Град Архиве | Паге 212 оф 345 | Кикиндски портал

(ВИДЕО) Гусан Жућко, Лазара Адамова Билте, сео на гушчарски трон

Aleksandra Djuran Фебруарy 25, 2024

Шампион 38. Светског првенства у надметању гускова је Жућко Лазара Адамова Билте млађег (15). У финалу је савладао Црвеног власника Миодрага Трнића (20). Он је и најмлађи сениорски првак овог традиционалног надметања у Мокрину.

-Срећан сам што сам победио и што је Жућко остварио својеврсни рекорд који има само један гусан, да буде први у све три категорије такмичења. Такмичим се од малих ногу а љубав према овим животињама наследио сам од деде и тате. Имамо квалитетне гусане одувек и ово су најбољи гускове које узгајамо, после Ацике, легенде гушчарства у Мокрину. Борба је била тешка и неизвесна, али сам био уверен у победу – истакао је Лазар.

Вицешампион Црвени има четири године и годину је старији од шампиона. Миодраг Трнић каже да је пре тачно десет година почео да гушчари, након чега је у овај свет увео је остатак породице.

-Црвени је квалитетан гусан и није ме изневерио. Иако је други имаће победнички третман. Јако је тешко доћи до финала и сигуран сам да ће у годинама које долазе заузети гушчарски трон. Све честитке победнику – рекао је Миодраг Трнић.

Пехаре је уручио градоначелник Никола Лукач који је навео да је мокринска гушчарска манифестација изазвала велико интересовање мештана и гостију, али и медија. Сви су дошли да виде како изгледа јединствено надметање на свету.

-Овакви догађаји привлаче велику пажњу не само домаће јавности, него и људи са стране што је одлична промоција Мокрина и Кикинде. Од победе је важније дружење, али и очување ове лепе традиције. Мокрин је препознатљив по необичним такмичењима и месна заједница и локална самоуправа подржаваће ове манифестације које помажу да се глас о нашој средини далеко чује – прецизирао је Лукач.

У лиги двогодаца победник је Данијел Огњенов (9) и гусан Гром. У финалу је савладао Дум Дума Александра Адамова.

-Ово ми је први пехар и сигуран сам да ће их бити још. Тата, брат и ја гушчаримо већ пет година. Тата и ја смо га шетали, купали, неговали. До сада смо успели да будемо два пута први у категорији двогодишњака и надамо се и сениорској победи – додао је је Данијел.

Међу једногодишњацима пехар је припао Вуку Живице Терзића који је био бољи од Кардаша Милана Дражића.

-Ни ја ни противник нисмо очекивали победу јер су гусани млади и не знамо који ће бити бољи у финалном надметању. Знали смо да ће надметање бити добро и неизвесно и увек је лепо када на крају изађете као победник. Пут до финала није био лак. Вук је имао две теже и дуже борбе, а надметања су гусковима урођена – појаснио је Терзић.

Организатор надметања, уз подршку Града Кикинде и Месне заједнице Мокрин, је удружење „Бело перо“ чији је Живица Терзић председник.

-Ближимо се јубилеју, 40 година манифестације. Прву монографију удружење је издало пре 12 година и сада размишљамо о томе да напишемо другу. Свака година је другачија и има своје специфичности и све то треба забележити да остане будућим генерацијама. Драго ми је што се све више младих укључује у гушчарство и у Светско надметање. То нам је знак да смо урадили добар посао и да ће иза нас остати генерације које ће и даље чувати ову манифестацију – напоменуо је Терзић.

Присутни су могли да уживају у ревијалним такмичењима, најлепшем јату, најтежој гуски, најстаријем гуску. Ове године у надметањима је учествовало је 132 гусана у све три категорије међу којима је било највише једногодишњака.

А.Ђ.

Представљамо др Сању Брусин Белош, добитницу награде Града

Aleksandra Djuran Фебруарy 25, 2024

Др Сања Брусин Белош, начелница Одељења хигијене и хумане екологије Завода за јавно здравље за допринос развоју здравства и континуирану бригу о здрављу грађана добила је награду Града. Током свечане доделе захвалила се у име награђених добитника и том приликом казала је да није очекивала награду, и додала:

-За мене је ово признање дошло потпуно неочекивано. Више од 30 година радим у здравству и трудим се да допринесем добробити свих нас. Драго ми је што је то препознато и награђено. Уједно то је и обавеза да будем још боља у свом послу.

Рођена и одрасла у суседном Зрењанину, др Сања, нам је открила да је 31. годину у Кикинди и да се осећа као Кикинђанка јер је више времена провела у нашем граду у односу на родни Зрењанин где је завршила основну и средњу Медицинску школу. Студирала је медицину у Новом Саду.

-Специјалиста хигијене сам од 1998. године и сматрам да је ова делатност изузетно важна с обзиром на то да се бави испитивањем воде, ваздуха, хране. Све су то фактори животне средине који утичу на здравље свих становника и немерљиво су важни. Није фраза када кажем да сам изненађена наградом и веома сам почаствована јер је она заправо потврда мог рада . Посвећено радим од првог дана – додала је наша саговорница.

Око уписа факултета није имала дилеме. Одувек је, вели, желела да буде лекар јер је читав живот помагала људима.

-Само у једном моменту имала сам мању дилему да ли да одаберем медицину или физику, али превагнула је моја жеља да пружам помоћ. У Кикинду сам дошла 1992. године захваљујући удаји и одмах сам почела да радим. Прво радно место ми је било у Медицини рада као лекар опште праксе, након чега сам прошла све амбуланте. Крајем 1994. био је конкурс у Заводу за јавно здравље на који сам се пријавила и већ наредне године одобрена ми је специјализација из хигијене. Искрена да будем, то ми није била жеља, међутим на специјализацији и након ње када сам почела да радим увидела сам колико је то важно – открива др Брусин Белош.

Др Сања воли да каже да је специјалистима хигијене пацијент читава популација те да је одговорност коју има велика. Како воли рад са пацијентима и клиничку медицину води амбуланту за дијететику.

-Упорна сам у томе да људима укажем на здраву исхрану и здраве стилове живота. Промовишем их јер је увек боље превенирати одређене болести – закључује др Брусин Белош.

Зрењанин је везан за младост, а Кикинда за најбоље године живота тако да поређење није могуће. Живот у малом граду је предност и нема амбиција да оде из нашег града.

А.Ђ.

Амбуланта за дијететику

Гојазност је болест модерног доба и нарочито је изражена у нашој средини. Гојазна деца имају огромне шансе да оболевају у каснијем добу и значајно је усмерити их да се здраво хране.

-У амбуланти за дијететику већина мојих пацијената су деца и млади. Од прошле године имамо уговор са Републичким Фондом за здравствено осигурање тако да се може доћи и са упутом изабраног лекара, те позивам суграђане који имају проблема у вези са исхраном да се јаве. У основи најраспрострањенијих незаразних болести управо лоша исхрана – поручила је др Сања Брусин Белош и додала да је потребно да се пацијенти јаве ради договора.

Храст у дворишту Железничке станице сведок је и чувар историје Града

Aleksandra Djuran Фебруарy 25, 2024

Храст у парку Железничке станице у Кикинди, од краја прошле године заштићен је као споменик природе. Стабло је импозантно, раскошне је лепоте и хабитуса, истакла је Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

-Самом величином и старости стабло је изузетне природне вредности. Старо је од 180 до 200 година и високо је 30 метара. Пречник крошње је 28 метара и заузима укупну површину од 615 метара квадратних колика је пројекција крошње на подлози. Обим дебла је 550 центиметара. Актом о заштити прописан је начин заштите, његова нега и шта је забрањено попут ломљења стабала, лишћа, оштећења коре, као и извођења земљаних и грађевинских радова у његовој близини – рекла је Мирослава Наранчић.

У близини храста поставиће се табла са називом врсте, старости и категоријом заштите. Парк се одржава редовно, као и сама површина око стабла које ће редовно прегледати стручњаци са Института за низијско шумарство. Здравствени преглед показаће које суве гране треба уклонити и како га даље неговати.

Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој бави се и препознавањем и предлагањем заштите значајних врста појединачних стабала на територији града. Наше подручје има пуно природних богатстава.

-У нашој средини имамо неколико заштићених подручја међу којима су Специјални резерват пашњаци велике дропље, слатине средњег Баната и долине Златице, парк „Бландаш“ и улица Генерала Драпшина која је медијски позната по природном тунелу и спада међу најлепше улице света. Однедавно се заштићеним природним богатствима придружио и храст лужњак – напоменула је наша саговорница.

Крајем 2023. године Секретаријат за заштиту животне средине од покрајинског Завода за заштиту природе добио је акт којим је храст постао заштићено подручје локалног значаја треће категорије односно споменик природе.

-Деценију пре тога поднели смо иницијативу да се најпре уради валоризација стабла, а потом и да се заштити. У току су припреме за наредни корак, а то је заштита стабла храста у дворишту Гимназије „Душан Васиљев“ и Економско-трговинске школе. Стабла које желимо да заштитимо су стара између 150 и 200 година – додала је Мирослава Наранчић.

Храст лужњак је аутохтона врста стабла, високих лишћара. Карактеристичан је за наше подручје, а уједно симболизује дуговечност, традицију и културу. У нашој земљи постоји десетак врста храста од којих је најпознатији лужњак, а ту су и китњак и цер.

А.Ђ.

Два века дочекује и испраћа путнике

Стабло, које је сведок историје, промена и раста Кикинде, од Великокикиндског дистрикта до данас, и даље живи у дворишту Железничке станице која је некада била мотор развоја. Већ скоро два века оно испраћа и дочекује путнике намернике, али и Кикинђане који враћају у родни град. Храст је био 30 година стар у време отварања пруге Сегедин – Кикинда – Темишвар.

-Храст треба да буде споменик природе који ће остати будућим генерацијама и да се нађе на карти еко туризма нашег града – закључила је Мирослава Наранчић.

(ВИДЕО) Има 12 година и само једну жељу: Помозимо да суграђанка Нађа прохода!

Aleksandra Djuran Фебруарy 24, 2024

Тумор на кичменој мождини осмосечној Нађи Јанован уклонила је неурохируг др Даница Грујичић. Од тада траје борба да направи први корак

Нађа Јанован (12) има само једну жељу, да прохода. Редовно похађа Основну школу „Жарко Зрењанин“, воли дружење и школске другове који јој несебично помажу.

-Да проходам то је моја једина жеља. Никада нисам ходала, ни трчала и највећа радост ће ми бити ако сама направим први корак. Волим да цртам и најчешће сликам у слободно време. Пуно обавеза имам око вежби што ми одузима пуно времена током дана. Радим их код куће, али и са физијатрима. Од предмета највише волим ликовно. Занимљива ми је и информатика јер смо почели да програмирамо цртаће, филмове и презентације. Једно време сам свирала тамбурицу у „Гуслама“ где је моја мама, која свира виолину, била део Великог народног оркестра. Одустала сам због свакодневних обавеза које су напорне – открила нам је Нађа.

Љубави, како смо се уверили приликом посете породици Јанован, има на претек уз свакодневну борбу родитеља Војислава и Наде, родбине, пријатеља, али и људи добре воље да Нађи помогну да јој се највећа жеља оствари. Нађа је оболела са пет, а оперисана је са осам месеци, сазнајемо од мајке Наде.

-У том периоду слабо је спавала, била је узнемирена, често је плакала и то нам је био знак да постоји проблем. До појаве отока на врату у леђном делу Нађа је већ имала сијасет дијагноза од којих ниједна није била права. Стигли смо дечијег неуролога и докторка је поставила дијагнозу која је неурохируршке природе. Као хитан случај стигли смо на Институт за мајку и дете у Београду и након магнетне резонанце добили смо и одговор. Нађа је имала тумор на кичменој мождини, значајније величине – присећа се мајка Нада.

Након првог шока и великог броја дијагноза о исходу оперативног захвата, родитељи младе суграђанке ухватили су се у коштац са огромним проблемом.

-Нађу је оперисала професорка докторка Даница Грујичић, једна међу десет најбољих неурохирурга у Европи. Операција је била тешка и захтевна, кичмена мождина је код беба танка, али је, на срећу све добро протекло. Након опоравка започели смо са физикалним и хемиотерапијама које су трајала две године. Наша девојчица показала је да је борац и све терапије завршила је до краја, а рецидива тумора није било. Са друге стране суочили смо се са последицама операције сколиозом и одузетошћу доњих екстремитета, првенствено леве ноге – појашњава наша саговорница.

Период који је уследио није био лак. Већину времена Нада и Нађа проводиле су у Београду на терапијама, контролама код пет лекара специјалиста, вежбама. Долазиле су кући када су могле.

-Нађа од друге године носи мидер који јој је потпора за кичму. Не раздваја се од њега ни када спава и сигурна сам да јој је то напорно и непријатно, али он јој помаже да се кичма додатно не криви. Како је у пубертету и фази интензивног раста и помагала која користи треба да прате њен развој, докле год не будемо дошли до периода када ће оперисати кичму. То ће бити могуће када престане са растом. Срећа је што у Кикинди имамо амбуланту која примењује шрот методу односно вежбе за кичму које су потребне Нађи, тако да не морамо да будемо константно у Београду – додаје Нада Јанован.

Проблем који треба решавати је моторичке природе односно кретање. За то јој је неопходна роботска терапија која је дала добре резултате код неуромишићних проблема насталих оштећењем кичмене мождине. Код Нађе постоји неуролошки дефицит и роботска терапија тачније апарат локомат може да помогне. Он симулира покрете које мозак прихвата обрађује их и користи их даље.

-Нађа има блокаду у кичменој мождини тако да информације од мозга не могу да стигну до периферних нерава и да се врате назад и ту је улога локомата. Терапија је у Београду траје минимално два месеца у континуитету, дневно у просеку четири сата. Вежбе које су јој потребне су изузетно скупе. Наш план је да током лета Нађа започне са роботском терапијом и део средстава које прикупимо користићемо за ову намену, а остатак нам је потребан за набавку РСQ апарата који ће свакодневно користити и служи за обарање тонуса односно спазма који има у левој нози – напоменула је Нада. Отац Војислав захвалан је свим људима добре воље који су показали да су хумани и помогли Нађи.

-Сви нас зову, спортисти, музичари предузетници, обични грађани, Нађини другари и сви желе да помогну. Изненађен сам колико њих се прикључило акцији прикупљања средстава и то нисмо очекивали. Нуде нам помоћ, не само новчану, и ганут сам и позитивно изненађен. За нас је то огромна сума коју не би могли сами да сакупимо и хвала свима који су нас подржали у намери да нашој девојчици пружимо неопходну терапију – наводи Војислав.

А.Ђ.

1619 на 3030

За лечење је потребно три милиона динара и до сада је преко фондације „Буди хуман“ и уз помоћ хуманих људи прикупљено 1,8 милиона динара. Сви који желе да помогну могу да упишу 1619 на број 3030. Цена СМС поруке је 200 динара. Ту су и жиро рачуни динарски: 160-6000001811469-67, девизни: 160-6000001812510 – 48, ИБАН: РС35160600000181251048

ХОДАЊЕ УЗ ПОМОЋ РОБОТА

Уз роботску терапију очекивања су да ће мозак научити шему покрета који до сада није могао да научи. Нађа не може да произведе правилан покрет који би мозак запамтио. Смисао је да део тела који не функционише преузме остатак мишића, нерава и структура. Поред хода важно је да Нађа има бољи баланс како би растеретила кичму и комплетно тело. Како је технологија напредовала сада је то могуће, а на свима нама је да се потрудимо да малој суграђанки испунимо једину жељу.

У Кикинди и Округу није забележен ниједан случај малих богиња

Igor Crnogorac Фебруарy 23, 2024

Док је у Београду, пре неколико дана, већ са 11 евидентираних случајева, проглашена епидемија морбила, односно малих богиња, у Севернобанатском округу није забележен ниједан случај, сазнајемо у Заводу за јавно здравље (ЗЗЈЗ).

– Наш округ се узима као пример у држави са највишим обухватом вакцинацијом – каже епидемиолог др Татјана Пецарски, начелница Центра за контролу и превенцију болести у ЗЗЈЗ. – ММР вакцином, против малих богиња, заушака и рубеоле у Округу је имунизовано близу 97 одсто, а у Кикинди око 98 одсто. Да би се достигао колективни имунитет потребан је обухват већи од 95 одсто.

Др Пецарски додаје да епидемије ових болести нигде не би смело да буде јер је вакцинација свима доступна. У Београду је проглашена епидемија са само 11 случајева малих богиња јер се епидемије не проглашавају само када су велики бројеви у питању, него, као у овом случају, када се појављују болести и догађа заражавање које не би требало ни да буде, наводи др Пецарски.

Примарна вакцинација против малих богиња, заушака и рубеоле спроводи се код деце од навршених 12 месеци једном дозом ММР вакцине и треба је спровести правовремено до навршених 15 месеци живота. Ревакцинација (друга доза) спроводи се пре уписа у први разред основне школе, а изузетно у току првог разреда.

Наш град и округ, иначе се наводе као пример добре праксе и када је у питању обухват другим вакцинама – по вакциналним извештајима, број је увек знатно изнад 95 одсто.

Финалисти верују у победу: И Жућко и Црвени спремни за окршај

Aleksandra Djuran Фебруарy 23, 2024

Финале 38. Светског првенства у надметању гускова биће одржано у недељу у улици Милана Маленчића испред кућног броја 32. Најинтересантније ће бити такмичење сениора, а зналци тврде да борба неће бити лака.

У финалу су Црвени власника Миодрага Трнића (19) и Жућко Лазара Адамова Билте млађег (15). Млади гушчари за наш портал кажу да гускове припремају и очекују победу.

-Црвени има четири године и до сада је показао да зна да се бори. Код мене је одмалена и знам га у душу. Имао је тешка надметања на путу до финала, али је успео да дође до последњег круга. У надметањима је био доминантнији, тако да не сумњам у његову срчаност и спремност. Најважнија је шетња, купање у базену и добра исхрана. У финалу очекујем тешку борбу и сигуран сам да ни мом, али ни противничком гуску, који је помало фаворит, неће бити лако – истакао је Миодраг Трнић који се десет година бави гусарством и у овај свет увео је остатак породице.

Жућко стар три године младог Билте, до сада је освојио већ две титуле шампиона и у то у категоријама једногодишњака и двогодишњака.

-Надам се победи јер му недостаје још само пехар у сениорима да освоји трећу титулу. Време нам не иде на руку, пошто је топло за ово доба године. Без обзира на то, шетам Жућка свакодневно и купам га. Борбе у којима је учествовао трајале су дуже од десет и петнаест минута и најтеже надметање било је у четвртфиналу са гусаном Немање Алмаша. Гуска сам наследио од деде чије име носим и који је познат гушчар. Када спојимо младост и искуство то мора да буде добитна комбинација – казао нам је Лазар Адамов.

У категорији двогодишњака финале су обезбедили гусак Александра Адамова и гусан Данијела Огњенова. Међу једногодишњацима најбољи су се показали гусани Милана Дражића и Живице Терзића. Добро утренирани и у пратњи верних пратиља бели „гладијатори“ даће све од себе да буду шампиони.

Програм у недељу почиње у 10 сати и поред финалних надметања у све три категорије присутни ће моћи да уживају у ревијалним такмичењима, најлепшем јату, најтежој гуски, најстаријем гуску. Ове године у надметањима је учествовало је више од 140 гусана у све три категорије међу којима је било највише једногодишњака.

А.Ђ.

Кикинда се представља на највећој туристичкој манифестацији

Aleksandra Djuran Фебруарy 22, 2024

Под слоганом „Авантура почиње овде!“ на Београдском сајму данас, 22. фебруара, почео је 45. Међународни сајам туризма. На најзначајнијој туристичкој манифестације целог региона југоисточне Европе и других делова света, која траје до 25. Фебруара, туристичку понуду представља и Кикинда.

-У оквиру павиљона Покрајинског секретаријата за привреду и туризам Туристичка организација Града представља се данас. Као носиоци сертификата „Најбоље из Војводине“ добили смо могућност да нашу понуду представимо на заједничком штанду јер је павиљон поменутог секретаријата изузетно посећен. С обзиром на то да смо сертификат добили за манифестацију „Дани лудаје“ посетиоци, који дођу на сајам, имају прилику да виде производе од лудаје, да пробају бундевару, али и друге традиционалне колаче нашег краја и да узму промо материјал и ближе се упознају са нашом највећом манифестацијом – истакла је в.д. директорица Туристичке организације Јасмина Миланков.

Због ексклузивних сајамских цена, фрст минут понуда и пакета са мноштвом погодности, Сајам туризма је за посетиоце већ дуги низ година омиљени годишњи оријентир за одабир аранжмана и дестинација, као и сагледавање свега што туристички сектор има да понуди.

Земља партнер Сајма туризма 2024 је Република Грчка, а ова сарадња допринеће даљем унапређењу туристичког промета између две земље.

Компанија ДДОР , у својој еколошкој акцији, Кикинди донирала 70 стабала

Igor Crnogorac Фебруарy 21, 2024

У акцији “За шуму у твом крају”, коју спроводи ДДОР осигурање, данас је у четвртом рејону у Кикинди посађено 70 стабала. Кикинда је један од седам градова у којима ће ове године бити организована садња стабала.

Садњи су присуствовали градоначелник Никола Лукач и директор филијале ДДОР Кикинда Александар Драгић, као и запослени у градском Секретаријату за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

– Драго ми је да су суграђани гласали да Кикинда добије саднице, а ДДОР препознао значај заштите околине и пошумљавања, и да ће наставити акцију јер је ова активност уврштена трогодишњи план – рекао је Драгић.

Укупно 70 садница јавора, липе, јаребике и украсног бреста засађено је на просторима на углу улица Стевана Сремца и Браће Опсенице и Браће Опсенице и Браће Средојев.

– Драго ми је што смо изабрали баш ове две локације и сигуран сам да доприносимо новом начину размишљања о заштити природе – рекао је градоначелник Лукач, захваљујући Компанији ДДОР на донацији. – Овде су се и грађани окупили да помогну у садњи јер је и њима важно да им околина буде лепша. Град Кикинда даје обећање да ће водити рачуна о новом зеленилу. Верујем да ћемо, са овом компанијом, реализовати још неке пројекте.

ДДОР осигурање покренуло је акцију „За шуму у твом крају“ 2022. године са циљем да, поред подизања свести о значају бриге о зеленилу у урбаним срединама, градове у Србији обогати новим садницама дрвећа.

Како би се пружила прилика грађанима да активно учествују у овој акцији, на сајту ДДОР-а, сваке године имају прилику да гласају за градове у којима ће се акција и реализовати. Након садње у Новом Саду у децембру 2023. у овог години ће, осим у Кикинди, бити предузета и у Бачкој Паланци, Ћуприји, Старој Пазови, Нишу и Београду.

Радник „Тозе Марковића“ доживео струјни удар на радном месту

Aleksandra Djuran Фебруарy 21, 2024

Р.Г. стар 57 година из Кикинде доживео је струјни удар на радном месту у фабрици „Тоза Марковић“. Као радник на одржавању, док је отклањао квар на струјним кабловима, дошло је до повреде у виду опекотина.

Врло брзо, пребачен је у Општу болницу где му је указана помоћ након које је задржан на Одељењу интензивне неге. Повређени радник има опекотине главе, врата и шаке. Није витално угрожен, респираторно хемодинамски је стабилан, свестан је и комуницира сазнајемо у Болници.

О немилом догађају обавештена је полиција и запослени у Полицијској управи обавили су увиђај током ког је констатовано да је дошло до повреде на раду. О догађају који се десио у фабрици црепа обавештено је и надлежно Јавно тужилаштво.

Значајна улагања Покрајине и Града: Милијарда у образовање

Aleksandra Djuran Фебруарy 21, 2024

У Основној школи „Свети Сава“ у току су радови за које су средства заједнички обезбедили Покрајина и локална самоуправа. Како посао напредује уверили су се покрајинска посланица Станислава Хрњак, градоначелник Никола Лукач и чланица Градског већа Валентина Мицковски који су заједно са директорицом школе Горданом Рацков обишли радове. Улагања у ову школу, само су део укупних инвестиција у образовање за које је у овој години планирано око милијарду динара.

-Покрајински секретаријат за образовање и Град обезбедили су 13 милиона динара само за школу „Свети Сава“. Радује ме што је ова установа на листи приоритета када је реч о пројектима са којима је конкурисано код различитих секретаријата Покрајинске владе. Прошла година била је плодоносна и из буџета Владе Војводине обезбеђена су 203 милиона динара за установе образовања на територији Града. Осим ове улаже се и у школе: „Жарко Зрењанин“, „Милош Црњански“, „Вук Караџић“, „Фејеш Клару“, „Миливој Оморац“ у Иђошу, „1. октобар“ у Башаиду, „Васа Стајић“ у Мокрину, Гимназију „Душан Васиљев“ и Техничку школу. Трудили смо се да подржимо наше школе, јер када се узме у обзир да има 45 локалних самоуправа у Војводини, треба се изборити да установе образовања у нашем граду имају подршку. Ово нису мале инвестиције и у претходних десет година било је значајних улагања у основне и средње школе, али и у Предшколску установу – истакла је Станислава Хрњак.

У школи „Свети Сава“ комплетно се реконструишу санитарни чворови на првом, другом и на трећем спрату после 60 година.

-Видимо шта још треба да се уради у овој установи, али то није једина школа у граду него је једна од двадесет. У сарадњи са Градом, НИС-ом и кроз разне друге пројекте наставићемо са озбиљним инвестицијама. Улажемо и у објекте који су наменски грађени, али и у оне који нису. Зграда у којој је школа у Новим Козарцима стара је више од једног века и много тога је урађено да буде боља. Не правимо разлику између школа са 80 и оних са 400 ученика јер је наш фокус на образовању – додала је Хрњакова.

Градоначелник Лукач навео је одличну сарадњу са републичким и покрајинским органима који су допринели да се реализују квалитетни пројекти у свим областима.

-Хвала покрајинској и републичкој администрацији, али и нашим посланицима који се заједно са локалном самоуправом боре да створимо што боље услове за рад и учење. Град ће бити подршка и суфинансираће пројекте школа и у наредном периоду како би све образовне институције биле још боље и савременије опремљене. Сваке године у градској каси определимо од 200 до 300 милиона динара за улагања у образовање, за стипендирање студената, подржавамо таленте, спортисте, али и манифестације за децу и младе – прецизирао је Никола Лукач.

Радови су почели у фебруару и били су преко потребни.

-Поред замене цеви, поставиће се нове санитарије, плочице и столарија, а пројектом су обухваћени и молерско – фарбарски радови. Завршен је и посао у ходнику према фискултурној сали, а прошле године саниране су свлачионице. Преостаје још санитарни чвор. Фискултурну салу и свлачионице, осим ученика користе и спортски клубови који овде тренирају – напоменула је Гордана Рацков.

Кикинда у фокусу

Ових дана завршен је конкурс Покрајинског секретаријата за образовање за нов круг улагања.

-Школе су аплицирале за средства, а ја и колега Миодраг Булајић заложићемо се да Кикинда опет буде у фокусу. Сигурна сам да ћемо обезбедити финансије за даља улагања – прецизирала је Станислава Хрњак.

Покрајинска влада за текућа и капитална улагања у Кикинди током 2023. године обезбедила је 503.964.930 динара, док директно школама од стране Покрајине обезбеђено 203.020.250 динара, што је укупно за град и школе 707 милиона динара.

А.Ђ.