruci predstave

U najavi komada, reditelj Stevan Bodroža ga određuje i kao pokušaj ispravljanja nepravde prema Dušanu Vasiljevu. Socijalno diskriminisan, u nemogućnosti da ostvari svoj san, siromašni mladić ne odustaje od svoje pasije i ostaje posvećen umetnosti po svaku, pa i cenu života. Na korak iza ove konstatacije je klasična diskriminacija, to jest društvo nejednakih mogućnosti i kritika istog. Ništa novo, nažalost, ni čudno.

Da li će ova pozorišna opomena pomeriti konstelaciju društvene  neravnopravnosti? Da će se neko postideti, pokajati, ili, budimo krajnji utopisti, promeniti nešto zbog toga? Da li onda pozorište ipak može da se ne obazire na navedeno? Neće, neće i ne treba.

Ipak, iako je poruka sasvim precizna i jasna, može li se, bar za malo neophodnog, ova kritika maćehinskog odnosa tamo gde je štetan, nepravedan i nije mu mesto, proširiti i uputiti i pozorištu samom? Svakako i apsolutno da.

Umetnost mora biti oslobođena nepravde i njenih posledica. A umetnost živi u pozorištu, zar ne?

stepanov 3

Izložba dr Milorada Stepanova u Inđiji: Prizori sa ribolovačkih izleta

Igor Crnogorac April 27, 2023

Kikindski slikar, dr Milorad Stepanov, profesor na VŠSSOV, izložiće, od petka, svoj najnoviji ciklus slika pod nazivom „Bara“ u Kulturnom centru u Inđiji. Priliku da samostalno izlaže dobio je na konkursu ove ustanove i, za tu priliku, izdvojio je dvadesetak slika srednjeg i većeg formata.

Zanimljivo je da svoja najnovija dela, nastala u protekle dve godine, zbog korišćenih materijala, naziva „ronđavim slikama“. Deo izložbe čini i tematska celina pod nazivom „Pogled na ravnicu iz konzerve“.

– Slike prirode iz neposredne okoline Kikinde nastajale su u mojim šetnjama i mušičarskom ribolovu po malim kanalima oko grada, to je moj atavistički zov. Iz skica, fotografskih beležaka, transpozicija, dorađenih u ateljeu, nastao je ciklus na temu bare. Često na izlet ponesem vodorastvorljive flomastere i tuš, pronađem trsku i slikam. Tehnološki, u pitanju je reciklaža. U Visokoj školi u kojoj predajem, ostala su neka stara platna i bilbordi koje recikliram, pa im je i radni naziv „Ronđave slike“. Kolekcija oslikanih konzervi sardina zove se „Pogled na ravnicu iz konzerve“ – kaže Stepanov.

Profesor Stepanov poslednji put je u Kikindi je izlagao 2017. godine u Narodnom muzeju. U planu je, kaže, da u bliskoj budućnosti i ovdašnjoj publici prikaže svoja najnovija dela. U međuvremenu, imao je samostalne izložbe u Beogradu i Nišu.

Oblaci plakat

Pozorišni repertoar za maj: dve reprize „Oblaka“ i dva gostovanja

Igor Crnogorac April 26, 2023

Posle premijernog izvođenja predstave o Dušanu Vasiljevu „Oblaci“, 28. aprila, prva i druga repriza igraće se devetog i 23. maja. U podnaslovu određena kao pseudobiografija i fantazmagorija, predstava se igra na maloj sceni.

Prvi termin za repertoarsko igranje u ovom mesecu je petak, 5. maj, za kada su zakazani “Siroti mali hrčki”, rađeni po tekstu Gordana Mihića.

Gostujuća predstava “Neša Bridžis – život” na repertoaru je 11. maja. U sledećem terminu, 12. maja, je beogradsko gostovanje predstave Slavomira Mrožeka, „Emigranti“, u režiji DijaneBešlin. Igraju Luka Pavlović i Stefan Jugović.

“Sava Savanović – vampirska simfonija“ igraće se dva dana uzastopno – u utorak i sredu, 16. i 17. maja. U narednom teminu, u petak, na repertoaru je komedija „Ordinacija“.

Predstava “Kovači” zakazana je za 26. maj. Pretposlednji dan maja rezervisan je za vodvilj “Buba u uhu”.

 

Nara 2

Ljubav pretočena u slike, u pesmama sažeta tuga

Igor Crnogorac April 24, 2023

Slikarka i pesnikinja iz Beograda, Nataša Radosavljević Nara, održala je u Kikindi, u Kulturnom centru, autorsko veče. Izložila je svoja ulja na platnu i predstavila najnoviju knjigu poezije.

– Kikinda je prelepa, oduševljena sam, ljudi su gostoprimljivi i osećam se kao kod kuće – kaže Nataša.

Sebe određuje podjednako kao slikara-pesnika i pesnika-slikara, po opredeljenju kao impresionistu. Slika, uglavnom, portrete i pejzaže, četkicom i špahtlom. Objavila je četiri knjige poezije. Najnovija, „Tihovanje – Tihuvanje“ je dvojezična, prevedena i na makedonski jezik i u njoj su sabrane duhovna i rodoljubiva poezija.

– Oduvek sam smatrala da svi oko mene treba da budu srećni, pa sam tako svoju ljubav pretočila u slike, a svoju tugu što nije tako i ne može biti – u svoje pesme. Neke od mojih slika imaju pesmu koja im pripada, to se nekako spoji, pa su te slike posebno obdarene.

Kreativnost Nataše Radosavljević ovde se ne završava. Ona se bavi i kaligrafijom, dizajnom, ali i obrazovanjem. U Beogradu ima školicu crtanja i slikanja.

Postavka od 26 slika ove autorke će, u Galeriji Kulturnog centra, biti dostupna do polovine maja.

Oblaci 1

Premijera predstave o Dušanu Vasiljevu u petak

Igor Crnogorac April 24, 2023

U kikindskom Narodnom pozorištu danas je najavljena premijera predstave „Oblaci“. Prvi put na pozorišnim daskama naći će se život i delo Kikinđanina Dušana Vasiljeva, pisca kojem je srpska kultura ostala dužna, rekla je direktorica Pozorišta, Milena Živkov.

– Vasiljev je pisao i drame i njegova želja je bila da radi u pozorištu i da piše mnogo više nego što je to uspeo u svom kratkom životu. Mi smo se potrudili da mu vratimo dug, da ga vratimo u pozorište.

Glavnu ulogu, samog Vasiljeva, igra Vladimir Maksimović.

– Bavili smo se i motivima koji su punili rupe u njegovoj duši i iz kojih je ostala najlepša rodoljubiva poezija – kaže Makismović. – Bio je nesrećan, sva njegova poezija nastala je iz velike muke. Ceo život je živeo u blatu. Kada je umro, sijalo je sunce. Čitav njegov život bili su blato i kaljuga.

Predstavu je režirao Stevan Bodroža kojem je, posle komada „Laža i paralaža“ ovo druga sradnja sa kikindskim pozorištem.

– Ovom predstavom pokušavamo da uradimo korektiv istorijske zapostavljenosti kojom je obeleženo nasleđe Dušana Vasiljeva. Posvećenost, profesionalnost i srčanost kikindskog ansambla je izvanredna i preporučuju ovo pozorište i ovu sredinu. Upravo Vasiljev je, u svom odnosu prema umetnosti, imao tu srčanost i bespoštednost, verovatno je zato tako brzo skončao. Bio je veliki pacifista, protivnik rata, nasilja i socijalnih nepravdi kojih je i sam bio žrtva. Na najdubljem nivou, za mene intimno, ovo je predstava o maćehinskom odnosu prema mladim ljudima koji tek stupaju na scenu. Dušan nije imao sreće da živi u dobrom vremenu i da bude podržan. Ova predstava je poruka i opomena da takve darove, takve izvanredne ljude, treba da prepoznajemo – rekao je Bodroža.

Tekst za predstavu namenski je napisala Nina Plavanjac i najveći deo drame čine rečenice iz priča i stihova Vasiljeva.

U predstavi igraju i Mina Stojković, u ulozi Dušanove majke, Miljana Kravić, Nikola Joksimović, Anđela Kiković, i dvojica mladih gostujućih glumaca: Filip Klicov sa AU u Novom Sadu i Luka Jovanović Dživdžanovski koji je završio prištinski Fakultet umetnosti.

Premijera predstave zakazana je za petak, u 20 sati. U isto vreme, dan ranije, održaće se pretpremijera. Naredna igranja na repertoaru će biti 9. i 23. maja.

O Dušanu Vasiljevu

Pesnik, prozni i dramski pisac, jedan od najvećih srpskih ekspresionista, rođen je u Velikoj Kikindi 1900. i živeo je samo 24 godine.

Završio je učiteljsku školu u Temišvaru. Dva puta je bio na frontu. Osnovao je Kolo mladih Srba i list Sloga.

Umro je u svom rodnom mestu. Sahranjen je na Melinom groblju, u blizini Manastira Svete Trojice. Najveći deo njegove zaostavštine čuva se u Narodnoj biblioteci Srbije i Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu.

 

Izvor Nakovo 2

Nakovački KUD „Izvor” proslavio 19 godina rada

Jelena Trifunović April 22, 2023

Kulturno-umetničko društvo „Izvor” iz Nakova upriličilo je, povodom obeležavanja 19 godina rada, celovečernji koncert. Da slavljenici sa mnogo entuzijazma i posvećenosti neguju tradiciju i kulturu, uverila se i večeras brojna publika svih generacija.

-Svake godine u aprilu koncertom obeležavamo novu godišnjicu rada. Tim povodom, u goste nam je došao KUD „Isidor Bajić” iz Šajkaša. Na večerašnjem koncertu predstavile su se sve naše sekcije, pevačka, dečija, pripremni i izvođački ansambl. Imamo osamdesetak članova. Sarađujemo i sa KUD-ovima iz Bašaida i Banatskog Velikog Sela, pozajmili su nam nošnje koje su nam nedostajale, a lepu saradnju imamo i sa KUD-om iz Mokrina- kaže predsednica KUD-a „Izvor” Sanja Rokvić.

U brojnoj publici bili su i gradonačelnik Nikola Lukač i članica Gradskog veća zadužena za obrazovanje i kulturu Valentina Mickovcski. Lukač je istakao značaj rada ovog kulturno-umetničkog društva za mesnu zajednice, mlade, decu, ali i za negovanje tradicije i kulturnog identiteta.

-Svu lepotu tradicije, kulture i običaja prikazalo nam je večeras Kulturno-umetničko društvo „Izvor” kroz igru i pesmu. Izuzetno je značajno da njihov rad prepozna mesna zajednica kao što to i radi, kao i Grad koji ih podržava. KUD „Izvor” je gostovao svuda u okolini, u Bosni, Krajini, čuva korene, okuplja decu i mlade koji stvaraju prijateljstva i neraskidive veze, na lep i dostojan način reprezentuju svoje selo Nakovo i Grad Kikindu- ukazao je gradonačelnik Lukač.

Vredni Nakovčani

Ovom prilikom, gradonačelnik Lukač je obišao i završne radove na jezeru u Nakovu.

-Od jesenas kad smo iskopali temelje i izbetonitali ploču, rešili smo da objekat podignemo do prvog maja- ističe Branislav Čubrilo Rus, član Saveta MZ Nakovo. – Radovi su pri kraju, nadamo se da će objekat biti pokriven do prvomajskih praznika, iako neće biti do kraja sve gotovo. Predviđeno je da se urade pločice, kontejner da se postavi, toalet. Ostaje da rešimo rasvetu oko jezera i dečijeg igrališta, na igralištu da dodamo još nekoliko sprava, i po planu koji postoji da dodamo još jedan teren za odbojku na pesku i mali fudbal, jedan za tenis, i naša želja je jedan bazenčić za decu iz sela, da imaju gde leti da se okupaju.

– Za kratko vreme smo dosta uradili i svi Nakovčani su ponosni na to i počeli su da veruju u priču o tom sportsko- rekreativnom centru koji će objediniti sve te sadržaje. Ima tu finansiranja grada i mesne zajednice, kao i puno donatora i rada, jer sve što smo radili, radili smo akcijaški. Radili su članovi društava iz sela, najviše članovi Ribolovačkog društva- ukazuje Čubrilo Rus.

Iznad istoka i zapada 1

Koncert u Narodnom muzeju: srpska kultura i tradicija sačuvane u muzici

Igor Crnogorac April 20, 2023

U projektu pod nazivom „Iznad Istoka i Zapada“ okupili su se umetnici iz Beograda i Novog Sada, u želji da srpsku muzičku baštinu koja obuhvata period od srednjeg do 20. veka sačuvaju i ponude publici kao vrednost koja nema cenu.

Večeras su nastupili u sali Narodnog muzeja, u organizaciji Turističke organizacije Grada.

– Naš cilj je očuvanje srpske kulture kroz muziku. Želimo mladim ljudima da pošaljemo poruku da se okrenu pravim vrednostima, očuvanju kulturnog nasleđa i da se klone kiča i šunda. Da je važno da rade na svom kulturnom uzdizanju i usavršavanju jer kultura spaja ljude – rekla je Valentina Mickovski, resorna članica Gradskog veća.

Naziv projekta je naslov knjige Vladike Nikolaja Velimirovića, u kojoj on iznosi podatke o srpskom narodu tokom vremena, o veri, tradiciji i kulturi uz poruku da treba duhovno da se uzdižemo i da budemo iznad dalekoistočne ali i iznad ekstremno zapadne filozofije, kaže Ljubomir Ljuba Manasijević, pevač i kompozitor iz Beograda, autor pesama “Vostani Serbije”, “Oj Kosovo, Kosovo”, “Oj Prizrene grade”.

– Napravili smo spoj srednjovekovne teme i muzike vezane za Nemanjiće, i srpske izvorne muzike iz različitih krajeva Srbije. Izvorna muzika zaslužuje da se što više izvodi i ja i komponujem u tom duhu. Takođe, veoma volim tamburaše i dve pesme koje još nisu predstavljene posvetio sam Vojvodini i tamburašima.

Muzičari koji nastupaju sa ovim programom članovi su ansambla „Renesans“. Projekat upravo i nastavlja tradiciju ove grupe, kaže njen osnivač, Ljubomir Dimitrijević, profesor flaute iz Beograda.

– Oživljavamo stare i stvaramo nove zapise u želji da uverimo slušaoce da je tako nekada bilo. Velika je šteta što ne možemo da znamo kako je to zvučalo na Nemanjićkom dvoru. Ali znamo koji su to bili instrumenti, nalazimo ih na freskama. Na takvim instrumentima izvodimo programe i dobijamo autentičan zvuk, poštujući muzički jezik tog doba. Tekstovi pesama takođe su izvanredni i to je vrednost koju moramo sačuvati – rekao je Dimitrijević koji nastupa na više duvačkih instrumenata – blok-flauti, traverzo-flauti, fruli.

Operska solistkinja iz Novog Sada, sopran mr Zorica Belić, kaže da je u Kikindi treći put i da je raduje svaki susret sa ovdašnjom publikom.

– Veliko mi je zadovoljstvo da nastupamo u vašem gradu – kaže. – Posebno nam je drago da nastupamo u gradovima koji poštuju kulturu i presrećni smo da postoje takve prestonice kulture u našoj zemlji. Stalno nas pokreće ljubav prema muzici, drukčije ovako složen posao ne bi bio moguć.

U instrumentalnim, solo i duetskim nastupima, kikindska publika imala je priliku da, pored srednjovekovnih srpskih melodija i kosovskog ciklusa sa tematikom nemanjićke Srbije, čuje i pesme „Sve dok je tvoga blagog oka“, „Tamo daleko“, „Marijo deli bela Kumrijo“, „Gusta mi magla padnala“ i mnoge druge bisere srpske muzičke zaostavštine.

Na instrumentima poput carigradske laute, ćure, šargija, goča, tarabuke, nastupili su i članovi ansambla „Renesans“ iz Beograda, dr Darko Karajić, profesor gitare, Saša Borović, violinista orkestra RTS-a i dr Boris Bunjac, solo timpanista i perkusionista Orkestra Beogradske Filharmonije.

Autentičan program srpske etno riznice ovi izuzetni muzičari nastaviće da donose poštovaocima u manjim gradovima kao poklon i opomenu da se baština mora sačuvati i ostavljati u amanet novim posvećenicima umetnosti.

muzej u očima dece 6

„Muzej u očima dece” u konkurenciji za ICOM-ovu nagradu

Jelena Trifunović April 18, 2023

Projekata „Muzej u očima dece“ čiji su autori Katarina Dragin, muzejski edukator i Dragan Kiurski, viši muzejski pedagog, u konkurenciji je za ICOM-ovu nagradu za projekat godine. U ovoj kategoriji prijavljeno je 29 muzejskih projekata.

Realizacija ovog projekta podrazumevala je saradnju muzejskih stručnjaka i dece uzrasta od šest do osam godina, uz njihovo učešće. Projekat je obezbedio sagledavanje i bolje razumevanje potreba dece, njihovog shvatanja o tome čemu služe muzeji i na koji način oni mogu da se uključe u kulturni život zajednice.

Učesnici projekta imali su priliku da u potpunosti kreiraju muzejski sadržaj (izložbu), da odaberu muzejske predmete, da predlože na koji način se oni mogu izložiti i kako da se budućim posetiocima omogući da aktivno istražuju i uče o određenim temama iz lokalnog nasleđa.

U projektu je učestvovalo dvadesetčetvoro dece odabranih od strane saradnika – učitelja i vaspitača, predstavnika predškolske i školske ustanove. Iz svake gradske škole i vrtića odabrano je po dvoje dece.

Izložba je otvorena u okviru „Mamutfesta” početkom septembra i trajala je do kraja oktobra 2022. godine. Izložbu su posetili gotovo svi vrtići iz Kikinde, predškolska i školska deca, kao i mnogobrojne školske ekskurzije. Namera autora projekta je da ova izložba postane primer dobre prakse u sferi muzejske edukacije i interpretacije.

Nagrada NK ICOM Srbija (Nacionalni komitet Međunarodnog saveta muzeja)  ustanovljena je 2004. godine za četiri kategorije: muzej, odnosno institucija godine, kustos ili muzejski stručnjak, projekat i publikacija godine.

Među ciljevima procesa izbora najboljih za ICOM-ovu nagradu, pored ostalog je promocija svih kandidata, sagledavanje riznice baštine, upoznavanje inovativnih praksi u oblasti muzeologije, kao i prezentovanje aktivnosti i stručnjaka Srbije. Najviše pet nominovanih po kategorijama, Komisija će objaviti 3. maja.