Kultura Arhive | Page 85 of 99

Kafane Velike Kikinde kao simbol hedonizma

Igor Crnogorac March 30, 2023

Predavanje na temu „Ispod kafanskih krovova“ održano je večeras u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović”. Na temu hedonizma, odnosno o kafanama kao središtu uživanja, govorila je Olivera Skoko, viši kustos-istoričar umetnosti. Inspiracija za predavanje potekla je od izložbe koju je priredila pod nazivom „Merak mi je…“ u svojoj matičnoj kući, zrenjaninskom Narodnom muzeju.

– Temu hedonizma obrađujem kroz presek umetničkih dela slikara koji su bili inspirisani kafanskim ambijentom. Prva asocijacija za hedonizam nam je kafana – četvrtasti stolovi, karirani stolnjaci, piksle, instrumenti. Kafana izjednačava sve slojeve, to ne smemo zaboraviti. Stevan Aleksić je naslikao „Vesele Banaćane“ koje ljudi često zamenjuju sa „Veselom braćom“ Uroša Predića, ali i jedan i drugi slikar su predstavili taj specifični banatski način uživanja – kaže Olivera Skoko.

Voditeljka programa bila je Milana Bajkin, bibliotekar Zavičajnog odeljenja Biblioteke. Ona je podsetila na početke kafanskog života na ovim prostorima.

– Početkom 19. veka vinogradarstvo je bilo jedna od najunosnijih poljoprivrednih grana, U Velikoj Kikindi pod vinogradima je bilo 300 katastarskih jutara, u Mokrinu još više, čak 440. Sa razvojem vinogradarstva i naseljavanjem Velike Kikinde, nastajale su i kafane, bifei, gostione i hoteli. Stecište trgovine bila je Železnička stanica i na njoj su bile čak četiri kafane koje su postojale i posle Drugog svetskog rata – kaže Milana Bajkin. – Poznata je bila i kafana „Kada“ koja se nalazila na uglu sadašnjih ulica Kralja Petra Prvog i Semlačke. Tu je bila najlepša bašta i pekli su se najlepši ćevapi, dok je hotel „Nacional“ bio stecište aristrokatije. Naš grad je, u to vreme, imao buran kafanski život koji se odvijao do sitnih sati. Svaka kafana imala je svoju „bandu“ sa pevačicom i pevale su se sevdalinke. Hotel „Nacional“ je bio opremljen najboljom kuhinjom i pićima, svirao se džez i igrao američki bilijar. Sobe su bile veoma lepo opremljene, hotel je imao svoju garažu i radionicu. Takođe je bila poznata i kafana „Kod belog krsta“ u kojoj je Đura Jakšić napisao pesmu o Mili.

U večerašnjem programu u Biblioteci atmosferu prošlih vremena dočarali su, muzikom na gitari, Vukašin Bajkin i Stefan Bilić, učenici Osnovne muzičke škole „Slobodan Malbaški“.

Premijera predstave “Hiljadita noć“ u „Eđšegu“

Igor Crnogorac March 30, 2023

Članovi Dramske scene „Jožef Atila“ KUD „Eđšeg“ pripremili su predstavu „Hiljadita noć“ koju je, po tekstu Đorđa Lebovića, režirao Šandor Kiralj.

– U pitanju je Lebovićeva bajka o dvojici starih prijatelja koji, svakog petka, u povratku kući, pričaju o tome kako da postignu nešto u životu i upišu se u istoriju. U jednom trenutku se dešava čudo, stiže Čarobnjak i stvari se veoma brzo menjaju – kaže reditelj Kiralj.

U predstavi igraju: Anamarija Kiralj kao Pripovedač, Imre Tombac kao Čarobnjak, a dvojicu prijatelja, Hapa i Hepa, tumače Šandor Kiralj i David Čikoš.

Sa predstavom će članovi „Eđšega“ nastupiti na Smotri amaterskih pozorišta vojvođanskih Mađara. Takođe su zakazana igranja u kikindskim selima, Somboru, Tordi, Budimpešti i Galgahevizu u Mađarskoj.

Premijera je zakazana za subotu, 1. april, za 19 sati. Ulaznice se ne naplaćuju, ali je moguće ostaviti dobrovoljni prilog koji se koristi za putovanja članova Dramske scene.

Pozorišni repertoar: Premijera „Oblaka“

Igor Crnogorac March 29, 2023

Aprilski repertoar u Narodnom pozorištu donosi premijeru predstave o Dušanu Vasiljevu. Tekst je namenski napisala Nina Plavanjac, režija je poverena Stevanu Bodroži, a lik kikindskog književnika tumači mladi Vladimir Maksimović

„Oblaci“ će imati čak tri izvođenja: pretpremijeru, u četvrtak, 20. aprila i, naredna dva dana, premijerno izvođenje i prvu reprizu.

Prvi repertoarski termin u aprilu rezervisan je za predstavu „Prah“ beogradskog Narodnog pozorišta. Igraju Nataša Ninković i Zoran Cvijanović. Za ovo gostovanje 4. aprila, ostalo je mesta samo za termin od 18 sati. Ulaznice se prodaju na www.tickets.rs i na OMV pumpi.

U petak, 7. aprila, na repertoaru je predstava na maloj sceni „Pa se vidimo u snu“.

“Laža i paralaža” igraće se 11. aprila.

I ovoga puta, poslednji termin u mesecu, 28, dobila je nostalgična komedija “Ljubavno pismo”.

Na svečanosti u Gradskoj kući dodeljena Nagrada „Dušan Vasiljev“ Selimiru Raduloviću

Igor Crnogorac March 27, 2023

Na prigodnoj svečanosti u svečanoj sali Gradske kuće danas je, ovogodišnjem laureatu Selimiru Raduloviću, uručena Nagrada „Dušan Vasiljev“. Radulović je priznanje dobio za knjigu „U carstvu vetrova aramejskih“.

Na konkurs za Nagradu koju, od 1997. godine, lokalna samouprava dodeljuje za najbolju knjigu napisanu na srpskom jeziku u prethodnoj godini, stigla su 124 rukopisa svih žanrova.

Najveći broj bila su prozna dela, od kojih su, u uži izbor, uvrštena dva romana : „Papir“, Gorana Petrovića i delo Saše Radojčića, „Dečak sa Fanara“, rekao je potpredsednik žirija, književnik dr Zoran Đerić.

– Od pesničkih dela, odmah se izdvojila knjiga Selimira Radulovića, po svemu drukčija od tekuće produkcije jer je religiozna, u pravom smislu. Oslonjena je na Bibliju i na literaturu koja je vezana za istoriju književnosti i za velika imena na koja se poziva, citira ih parafrazira. Pritom, Radulović je, poslednjih dvadesetak godina stekao izuzetnu reputaciju kao pesnik dugih pesama koje ga odvajaju od tekuće produkcije. S druge strane, bliskost koju smo uočili sa poeziojom Dušana Vasiljeva je u tome što su posvećene čoveku i Bogu, to je misao koja je stalno između neba i zemlje, sumnja za sve oko nas i vera koja sve opravdava i nagrađuje. Radulovićeva knjiga je, istovremeno, i stara i nova: vraća se večitim temama i ima sasvim drukčiji pristup onome što smo učili kroz hiljadu godina civilizacije – istakao je Đerić.

Laureat se, u svojoj besedi, takođe osvrnuo na delo pesnika Dušana Vasiljeva.

– Vasiljev je bio dete koje je nestalo sa 24 godine. To vreme je bilo nevreme i liči mi na prva dva desetleća 21. veka . On je pevao kao zreli pesnik, a njegove ključne pesme gradile su nekoliko generacija srpske poezije – podsetio je Radulović. – Iako za života nije imao knjigu poezije, već je bio afirmisan u značajnim časopisima. Zahvalan sam žiriju na nagradi, ona mi pričinjava radost; čovek, makar za trenutak, zna da mu snaga još uvek nije oduzeta.

Nagrada „Dušan Vasiljev“ dodeljuje se na dan njegove smrti, ovoga puta i na dan kada kikindska Gimnazija, koja sa ponosom nosi ime ovog pesnika, obeležava 165 godina trajanja, istakla je zamenica gradonačelnika, Dijana Jakšić Kiurski.

– Važno je da se sa njegovim delima upoznaju mlade generacije, da vide šta sve čovek može da učini sa 24 godine, kakav trag u vremenu može da ostavi. Nažalost, sve pesme Vasiljeva bile su prožete i tragikom njegovog života i tragikom vremena koja se, na neki način, ciklično ponavlja, možda i u naše vreme. Nagrada je odavno prevazišla lokalni karakter, a o njenom značaju govori i to što su je ponela mnoga značajna imena naše književnosti: Svetislav Basara, David Albahari, Milorad Pavić.

Svečanosti su prisustvovali i ovogodišnji članovi žirija: Radovan Vlahović, predsednik, i Đorđe Pisarev.

Lokalnu samoupravu predstavljali su članovi Gradskog veća – Valentina Mickovski, zadužena za kulturu i obrazovanje, i Ljuban Sredić, zadužen za poljoprivredu i mesne zajednice.

U publici su bili i đaci Gimnazije „Dušan Vasiljev“. U umetničkom delu programa nastupili su nastavnik Osnovne muzičke škole „Slobodan Malbaški“, Stevan Sredić i učenica Anrea Berenji. Stihove Vasiljeva govorili su Sonja Damjanović, glumica Srpskog narodnog pozorišta i Vladimir Maksimović, glumac kikindskog pozorišta.

Položeni venci na grob pesnika

U prepodnevnim satima, na grob Dušana Vasiljeva na Melinom groblju, vence su položili predstavnici Grada i kikindske gimnazije – Valentina Mickovski i direktorica Mirjana Dražić.

336653544_215649291141344_5835204317922854710_n

Najnoviji francuski filmovi u Kulturnom centru od 27. do 30. marta

Jelena Trifunović March 26, 2023

Kikindski Kulturni centar od ponedeljka 27. marta biće domaćin četvorodnevnog Francuskog filmskog karavana. Ovaj filmski ciklus posvećen je rediteljkama i obraća se mladoj publici. Reč je najnovijim ostvarenjima francuske kinematografije.

U ponedeljak će gledaoci će biti u prilici da pogledaju film „Zaljubljena Anais”. Anais ima trideset godina i nema dovoljno novca. Ona ima ljubavnika, ali više nije sigurna da ga voli. Upoznaje Danijela, kome se odmah dopada. Ali Danijel živi sa Emili… koja se takođe dopada Anais. Ovo je priča o mladoj ženi koja je nemirna. Takođe je i priča o velikoj želji. Režija: Šarlin Buržoa Take
Igraju: Anais Demustije, Valerija Bruni Tedeski, Deni Podalides.

U utorak je na repertoaru „Beskrajno leto”. Živeti i voleti sa 18 godina, potpuno se prepustiti letnjim čarima, iznenada izgubiti najboljeg prijatelja, shvatiti da ništa ne traje večno, ponovo se roditi. Režija: Emili Osel. Igraju: Agata Talrik, Marsija Gedž-Fežas, Matje Luči

U sredu će biti prikazano ostvarenje „Plejlista”. Sofija ima 28 godina. Volela bi da bude dizajnerka, ali nije pohađala umetničku školu. Takođe bi da pronađe i ljubav svog života, ali je ipak nije lako prepoznati. Niže ljubavna i poslovna iskustva. Prima mnogo udaraca, a zadaje malo: to se zove stasavanje. U mislima joj šeta Danijel Džonstnon koji peva ,,Prava ljubav će vas uvek pronaći’’, ali Sofija se pita da li je to zaista tako. Režija: Nin Antiko. Igraju: Nin Antiko, Mark Sirigas.

Film „Baš me briga” biće prikazan u četvrtak. Kasandra je stjuardesa u lou-kost avio kompaniji i ima 26 godina. Živeći danas za sutra, sastavlja letove i žurke kao da sutra ne postoji, verna svom Tinder nadimku ,,Carpe diem’’. Živi bez veza, u vidu strmoglave jurnjave koja je naizgled zadovoljava, sve dok je nesreća ne primora da se ponovo poveže sa svetom. Hoće li Kasandra moći da se suoči sa zataškanim bolom i vrati se onima koje je ostavila na zemlji? Režija: Emanuel Mar, Žili Lekustr
Igraju: Adel Egzarkopulos, Aleksandar Perije, Mara Taken.

Sve projekcije počinju u 18 časova, a ulaz je besplatan.

Ostojićeva premijera u Kuli: Ovacije za emocije

Igor Crnogorac March 26, 2023

Dragan Ostojić, reditelj iz Kikinde, imao je sinoć u Kuli veoma uspešnu premijeru predstave „Čežnja za super povrćem“. Po tekstu američkog pisca Mjureja Šizgala, slučajni ususret policajke i umetnika otvara složenu ljubavnu priču prepunu komičnih i tragičnih elemenata.

– Živimo u vremenu u kojem su ljudi zbunjeni, nesigurni i nesrećni. Predstava govori o stvarima koje su osnovne i jednostavne: ljubav, požrtvovanje, istina. Ovo je, takođe, bila prilika da se ponovo otvori mala scena u kulskom pozorištu, gde je blizak kontakt između gledaoca i aktera. Volim da radim sa ansamblom u Kuli jer je ovo pozorište jedna od poslednjih oaza posvećenog pozorišnog amaterizma u Srbiji – rekao je Ostojić posle premijere.

U duo-drami igraju mladi, ali iskusni glumci kulskog pozorišta: Vanja Bogovački i Slobodan Nogavica.

– Iako imamo ogromno iskustvo u ovom pozorištu i u radu sa Draganom, prvi put igramo na maloj sceni, na kojoj moramo da učinimo da nam publika veruje svakog trenutka – kaže Vanja. – Divno je raditi sa Draganom i sa Slobodanom, naša saradnja u pozorištu traje već 18 godina.

Slobodan i Vanja zajedno su odrastali i sazrevali u pozorištu. Puno emocija izazvalo je njihovo sinoćno izvođenje. Na sceni su disali kao jedno.

– Drago mi je što sada, kao odrasli ljudi, možemo da radimo zrele stvari – kaže Slobodan. – Dragan nam je ponovo bio kreativni izvor i stvarno smo uživali i u procesu i na premijeri. Vidim da je uživala i publika. Priča je složena, emotivna, sa obrtima, ponudili smo im bogat program večeras, ali i teme za razmišljanje.

Kulturni centar Kula u sklopu kojeg je i pozorište, u proteklih dvadeset godina je nebrojeno puta režije svojih predstava poverio Draganu Ostojiću. Direktor Kamenko Bertić kaže da je veoma zadovoljan premijerom na maloj sceni.

– Imamo talentovane glumce i hteli smo publiku što više da približimo njihovom glumačkom izrazu i emociji. To najbolje, sa glumcem – amaterom ili profesionalcem, može da uradi Ostojić, jer je rođeni glumac. Rad sa glumcima je najvažniji u pozorištu, taj odnos publika-glumac, tête à tête, čini suštinu teatra – kaže Bertić. – Dugo sam razmišljao o maloj sceni i čuvao sam ovaj tekst koji teško može da se nađe. Sada sam ga dao ljudima za koje sam verovao da će to uraditi kako valja. Bilo je normalno da režira Ostojić jer radi pošteno, emotivno i krajnje profesionalno. Mislim da Narodno pozorište i Kikinda to treba da cene.

Pozorište u Kuli prepoznatljivo je po ozbiljnom i posvećenom radu i veoma dugoj tradiciji. Od osnivanja, 1945. godine, ovenčano je nebrojenim nagradama na najznačajnijim festivalima, državnim, ali i onim u vreme velike Jugoslavije.

Ove godine, 64. put, biće domaćini Republičkog festivala amaterskih pozorišta. pre dve godine ustanovili su i Festival profesionalnih teatara, „Publikum“, na kojem je prošle godine pobedila predstava Narodnog pozorišta iz Kikinde, „Laža i paralaža“.

– Kulsko pozorište nastojaće da gaji formu male scene i mnoge druge pozorišne forme koje ne rade nazovi amateri. Pozorište ili jeste ili nije, bez obzira na to da li je amatersko, profesionalno, akademsko, eksperimentalno – siguran je Bertić.

Posle premijere predstave “Čežnja za super povrćem” u subotu, već naredne večeri Omladinska scena nastupa sa svojom premijerom. Po motivima jednočinki Muze Pavlove, režiju potpisuje Slobodan Nogavica.

Zahvaljujući izuzetnoj predanosti, istrajnosti i talentima koje stalno regrutuje iz svog omladinskog sastava, kao i podršci lokalne samouprave koja to prepoznaje, izvesno je da pozorišnike u ovoj kući i njihovu vernu publiku očekuje još mnogo novih priznanja i radosti igranja.

Dobitnik nagrade „Dušan Vasiljev” je Selimir Radulović

Jelena Trifunović March 24, 2023

Žiri za nagradu „Dušan Vasiljev” u sastavu: Radovan Vlahović, predsednik, dr Zoran Đerić, potpredsednik, i Đorđe Pisarev, član, većinom glasova doneo je odluku da ovo književno priznanje dobije pesnik Selimir Radulović za knjigu „U carstvu vetrova aramejskih” (Laguna, 2022).

Kao i za prethodne, i za ovu Radulovićevu knjigu nam je potrebno poznavanje biblijskog konteksta, prepoznavanje biblijskih priča, likova i događaja iz drevne istorije, navodi se, između ostalog, u obrazloženju žirija.

-Na koricama je indikativan tekst episkopa bačkog dr Irineja, koji svedoči da je Radulović među srpskim piscima najbolji poznavalac monaške i asketske literature, a kao pesnik, on je jedini koji vidi nevidljivo, kroz koprenu vidljivog (uz duhovnike i bogoslove)…Vođeni kroz novu knjigu Selimira Radulovića, „U carstvu vetrova aramejskih”, pravim putokazima i tumačima, stižemo do kraja ovog kratkog zapisa radosni, kao da smo i sami prošli svetogorskim stazama, odslušali monaške pesme. Ove stihove, „odevene u reč, Očevu”, kao da je ispevao stari monah, sedeći ispred svoje isposničke kolibe, pre nego što je nestao, jer je „stvoren za nebo!”- navedeno je u obrazloženju žirija.

Grad Kikinda tradicionalno dodeljuje nagradu „Dušan Vasiljev” za najbolju knjigu na srpskom jeziku u protekloj godini. Na konkurs je pristiglo ukupno 124 naslova.

Nagrada će laureatu biti uručena u ponedeljak 27. marta u svečanoj sali Gradske kuće.

O laureatu

Selimir Radulović (1953, Cetinje) objavio je brojne pesničke knjige: Poslednji, dani (1986), San o praznini (1993), U sjenku ulazim, oče (1995), O tajni rizničara svih suza (2005), Snovi svetog putnika (2009), Pod kišom suza s Patmosa (2012), O pastiru i kamenu sa sedam očiju (2015), Senka osmog eona (2016); knjige izabranih pesama: Po licu noći (1996,1997), Knjiga očeva (2004), Gde Bogu se nadah (2006), Izveštaj iz zemlje živih (2009), Svetlo iz očeve kolibe (2011) i knjige izabranih i novih pesama: S visa sunčanog, strašnog (1999), Kao mirni i svetli vesnik (2008), Pesma s ostrva siročadi (2010), Dah male molitve (2017), Dvanaest (2018), O dukatu sa likom starca (2020), U carstvu vetrova aramejskih (2022).

Za svoj književni rad dobio je Novembarsku povelju Novog Sada, Iskru kulture, Pečat varoši sremsko-karlovačke, Kočićevo pero, Nagradu Proljetnog sajma u Banjaluci, Nagradu Teodor Pavlović, Vukovu nagradu, Nagradu Miodrag Đukić, Nagradu Simo Matavulj, Povelju Morave, Nagradu Knjiga godine Društva književnika Vojvodine, Nagradu Đura Jakšić, Nagradu Despotica Angelina Branković, Nagradu Kondir kosovke devojke, Zmajevu nagradu, Nagradu Laza Kostić, Nagradu Stevan Pešić, Nagradu Milan Bogdanović, Povelju Udruženja književnika Srbije za životno delo i druge nagrade.

Bio je sekretar Pokrajinskog fonda kulture (1990-1992), direktor Kulturnog centra Novog Sada (1992-1997), predsednik Društva književnika Vojvodine (1997-2000), glavni i odgovorni urednik izdavačke kuće Orfeus (2001-2012), direktor Sterijinog pozorja (2012-2014). Sada je upravnik Biblioteke Matice srpske. Živi u Novom Sadu.

Tri naslova u užem izboru za nagradu „Dušan Vasiljev”

Jelena Trifunović March 23, 2023

Žiri za nagradu „Dušan Vasiljev” u sastavu: Radovan Vlahović, predsednik, dr Zoran Đerić, potpredsednik, i Đorđe Pisarev, član, doneo je odluku o užem izboru naslova za ovo književno priznanje koje Grad Kikinda tradicionalno dodeljuje za najbolju knjigu na srpskom jeziku.

U uži izbor ušle su tri knjige: Goran Petrović, Papir (Laguna), Saša Radojčić, Dečak sa Fanara (Agora) i Selimir Radulović, U carstvu vetrova aramejskih (Laguna).

Na konkurs je pristiglo ukupno 124 naslova objavljenih u 2022. godini. Žiri je prvobitno izabrao 19 naslova za širi izbor, a sada i uži izbor od tri naslova.

Kikindska premijera filma „Besnilo“ – mistični triler o snobizmu i pohlepi

Igor Crnogorac March 21, 2023

Posle prikazivanja u Jugoslovenskoj kinoteci i tadašnjoj „Kombank dvorani“, 2021. godine, kratki igrani film „Besnilo“ imaće svoju kikindsku premijeru u Teatru „Gusani u magli“.

Producent filma je mladi Kikinđanin Đorđe Đurišić koji, sa kolegama sa Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, autorima i akterima filma, čini nezavisnu produkciju pod nazivom „Šuma“.

Besnilo je mračna satirična priča koja prikazuje pohlepu, snobizam i pristrasnu percepciju javnosti o umetnosti, navodi se u najavi.

Zaboravljen od društva, Pustinjak luta zabačenim poljima u potrazi za svojom dušom. Njegovo putovanje karakterišu neobični, bajkoviti prizori i predosećajni osećaj straha.

– Ideja filma je kritika snobizma koji vlada. Glavni junak je zavarao društvo postao javna ličnost, a na kraju dana je samo prevarant – kaže Đorđe.

Film je režirao Petar Tkalec. U glavnim ulogama su Ivan Zarić i Strahinja Lazić. Autor scenarija je Damjan Plamenac, a producenti su Đorđe Đurišić i Ognjen Zaharijev.

Ovaj mistični triler, kako se najavljuje, dostupan je na popularnom američkom servisu za strimovanje „Plex“ i na kanadskoj platformi „Mometo“.

Premijera u Kikindi održaće se u Teatru „Gusani u magli“, u Nemanjinoj 24. Zbog ograničenog broja mesta zakazane su dve projekcije, od 18 i od 20 sati.

Nakon svake projekcije održaće se kratak razgovor sa kreatorima filma, rediteljem i producentom.

Ulazak se ne naplaćuje, ali publika može da ostavi dobrovoljni prilog „Gusanima u magli“, od kojeg polovina ide u humanitarne svrhe.

Rezervacije se primaju na: rezervacije@gusaniumagli.rs i na 0694044101.

Prolećni koncert KUD-a „Mokrin”: Pesmom razgalili dušu i srce

Jelena Trifunović March 20, 2023

U prepunoj sali mokrinskog Doma kulture sinoć je održan prolećni pevački koncert Kulturno-umetničkog društva „Mokrin”. Publika je još jednom imala priliku da se uveri sa koliko posvećenosti, ljubavi i entuzijazma, u KUD-u neguju tradicionalno muzičko nasleđe. Nastupila je dečija pevačka grupa pod upravom Nere Kovačev i ženska pevačka grupa čiji je rukovodilac Vladimir Milovanov, vokalne solistkinje Nataša Nenadić, Jelena Golić, Neda Pavlov i članovi recitatorske sekcije ovog kulturno-umetničkog društva.

Gosti na koncertu bili su Ženska pevačka grupa „Vreteno“ iz Aleksandrova i ŽPG Kulturno umetničkog društva „Novak Radonjić“ iz Mola. Koncert je otvoren zajedničkim nastupom sa domaćinima, izvedbom mokrinske pesme „Proleće dolazi“. Usledile su tradicionalne pesme iz Banata, Like, centralne Srbije, Severne Makedonije…

-Zahvalio bi se gostima što su se odazvali i svojim učešćem uveličali koncert, svim članovima KUD-a „Mokrin” na trudu i angožovanju u radu, našim umetnički rukovodiocima Neri Kovačev i Vladimiru Milovanovu, kao i roditeljima koji su uvek spremi da pomognu. Takođe, Mesnoj zajednici Mokrin i lokalnoj samoupravi jer bez njihove podrške sigurno ne bismo mogli da funkcionišemo u ovom obimu kakav je danas- ističe predsednik KUD-a „Mokrin” Živko Ugrenović.

U mokrinskom kulturno-umetničkom društvu imaju mnoštvo planova za ovu godinu. Trenutno se pripremaju za folklornu radionicu u Mataruškoj Banji. Koriste, kako ističu, svaku priliku da unaprede znanje članova i i umetničkih rukovodilaca. Na ovoj radionici sa njima će raditi istaknuti etnomuzikolozi i koreografi, kao i igrači Nacionalnog ansambla „Kolo”. Steći će i nova saznanja o etnokoreološkim oblastima i običajima našeg naroda.

Novo uživanje publici prirediće idućeg meseca kada će biti održan tradicionalni Uskršnji koncert. Neće izostati ni festivalski nastupi. Krajem jula učestvovaće na 6. Međunarodnom festivalu folklora „Folk nuance“ u Bugarskoj. U planu je i učešće na takmičenju „Zlatni opanak” u Valjevu, za koje nastoje da obezbede sredstva.

– Na nama u Upravnom odboru KUD-a „Mokrin” je da se potrudimo da obezbedimo što bolje uslove za rad, jer su kulturno-umetnička društva jedno od retkih mesta gde se kroz kulturu našeg naroda, deca i mladi uče o porodičnim i tradicionalnim zdravim vrednostima koje, nažalost, sve više iščezavaju- zaključuje Ugrenović.

Култура