Култура

394782652_713035073643236_3585782539736086853_n

Једна од многих прича у нестајању мотив је изложбе Немање Миленковића отворене у Галерији „Тера“. Млади уметник  каже да је изложба наставак истраживања о односу људи  према животињама у савременој пракси лова које је први пут приказано у априлу у Београду.

-Горње Подунавље, одакле потичем интересантно је због великог броја животињских врсти од којих су многе заштићене и под заштитом УНЕСКА. Велика је светска туристичка атракција која привлачи ловце. У мојој породици већина чланова су ловци хобисти и ја са потпуно другачијим етичким ставом, то промишљање било ми је занимљиво. Постављам питање да ли је експлоатација животиња заиста потребна на такав начин и  најсрећнији сам кад посетиоци са моје изложбе оду запитани и промишљајући о ономе што се констано дешава око њих – рекао је Миленковић.

Сликар по вокацији, користи све технике у свом раду. Основа му је цртеж и акварел, што се може видети на изложби  приказаној у четири сцене. Свака сцена има специфичан наратив који заједно дају увид у једну од многих прича о нестајању.

-Најважније је промислити о томе шта се догађа у данашњем свету. Да ли је нешто што је раније било нужно да бисмо имали храну данас потребно? Потребно је да се окренемо заштити и чувању, нарочито врста које свакодневно нестају – казао је 27-годишњи уметник из Новог Сада.

Немања Миленковић, запослен као аситетнт на Академији уметности у Новом Саду, додаје и да студентима указује на значај „Тере“, не само у Србији, већ у свету. Изложба је отворена до 22. новембра.

KC promocija 5

Урош Микулић, ученик трећег разреда Гимназије „Лаза Костић“ у Новом Саду данас је у Културном центру представио своја два дела: збирку поезије „Под погрешним небом“ и роман „У раљама смрти“.

Збирку песама, издату прошле године, написао је под менторством Тоде Николетића, Љубивоја Ршумовића и Горана Новакова, писца за децу и илустратора, који је и говорио на данашњој промоцији.

– Изненађујуће је било за све нас који смо га познавали као песника што је, са толико година, већ објавио и друго дело и то прозу – рекао је Новаков. – Роман га ставља у ред прозних писаца и сматрам да има озбиљан потенцијал.

Микулић, с друге стране, за себе каже да треба још да одрасте и „много корака да пређе“ да би стекао титулу писца.

– Роман „У раљама смрти“ говори о истинитом догађају из 1998. године у мом родном месту, Липару. То је омаж једној генерацији која је тада одрастала, међу којима су и мој отац и главни јунак овог романа. И даље радим под менторством Тоде Николетића и наставићу да пишем јер је моћ писане речи – свемоћ, али и уточиште – рекао је Микулић.

Обе књиге изашле су у издању „Графоофсета“ у Челареву. Поподневној промоцији у Културном центру присуствовали су и ученици Економско-трговинске школе.

Tamara i Tijana

Тамара Ристић из Кикинде, у свету музике позната под уметничким именом Kezz, номинована је за престижну Награду „Амбасадор“ коју додељује хрватски портал klubskascena.hr.

Награда се додељује у области електронске музичке сцене, којом се овај портал бави, и то у неколико категорија. Тамара, која живи у Љубљани, номинована је за најбољи наступ уживо у региону. Гласање траје до 12. новембра и, уколико желите да подржите Тамару, свој глас можете дати на: https://www.nagrada-ambasador.eu/online-glasanje/18-regionalne-nagrade-publike/149-regionalni-band-live-act-godine?fbclid=IwAR3WTvY-yVep_-teCLevZvWVC6NWTUxDE7Yu6a3s8tZOKztkiAVCGTufQmE.

Иначе, Тамара је летос наступила на познатом Гластонбери фестивалу у Великој Британији и била је прва Српкиња која је учествовала на овој међународној манифестацији.

Интервју са Тамаром, направљен после овог гостовања, можете прочитати на нашем порталу: https://kikindski.rs/tamarini-etno-i-elektro-koloriti-predstavljeni-svetu-na-festivalu-u-engleskoj/

Тамара своју аутoрску електронску музику са етно елементима изводи на клупској сцени у региону и шире, а од пре неколико година ствара и наступа и са својом млађом сестром Тијаном, у дуету под називом Тијамара. Како је Тамара изјавила за Кикиндски портал, њих две управо раде на новој музици под радним називом “Till the end of time”.

Тијана је графички дизајнер и програмски менџер у београдском клубу „Халф“ који је, такође, номинован за Награду „Амбасадор“. Уколико желите да их подржите, ово је линк за гласање: https://www.nagrada-ambasador.eu/online-glasanje/18-regionalne-nagrade-publike/136-regionalni-klub-godine?fbclid=IwAR2Sw5gL4VCushDPEmhRBclRmshzFTtYs2aRUZQwtxU7YkL4M1BDK_hHhHk.

Тамари и Тијани желимо победу и нове успехе, као и скоро виђење на наступу у нашем и њиховом граду.

(Фото: Фејсбук страница Tamara Kezz и Кикиндски портал)

pozoriste (2)
„Комунa” и Народно позориште Кикинда читаоцима нашег градског информативног недељника дарују бесплатне карте за представе.
Наградна игра почела је од данашњег броја „Комуне”, и у сваком наредном делићемо улазнице.
Све што треба да урадите је да попуните купон који је објављен у данашњој „Комуни” и пошаљете га на адресу Генерала Драпшина број 34, Кикинда или убаците у сандуче испред наше редакције, најкасније до среде у 10 сати.
У наредном броју дароваћемо укупно осам улазница– два пута по две карте за 10. новембар за представу „Па се видимо у сну” и два пута по две карте за 14. новембар када је на репертоару комад „Смрт човека на Балкану”.
Имена извучених добитника, биће објављена у идућем броју „Комуне” који излази у четвртак 9. новембра.
Добитници ће карте моћи да преузму на билетарници Позоришта.
Не заборавите, четвртак је дан за КОМУНУ, а уторак и петак за ПОЗОРИШТЕ!
Azaric 2

Колонија сликара „Михољски сусрети села“, одржана је протеклог викенда у Новим Козарцима. У организацији Галерије „Здравко Мандић“ стварало је 20 академских и сликара аматера са територије Града и из неколико градова Србије.

– То су све добри сликари и сваки од њих оставио нам је најмање једну слику. Лепо би било да ова ови сусрети постану традиционални јер су села мало запостављена, посебно култура, која је неопходна за духовни развој – рекао је сликар Брацо Азарић, домаћин Сусрета.

Азарић додаје да ће слике бити изложене у Галерији „Здравко Мандић“ и, нада се, ускоро и у Кикинди. „Михољски сусрети села“ одржавају се у читавој Србији по конкурсу Министарства за бригу о селу. Манифестацију у Новим Козарцима подржали су и Град и Месна заједница.

У овом месту, такође у организацији Галерије “Здравко Мандић”, недавно је одржана и 42. Општинска смотра сликара аматера са које се, на зонско надметање, пласирало шесторо. На Покрајинској смотри у Новом Бечеју наш град ће представљати Смиљана Шалго, Нина Француски, Душанка Пап Вујовић и Милан Драгојевић.

Nagrada Vlahovicu 1

„Изабрана зенитистичка дела” у издању Банатског културног центра Ново Милошево и Културног центра Војводине „Милош Црњански” понела су Специјално признање на 66. Међународном београдском сајму књига.

Награду је, од председнице жирија, академика Злате Бојовић, примио Радован Влаховић, директор и уредник Банатског културног центра, иницијатор овог подухвата. Овогодишњи жири радио је у саставу: Злата Бојовић, Анђелка Цвијић, Бојан Јовић, Зоран Пауновић и Марко Крстић.

– Неправда учињена нашем најпознатијем у Европи уметничком покрету, како пре другог рата, тако и после, пробудиле су у мени идеју да наставим да следим конструктивистичку традицију у ‘Новом зениту’, кроз издаваштво, а и моје лично стваралаштво, кроз писање као вечну жудњу за радошћу бесконачног. Жеља да изнова рехабилитујем књиге Љубомира Мицића, Бранка Ве Пољанског, Ивана Гола, Бошка Токина, Марјана Микца и осталих зенитиста – био је сан који је чекао пуних 40 година на своје остварење. Захваљујући бројним сарадницима на овом капиталном пројекту ‘Изабрана зенитистичка дела’ су видела светло дана, а награда Београдског сајма само је потврдила да је за тај новозенитистички сан вредело живети и радити и да је све то итекако имало смисла, како за Зенит као уметнички покрет, такође и за уздизање репутације српске културе и књижевности у Европи и у свету – изјавио је Влаховић.

„Изабрана зенитистичка дела” садрже следеће књиге зенитистичких аутора: Љубомир Мицић: „Антиевропа“, „Спас душе“, „Ритми мојих слутња“, „Источни грех“, „Аероплан без мотора“; Љубомир Мицић, Иван Гол, Бошко Токин: „Манифест зенитизма“, Бранко Ве Пољански: „77 самоубица“, Маријан Микац: „Ефект на дефекту“.

Овај капитални пројекат објављен је уз подршку Покрајинске владе.

Dana izlozba 1

„Апстрактне вибрације“, 11 слика великог формата Данице Дане Петков, румунске и српске уметнице из Темишвара, од данас су изложене у Салону Музеја „Тера“.

На свечаности отварања говорио је Миодраг Мића Јакшић, писац, режисер, организатор уметничких колонија и оснивач уметничке групе „Арте“. Он је подсетио да је Дана Петков и педагог, професор ликовне уметности на Интернационалној школи и у српској гимназији у Темишвару.

– Дана Петков је успела да изгради особени израз, не само кроз апстракццију коју нам представља последњих година, већ кроз њен однос према уметности, а то је једна врста благости и љубави – истакао је Јакшић. – Стварајући своју чаробну палету боја, изнеговала је посебан стил. Она је и изванредан реалиста, али и сјајан иконописац, осликавала је и конзервирала у многим црквама. Мислим да заслужује да јој и Србија и земље у региону приређују овакве изложбе.

Даница Петков први пут излаже у Кикинди. Излагала је широм света, а у Србији, пре нашег града, њени радови били су постављени у Београду. Каже да јој је посебно задовољство да излаже у простору у којем су радови светски познатих уметника.

– Изложбу смо остварили захваљујући Каба Габору, бившем градоначелнику Жомбоља, који је данас гост, и његовим везама са Кикиндом – рекла је уметница. – За мене је ова изложба веома важна. Посвећујем је својој мами која је недавно преминула у стотој години. Она је била моја прва учитељица цртања и научила ме је да нацртам прву ружу и прву лутку. Волим розу и љубичасту боју, доста их користим јер мислим да представљају моју душу.

У име локалне самоуправе отварању је присуствовала ресорна чланица Градског већа, Валентина Мицковски.

– Слике су импресивне и сигурна сам да ће посетиоци уживати у изложби – рекла је Мицковска. – Поносимо се Центром „Тера“, веома су проактивни када је у питању сарадња са уметницима и установама из другх земаља. Лично бих волела да се овај простори и његови садржаји више приближе обичном човеку. Ми, Кикинђани, треба да, у већој мери постанемо део ове заједнице и да схватимо шта наш град пружа.

Вредан уметнички догађај уприличен је у сарадњи са Градом и Савезом Срба у Румунији. Председник Савеза и српски посланик у румунском парламенту, Богдан Крстић, такође је био међу званицама.

– Култура нас највише повезује. Имамо изузетно добру сарадњу и размену са матицом. Цео Банат је простор у којем сарађујемо и боље се упознајемо. Очекујемо учешће Кикинђана и на Данима српске култре у Темишвару у новембру – рекао је Крстић.

Изложба Данице Петков биће посетиоцима доступна до краја године. Наредне, 2024. у „Тери“ ће заживети друкчији концепт излагања, најавио је директор, Александар Липован.

– Следећа изложбена година биће богата, са мање изложби, али богатијим програмом. У току је јавни конкурс који траје до 9. новембра. Затим ћемо одабрати десет ауторских изложби, једно гостовање и две изложбе из наше колекције.  Новина ће бити у томе да ће већина изложби имати адекватан пратећи програм – промоције књига, панел дискусије, музички програм или друге садржаје намењене култивацији укуса публике. Излобе ће трајати 5-6 недеља током којих ћемо  организовати вођења и различите програме – истакао је Липован.

Сталну поставку Музеја и изложбе у Салону Кикинђани и гости могу да разгледају од уторка до суботе, од 10 до 16 сати. Цена улазнице за Музеј је 200, а за Музеј и Салон – 300 динара.

Pozoriste a

У Народном позоришту следећег месеца на репертоару ће бити шест домаћих остварења и једно гостовање.

Први термин, петак, 3. новембар, припада „Ковачима“, Милоша Николића. Играју: Бранислав Кнежевић, Марина Воденичар и Михаило Лаптошевић.

У уторак, 7-ог, на малој сцени биће одиграни „Облаци“, представа о Душану Васиљеву којег игра Владимир Максимовић.

Такође на малој сцени, комад „Па се видимо у сну“ биће на репертоару у петак, 10. новембра.

У уторак, 14-ог, играће се „Смрт човека на Балкану“, црна комедија по којој је снимљен и филм. представу је режирао писац, Мирослав Момчиловић.

Најновија представа, „Џепови пуни камења“, дуодрама у којој играју Никола Јоксимовић и Владимир Максимовић, на репертоару је у петак, 17-ог.

Јубиларно, 50. извођење кловновске монодраме „Лала“ Стефана Остојића, у режији Ли Делонг и у продукцији Града Кикинде, Компаније „Гриндекс“, Компаније „Ларк“ из Париза и Театра „Гусани у магли“, заказано је за петак, 24. новембар.

У уторак, 28. новембра, гостоваће Краљевачко позориште са представом Виде Давидовић и у режији Снежане Тришић, „Црна Овца“. У држави лопова постоји један поштени човек који одбија да краде. Поштењачина је аномалија и његово постојање доводи до урушавања и колапса комплетног система, наводи се у најави представе.

 

У октобру ће још две представе имати своја репертоарска извођења – “Љубавно писмо”, у петак, 27-ог, и “Џепови пуни камења”, друга реприза, у уторак, 31. октобра.

Све представе у Народном позоришту почињу у 20 сати. Цена улазнице је 400 динара, а попуст од 50 одсто остварују ђаци, студенти, пензионери и корисници социјалне помоћи.

 

387330868_867822691404949_4673028233511761607_n (1)

Тамара Звекић, чланица Женске певачке групе АДЗНМ „Гусле“ најбоља је вокална солисткиња Фестивала традиционалног певања.  У Суботици у сали Хрватског културног центра “Буњевачко коло” учествовало је девет вокалних група из читавог региона.

– Од самог почетка учествујемо на овом фестивалу и сваке године доносимо неку од награда. Одлуку о најбољем извођачу ове године донео је стручни жири у саставу:  Ивица Иванковић, етнолог, етнограф и фолклориста, Тамара Штрицки Сег, наставница и етномузиколог у Музичкој школи у Суботици и Ана Келин, солиста и члан вокалног ансамбла „Ладарице”. Ово је још један доказ преданог и стручног рада у нашем друштву – истакла је уметнички руководилац Магдалена Попов.

Женска певачка група „Гусала“ представила се песмама „Грабајте“ из југоисточне Србије и „Далеко смо Миле за горама“, композицијом на бас из централне Србије где је Тамара Звекић водећи вокал.

Недавно је певачка група наступала у Пландишту, где су представиле вокалну праксу крајишко-динарског подручја. На манифестацији “Крајишки бисери”, „Гусле“ учествују од 2019. сваке године  и  потврђују квалитет свог рада и презентације у домену  изведбе традиционалних песама које припадају наслеђу Срба Динараца-Крајишника у Србији.

 

Активни су били и фолклорци, чланови ветеранског ансамбла који су учествовали на 6. „Илиџа аутмн фесту“ у Сарајеву. Ову прилику искористили су да промовишу нашу традицију и  успоставе чвршће везе са организатором, члановима и руководиоцима КУД- а “Илиџа”.

 

-Све секције вредно раде и припремају се за наредне наступе. Већ 17. новембра у свечаној сали Курије биће организован концерт инструменталних и вокалних солиста и женских, мушких и дечијих певачких група. У децембру је планиран годишњи концерт свих група  којим ћемо суграђанима пожелети све најбоље у Новој години – сазнајемо од Магдалене Попов.

Biblioteka Gvozdenovic

Пола века књижевног рада сажео је у своје најновије дело Славомир Гвозденовић, румунски и српски песник, уредник, универзитетски професор, посланик у румунском Парламенту, оснивач Савеза Срба у Румунији и први председник Скупштине дијаспоре и Срба у региону. Збирку „Аутобиографија са поезијом“ представио је у Темишвару, а прва промоција у Србији уприличена је у нашем граду синоћ, у Народној библиотеци.

– Радује ме ово представљање у Кикинди јер је она далеко испред свих градова у Србији када је у питању сарадња са српском заједницом у Румунији – рекао је професор Гвозденовић. – Књига је моја биографија кроз поезију, а у темељима те поезије је пуно тога од наше историје, духовности, културе и памћења, свега што нас карактерише као посебан народ у Румунији и показује да смо, упркос свим невољама кроз које смо пролазили, сачували свој образ, част и достојанство, и нисмо поклекли ни пред ким. Скупо смо платили свој српски понос и достојанство, али бар смо то сачували за своју децу. Све је то у мојој поезији, све то чувам од заборава.

Гвозденовић је доктор српског језика и књижевности, а карактерише га изванредно познавање језика, истакла је књижевна критичарка Марија Танацков.

– Славомир Гвозденовић има, међу нашим песницима у дијаспори, можда и најзначајније место. Изузетно добро познаје језик, ушао је у његове тајне и по осећају за језик упоредила бих га са Васком Попом. Зачудно је да један Румун и један српски песник у Румунији толико воле српски језик, да улазе у његове дубине и да, на темељу тога, могу да нам покажу сву његову лепоту. Он има песме са римом, без риме, експерименте са интерпункцијом и са постмодерном, али по мени, он је песник који је изузетно ослоњен на традицију и негује културу сећања. Ипак, он није само српски песник, његов лирски субјекат представља се као грађанин света. Целокупна култура, од античке до данашње европске и светске цивилизације, садржана је у његовим песамама на нивоу асоцијација и примера. Он негује културу сећања, против је постмодернистичког хаоса и уништења свега што је иза нас, везан је за нашу веру, обичаје и традицију, и све то налази један лепи сплет у његовој поезији – рекла је Марија Танацков.

Гвозденовић је најавио да ће се, 23. и 24. новембра у Темишвару, у оквиру Дана српске културе, одржати мини-сајам српске књиге што је, како је рекао, јединствена манифестација у читавом српском расејању. Програми ће уследити после Дана српског језика који је, на његову иницијативу, изгласан у Парламенту Румуније. „Ми чувамо своје јер без имена и језика не бисмо ни постојали“, закључује Гвозденовић.

На добро посећеној књижевној вечери књижевника из Румуније и пријатеља Кикинђана, наступила је Женска певачка група „Гусала“.