Više od 140 muzičkih izvođača Kulturnog centra večeras je nastupilo na Novogodišnjem gala koncertu pod nazivom „Noć muzike“. Na sceni Narodnog pozorišta nastupili su: Hor i orkestar „Attendite!“, Dečiji hor „Kikindijanci“, i ženska i dečija pevačka grupa „Melizmi“.
Događaju su, u ime Grada, prisustvovali zamenica gradonačelnika, Dijana Jakšić Kiurski, predsednik Gradske skupštine, Mladen Bogdan, i članovi Gradskog veća, Valentina Mickovski i Miroslav Dučić.
– Muzikom ispraćamo staru i idemo u susret novoj godini s nadom da će ona biti još lepša i bolja. Uživaćemo u prilici da gledamo muzičke izvođače svih generacija. Ovo je i prilika da Kulturni centar, u jednom muzičkom izrazu, objedini sve što su radili i za šta imaju podršku svog Grada – rekla je 
Dijana Jakšić Kiurski.
V. d. direktor Kulturnog centra, Marko Markovljev, podsetio je da je poslednji gala koncert bio priređen 2019. godine.
– Večeras imamo veoma bogat program različitih muzičkih žanrova, od klasične do filmske muzike. Ova godina bila je izuzetno dobra za naš hor, ali se nadamo da će biti još novih uspeha i novih destinacija, da ćemo, sa uspehom, predstavljati naš grad i naš Kulturni centar.
Hor „Attendite!“, ovenčan uspesima i priznanjima u godini za nama, pre dva meseca dobio je i podmladak, čemu se u Kulturnom centru posebno raduju.
– Naš hor sazreva i raste – kaže dirigentkinja, prof. dr Biljana Jeremić. – Protekle godine konačno smo mogli da pevamo, otud su i naši rezultati bolji. Večeras se prvi put predstavlja i Dečiji hor „Kikindijanci“ koji ima oko 60 članova. Deca su veoma zainteresovana, vole način na koji se radi. Naša ideja je da starije članove Dečijeg hora priključujemo odraslima, da tako zatvorimo krug.
Vokalna grupa Kulturnog centra, „Melizmi“, za Gala koncert pripremila je praznični program.
– Koncert je kruna našeg rada jer mi smo pravi predstavnici kulture. Naša mlađa pevačka grupa, devojčice od sedam do 13 godina izvešće pesme iz Banata, a mi ćemo publici ponuditi pravi praznični repertoar i pesme u rok-žanru – izjavila je osnivačica grupe, Biljana Mandić.
Na Gala večeri u Pozorištu večeras su bili ispunjeni i scena i gledalište u kojem nije bilo dovoljno mesta za sve koji su želeli da, u najlepšem maniru, uz muziku i izvanredne izvođače pođu u susret novoj, 2023. godini, ponosni na svoje talentovane i uspešne sugrađane i na svoj grad.
Projekat „Korinđanje – obeležje Badnje večeri u Banatu“ predstavljen je večeras u Narodnom muzeju. Program je obuhvatio scenski prikaz običaja i predstavljanje posnih jela koja se spremaju za Badnje veče.
– Realizacija projekta trajala je šest meseci. Istraživački deo bili su razgovori sa ljudima i njihovim ranim sećanjima na korinđanje, kao i uspostavljanje paralela između ovog običaja nekada i sad – kaže Kiurski. – Pričali smo sa ljudima u Kikindi i okolnim selima, ali i u Srednjem Banatu i delovima Bačke. Rezultat tog rada je brošura koju predstavljamo večeras. Zatim smo uključili i decu, po dva učenika četvrtog razreda svih osnovnih škola, koji su učestvovali u kreativnom dramskom procesu, scenskom prikazu običaja korinđanja koji prikazujemo publici 
večeras. Pridružili smo i deset udruženja žena i one su pripremile posna jela koja se služe na Badnje veče, a na večerašnje predstavljanje rezultata projekta pozvali smo i ispitanike iz istraživanja.
Lazar Reljin, učenik četvrtog razreda OŠ „Sveti Sava“ kaže da je ulogu oca u scenskom prikazu o korinđanju pripremao duže od mesec dana.
Badnji dan i korinđanje oduvek su bili puni radosnih događaja za decu, napominje Radojka Vujadinov, predsednica Etno–građanskog društva „Suvača“ iz Kikinde.
donela iz Bosne. Svaki kraj ima svoje običaje i zato je lepo da se ovako spojimo i da se svi oni predstave.
Knjiga „Istorija Nemaca u Velikoj Kikindi“ predstavljena je večeras u Narodnom muzeju. Autori su viši kustos istoričar Vladislav Vujin, kustos istoričar Miloš Pušara i arhivar istoričar Vladimir Dudić.
Za arhivsku građu u knjizi bio je zadužen Vladimir Dudić, dok je Vladislav Vujin svoj deo izučavao deset godina.
U istoriji Nemaca koji su ostavili trag u svojim profesijama, dodaje Vujin, izdvaja se i Artur Horn koji je u Kikindi živeo samo tri i po godine i zaslužan je za stvaranje nemačkog nacionalnog identiteta poč 19. veka. Kao urednik novina „Gross Kikindaer Zeitung“ („Velikokikindske novine“) borio se protiv mađarizacije nemačkog stanovništva. Pošto je pobegao iz Kikinde, u Minhenu je napisao knjiggu o tome. Horn je, tokom okupacije, dobio svoju ulicu kada su preimenovani nazivi svih ulica u gradu.
Do kraja Drugog svetskog rata u Velikoj Kikindi 29 odsto stanovnika činili su Nemci i ostavili su trag u mnogim oblastima, a često su bili i u izvršnoj vlasti. Od oslobođenja 1944. godine njihov broj se drastično smanjuje.
Članovi KUD „Marija Bursać“ iz Banatskog Velikog Sela održali su večeras Novogodišnji koncert u sali bioskopa u ovom mestu. Prvi put su nasatupili sa gostima iz KUD „Đido“ iz Bečeja, kaže predsednik velikoselskog KUD-a, Goran Šormaz.
– Godina za nama bila je prepuna izazova, ali smo prepoznali da samo zajedno možemo da kreiramo bolju budućnost – rekao je gradonačelnik, Nikola Lukač. – Hvala vam što čuvate tradiciju, kulturu i običaje kraja u kojem su nam koreni. Želim vam u novoj godini puno zdravlja, da praznike provedete u krugu najmilijih, i da se uvek, kao i večeras, radujemo dečijim osmesima koji su nam motiv da radimo i maštamo još više i da zajedno kreiramo još bolju budućnost u Banatskom Velikom Selu, Kikindi i u našoj Srbiji.
Novogodišnji koncert članova kulturno-umetničkog društva tradicionalan je i u Nakovu. Održan je večeras, u sali bioskopa, na zadovoljstvo velikog broja meštana.
– Zahvaljujem članovima KUD „Izvor“ na očuvanju tradicije i kulture naših naroda, kao i Mesnoj zajednici na izuzetnoj saradnji sa Gradskom upravom. Mi zaista, sa zadovoljstvom, podržavamo njihov rad.
Kulturno-umetničko društvo „Petar Kočić“ u Novim Kozarcima održalo je večeras za svoju publiku tradicionalni Novogodišnji koncert.
Članovi KUD-a i gosti koncerta, đaci iz Osnovne škole „Ivo Lola Ribar“ iz ovog mesta, izveli su bogat program u prepunoj sali Doma kulture.
Li Delong je uvažena američka/francuska glumica, rediteljka, klovnovska učiteljica i spisateljica koja stvara više od 30 godina. Formalnu edukaciju ostvarila je na Akademiji u Zapadnoj Virdžiniji, a zatim u pariskom pozorištu Pitera Bruka i školi Žaka Lekoka. Njena monodrama pobednik je Edinburškog festivala, a predstave koje je režirala, nagrađivane su na mnogim festivalima, širom Evrope.
Glumac, glavni producent i inicijator projekta je Kikinđanin Stefan Ostojić. Diplomirao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Ljuboslava Majere. Igrao u pozorištima u Kikindi, Kraljevu, Novom Sadu i Subotici. Osvojio je nagrade za najboljeg glumca na festivalima: profesionalnih pozorišta Vojvodine, Vragolaste pozorištarije u Smederevskoj Palanci, Zvezdarište u 
Beogradu, i godišnju nagradu grada Kikinde za rad u Humanitarnom teatru „Gusani u magli“, čiji je osnivač.
Jovan Popović (1905-1052), bio je pesnik i prozni pisac, urednik časopisa, pozorišni i književni kritičar, jedan od osnivača beogradskog nedeljnika NIN i predsednik Udruženja književnika Srbije. Od početka ustanka u Srbiji učestvovao je u NOB-u. 1950. izabran je za dopisnog člana SANU. Sahranjen je u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu, a njegovo ime nose osnovna škola u Kikindi, kikindska Narodna biblioteka, kao i još desetak osnovnih škola u Srbiji. Godinu dana po Popovićevoj smrti, 1953. godine u centru Kikinde, na današnjem gradskom trgu, podignut je monumentalni spomenik ovom autoru, izrađen u bronzi, delo akademskog vajara Aleksandra Zarina.