Град

Ребоотинг-(1)

Градоначелник Никола Лукач и в. д. директор Културног центра, Марко Марковљев присуствовали су данас „Кицк офф” састанку пројекта „Ребоотинг“ који је организовао Савез ОПЕНС у Новом Саду и на којем су учествовали и партнери из још шест градова у Војводини: Суботице, Сомбора, Бечеја, Сремске Митровице, Зрењанина и Панчева.

– Идеја је да са младима у тим градовима радимо на њиховим вештинама и знањима, да их укључимо у заједницу, у друштво, да радимо на промоцији Европе и европских вредности. Данас је представљање пројекта и договарамо се о активностима – рекао је координатор ОПЕНС-а, Вукашин Гроздановић.

Након састанка, у Градској кући је приређено званично отварање пројекта којем су присуствовали Милан Ђурић, градоначелник Новог Сада, градоначелници  градова у пројекту, као и  представници делегација ЕУ – финансијера пројекта који ће се реализовати у наредне три године и за који је опредељено 85 милиона динара.

С. В. О.

ЛУКАЦ-НИС

Свечаном обележавању јубилеја, 15 година друштвено одговорног програма компаније НИС „Заједници заједно“, присуствовали су градоначелник, Никола Лукач, члан Градског већа Саша Танацков и представник корисника средстава пројекта „Заједници заједно“ др Душан Прекратић. Овогодишњи конкурс Програма посвећен је образовању и науци и усмерен је на подршку пројектима основних и средњих школа у домену осавремењивања наставног процеса и инфраструктуре објеката, као и пројектима научно-истраживачких организација и научно-технолошких паркова  ради унапређења инфраструктурних и иновационих капацитета научних установа.

У оквиру свечаности, која је одржана у Палати Србија, представљени су резултати 1.136 пројеката, који су реализовани у 13 градова широм земље, а у које је уложено 1,7 милијарди динара. Обраћајући се присутнима, Кирил Тјурдењев, генерални директор НИС-а је истакао, да је у току програма „Заједници заједно“ унапређен рад више од 180 образовних установа, 40 институција културе, 45 болница и домова здравља.

Да је компанија НИС стуб енергетског снабдевања наше земље, као и да је једна од најуспешнијих компанија, рекла је у свом говору министарка енергетике, Дубравка Ђедовић Хандановић. Догађај су увеличали и министарка науке Јелена Беговић, министарка просвете Славица Ђукић Дејановић и министарка здравља Даница Грујичић као и представници других градова и локалних самоуправа.

За 15 година сарадње преко програма “Заједници заједно” Кикинда је добила близу 272 милиона динара, а подржана су 172 пројекта.

А.Ђ.

 

Теодора-Влаховиц-(1)

На Фестивалу „Песма за Евровизију“ за наступ у Малмеу бориће се и наша Кикинђанка Теодора Влаховић са песмом „Сама“ коју је, као једну од 28 композиција, изабрала Селекциона комисија РТС-а.

Двадесетчетворогодишња Теодора наступиће под својим уметничким именом Цхаи, а идеја за наступ на популарној „Беовизији“ потекла је из њене издавачке куће.

– Већ неко време радим са издавачком кућом „Ред Пилл“ из Београда и ускоро треба да изађе мој први албум – каже Теодора. – Проценили смо да је ово добар ток с обзиром на то да је „Песма за Евровизију“ добро испраћена.

Албум ће имати 11 песама, а песма „Сама“ писана је посебно за „Беовизију“ објашњава Теодора. Поред ње, ауторски тим чине и Реп Горила и Александар Велики.

– Сматрам да песма за овакво такмичење треба да пробуди људе, не смеју да остану равнодушни. Треба да се слуша срцем и да буде спектакл – каже Теодора која, иначе, управо остварује свој сан – да се бави музиком и да ужива у томе.

Знала је то још када се, као девојчица, прикључила хору који је водила њена мама у Новом Милошеву,. Средњошколски дани у Економско-трговинској школи у Кикинди били су обележени и њеним викенд наступима у клубовима и кафићима. Пре три године одважила се да почне и да пише музику. Сада живи у Београду и ових дана, са осталим такмичарима на „Беовизији“, има свакодневне припреме.

– Дуго већ радимо на кореографији, костиму. Не идем да се такмичим са осталима, него сама са собом, желим да достигнем свој максимум, да би касније што више људи слушало моју музику – каже Теодора и додаје да је за своју песму добила веома добре коментаре.

На сајту РТС-а песма „Сама“ има већ 120 хиљада прегледа. Селекцију су, иначе, прошли углавном млади такмичари, а од познатијих имена појавиће се Констракта и Лена Ковачевић.

И ове године на Фестивалу ће бити одржана два полуфинала, 27. и 29. фебруара, у којима ће наступити по 14 такмичара, а по осам најбољих пласираће се у финале које ће се одржати 2. марта.

Наша Теодора наступиће прве вечери, под редним бројем 11. Верујемо да ће из њеног родног Новог Милошева и Кикинде, добити подршку у гласовима публике који чине половину укупног броја гласова.

Победник фестивала представљаће Србију на „Песми Евровизије“ која ће се одржати у Малмеу 11. маја.

прваци-упис

Упис првака у шест градских школа завршен је 15. фебруара. Упис је, наводи председника Актива директора основних школа и директор ОШ „Жарко Зрењанин“ Тихомир Фаркаш, на велико задовољство просветних радника, завршен брзо и ефикасно. Малишани који ће први пут сести у школске клупе уписани су према  одлуци о одређивању подручја за упис деце у основне школе на територији Кикинде. Практично, водило се рачуна о територијалној припадности односно близини школе у односу на адресу становања.

-Било је разумевања код родитеља и број жалби који је пристигао је минималан. Све оне су решене и школе могу да се посвете тестирању првака и осталим активностима за пријем нових ученика. Постигли смо жељени циљ, а то је да све градске школе имају оптималан број ђака у одељењима. Рејонизацијом смо пружили свим ученицима шансу да имају равноправно образовање, а избегли смо и технолошке вишкове у просвети – додао је Фаркаш.

У школској 2024/2025. години, основне школе „Јован Поповић“, „Ђура Јакшић“ и „Фејеш Клара“ имаће по два одељења првака, с тим што је у „Фејеш Клари“ једно одељење на српском и једно на мађарском језику. Школе „Свети Сава“, „Вук Караџић“ и „Жарко Зрењанин“ уписале су по три одељења.

– Имамо доста ученика да све школе имају довољан број одељења и да не буде вишка образовног кадра и то смо и показали. Наишли смо на велико разумевање родитеља и Комисија за рејонизацију захваљује свима, а пре свега родитељима који су разумели потребу да се систем што боље организује. У формираним одељењима имаћемо оптималне услове за рад и образовање деце – прецизирао је Тихомир Фаркаш.

У шест градских школа уписано је 322 првака, док ће их са девет школа у селима бити више од 400.

А.Ђ.

 

Јасло-(4)

Градоначелник Никола Лукач данас је, у Градској кући у Кикинди потписао споразум о сарадњи са челником града Јасло у Пољској, Ришардом Пабианом. Овим је заокружена вишедневна посета пољске делегације нашем граду и започете су активности на партнерству, односно братимљењу два града.

– Велико ми је задовољство што смо могли да угостимо градоначелника и његове сараднике. Сарадњу су, заправо, започели спортисти – наше одбојкашице већ неколико година одлазе на турнир у Јасло – рекао је Лукач. – Гостима смо протеклог викенда показали туристичке и потенцијале у пољопривреди. Били смо у Мокрину и на Данима вина у Иђошу и гости су изразили жељу да размене искуства са винарима са овог подручја. Ми бисмо, такође, могли да применимо њихова искуства и верујем да ће ова сарадња унапредити односе између две локалне самоуправе на спортском, привредном, културном и туристичком плану.

Градоначелник Јасла, Ришард Пабиан изразио је задовољство боравком у нашем граду.

– Почаствован сам и драго ми је што смо започели активности око братимљења и верујем да ће то донети позитивне ефекте за оба града – рекао је Пабиан. – Наши градови имају дугу историју и мислим да можемо да стварамо дугорочније везе. Почели смо са спортом, али желимо да се сарадња настави и у области културе, инвестиција, винске индустрије, јер нам је заједничка и развијена виноградарска производња.

Градоначелник је позвао Кикинђане да посете Јасло и рекао да ће и својим суграђанима препоручити да дођу у Кикинду и упознају се са архитектуром и другим лепотама нашег града.

Јасло је град са 33 хиљаде становника и налази се на крајњем југоистоку Пољске у близини границе са Словачком, у Поткарпатском војводству. Иако има историју дугу више од 650 година, у Другом светском рату је био готово потпуно уништен.

На данашњем сусрету у Кикинди договорено је и да ће се туристичке организације ангажовати у аранжманима размене ђака и екскурзијама које ће допринети бољем упознавању становника два града.

С. В. О.

 

 

427913888-1439041773389892-6658537330383729629-н

Ученице балетске школе  у Кикинди освојиле су две златне и једну бронзу медаљу на интернационалном такмичењу у Бечу под називом „ВИЕНА ДЕНС НАУ“. Ученице припремне групе освојиле су прва места са кореографијама „Флешлајт“ у мини категорији  и „Џеронимо“ у дечијој категорији. Доротеа Бореновић је са својом кореографијом „Дарк Дора“ освојила је треће место у категорији јуниора.

На фестивалу су учествовале плесне групе из Египта, Италије, Мађарске, Румуније, Немачке, Аустрије и Србије. Подршку кикиндским балеринама да отпутују у Аустрију пружили су локална самоуправа, Културни центар и „Гриндекс“.

1708339424660-(1)

Министарство унутрашњих послова у сарадњи са Европском мрежом саобраћајне полиције од данас, 19. до 25. фебруара организује акцију појачане контроле саобраћаја усмерену на контролу поштовања прописа возача комерцијалних возила аутобуса и теретних возилима. Осим наведеног контролисаће се и возачи који обављају транспорт опасне робе, истакао је начелник Одељења саобраћајне полиције Полицијске управе у Кикинди, потпуковник Владан Томић.

-Проверавамо, пре свега, техничку исправност возила, време управљања и одмора возача. Контролишемо и да ли је возач конзумирао алкохол, да ли се придржава прописане дозвољене брзине и да ли користи сигурносни појас.  Управо ово су и најчешћи прекршаји који праве возачи транспортних возила и аутобуса. Апелујем на возаче да се придржавају свих прописа Закона о безбедности саобраћаја и Закона о раду чланова посаде моторних возила – рекао је Томић.

 

Анализе саобраћајних незгода у 2023. години показују да су теретна возила учествовала у 5.535 саобраћајних незгода од којих су готово две трећине изазвали управо возачи ових возила. С друге стране, аутобуси су учествовали у 1.553 саобраћајне незгоде од којих су око трећину изазвали возачи аутобуса.

Наш саговорник додао је и да возачи моторних возила треба да обрате пажњу на угрожену категорију учесника у саобраћају пешаке бициклисте и старије. Са друге стране и бициклисти треба да поштују прописе и да користе бициклистичке стазе и траке, да се не крећу по тротоарима.

А.Ђ.

 

 

1708242530572

Испред просторија компаније ФЦЦ, у суботу, у време када је за грађане отворен шалтер за жалбе, затекли смо велики број суграђана који су желели да разреше проблеме и недоумице које имају због рачуна за одношење отпада. Неки од проблема, како смо сазнали, од окупљених датирају  више година. Такав проблем изложио нам је Ђуро Грубишић.

-Дошао сам још једном  да пријавим промену броја чланова домаћинства. Раније сам се обраћао писменим путем и нисам добио никакав одговор. Сада сам решио да лично изнесем проблем како би ми неко дао одговор када ће он бити решен. Већ пет година покушавам да  урадим промену броја чланова у домаћинству и нико не реагује – додао је Грубишић.

 

Ирена Барна донела је рачуне од читаве 2023. године.

-Желим да ми неко покаже који месец није плаћен. Добила сам велик рачун и испало је да ниједан рачун ФЦЦ-а нисам платила пола године уназад.  Ту су рачуни од јануара до децембра који су доказ да сам редован платиша, па сада нека ми пронађу који месец није плаћен – огорчена је суграђанка.

Свештеник Јожеф Мела жалбу је упутио у име Римокатоличке жупе.

-Цркви у Банатској Тополи стигао је допис да им се јави квадратура. То сам и урадио и никакав одговор ми није стигао на мејл. Послао сам и препоручено писмо и на адресу у Кикинди и на адресу централе компаније у Београду и никакав одговор немам. Иако редовно плаћамо одношење отпада на рачуну нема трага да сам и један динар уплатио. Нико не зна колики је износ који треба да плаћамо. На рачуну пише да је износ 2.066 динара, па испод тога да је за уплату 1.300 динара. Шаљу и рачун на 717 динара већ три пута. Он је плаћен, а нема трага о томе. Желим да коначно решимо шта и колико плаћамо и зашто се уплате не виде – додаје Јожеф Мела.

Подсетимо да корисници комуналних услуга са територије Града од 1. фебруара 2024. године на адреси Генерала Драпшина број 20, имају право да подносе рекламације одговорној особи испред компаније ФЦЦ Кикинда. Радно време рада са странкама је сваке суботе од 9 до 13 часова.

А.Ђ.

Дани-вина-(1)

Завршни програм 24. Дана вина у Иђошу одржан је данас у Дому културе у овом месту. Претходно је, симболично, у присуству свештенства, орезана лоза у винограду Породичног подрума „Кепул“ које је, са својим белим бургундцем, победило прошле године.

Излагаче и госте послужило је време, што није био случај са приликама у току године које нису погодовале узгоју грожђа. Ове сезоне било је потребно уложити велики труд да би се дошло до доброг грожђа и квалитетног вина, потврђује и Ненад Миладински, овогодишњи градски и апсолутни победник са својим црвеним вином. Месни победници су домаћини, Удружење „Шасла“.

– Имао сам град (лед) у винограду, трудио сам се да га сачувам од болести и на крају нисам имао ни једну покварену бобицу. У „златном вину“ су „каберне совињон“, „каберне фран“, „мерло“, „франковка“ и „шираз“ – пет златних сорти. Вино праве љубав, велики труд, упорност, педантност и добар укус – каже Миладински.

Ненад је, иначе, и рекордер манифестације јер је три пута био градски победник. Виноградарство и винарство су, каже, породична традиција. Његова вина пију се и у земљи и у иностранству, и већ су, каже, стигла и до Африке и Финске.

У Удружењу виноградара и винара „Шасла“, оснивачу и организатору манифестације задовољни су посетом и квалитетом победничких вина.

– Била је изазовна година, за мале виноградаре изузетно тешка због лоших временских услова. Једино су виноградари са модерном технологијом успели то да надоместе. Ми смо, ипак, задовољни, вина су генерално просечна по квалитету и укусу, али смо изненађени колико су нека, која су и победила, изузетна – рекао је Марко Миркоњ, председник „Шасле“.

На такмичење је стигло 195 узорака из читаве Војводине. Додељена су 64 бронзана, 63 сребрна и 40 златних одличја. Вина су се оцењивала у пет категорија: црно, бело, розе, „шилер“ и воћно дезертно вино.

Посетиоци су данас имали прилику и да пробају оцењена и награђена вина. Додели награда присуствовали су и челници Града.

– Манифестација напредује и сваке године је на све вишем нивоу. Честитам организаторима и надам се да ће наставити да се праве добра вина и да се организују овако лепа дружења – рекао је градоначелник, Никола Лукач.

Поред парка испред Дома културе, на штандовима су се представила удружења и клубови из овог места, продавале су се рукотворине, а жене из Удружења „Вретено“ испекле су око 400 крофни.

С. В. О.

Борацке-легитимације-(5)

У настојању да се побољша статус и положај бораца из ратова деведесетих, један од програма Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања су и борачке легитимације. Помоћница Министра, Сања Лакић, данас их је уручила борцима у Кикинди. У свечаној сали Градске куће тим поводом приређен је пријем за 37 бораца.

– Желим да вам се обратим речима хвала и извините, које треба да понављамо свуда где дођемо. Хвала за све што сте учинили и извините што ово хвала долази после толико година – рекла је помоћница министра. – Од када је на чело Министарства дошао министар Никола Селаковић, започели смо позитивну кампању која за последицу има да је број од 25.550 регистрованих бораца повећан на више од 47.000. Ово што ћете данас добити је први корак. Желимо да вас саслушамо и да, на основу ваших проблема и потреба, креирамо све програме и активности које ћемо имати у току ове године.

Борачка картица обезбеђује погодности у различитим компанијама, бањама, апотекама, предузетничким радњама, речено је на скупу. Међутим, најважније је да се борцима врати друштвени статус који заслужују, сматра и педесетседмогодишњи Милан Галић из Кикинде, борац прве категорије.

– Завршио сам војну школу у Бања Луци. Моја ратна прича почела је у Вуковару, где сам и рањен 1991, године. И наредних година имао сам пун ангажман у 36. моторизованој бригади. Суштинске подршке није било, неко време је било чак и непопуларно рећи да сте били борац, људи су нас гледали са подсмехом. Последњих година то се мења, осети се да се више води рачуна о тој популацији – каже Милан и додаје да треба подићи свест код људи да су они који оду да бране земљу први међу једнакима и да заслужују поштовање.

Додели легитимација присуствовали су и градоначелник Никола Лукач, начелник Севернобанатског управног округа Мирослав Дучић и председник Градске скупштине, Младен Богдан.

– Мислим да се, у претходних неколико година, интензивно побољшава статус ратних војних инвалида и уопште бораца и однос према њима – рекао је Лукач. – Сви Кикинђани који су учествовали и одазивали се у одбрани земље да треба да знају да смо поносни на њих.

Лукач је нагласио да ће, поред бољег друштвеног статуса, Град, у сарадњи са државним органима, настојати да помогне у решавању животних проблема бораца и њихових породица.

 

С. В. О.