Више од 140 музичких извођача Културног центра вечерас је наступило на Новогодишњем гала концерту под називом „Ноћ музике“. На сцени Народног позоришта наступили су: Хор и оркестар „Attendite!“, Дечији хор „Кикиндијанци“, и женска и дечија певачка група „Мелизми“.
Догађају су, у име Града, присуствовали заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски, председник Градске скупштине, Младен Богдан, и чланoви Градског већа, Валентина Мицковски и Мирослав Дучић.
– Музиком испраћамо стару и идемо у сусрет новој години с надом да ће она бити још лепша и боља. Уживаћемо у прилици да гледамо музичке извођаче свих генерација. Ово је и прилика да Културни центар, у једном музичком изразу, обједини све што су радили и за шта имају подршку свог Града – рекла је 
Дијана Јакшић Киурски.
В. д. директор Културног центра, Марко Марковљев, подсетио је да је последњи гала концерт био приређен 2019. године.
– Вечерас имамо веома богат програм различитих музичких жанрова, од класичне до филмске музике. Ова година била је изузетно добра за наш хор, али се надамо да ће бити још нових успеха и нових дестинација, да ћемо, са успехом, представљати наш град и наш Културни центар.
Хор „Attendite!“, овенчан успесима и признањима у години за нама, пре два месеца добио је и подмладак, чему се у Културном центру посебно радују.
– Наш хор сазрева и расте – каже диригенткиња, проф. др Биљана Јеремић. – Протекле године коначно смо могли да певамо, отуд су и наши резултати бољи. Вечерас се први пут представља и Дечији хор „Кикиндијанци“ који има око 60 чланова. Деца су веома заинтересована, воле начин на који се ради. Наша идеја је да старије чланове Дечијег хора прикључујемо одраслима, да тако затворимо круг.
Вокална група Културног центра, „Мелизми“, за Гала концерт припремила је празнични програм.
– Концерт је круна нашег рада јер ми смо прави представници културе. Наша млађа певачка група, девојчице од седам до 13 година извешће песме из Баната, а ми ћемо публици понудити прави празнични репертоар и песме у рок-жанру – изјавила је оснивачица групе, Биљана Мандић.
На Гала вечери у Позоришту вечерас су били испуњени и сцена и гледалиште у којем није било довољно места за све који су желели да, у најлепшем маниру, уз музику и изванредне извођаче пођу у сусрет новој, 2023. години, поносни на своје талентоване и успешне суграђане и на свој град.
Пројекат „Коринђање – обележје Бадње вечери у Банату“ представљен је вечерас у Народном музеју. Програм је обухватио сценски приказ обичаја и представљање посних јела која се спремају за Бадње вече.
– Реализација пројекта трајала је шест месеци. Истраживачки део били су разговори са људима и њиховим раним сећањима на коринђање, као и успостављање паралела између овог обичаја некада и сад – каже Киурски. – Причали смо са људима у Кикинди и околним селима, али и у Средњем Банату и деловима Бачке. Резултат тог рада је брошура коју представљамо вечерас. Затим смо укључили и децу, по два ученика четвртог разреда свих основних школа, који су учествовали у креативном драмском процесу, сценском приказу обичаја коринђања који приказујемо публици 
вечерас. Придружили смо и десет удружења жена и оне су припремиле посна јела која се служе на Бадње вече, а на вечерашње представљање резултата пројекта позвали смо и испитанике из истраживања.
Лазар Рељин, ученик четвртог разреда ОШ „Свети Сава“ каже да је улогу оца у сценском приказу о коринђању припремао дуже од месец дана.
Бадњи дан и коринђање одувек су били пуни радосних догађаја за децу, напомиње Радојка Вујадинов, председница Етно–грађанског друштва „Сувача“ из Кикинде.
донела из Босне. Сваки крај има своје обичаје и зато је лепо да се овако спојимо и да се сви они представе.
Књига „Историја Немаца у Великој Кикинди“ представљена је вечерас у Народном музеју. Аутори су виши кустос историчар Владислав Вујин, кустос историчар Милош Пушара и архивар историчар Владимир Дудић.
За архивску грађу у књизи био је задужен Владимир Дудић, док је Владислав Вујин свој део изучавао десет година.
У историји Немаца који су оставили траг у својим професијама, додаје Вујин, издваја се и Артур Хорн који је у Кикинди живео само три и по године и заслужан је за стварање немачког националног идентитета поч 19. века. Као уредник новина „Gross Kikindaer Zeitung“ („Великокикиндске новине“) борио се против мађаризације немачког становништва. Пошто је побегао из Кикинде, у Минхену је написао књиггу о томе. Хорн је, током окупације, добио своју улицу када су преименовани називи свих улица у граду.
До краја Другог светског рата у Великој Кикинди 29 одсто становника чинили су Немци и оставили су траг у многим областима, а често су били и у извршној власти. Од ослобођења 1944. године њихов број се драстично смањује.
Чланови КУД „Марија Бурсаћ“ из Банатског Великог Села одржали су вечерас Новогодишњи концерт у сали биоскопа у овом месту. Први пут су насатупили са гостима из КУД „Ђидо“ из Бечеја, каже председник великоселског КУД-а, Горан Шормаз.
– Година за нама била је препуна изазова, али смо препознали да само заједно можемо да креирамо бољу будућност – рекао је градоначелник, Никола Лукач. – Хвала вам што чувате традицију, културу и обичаје краја у којем су нам корени. Желим вам у новој години пуно здравља, да празнике проведете у кругу најмилијих, и да се увек, као и вечерас, радујемо дечијим осмесима који су нам мотив да радимо и маштамо још више и да заједно креирамо још бољу будућност у Банатском Великом Селу, Кикинди и у нашој Србији.
Новогодишњи концерт чланова културно-уметничког друштва традиционалан је и у Накову. Одржан је вечерас, у сали биоскопа, на задовољство великог броја мештана.
– Захваљујем члановима КУД „Извор“ на очувању традиције и културе наших народа, као и Mесној заједници на изузетној сарадњи са Градском управом. Ми заиста, са задовољством, подржавамо њихов рад.
Културно-уметничко друштво „Петар Кочић“ у Новим Козарцима одржало је вечерас за своју публику традиционални Новогодишњи концерт.
Чланови КУД-а и гости концерта, ђаци из Основне школе „Иво Лола Рибар“ из овог места, извели су богат програм у препуној сали Дома културе.
Ли Делонг је уважена америчка/француска глумица, редитељка, кловновска учитељица и списатељица која ствара више од 30 година. Формалну едукацију остварила је на Академији у Западној Вирџинији, а затим у париском позоришту Питера Брука и школи Жака Лекока. Њена монодрама победник је Единбуршког фестивала, а представе које је режирала, награђиване су на многим фестивалима, широм Европе.
Глумац, главни продуцент и иницијатор пројекта је Кикинђанин Стефан Остојић. Дипломирао је на Академији уметности у Новом Саду у класи професора Љубослава Мајере. Играо у позориштима у Кикинди, Краљеву, Новом Саду и Суботици. Освојио је награде за најбољег глумца на фестивалима: професионалних позоришта Војводине, Враголасте позориштарије у Смедеревској Паланци, Звездариште у 
Београду, и годишњу награду града Кикинде за рад у Хуманитарном театру „Гусани у магли“, чији је оснивач.
Јован Поповић (1905-1052), био је песник и прозни писац, уредник часописа, позоришни и књижевни критичар, један од оснивача београдског недељника НИН и председник Удружења књижевника Србије. Од почетка устанка у Србији учествовао је у НОБ-у. 1950. изабран је за дописног члана САНУ. Сахрањен је у Алеји великана на Новом гробљу у Београду, а његово име носе основна школа у Кикинди, кикиндска Народна библиотека, као и још десетак основних школа у Србији. Годину дана по Поповићевој смрти, 1953. године у центру Кикинде, на данашњем градском тргу, подигнут је монументални споменик овом аутору, израђен у бронзи, дело академског вајара Александра Зарина.