најчитанији портал Севернобанатског округа
Градоначелник Никола Лукач заједно са породицом гласао је на бирачком месту 9 у Основној школи „Свети Сава”. На овом биралишту у 12 сати излазност је била 21, 5 процената.
Излазност на локалним изборима на територији града у подне је 21 одсто. На бирачким местима све протиче регуларно.
На бирачком месту 32 у некадашњој Месној заједници „Лидија Алдан“ заједно са супругом гласао је Миленко Јованов, народни посланик и шеф посланичке групе Српске напредне странке у Скупштини Србије.
На овом биралишту уписана су 953 бирача и до 11 часова гласало их је 163.
На територији Града Кикинде одржавају се локални избори. Грађани на биралишта могу изаћи од 7 до 20 часова, а међу првима је, на гласачком месту број 9 у Основној школи „Свети Сава“, изашла покрајинска посланица и председница Градског одбора Српске напредне странке Станислава Хрњак.
На овом бирачком месту уписана су 833 бирача. До 7 сати и 20 минута гласало је девет суграђана.
Сва биралишта у граду и девет села отворена су у седам сати, сазнајемо у Градској изборној комисији. Укупно је 60 бирачких места од чега је 35 у граду и 25 на селима.
Избори су расписани за одборнике Скупштине града и Кикинда је једна од 89 локалних самоуправа у Србији где се они одржавају.
Услед тешке болести, старости или инвалидитета омогућено је гласање и ван бирачког места. Законом је прописано, да бирач који није у могућности да гласа на бирачком месту, а жели да обави своју грађанску дужност, може да обавести изборну комисију најкасније до 11 часова на дан гласања, односно бирачки одбор на дан гласања, како би комисија изашла на терен. Број телефона за ову намену је 064/868-83-67.
У недељу, 2. јуна, у 89 општина и градова у Србији одржаће се локални избори, а бирачка места биће отворена од 7 до 20 сати.
Подсетимо, на локалним изборима је кандидовано пет листа:
1. „Александар Вучић – Кикинда сутра”
2. Савез војвођанских Мађара- др Балинт Пастор
3. „Изабери промену – Уједињена опозиција Кикинде – Мирко Шоћ”
4. „Бирам борбу! Бирам Кикинду!” (Демократска странка, Зелено-леви фронт, Покрет слободних грађана)
5. „Кикинда против насиља – Милорад Мики Алексић”
На територији Града Кикинде има 46.880 уписаних бирача. Одлуком о одређивању бирачких места за гласање на изборима расписаним за одборнике Скупштине града Кикинде, у граду и девет села има 60 бирачких места. Од тог броја 35 је у граду, а 25 у селима.
Закон дозвољава могућност да бирач гласа ван бирачког места услед тешке болести, старости или инвалидитета. Сходно наведеном, гласање ван бирачког места није дозвољено лицима која због природе посла, који обављају, нису у могућности да у време док је бирачко место отворено обаве гласање.
Законом је прописано, да бирач који није у могућности да гласа на бирачком месту, а жели да обави своју грађанску дужност, може да обавести изборну комисију најраније 72 часа пре дана гласања, а најкасније до 11 часова на дан гласања, односно бирачки одбор на дан гласања, како би комисија изашла на терен. Број телефона за ову намену је 064/868-83-67.
Позиви за гласање су послати и стигли су на адресе. Ко није добио позив, а уписан је у бирачки списак, на бирачко место може да дође са важећим личном картом или пасошем.
Градска изборна комисија издала је овлашћење страним посматрачима, којим се овлашћују посматрачи Канцеларије за демократске институције и људска права Организације за европску безбедност и сарадњу (ОСЦЕ/ОДИХР) Елецтион Обсерватион Миссион то Сербиа, да прате рад органа за спровођење избора за одборнике Скупштине града Кикинде.
Друштва за помоћ МНРО „Чигра“ организовало је 15. Мини олимпијаду. У дворишту Гимназије „Душан Васиљев“ и Економско – трговинске школе окупило се око 250 учесника из Покрајине.
-Припала нам је част да први пут будемо домаћини манифестације која се сваке године организује у Војводини. Имамо учеснике из 16 локалних самоуправе који су се такмичили у спортским играма намењеним деци и младима са сметњама у развоју. Циљ је дружење и међусобно упознавање, али и размена искустава између самих удружења – истакла је Биљана Недомачки, секретар МНРО „Чигра“.
Читаве године ишчекује се овај скуп, сазнали смо од Ружице Томић, председнице Удружења за помоћ ментално недовољно развијеним особама „Сунцокрет“ из Зрењанина.
-Ми смо „Мини олимпијаду“ организовали 12 година и драго ми је што су се Кикинђани показали као изузетни домаћини. За особе са сметњама у развоју ово је једина прилика да се такмиче, учествују у спортским активностима, покажу шта знају и могу и да се осећају корисно – додала је Ружица Томић.
Окупљене је поздравио и Марко Кошутић, председник Савеза удружења на нивоу Војводине.
-У нашем чланству је 25 удружења и сви смо сагласни да олимпијада треба да буде путујућа манифестација и да се одржи у сваком месту. Значај је велик јер је ово начин да ментално недовољно развијене особе буду видљивије за ширу друштвену заједницу. Због начина живота они немају пуно прилика да се друже и путују и ово је за све њих веома важно – навео је Кошутић.
Јелена Чуданов, председница Спортског савеза Града гостима је пожелела да им дан прође у лепом дружењу и да из Кикинде понесу најлепше успомене. Позвала их је да поново дођу и увере зашто смо град добрих људи.
Велику помоћ у самој реализацији пружили су представници покрајинског Завода за спорт и медицину спорта, као и волонтери из основних и средњих школа и Црвеног крста. Манифестацију,организовану у сарадњи са Савезом удружења за помоћ МНРО Војводине, подржали су Град Кикинда и Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Подршка је стигла и од иђошког удружења жена које су припремале крофне за све учеснике.
А.Ђ.
Код споменика погинулим и несталим борцима Кикинде од 1991 – 1999. године „Туга“, данас, 1. јуна, обележено је 25 година од када је бомбардована Кикинда. Одата је пошта свим погинулим у НАТО агресији на нашу земљу. Паљењу свећа присуствовали су чланови удружења “Српских ратних ветерана”, борачких удружења, породица погинулих и несталих. Владимир Радојчић из Удружења “Српских ратних ветерана” подсетио је да је у ноћи између 31. маја и 1. јуна Кикинда ракетирана са четири бомбе, а мета су били објекти у некадашњој касарни “Серво Михаљ”.
-Сваке године обележавамо овај дан и сећамо се напада на нашу земљу и страдања нашег народа. Порука коју шаљемо да овог скупа је да можемо да опростимо, али не смемо да заборавимо. У ноћи бомбардовања добром одбраном избегнута су већа разарања која су се могла десити. Физичка разарања после овог временског периода нису толико видљива, али су остала у нашим срцима. – рекао је Радојчић.
У касарни је током бомбардовања било шест војника. Једна бомба пала је на тадашњи магацин за муницију, а друга на Центар за обуку паса. На сву срећу није било жртава јер су објекти који су уништени у бомбардовању били су празни. Милан Вејин, председник резервних војних старешина, резервни мајор и у време бомбардовања касарне био је у команди војног одсека Кикинда.
-Јединице војног одсека обезбеђивале су касарну. Објекти који су гађани били су празни, а пре рата у њима се налазила велика количина експлозивних средстава. Једна од бомби завршила је у њиви и претпоставља се да је мета била пруга која долази из Румуније и која води према Београду. И у време санкција и бомбардовања у нашу земљу гориво је стизало из суседне земље те је циљ био да се онеспособи доток горива. Срећа је да је стражар који је био у непосредној близини гађаних објеката скочио у канал у ком није било воде и тако је остао неповређен – присећа се Вејин.
У некадашњој касарни јутро после бомбардовања затечени су кратери од бомби јер су пројектили били тешки између 400 и 600 килограма. Једна од бомби, која није експлодирала и даље се налази у њиви суграђанина Стевице Радулашког. Кикинду су бомбардовали припадници шпанске ловачко-бомбардерске ескадриле.
Овом приликом Мирјани Лазичић уручена је плакета поводом Дана сећања на погнуле борце Кикинде и 25-то годишњицу НАТО агресије. Њен ујак Горан Рељин погинуо је као редован војник. Имао је свега 19 година.
А.Ђ.
Род пшенице биће умањен, а жетва озимих култура ће бити завршена у време када је ранијих година почињала, закључак је традиционалног Дана поља озимих стрнина у организацији Пољопривредне стручне службе „Кикинда“. На огледном пољу пољопривредници, стручњаци, представници семенарских кућа имали су прилику да виде како је временске (не) прилике поднела 61 сорта пшенице, од којих је трећина нова, 14 сорти јечма, четири сорте тритикалеа. Ове године на огледном пољу уочљива је јасна разлика које сорте добро подносе сушу и нестабилне климатске услове.
Иако ће приноси варирати од њиве до њиве, закључак је да ће за 30 одсто бити нижи у односу на прошлу годину. Тако се очекује да ће јечма бити максимално до шест тона по хектару, јер он боље реагује на сушу, док ће пшенице бити у просеку три до четири тоне по хектару.
-Жетва јечма је почела, а за десетак дана очекује се да започне озбиљније кошење пшенице. До тада ће се жито жњети спорадично на парцелама које су на песковитом тлу и лошијег квалитета – прецизира Зоран Симић, саветодавац ПСС.
Поред умањеног рода, пољопривредници се, и ове године, жале на цену која је тренутно од 22 до 23 динара за килограм жита овогодишњег рода.
-Још увек нисам почео са жетвом. Очекујем да ће први откоси пасти за десетак дана. Под пшеницом имамо око 70 јутара и оно што јој је обележје је да је сува. Киша је стигла, али касно и зрно се није налило. Не очекујем да принос буде више од три тоне по јутру, а прошле године био је од четири до пет тона. Цена, о којој се тренутно говори је ниска. Због нижег приноса ми смо у губитку – навео је пољопривредник Кикинде Иван Јовић.
Милан Богојевић из Нових Козараца додаје да је киша која је пала побољшала стање на његовој парцели.
-И поред тога принос ће бити десеткован и вероватно ће принос бити до три по јутру. Цену још увек не знамо, предвиђа се да ће бити до 23 динара, а по мојој процени минимална цена која би морала бити је 25, 26 динара за килограм. Она би колико-толико покрила губитке односно улагања – сазнајемо од Богојевића.
Локална самоуправа и ове године помаже локалне пољопривреднике и ове године обезбеђено је 15, 2 милиона динара за субвенције, рекао је члан Градског већа Љубан Средић који је присуствовао овој манифестацији.
-Имамо 18 мера и код појединих су предвиђена средства скоро утрошена. То показује да је нашим пољопривредницима значајна подршка града и новац који се издваја за унапређење производње. Циљ је да помогнемо мала и средња газдинства која ће купити део опреме, механизације,пластенике, поставити систем за наводњавање, осигурати усеве и слично. Сваке године све је више заинтересованих за конкурс, а мере које суфинансирамо, доносимо у договору са произвођачима – напоменуо је Средић.
Директор ПСС Младен Ђуран подсетио је да је кикиндска једна од ретких пољопривредних служби који већ више од две деценије у континуитету организује Дан поља. Година је специфична са топлотним „ударима“ током пролећа, тако да ће остати упамћена по томе да су први откоси пали већ у мају и да ће бити завршена у време када је, ранијих година почињала закључио је Ђуран.
У кикиндском атару под пшеницом је око 16.000 хектара, јечма има на око 2.000, док је уљана репица заступљена на око 3.000 хектара, на уштрб хлебног зрна које је ранијих године било засновано на већим површинама.
А.Ђ.
Савез самосталних синдиката Србије (СССС) организовало је, у просторијама Већа у Кикинди, радионицу о безбедности и здрављу на раду. Учесници су обучавани о томе како да, ради примене одредаба новог Закона о безбедности и здрављу на раду, формирају Одборе за безбедности и здравље на раду у својим предузећима
Одлука о формирању Одбора у предузећима, установама и организацијама које их још увек немају, донета је у овом синдикату почетком године, каже Душко Вуковић, потпредседник СССС.
– Анализе показују да су, тамо где постоје одбори, радна места безбеднија, да се догађа мање повреда, посебно оних са смртним исходом. Само заједничким учешћем, подизањем свести, информисањем и комуникацијом између послодаваца и Синдиката, односно запослених, можемо унапредити ову област. Морамо обезбедити све мере садржане у Закону о безбедности и здрављу на раду – од формирања одбора до примене процедура за безбедан и здрав рад, и укључивања у доношење аката, коришћења средстава заштите и слања запослених на рекреативни одмор – објашњава Вуковић.
Семинару у Кикинди присуствовало је 25 председника синдикалних организација, представника постојећих одбора, послодаваца и правних служби којима је, такође, предочено, да ће имати подршку СССС у оснивању одбора и сарадњи са послодавцима.
Потребу за оснивањем ових нови тела поткрепљује поражавајући податак да сваке године у Србији на радном месту погине више од 50 радника, што, такође, говори о недовољној свести и недовољном ангажовању, указао је Вуковић.
– Ми имамо послодавце који су друштвено неодговорни и не дозвољавају формирање одбора, и на овој обуци упознали смо синдикалце са законским прерогативима који им то омогућавају – додао је.
Вуковић признаје да само мањина послодаваца пристаје да осигура запослене, што доводи до тога да се надокнаде у случајевима повређивања на раду остварују тек после дуготрајних парница, између осталог и зато што не постоји наменски фонд.
– Ово је велики пропуст и радници често нису осигурани. Ми немамо посебан закон о надокнади штете у случају повреде на раду и професионалних обољења. Уз то, проблем је и што имамо само две стотине инспектора рада на више од 400 хиљада радника, али нови одбори могу да помогну, да укажу послодавцима на опасности и штетности. Радници и синдикати, наравно, имају и право да незаконистости пријављују инспекцији.
Важна одредба новог закона у вези са одборима за безбедности и здравље на раду у предузећима јесте и да у њима радници имају право на једног члана више у односу на број представника послодавца.
Како би се синдикалци и послодавци који су за то заинтересовани, што боље информисали о овим новинама, Синдикат је приредио и приручник са детаљним инструкцијама за формирање одбора и правилима којима се обезбеђују безбедност и здравље на раду.
С. В. О.
Поводом Светског дана посвећеног оболелима и борби против мултипле склерозе на Старом језеру организована је шетња под називом „Сваки корак је победа“. Чланови удружења Мултипле склерозе Кикинда, корисници Центра за пружање социјалне заштите, представници удружења инвалида, грађани, родбина и средњошколци подржали су акцију која је организована трећи пут.
-Шетња је симболична и шетамо за оне који то не могу. За све нас који болујемо од мултипле склерозе сваки корак је победа јер има дана када не можемо да направимо ни један корак. Удружење има 53 члана, али се тај број, на жалост, константно мења с обзиром на то да нам врло често долазе нови чланови. Окупљања нам пуно значе, а наше удружење једно је од најактивнијих на територији града. На нама је да се изборимо да будемо видљиви сваком члану друштва – истакла је Бранкица Мишков, председница удружења.
Скупу је присуствовала и председница Друштва мултипле склерозе Војводине Зорана Будак.
-Ту сам да подржим ову манифестацију и част ми је задовољство што сам део ње. Сваке године ова акција је све квалитетнија, захваљујући представницима кикиндског удружења. У нашем саставу оно је најмлађе, али најбоље ради. Помажу не само оболелима од мултипле склерозе него и свим осталим инвалидима – навела је Зорана Будак.
Овом приликом симболично су пуштени наранџасти балони у знак подршке оболелима.
Мултипла склероза је хронична неуролошка аутоимуна болест која се два пута чешће јавља код жена него код мушкараца. Број оболелих у Србији је у порасту, и тренутно око 9.000 пацијената живи са мултипла склерозом. Најчешће се јавља између 20-те и 40-те године живота. Практично се јављају сметње вида, слабост екстремитета, хода, гутања. Чест пратилац мултипле склерозе је депресија,тремор, спазам, невољни покрети те треба имати сталну емпатију за потребе и патње ових људи. Оно што је важно јесте да више од половине болесника са овом дијагнозом добија добру и ефикасну терапију.
А.Ђ.
