Град Архиве | Паге 216 оф 345 | Кикиндски портал

Др Вукосав Тркуља, добитник награде Града „Др Ранко Петровић“

Aleksandra Djuran Фебруарy 10, 2024

Радиолог, др Вукосав Тркуља, начелник Одељења радиологије Опште болнице добитник је награде Града „Др Ранко Петровић“ у области здравства. Због обавеза није био у прилици да присуствује додели признања, те смо решили да га представимо суграђанима.

Позната је чињеница да је др Тркуља из Лесковца, и по завршетку Медицинског факултета дошао је у Кикинду, међутим и нас је изненадила информација да је његов отац Кикинђанин.

-Рођен сам у Скопљу. Мој отац је био запослен при војсци и детињство и младост је провео у Кикинди. По завршетку школовања као војно лице служба га је одвела у Македонију. У Скопљу смо рођени мој брат и ја и провели смо део живота у овом граду. Пошто се тадашња држава Југославија распала наша породица обрела се у Лесковцу где је отац добио прекоманду – прича др Тркуља.

Наш саговорник у новој средини завршио је школу и уписао Медицински факултет у Нишу.

-Након завршених студија трбухом за крухом дошао сам у Кикинду. У родном граду мог оца добио сам прво радно место и то у Хитној служби. У овој служби провео сам три године након чега се отворила могућност да се запослим у Болници. На Пријемном одељењу радио сам непуних годину дана када се указала могућност да специјализирам радиологију. Оберучке сам је прихватио и од тада, па до сада, и уверен сам до краја радног века бићу део овог одељења – додаје наш саговорник који као лекар ради већ 15 година.

Радиологија је, открива нам др Вукосав Тркуља, лепа грана медицине. Динамична је и у успону је у свету.

-Свакодневно се у свету откривају нове методе и дијагностике везане за радиологију. Нећу претерати уколико кажем да је радиологија део медицине који најбрже напредује и у дијагностици и у прецизности. Велики је изазов када стигне нови апарат и када треба савладати нови начин рада и прегледа. Врло је важна у лечењу и може да да одговоре на недоумице лекара пошто нам омогућава да „завиримо“ у унутрашњост тела без хируршког захвата – појашњава др Вукосав Тркуља.

Признању Града није се надао, али му је драго што је препознат његов рад у најхуманијој науци.

-Веома ми је драго што сам део плејаде добитника градског признања. Она је доказ да се цене лекари и лекарска професија, а посебан је осећај то што је препознат мој рад и залагање. Награда прија, али је и обавеза да будем још бољи у послу који радим – закључио је др Тркуља.

Напомиње и да има одличне сараднике и особље, те да је Одељење радиологије за понос.

-Имамо два нова ултразвука, као и скопијски РТГ апарат који се користи приликом прегледа једњака, желуца, црева. Овај апарат нема нико на територији Града, само Болница. Пошто добијемо одобрење надлежних почећемо и скопијска снимања. Раније смо их радили на старом апарату који се покварио и не може да се поправи. Ту је и шездесетчетворослајсни савремени ЦТ апарат чиме је додатно омогућена квалитетна, савремена и поуздана дијагностика – навео је начелник радиологије.

Велики терет током ковид пандемије поднело је и ово одељење које је радило 24 сата. И поред пуно свакодневног посла запослени су укључени у превентивни рад и превентивне прегледе. Др Тркуља сматра да су они важни и потребни јер је рана дијагностика најважнија на путу излечења.

-Било нам је тешко да се организујемо, али је корист вишеструка јер смо успели да откријемо разне промене у организму у почетним стадијумима. Труд се исплатио – истакао је др Вукосав Тркуља.

ВОЛИ ДА ПОМАЖЕ ЉУДИМА

За медицину се др Вукосав Тркуља определио зато што воли да помаже људима. Тај порив се развио у првој години Гимназије. По повратку из рата, његов отац почео је да оболева од срца и желео је да му помогне. Најбољи начин за то био је да се одлучи за медицину.

ВЕЛИКА ПОРОДИЦА, ИСПУЊЕЊЕ СНА

Заједно са супругом свио је породично гнездо у Кикинди. Има три ћерке и ускоро ће постати отац четвртог детета. Супруга му је рођена у Нишу, а живела је у Лесковцу.

-За Кикинду каже „Нема мрдање“. Одушевљена је овом средином. Месец дана након што је дошла да живи у Кикинди отишли смо у Лесковац да посетимо наше. Како се потпуно навикла на живот у Банату једва је чекала да се вратимо са југа животу овде. Брзо је постала права Банаћанка – испричао нам је породичну анегдоту др Тркуља.

Стигла година Змаја: Кинескиња Фен унуке рођене у Кикинди учи обичајима

Aleksandra Djuran Фебруарy 10, 2024

Година дрвеног Змаја, по кинеском календару, почела је данас, 10. фебруара 2024. и трајаће до 28. јануара 2025. године. Са својом најближом породицом долазак Нове године обележила је и Фен (62) која је 2001. године из Кине дошла у Србију. Суграђанима је позната као власница бутика у Тржном центру „Пијаца“.

-До своје 39. године живела сам у родној Кини. И супруг и ја радили смо у фабрици и живели смо као и сви други Кинези. Имала сам једно дете и када сам остала трудна и решила да родим и друго дете дошли смо у Србију – прича Фен.

Најпре су били у Новом Саду након чега су се преселили у Кикинду.

-Српски ми је сада лак. У почетку је било јако тешко. Највише речи научила сам од муштерија. Србија је моја друга кућа, волим што сам овде – сазнајемо од Фен.

Ћерка јој се зове Зузу и власница је робне куће у Кикинди са истим називом. Са њом, сином Јихо и унуцима дочекала је кинеску 2025. годину јер је обичај да се породице и пријатељи окупљају за посебном вечером. На трпези је много хране – нудле, хот пот односно котлић са разним поврћем и месом, слани увојци од куваног теста, ниан гао, новогодишњи колач од пиринча, риба, и мандарине, за које се верује да доносе срећу у наредној години.

-Ранијих година одлазила сам у Београд где има ресторана са нашом храном и припремала све за свечану вечеру. Ове године нисам стигла то да урадим тако да сам припремила оно што сам могла – додаје Фен.

Сви унуци рођени су у Србији и сви живе у Кикинди. Унука Тото има 12 година и највећа је бакина подршка када запене са српским језиком, а помаже јој и Тони. Сви они заједно чувају четворомесечног Хуа.

Кинеска Нова година је и највећа годишња миграцију људи на свету, јер уочи празника, милиони људи путују да буду са породицом и пријатељима. Славље траје 15 дана и завршава се Фестивалом лампиона. За годину Змаја Фен каже.

-Биће добра година. Змај доноси напредак и богатство. Ова година добра је за рађање деце – наводи наша саговорница.

За лунарну Нову годину, обичај је да се пријатељима и члановима породице дарују црвене коверте са новцем (хонгбао), којима се жели благостање и срећа у Новој години.

Андреј Поповић део делегације Србије која је посетила ЦЕРН

Aleksandra Djuran Фебруарy 10, 2024

Андреј Поповић, ученик Гимназије „Душан Васиљев“ и најбољи млади астрофизичар наше земље био је део делегације Србије која је од 4. до 7. фебруара боравила у Европској организацији за нуклеарно истраживање, ЦЕРН, у Швајцарској. Са њим су били Данило Савић, директор Дата центра , Младен Шљивовић, професор из Зајечара и Данијела Вучићевић из Центар за промоцију науке.

Андреј је једини ученик који је био у делегацији и каже да је током боравка упознао српске научнике који раде у ЦЕРН-у, студенте који се школују путем разних фондација и начин на који функционише јединствени научно-истраживачки центар.

-ЦЕРН је главни институт у свету за истраживање астро физике и квантне механике. Циљ је да научници направе услове какви су били на почетку стварања нашег свемира. Спуштају температуру каква је била, стварају честице и проучавају прошлост свемира. У овом истраживачком центру постоје четири велика експеримента: ЦМС, АЛИС, АТЛАС и ЛХЦ који детектују честице које се стварају при сударима. Посетио сам АТЛАС и ЦМС и веома су ме заинтересовали. Говоримо о детекторима од 50 метара у пречнику и када видите читаву машину и колико људи ради на томе останете задивљени – описао нам је своје искуство Андреј.

У јануару и фебруару је пробни период за акцелераторе и детекторе, нема зрачења, тако да се у овом периоду године организују посете делегација из света.

-Велика је част што сам изабран да будем део делегације наше земље приликом посете ЦЕРН-у. Ово је јединствена прилика поготово за нас који волимо физику, с обзиром да научно-истраживачки центар попут овог не постоји нигде на свету – додао је Андреј.

Наш млади суграђанин захвалан је на прилици која му је омогућена јер је остварио контакте са научницима који раде у овом центру и нада се да ће их одржати.

-ЦЕРН је веома комплексан центар, али ми се веома свидела његова организација и начин рада. Највећи утисак на мене је оставило то што се сви међусобно поштују и уважавају. Нема односа лидер – радник. Сви су једнаки, имају огромно знање и желе да га заједнички усмере на постизање што бољих резултата – навео је Андреј Поповић.

На различитим експериментима који се реализују у ЦЕРН-у ради око 7900 научника и инжињера који представљају 500 универзитета из целог света. ЦЕРН данас има око 2600 запослених са пуним радним временом, а основан је пре 54 године.

Историја Банаћана динамичнија од пејзажа у ком живе, истакао др Милан Мицић из Матице српске

Aleksandra Djuran Фебруарy 9, 2024

„Сеобе као градња историје- формирање етничког, верског и језичког мозаика Баната“ била је тема о којој је средњошколцима говорио др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске. Циљ је да млади више сазнају, али и заинтересују се за завичајну историју.

-Важно је научити историју свог краја и мој циљ је да заинтересујем ученике да сазнају више о својим прецима. Указао сам на процесе и све оно што се дешавало у Банату од 15 века до данас и какав етнички, верски и језички мозаик смо добили миграцијама и непрестаним сеобама. Важно је да ђаци науче породичну, историју своје средине, па и читавог завичаја јер ће их то сазнање оплеменити, обогатити и учинити их свестранијим личностима – рекао је Милан Мицић.

Банат је миграционо подручје тврди др Мицић, а међу најинтересантнијим су миграције у 18 веку када је Банат ослобођен од турске власти и када је почело насељавање Кикинде и других делова и досељавање Немаца, Мађара, Бугара, Румуна, Чеха. Ту су и колонизације у 20 веку између два и после Другог светског рата, када су ове крајеве населили колонисти из динарских крајева који су у знатној мери обликовали овај простор.

-Историја и култура људи у Банату много је динамичнија него пејзаж у ком живе. У њима постоји јака унутрашња динамика и врло интересантна историја која је занимљива за сваког истраживача – додао је Мицић.

Причи о формирању Баната присуствовала је и Валентина Мицковски, чланица Градског већа која је истакла одличну сарадњу са Матицом српском у протеклих неколико година.

-Од када је Град потписао споразум са овом установом културни садржај у граду постао је много богатији. Представници Матице српске, културних установа и града одржали су састанак на ком су договорене заједничке активности у овој години. Тако ће значајно учешће имати у обележавању јубилеја од смрти Душана Васиљева и 250 година Дистрикта – додала је Валентина Мицковски.

Повољно стање безбедности: У јануару регистровано мање кривичних дела

Aleksandra Djuran Фебруарy 9, 2024

Стање безбедности на подручју Полицијске управе у јануару ове године, било је повољно, оцењују у Полицијској управи Кикинда. Приоритет у раду била је превенција прекршаја и кривичних дела, очување стабилног јавног реда и мира и потпуна заштита живота, личне и имовинске сигурности грађана Севернобанатског округа.

На подручју Полицијске управе у Кикинди, у јануару 2024. године, регистровано је 124 кривичних дела што је смањење од 17,88 одсто у односу на исти период претходне године. Из области општег криминала је регистровано 108 кривичних дела или 14,96 процената мање, из области привредног криминала, откривено је 12 кривичних дела што је за за два мање у односу на исти месец лане, док је у области високотехнолошког криминала евидентирано је једно кривично дело и из еколошког криминала три кривична дела.

У јануару је 11 лица ухваћено у извршењу кривичног дела, а од укупно 43 регистрована кривична дела са непознатим извршиоцем, расветљено је 48,84 одсто кривичних дела. Поднето је 11 кривичних пријава због сумње да су извршена кривична дела неовлашћено држање опојних дрога. Регистровано је и пет кривичних дела насиља у породици и изречено је укупно 49 хитних мера од којибг је 36 привремених мера забране контактирања и приласка жртви и 13 привремено удаљење могућег учиниоца из стана. Регистровано је 40 кривичних дела против имовине и то: 20 крађа, 19 тешких крађа и једна превара.

На територији Севернобанатског округа у јануару 2024. години није било нарушавања јавног реда и мира у већем обиму, нити тежих облика угрожавања личне и имовинске сигурности грађана. Број регистрованих прекршаја у јануару ове године је 21, што је мање за 34,37 одсто у односу на исти период 2023. године.

У области безбедности саобраћаја у јануару 2024. године евидентирано је укупно 25 саобраћајних незгода, што је мање за 3,85 процената у односу на 2023. годину. У саобраћајним незгодама није било погинулих, шест особа задобило тешке и 12 особа лаке телесне повреде. Откривено је укупно 835 прекршаја по саобраћају. У контроли саобраћаја откривено је 85 прекршаја због управљања возилом под дејством алкохола, 311 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила, 134 прекршаја због некоришћења сигурносног појаса, 5 прекршаја због употребе мобилних телефона током вожње и три прекршаја због управљања возилом под дејством психоактивних супстанци.

У јануару 2024. године, према страним држављанима предузете су 393 мере, док је у истом периоду 2023. години према страним држављанима предузета 231 мера. Током јануара реализовано је 16 дислокација ирегуалрних миграната, где је укупно дислоцирано 76 миграната из. „дивљих кампова“ и смештено у регуларне прихватне центре КИРС-а.

Из Полицијске управе подсећају власнике оружја, који нису заменили старе обрасце оружаних листова за оружане листове са чипом, да су у обавези да то учине до 5. марта ове године. Такође, апелују на грађане да користе могућност електронског заказивања термина за израду докумената, путем Еуправе.гов.рс, као и услугу онлајн замене возачке дозволе.

На хуманитарној свирци „Сувача демо феста“-а за Нађу сакупљено 76,5 хиљада динара

Igor Crnogorac Фебруарy 9, 2024

На јединој сталној музичкој сцени у граду, у “Бифеу 67”, у редовном термину ове среде, свирало се и певало за Нађу. Хумани музичари различитих генерација ујединили су се у једној жељи – да помогну Нађи Јанован из Кикинде да дође до скупих терапија које би јој омогућиле да једног дана потрчи.

– Кикинда је град дивних људи, то се показало и овом приликом – рекао је Војислав Ђукић, музичар и председник Удружења музичара „Сувача демо фест“, организатора догађаја – Наступили су бендови „Фриендс“, „Блуесберри“ и „Фениx“. Заједно са многобројним пријатељима у публици потрудили смо се да дамо све од себе, да помогнемо дванаестогодишњој Нађи. Она је била са нама и читаво вече било је у знаку оптимизма и вере да ће наша млада суграђанка успети у својој борби.

Нађа је оперисана 2013. године због анапластичног астроцитома, након чега је примала хемотерапије. Уз мидер који носи, она хода и иде у школу. Присутне су и даље постоперативне промене као и изражена сколиоза, а установљена је и дијагноза параплегије. Нађин ход је нестабилан, она никада није потрчала и играла жмурке са вршњацима.

У нади да ће нови вид терапија помоћи и унапредити Нађино здравствено стање породица је одлучила да покуша са неуророботским терапијама које изискују високе трошкове лечења, због чега је потребна помоћ свих људи добре воље у виду донација.

Средства су потребна за роботске терапије, медицинске апарате, као и за физикалне терапије. До сада је прикупљеено око 220 хиљада динара, а Нађи су потребна три милиона, стоји на Нађиној страници на сајту Фондације „Буди хуман“. За помоћ Нађи може се послати СМС 1619 на 3030.

(Фото: Љубица Војводић)

Дуално образовање у Кикинди: Могућност да фирме добију дефицитаран кадар

Aleksandra Djuran Фебруарy 9, 2024

Дуално образовање подразумева да се план и програм наставе и учења обавезно спроводи на два места, у школи и у компанији, код послодавца. На тај начин се обезбеђује да ученици стичу знања, способности, вештине и ставове, кроз теоријску наставу и вежбе у школи, као и кроз учење кроз рад у компанији. У Кикинди је у овај начин образовања од 2017. године укључена Техничка школа и то ученици два образовна профила бравар заваривач и оператер машинске обраде, сазнајемо од директорице Миланке Халиловић.

-Сваке године уписујемо једно одељење у којем је по 15 ученика из поменутих образовних профила. Ради се о трогодишњим смеровима и ђаци прву годину проводе у Школској радионици. Од друге године склапа се уговор између фирми и школе, као и уговор између сваког ученика и фирме. Обавеза послодавца је да им обезбеде средства за рад, лиценцираног инструктора за ученике, да им исплаћују месечну надокнаду. Ученик добија опрему за рад, плаћен му је превоз и добија месечну надокнаду која је 70 одсто од минималне цене рада по сату проведеном у фирми – истакла је Миланка Халиловић.

Наставник практичне наставе је координатор дуалног образовања и ученике обилази свакодневно на пракси у фирми.

-У другој години практичан рад обавља се два дана недељно, а у трећој три. Осталим данима ђаци су у школи на редовној настави. У фирмама проводе шест сати. Овај начин образовања пуно значи јер послодавци имају могућност да упознају ученике и све који се добро покажу и на прави начин савладају праксу буду задржани да након завршене школе остану да раде – напомиње Халиловићка.

Техничка школа има уговоре са фирмама „Лабин прогрес“ из Новог Кнежевца која обучава браваре завариваче и „Мекафор“ и „Гриндекс“ из Кикинде за оператере машинске обраде.

-Ђаци су заинтересовани за ову врсту образовања и сваке године попунимо одељење. И у наредној школској години планирамо да упишемо 30 ученика по дуалном образовању – рекла је Миланка Халиловић.

Компаније које се пријављују за дуално образовање морају да буду акредитоване, а овај процес могао је да се обави до 31. јануара, каже Лидија Шебек Петровић, координатор за услуге Регионалне привредне коморе.

-Нова фирма која је исказала интересовање за дуално образовање је „ПС“ и њима требају два трговца. Она је у процесу акредитације. У ранијем периоду и пекара је била акредитована, тако да су ученици школе „Милош Црњански“ који су похађали смер пекар имали могућност да се образују по овом моделу, али ова фирма је одустала од овог начина обнове кадра. У Кикинди четири компаније имају акредитацију и то „Ливница“, „Ле Белиер“, „Гриндекс“ и „Мекафор“ и све четири траже оператере машинске обраде. Почетком јануара држава је донела Уредбу о финансијској подршци дуалном образовању по захтеву компанија. Фирме су тражиле да се препозна њихов труд и залагање у образовању тако да ће имати могућност надокнаде дела зарада за ученике који проводе време у компанијама. На овај начин задржаће се фирме које су већ у дуалном образовању, али и мотивисаће се оне које размишаљају да учествују у овом систему – навела је Лидија Шебек Петровић.

Компаније се једном акредитује и након тога им остаје тај статус. Септембра прошле године ступиле су на снагу измене и допуне Закона којима се овај процес олакшава, тако да су очекивања да ће се више фирми укључити у дуално образовања.

У години јубилеја Педагошке школе – нови, дефицитарни смерови

Igor Crnogorac Фебруарy 8, 2024

Педагошка школа у Кикинди ове године обележава седам деценија постојања. Тим поводом, предавање под називом „Светионик у пограничној равници” о традицији образовања у области педагогије и њеном значају у ширем друштвеном смислу, одржала је др Ивана Петковић, професор Високе школе струковних студија за образовање васпитача (ВШССОВ). Предавање и промоција смерова Школе само је један од програма обележавања јубилеја и одржан је вечерас у Народној библиотеци.

У години јубилеја, Школа ће акредитовати најмање један нови смер, а у плану је отварање још неких, у Србији дефицитарних смерова, рекла је професорица Петковић.

– Постојање ове школе значајно је за читав Банат, као регију јер је Кикинда град на тромеђи и отварање једне високошколске институције одиграло је веома важну улогу у широј области. Поред упознавања са историјатом школе, ми промовишемо њену текућу и будућу организацију. За сада смо акредитовали предшколски – најстарији смер и смер за традиционалне игре, а у плану је отварање две нове области изучавања: социјалне и криминалистичке – рекла је проф. Петковић.

Она додаје да се школовање у ВШССОВ промовише у средњим школама и да су млади веома заинтересовани за нове смерове јер прате потребе времена у којем живимо.

– Надамо се да ће социјални смер – за струковног социјалног радника, бити доступан већ на почетку наредне школске године, а у следећем семестру и криминалистички, који ће обезбеђивати звање струковни криминалиста који ће, превасходно, имати задатак да преваспитава омладину или одрасле који су одступили од редовног начина понашања и сазревања. У тржишно утемељеном друштву наши студенти се не везују само за институције, доста раде и приватно, и ми се трудимо да имају што ширу лепезу могућности да примене своје знање – нагласила је професорица Петковић.

Нови програми трајаће три године. За Школу, град и шире окружење битно је да се и убудуће отварају смерови који су дефицитарни у земљи, што нам већ годинама доводи студенте из читавог региона, истакла је. Такође је додала да сматра да су Школи неопходна још два смера: за васпитаче деце са сметњама у развоју и талентоване деце.

Принцеза Катарина и организација “Лајфлајн Канада” донирали кикиндској болници апарат за преглед слуха новорођенчади

Igor Crnogorac Фебруарy 8, 2024

У року од само два месеца, захваљујући хуманитарним активностима Фондације Њеног Краљевског Височанства Принцезе Катарине, Општа болница је добила још једну донацију – апарат за мерење слуха новорођенчади.

Свечано уручење уприличено је у среду, 7. фебруара у Краљевском двору у Београду, у присуству директора десет болница које су добиле ове апарате – донацију хуманитарне организације „Лајфлајн Канада“, државног секретара Министарства здравља, Александра Милошевића и заменика шефа Мисије амбасаде Канаде у Србији, Дејвида Моргана.

Принцеза Катарина и Краљевски одбор за скрининг слуха, чији је принцеза оснивач, апелују на важност коришћења опреме за рану дијагностику у свим породилиштима, како би се евентуални проблеми са слухом детектовали у раној фази, када је правилним третманом могуће обезбедити квалитетан живот.

Никада не смемо престати да подржавамо наше здравствене установе и да се боримо за бољу будућност наше деце, истакла је принцеза Катарина.

– Захвална сам на прилици да помажемо нашим људима. Наша дужност је да увек будемо ту за народ Србије и Републике Српске. Није важно шта имамо, важно је шта дајемо. Наша деца уче од нас, па тако од нас морају да науче и радост давања. Тако ћемо бити много срећнији и поноснији на своју децу док одрастају – нагласила је принцеза.

Др Весна Томин, в.д. директор Опште болнице у Кикинди изразила је част и задовољство што је Фондација Њеног Краљевског Височанства Принцезе Катарине препознала да је ова установа вредна улагања. Како је рекла, то је још једна у низу донација здравству Републике Србије, и то оном његовом сегменту у којем се рађа наша будућност и подсетила да су Болници, на том истом месту, пре два месеца, уручена два инкубатора – стационарни и транспортни. Уз овај апарат за мерење слуха новорођенчади, који је такође намењен Служби за гинекологију и акушерство, Општа болница у Кикинди спремна је да, уз стручан и обучен кадар, одговори свим изазовима које нам доноси свакодневица, изјавила је директорица.

Др Биљана Племић награду, учешће на конгресу, мења за медицински апарат

Aleksandra Djuran Фебруарy 7, 2024

Педијатру године, неонатологу из Кикинде др Биљани Племић представница компанија „Нелт Фармацеутикалс“ Аријана Ђокић чији бренд је „Себа мед“ уручила је признање.

Овим поводом истакнуто је да је избор организован другу годину за редом и да је циљ да се промовишу дечији лекари из свих крајева Србије. Поред производа др Племић припала је и награда.

-Добила сам учешће на САПО конгресу на Копаонику и хвала на томе. Ипак, мој предлог је да боравак на конгресу мењам за новчану донацију јер прикупљамо средства за куповину кутавог билирубинометра. Овај апарат користи се на неонатологија и веома је важан јер служи за неинвазивну анализу билирубина новорођенчади. Из компаније су ме уверили да ће уважити моју молбу и видети шта могу да учине – истакла је др Племић.

Подсетимо и да је гласање трајало до 31. децембра и организовано је на инстаграм страници Себа мед. Најбољи је биран на основу броја гласова, а номиновани су били дечији лекари из читаве Србије.