April 23, 2026

Град

Škola jahanja

Ujedinjenje dva konjička kluba: delimo istu ljubav

Igor Crnogorac February 16, 2024

Na Sretenje su stigle lepe vesti iz dva gradska konjička udruženja. Na zajedničkom sastanku predstavnika i članova Kikindskog konjičkog udruženja i Konjičkog kluba „Banat“ dogovoreno je da se dva kluba spoje u jedan, pod nazivom Kikindsko konjičko udruženje „Banat“ Kikinda.

Predsednici dva kluba, Dragan Šorak i Ilija Rađenović, u saglasnosti sa svojim članovima, odlučili su da svi ljubitelji konja budu okupljeni u jednom klubu jer dele istu ljubav prema ovim plemenitim životinjama, rekao je Rađenović.

– Konjički klub „Banat“ ima tradiciju dugu 40 godina, a mi imamo školu jahanja, svi idemo na smotre – objašnjava Rađenović. – Na zahtev kolega ja ostajem predsednik kluba. Na svečanosti koju smo priličili povodom ujedinjenja, uručili smo zahvalnice Draganu Strajniću i Miroslavu Alasevu, koji su i počasni predsednici novog kluba, kao i Draganu Pecarskom, članu Gradskog veća, u znak zahvalnosti za podršku lokalne samouprave.

Novi klub ima više od 50 članova, uzrasta već od 16 godina.

– Imamo više od 25 fijakera, predstavljaćemo naš grad na Sajmu fijakera i  sarađivaćemo sa Turističkom organizacijom. Sve više mladih se bavi konjarstvom, to mi je posebno drago. Klub je otvoren za svakoga ko želi da nam se priključi. Mi svi volimo konje i predstavljaćemo naš grad na najbolji način – zaključuje Rađenović.

On podseća da škola jahanja radi vikendom, kada je lepo vreme, od 10 do 14 sati na prostoru nekadašnjeg Pogona 3 fabrike „Toza Marković“ i prima sve, starije od šest godina. U toku letnjeg raspusta radiće svakog dana. Broj telefona za prijavljivanje je 0694350680.

S. V. O.

GROBLJE-STABLA

Na Železničkom groblju uklonjeni bolesni četinari, tvrde u crkvenoj opštini

Aleksandra Djuran February 16, 2024

Stabla četinara na Železničkom groblju posečena su nakon što su dobijene sve dozvole nadležnih javnih i crkvenih institucija. Brigu o ovom groblju vodi Crkvena opština, a kako ističe Dragan Todorović, predsednik Crkvene opštine Kikinda pri hramu Svetog Nikole u proteklih sedam godina radi se na iznalaženju najboljeg rešenja za uklanjanje drveća.

-U vreme sadnje četinari su imali svoju ulogu. Kako godine prolaze došlo je do inverzije korena koji oštećuje nadgrobne ploče, a postojala je i opasnost da se naruše spomenici. Stabla su visoka i krta tako da se grane odlamaju i realna su opasnost, a ukoliko bi samo drvo palo oštetilo bi najmanje desetak spomenika. Crkvenoj opštini stiglo je više pritužbi građana na oštećenja koja su izazvali četinari – objasnio je Todorović.

Poštovani su svi zakoni doneti u javnom interesu, ali i pravila Srpske pravoslavne crkve pre nego što su stabla posečena.

-Pre sedam godina zatražili smo mišljenje o zdravstvenom stanju stabala gde nam je potvrđeno da 29 četinara treba ukloniti usled bolesti jer postoji opasnost da padnu. Ovaj zaključak uputili smo Eparhiji banatskoj i dobili smo saglasnost da se sruše stabla koja nisu zdrava. Čitav ovaj proces trajao je sedam godina i pošto su sve dozvole dobijene organizovano je obaranje drva prilikom kog je strogo vođeno računa da ovaj posao ne ošteti spomenike – precizirao je naš sagovornik.

U interesu crkve, ali i građana je da se ovo groblje uredi.

-Na Železničkom groblju najmanji problem bila su stabla. Ono je neograđeno i, na žalost, erozija može dovesti do ozbiljnih oštećenja. Crkvena opština dugo godina unazad pokušava da uredi ovo groblje, međutim to ne zavisi ni od crkve, ni od lokalnih organa. Naime, bilo je sahranjivanja van granica groblja i sada smo u problemu jer ne možemo da postavimo ogradu, a da ona ne ide preko grobova. Oni su posebno zaštićeni i njihovo narušavanje je krivično delo. Lokalna samouprava ima razumevanja za ovu situaciju, a siguran sam da bi i građani pozdravili našu inicijativu da Železničko groblje dobije izgled kakav zaslužuje – kaže Dragan Todorović.

Crkvena opština u planu ima i izgradnju kapele i uređenje prilaza groblju i parkinga, ali za bilo kakvo projektovanje i radove najpre je neophodno utvrditi granicu groblja.

A.Đ.

nurdor-(6)

I naš grad danas poslao podršku deci koja se leče od malignih bolesti i njihovim roditeljima

Igor Crnogorac February 15, 2024

Kikinda je danas bila jedan od 30 gradova u kojima je NURDOR – Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka obeležilo Svetski dan dece obolele od raka – 15. februar.

Centralna manifestacija sa muzičkim programom organizovana je na Trgu kod fontane. Nastupili su mališani iz ADZNM „Gusle“, Dečiji hor „Čuperak“ Predškolske ustanove i škole plesa „Step Up“ i „Dance and Soul“ i Ena Gogić.

– Dajemo podršku deci koja se leče i njihovim roditeljima, kao i onima koji su izgubili decu – kaže Ljubica Tatić, volonterka NURDOR-a u Kikindi. – Potrebna je i materijalna i psihička i svaka pomoć. Proces lečenja je dug, a nadležno ministarstvo, recimo teško odobrava pomoć za negu drugog lica – nekada se čeka godinama ili se uopšte ne dobije.

U ime lokalne samouprave, manifestaciji je prisustvovao predsednik Skupštine grada, Mladen Bogdan.

– Izašli smo u susret NURDOR-u da se u Kikindi obeležava ovaj dan jer je veoma važna podrška deci koja se leče i njihovim porodicama. Čitavo naše društvo ima odgovornost da se posveti tome. Postoji podatak da svakog dana jedno dete oboli od raka. Moramo da pošaljemo apel da se podigne svest o tome. Ovo je samo jedan mali znak pažnje kako bi znali da Grad misli na njih – rekao je Bogdan.

Tačno u 13 sati, pod sloganom „I ja se borim“, simbolično je u Kikindi, kao i u više od 30 gradova u Srbiji pušten zeleni balon u obliku srca u znak podrške za sve mališane koji se sada leče. U Srbiji skoro svake nedelje jedno dete, nažalost, premine od maligne bolesti, navodi se na sajtu NURDOR-a i naglašava da će Udruženje, ove godine, u svojim aktivnostima posebnu pažnju posvetiti promociji i unapređenju prava dece u bolnici, onako kako su definisana u Povelji o pravima dece u bolnici Evropskog udruženja za brigu o deci u bolnicama.

Na današnjoj manifestaciji podrške u Kikindi bile su postavljene i kutije za dobrovoljne priloge, a svi koji žele i mogu da pomognu deci u Srbiji koja se leče od malignih bolesti, mogu da pošalju SMS sa brojem 1 na 1150.

S. V. O.

1707920006315

Poštuje običaje: Vinogradar Zoran Malbašić osveštao vinograd na Svetog Trifuna

Aleksandra Djuran February 15, 2024

Vinar i vinogradar iz Novih Kozaraca Zoran Malbašić, već po tradiciji osveštao je svoj vinograd na Svetog Trifuna i simbolično orezao lozu. Slavu vinara i vinogradara obeležio je u prisustvu porodice i prijatelja, a nama je otkrio svoja očekivanja:

-Očekujem dobru proizvodnu godinu. Uspeo sam da sačuvam vinograd od bolesti koje su nanele štetu prošle godine. Kako su temperature u prethodno periodu bile iznad proseka započeli smo rezidbu koja nam je pokazala da su grane zdrave. Ukoliko ne dođe do ekstremnih situacija, očekujem dobar rod jer se već vidi potencijal – saznajemo od Malbašića.

Vinogradar iz Novih Kozaraca ovim poslom bavi se već 15 godina. Ima  tri sorte grožđa, od kojih dve crvene kaberne sovinjon i merlo, dok je od belih zastupljen rajnski rizling.

-Proizvodim standardnih šest sorti vina i to dezertno, mešavinu kabernea i merloa koje sam nazvao „Feniks“, čisti kaberne i čisti merlo, roze i beli rajnski rizling

Vinogradi ove porodice prostiru se na površini od tri jutra, a zasađeno je sedam i po hiljada čokota.

-U planu je proširenja na jedno katastarsko jutro jer nam je ovo primarna proizvodnja i želimo da je unapredimo – kaže naš sagovornik.

Podrum Malbašić nastao je 2014. godine, a prvo vino pod etiketom „Podrum Malbašić“, izašlo je godinu dana kasnije i nesumnjivo je pokrenulo novi pravac u domaćem vinarstvu, pomerajući kurs prema kvalitetu. Na vinarskim takmičenjima koja su u toku dobio je i potvrdu kvaliteta.

-Nedavno sam prvi put slao vino u Makedoniju u mesto Kavadar koje je srce vinarstva i vinogradarstva. Na internacionalnom takmičenju osvojio sam treću zlatnu medalju odnosno bronzani pehar za crveno vino kaberne sovinjon iz 2022. godine. U Mužlji i Čurugu nagrađen sam zlatnom , a u Temerinu sam dobio dve srebrne medalje za crvena vina – pohvalio se Malbašić.

Godišnje proizvede oko 3.000 boca vina, a uz vino peče i rakiju.

 

1707938707176

Mladi istoričar Dragoljub Mandić održao predavanje o rokenrolu i raspadu Jugoslavije

Aleksandra Djuran February 14, 2024

Predavanje „Rokenrol i raspad Jugoslavije” u holu Istorijskog arhiva održao je master istoričar Dragoljub Mandić. Rodom iz Mokrina, Mandić napominje da mu je drago što je svojim sugrađanima predstavio svoj naučno – istraživački rad.

-Uskoro će Arhiv Vojvodine objaviti moj naučni rad koji se  bazira na analizi raspada Jugoslavije iz ugla rok muzike. Istražio sam kako su se određene scene ponašale, da li su bile nacionalistički ili pacifistički nastrojene, kao i njihov uticaj na naš pogled na događaje koji su doveli do raspada nekadašnje države – pojasnio je Dragoljub Mandić.

Mladi istoričar stava je da se raspad rokenrola sasvim slučajno poklapa sa raspadom SFRJ.

-Rokenrol je od 1991. godine u globalnom padu. Možda je u to vreme i bilo raskidanja dugogodišnjih prijateljstava među pojedinim muzičarima, ali sada su te relacije obnovljene. Simptomatično je da je bilo svađa među članovima istih bendova koji su i dan danas  neprijateljski raspoloženi jedni prema drugima – kaže Mandić.

Interesantno je i to da temu istražuje mladić koji nije bio rođen u zlatnom dobu rokenrola, ali sluša ovaj muzički žanr.

-Svima je interesantno viđenje moje generacije, kako mi posmatramo te događaje – kazao je Dragoljub Mandić i otkrio da mu je dr Nele Karajlić omiljeni rok muzičar.

Predavanju je prisustvovala članica Gradskog veća Valentina Mickovski.

-Drago mi je što Istorijski arhiv promoviše mlade i uspešne istoričare. Dragoljub Mandić na zanimljiv način predstavio je svoje viđenjerokenrol scene Jugoslavije i uticaj na antiratni pokret. Poruku koju je uputio je da je važno kakvu muziku slušamo jer ona utiče na sistem vrednosti svakog od nas – rekla je Mickovska.

Istraživanje je bazirano na novinskim člancima tadašnje štampe i video materijala, zatim memoara i autobiografija, uz korišćenje postojeće naučne literature i publicistike.

1707937400324

Najlepše note u pesmi života izveli kikindski muzičari

Aleksandra Djuran February 14, 2024

Pravoslavni Sveti Trifun i rimokatolički Sveti Valentin obeležili su i kikindski muzičari. U svečanoj sali Narodnog muzeja Kikinda održan je koncert pod nazivom “Ovo veče je najlepša nota u pesmi života”.

Ljiljana Sivčev, solistkinja na klaviru  ističe da koncertom žele da poruče da su sreća, prijateljstvo, razumevanje i ljubav najvažniji činioci života.

-Ovo je 12. put da organizujemo koncert i hvala svima koji su nas podržali, a ima ih u velikom broju. Drago mi je što su nam se priključili i mladi instrumentalni i vokalni solisti čije vreme tek dolazi. Oni će se potruditi da imamo još puno ovakvih koncerata – rekla je Ljiljana Sivčev.

Najmlađa učesnica bila je Lara Petkov koja je razgalila srca mnogobrojne publike govoreći stihove. U programu je učestvovao i vokal Milan Prunić Duma koji je dodao da je velika čast i zadovoljstvo nastupiti sa mladim ljudima.

– Želimo da poručimo samo jedno, volite se ljudi nije važno ko je ko i srca nek nam budu jedno – naveo je Prunić.

Predstavili su su i Valerija Stefanović, vokal i profesorka Milijana Zolotić Simić  na violini uz klavirsku pratnju Kristine Ristić i Boris Škapik “DUO KON ANIMA”. Publika je uživala  i u muziciranju profesorke Nikoline Suvajdžić,  saksofonistkinje, u klavirskoj pratnji Apolonije Koso, profesora Dušana Dakića , tenor vokala, kao i u muzici violiniste Srđana Stojanovića i  Vladimira Kovačevića, kao klavirske pratnje. Koncertu je prisustvovala i članica Gradskog veća Valentina Mickovski.

 

F3

Sastanak predstavnika Grada i FCC-a: Načelno dogovoren drukčiji obračun privrednim subjektima

Igor Crnogorac February 14, 2024

Na inicijativu Grada Kikinde održan je sastanak između predstavnika Grada i delegacije kompanije „FCC Kikinda d.o.o.“, na kome je traženo rešenje problema obračuna, zbog kog su privrednim društvima stigli znatno uvećani računi za uslugu odnošenja smeća, što je izazvalo ogroman i razumljiv revolt.

Delegacija grada, predvođena gradonačelnikom Nikolom Lukačem zahtevala je hitnu promenu modela obračuna pristiglih računa i to tako da, umesto što je obračunato prema kvadratima poslovnog prostora, fakturisanje bude prema stvarnim količinama odnetog komunalnog otpada. Kada je reč o zaštiti interesa preduzetnika, traženo je vraćanje prethodnog načina obračuna. Grad je jasno naglasio da će štititi interese preduzetnika, privrednika i građana Kikinde, te da neće dozvoliti da se naruši privredni ambijent u gradu.

Stav Grada Kikinde je da odmah moraju da budu izvršene korekcije u naplati, da visina mesečnog računa mora da bude ekonomski održiva za korisnike, da naplata bude fer prema stvarno iznetim količinama komunalnog otpada i da „FCC“ mora da bude fizički dostupan za građane, preduzetnike i privredna društva, ne samo mejlom ili telefonom, već i lično otvaranjem kancelarije i šaltera za lično obraćanje.

Još jednom je napomenuto da Grad nije dao saglasnost ni odobrenje za izmenu modela i načina obračuna. Ukoliko zahtevi Grada ne budu ispunjeni Skupština će suspendovati prethodnu odluku. Načelno je postignuta saglasnost da bude napravljen aneks osnovnog ugovora, kojim će biti definisan pravičniji model naplate privrednim subjektima.

Pre održavanja zvaničnog sastanka, izvršene su brojne konsultacije sa nezadovoljnim privrednicima i preduzetnicima, kako bi predstavnici grada imali što objektivniju sliku o efektima ispostavljenih računa od strane kompanije „FCC Kikinda d.o.o.“, navodi se u izveštaju sa sastanka u Gradskoj upravi.

427839138-929101565279284-4901613370514665147-n

Pokrajinska vlada i Grad zajednički ulažu u izgradnju atmosferske kanalizacije u slivu Moravska

Aleksandra Djuran February 14, 2024

Gradonačelnik Nikola Lukač potpisao je ugovor kojim je Gradu Kikindi odobreno 150 miliona dinara za izgradnju sekundarne atmosferske kanalizacije u delovima ulica Moravske, Jovana Sterije Popovića i Ivana Jakšića. Sredstva je obezbedila Pokrajinska vlada, preko konkursa Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine.

-Ove godine rešavamo višedecenijski problem takozvanog sliva Moravske zahvaljujući odličnoj saradnji sa višim nivoima vlasti. Prošle godine dobili smo 30 miliona i ove još 150 miliona dinara za projekat koji je ukupne vrednosti 202 miliona dinara. Na nama je da što pre sprovedemo javnu nabavku i da počnemo da rešavamo ogroman problem stanovnika ovog dela grada. Zahvaljujem se Pokrajinskoj vladi, Upravi za kapitalna ulaganja, koji imaju razumevanje za naš grad. Hvala i našim poslanicima i svima koji su pomogli da naši građani dobiju to bolje uslove za život – rekao je Lukač.

U ovoj godini sa 2,6 milijardi dinara finansira se i sufinansira 15 projekata na teritoriji 13 lokalnih samouprava u oblastima saobraćajne infrastrukture, vodosnabdevanja i zaštite voda, lokalnog i regionalnog ekonomskog razvoja, kao i razvoja sporta.

Gradonačelnik Lukač najavio je još jednu važnu investiciju.

-Kompanija RC „Jurop“ koja je investitor Ritejl parka, lokalnoj samoupravi uplatiće 13,5 miliona dinara na ime taksa. To je polovina novca neophodnog za rekonstrukciju ulice Mihajla Pupina od Zmaj Jovine do Svetosavske. Drugu polovinu sredstava planirali smo u budžetu, tako da će i ova investicija biti završena. Osim rekonstrukcije puta planirani su i radovi na atmosferskoj kanalizaciji koja se zadržava kod OMV pumpe – dodao je prvi čovek grada.

JP-Kikinda-(2)

Nastavak edukacije najmlađih o odgovornom vlasništvu

Igor Crnogorac February 14, 2024

U sklopu edukacije najmlađih o dobrobiti kućnih ljubimaca i odgovornom vlasništvu, danas su predstavnici JP “Kikinda”, u Kulturnom centru Kikinda, realizovali peti program, ovaj put za đake drugog razreda OŠ “Vuk Karadžić”. Prezentaciju su održale Jelena Pantelić i Branka Živaljević.

Ističemo da su ovakve edukacije najmlađih bitan uslov za zdravo društvo. Učenje i vaspitanje najmlađih da budu odgovorni za drugo živo biće samo je jedna stepenica više da izrastu u dobre ljude.

Pored glavnog cilja edukativne radionice, a to je podizanje svesti stanovništva o potrebama drugih živih bića, želimo i da javnost upoznamo sa problemima i posledicama sistemskog nerešavanja problema napuštenih pasa.

Jedno istraživanje pokazuje da je svega 15 odsto pasa koji se nalaze na ulicama gradova u Srbiji tu i rođeno. Daleko veći broj, njih čak 85 odsto tu je dospelo zato što su izbačeni ili kao štenci ili kao odrasli psi jer nisu željeni od strane vlasnika. Da li ste se zapitali zašto je to tako? Na ovo, kao i na brojna pitanja o položaju napuštenih životinja u gradu probali smo da damo odgovore kroz interaktivnu radionicu sa decom.

JP „Kikinda“ je prošle godine pokrenulo akciju „Udomi – ne kupuj“ sa ciljem da svi zainteresovani ljubitelji pasa, ukoliko se odluče da postanu vlasnici kućnih ljubimaca, razmotre mogućnost udomljavanja napuštenih pasa koji se nalaze u prihvatilištu za pse na adresi Topolski put broj 10.

Napominjemo da udomljavanjem pasa iz prihvatilišta dobijate sterilisanog, vakcinisanog i čipovanog psa i tako štedite na svim ovim neophodnim troškovima.

Čast je i privilegija biti odgovoran vlasnik kućnog ljubimca, jer je radost koju nam oni donose nemerljiva, poručuju iz JP „Kikinda“.

zastava

Servisne informacije – dežurstva i radna vremena za državni praznik

Igor Crnogorac February 14, 2024

Neradni dani za Dan državnosti, Sretenje, su četvrtak i petak, 15. i 16. februar.

KOMUNALNE USLUGE, BROJEVI DEŽURNIH SLUŽBI:

FCC – sakupljanje i transport komunalnog otpada biće redovno u toku praznika;

ELEKTRODISTRIBUCIJA – 413258

VODOVOD I KANALIZACIJA – 062/88-44-888 i 062/88-44-891

TOPLANA – 422857

SRBIJAGAS – 422169

PARKING – neće se naplaćivati 15. i 16. februara.

POŠTA, BRZA POŠTA, POSLOVNICE:

POŠTA i POSTEXPRESS – u toku praznika, radiće samo Glavna pošta, u ulici Generala Drapšina – od 8 do 14 sati;

DEXPRESS – neradni dani su petak i ponedeljak. Sve pošiljke preuzete u četvrtak, 13. aprila, biće na dostavi u utorak, 18. aprila;

BEX – 15. je neradni dan, 16. februara se radi uobičajeno – i preuzimanja i dostave;

BANKE – ne rade tokom praznika – oba dana.

SAOBRAĆAJ, JAVNI PREVOZ:

„AUTOPREVOZ“ – u četvrtak i u petak promenjivaće se praznični red vožnje;

„ŽELEZNICA SRBIJE“ – praznični red vožnje;

TAKSI PREVOZ – u toku dva dana naplaćivaće se po drugoj, skupljoj tarifi, kao nedeljom.

ZDRAVSTVENE USTANOVE:

Ambulanta opšte prakse imaće, oba dana praznika, organizovana dežurstva u Drugoj zdravstvenoj stanici, u Svetosavskoj ulici 53, od 7 do 20 sati; ambulante u selima neće raditi, osim u Mokrinu – od 7 do 10 sati i u subotu od 7 do 13.30;

Dva pedijatra radiće u toku praznika u Dečijem dispanzeru od 9 do 17 sati; u subotu od 7 do 17 i u nedelju od 9 do 17 sati;

COVID ambulanta (u Mikronaselju) biće otvorena svakog dana od 8 do 16 sati;

Dežurni stomatolog biće dostupan u Prvoj zdravstvenoj stanici, u Domu zdravlja, u Ulici kralja Petra Prvog 106 u četvrtak i petak od 8 do 12 i od 14 do 18 sati;

Dispanzer za žene neće raditi tokom dva dana praznika;

Specijalističke ambulante u Opštoj bolnici takođe neće raditi tokom praznika.

APOTEKE:

„DR MAX“ – u ulici Braće Tatić u četvrtak neće raditi zbog renoviranja, a od petka će ponovo raditi uobičajeno – 24 sata; apoteka na Trgu srpskih dobrovoljaca oba dana biće otvorena od 7.30 do 17 sati; u Domu zdravlja, u Kralja Petra Prvog i u Sterije Popovića u četvrtak i u petak radiće se od 7 do 17 sati, dok će apoteka u Drugoj zdravstvenoj stanici, u Svetosavskoj 53 radoti po uobičajenom radnom vremenu;

“STESA” – oba dana praznika ogranci ove apoteke radiće po sledećem radnom vremenu: ograanak u Generala Drapšina 15 – od 7 do 20; ogranci u Svetosavskoj 119a (Mikronaselje), Svetosavskoj 17 i u Vojvode Putnika 21 – od 7.30 do 15 sati; na Trgu srpskih dobrovoljaca 17 – od 8 do 15, u Svetosavskoj 54 radiće se uobičajeno – od 7 do 24 sata, i u ogranku u Mokrinu, u Svetog Save 77 – od 8 do 14 sati;

„NEOFARM“ – apoteka u Miloša Velikog – u četvrtak će raditi od 7 do 13.30, a u petak od 7 do 20 sati; apoteka u Svetosavskoj ulici će oba dana biti otvorena od 8 do 18 sati:

APOTEKA – VETERINARSKA STANICA “KIKINDA” – u četvrtak se ne radi, u petak se radi uobičajeno.

TRGOVINE

Većina trgovina prehrambenom robom radiće uobičajeno.

VRTIĆI I ŠKOLE:

Vrtići – ne dežura nijedan vrtić;

Osnovci i srednjoškolci su na mini raspustu. Prvi radni dan im je ponedeljak, 19. februar.

VAŽNI BROJEVI TELEFONA TAKOĐE SE NALAZE NA NAŠEM PORTALU:

 

Važni telefoni

S. V. O.