Град

гимназија-зурка-(10)

Уз песму, игру, па и колце матуранти Гимназије „Душан Васиљев“ у дворишту школе прославили су последњи наставни дан. Уз осмех, и  понеку сузу поздрављају се, како истичу од лепе епоха живота. Своје гимназијске дане памтиће по дружењу, лудостима, али и по професорима који су утицали на њих да буду зрелији и озбиљнији. Кажу и да су стекли пријатеље за цео живот, и да ће им то остати.

Нина Торњански открила нам је да се одлично забављају, а да ће из школе подједнако понети знање, али и другарство.

-Сада следи прави живот и многи од нас још увек нису тога свесни. Уписала сам Факултет за медије и комуникацију у Београду. Чека ме пуно обавеза и новина и ова наша журка је и опроштај од безбрижности – сазнали смо од Нине.

Ђура Шибул наставиће породичну традицију.

-Супер нам је јер су нам се придружили и сви остали ђаци у школи. Данас сви помало жалимо што су брзо протекле ове четири године. Уписаћу Пољопривредни факултет у Новом Саду чиме настављам традицију у породици – додао је Ђура.

 

Гимназијалцима предстоји матурски испит, а за оне који настављају школовање и пријемни за факултете.

А.Ђ.

камион-техницка

Техничка школа купила је камион за потребе обуке ђака који похађају смер возач. За возило, које задовољава прописе за обуку ученика на смеру возач моторних возила, из градског буџета издвојено је 1,5 милиона динара. Оно је било неопходно с обзиром на то да је теретно возило који је школа имала било старо 35 година.

-Задовољни смо што смо, уз помоћ локалне самоуправе и уз подршку Савета за безбедност саобраћаја, купили камион. Најважнија нам је безбедност ђака и теретно возило за обуку  будућих возача сада задовољава све прописе и законску регулативу. Сваки ученик на смеру возач моторних возила има по 40 обавезних часова у камиону који је сваког дана током школске године на путу шест до седам сати. Када заврше школовање добијају  дозволу за Б и Ц категорију, као и сертификат за професионалног возача који им омогућује да возе теретна возила и ван граница наше земље – истакла је Миланка Халиловић, директорица Техничке школе.

Возачи су дефицитаран кадар у читавој земљи и могућност да ће брзо пронаћи запослење били су мотиви матураната Драгана Адамова из Башаида и Данијела Сича из Кикинде  када су се се уписивали.

-Волим да путујем, волим вожњу камионом тако да сам задовољан оним што овај смер пружа. Већ имам понуде за запослење и сигуран сам да ћу врло брзо почети да радим – казао је Драган.

Сличног је става и Данијел.

-Од малена сам волео камионе и увек сам се играо са њима. Није било дилеме  шта ћу уписати, а мој циљ је да наставим школовање у Београду. Поред тога што ћу пуно путовати, ту је и добра зарада – сазнајемо од Данијела.

Никола Лукач, градоначелник, Валентина Мицковски и Небојша Јованов, чланови Градског већа посетили су Школску радионицу где се камион налази.

-Наш циљ је да у свим школама обезбедимо што боље услове за учење. Важно је и да куповином учила и опреме помогнемо да се образују стручни кадрови који су нам потребни. На нама је да урадимо све како би наша средина имала довољно радника за све потенцијалне инвеститоре које очекујемо у наредном периоду. У протеклој деценији знатна су инфраструктурна, али и сва остала улагања у квалитетније и модерније образовање. Улагање у школе и нашу децу је улагање у будућност – навео је градоначелник Лукач.

Техничка школа има 700 ученика у 26 одељења у три подручја рада: електротехника, машинство и саобраћај. Свим ђацима треба обезбедити што бољу практичну наставу, па је у протеклом периоду, уз помоћ локалне самоуправе, купљена још једна ЦНЦ машина и сада их је три. Набављено је и 250 рачунара распоређених у шест потпуно опремљених информатичких кабинета.

А.Ђ.

 

балони-(1)

Други Фестивал балона свечано је отворен вечерас на Старом језеру. Изведен је “Нигхт глоw”, спектакл ноћне илуминације балона који се претварају у велике лампионе. Стигле су екипе из Румуније, Словеније, Мађарске и Србије, као и прошле године, али има и нових посада.

– Изненађени су, нису очекивали да у Кикинди постоји овако леп простор. За сада су утисци позитивни, и време нас је послужило. Сутра ујутро неће бити лета јер је најављена киша, али поподне и у суботу и недељу ујутро би требало да буду одговарајуће временске прилике. Ми свакако увек чекамо дозволу из Директората лета Београдског аеродрома и на време ћемо обавестити све ђаке који су на списку за летење – рекла је Јасмина Миланков, в. д. директорица Туристичке организације Града.

Укупно девет балона спремно је за летење, а сваки лет, каже Јасмина Миланков, трајаће сат времена. Новина је да ће се истовремено, и први пут у нашем граду, од сутра одржати и Отворени куп Србије у балонарству, уз подршку Ваздухопловног савеза Србије и Међународне ваздухопловне федерације ФАИ.

– Наступиће све екипе које су овде. Имаћемо такмичарски део и уз то ћемо се трудити да усрећимо ваше суграђане. Државно првенство се одржава у Сенти већ две деценије, а Куп смо покренули пре више од десет година – каже организатор Срђан Срдић, пилот и представник Ваздухопловног савеза. – Куп селимо из града у град јер желимо да што више људи ужива у балонарству. Поставићемо крст, а пилоти ће полетети у радијусу од пет километара од њега, у зависности од ветрова који дувају, и циљ је да свој маркер баце што ближе крсту. У суботу ћемо имати још две дисциплине, и све су засноване на прецизности. Балон је специфичан јер нема управљивост по правцу и пресудни су вештина и избор висина и различитих ветрова. У ваздуху пилоти траже, на одређеним висинама, погодне компоненте ветра и долазе до постављених маркера. Драж балонарства је у томе што пилоти морају да познају микроклиму, да имају  вештину и искуство јер је управљање балоном врло суптилно.

Као занимљивост додаје да је Србија, 1908. године имала два балона, када су их поседовале још само три земље у свету, а пре десетак година, постојала су и три регистрована клуба. Поред Срдића, који је по професији контролор лета, двојица балонара били су пилоти са наших „мигова“. Овај велики заљубљеник у балонарство први је у нашој земљи имао балон који је донирао данас једином клубу, сенћанском „Дамбосу“, за који ће летети и на овом Купу. По позиву је летео на куповима у Словенији, Мађарској, Мексику. Осим њега, за Србију ће, као и прошле године, пилотирати и Рус Павел. Сваки лет биће и такмичарски, са по три особе у корпи, осим пилота.

Сутра, у петак, уколико временске прилике то дозволе, биће и „везаних летова“, подизања балона на 30 метара, намењених најмлађима.

С. В. О.

псеница-пре-зетву

На територији Града у протекла два дана пало је између 25 и 70 литара кише, подаци су Пољопривредне стручне службе „Кикинда“. Најмање кише пало је у Башаиду, а највише у Мокрину, каже саветодавац ПСС Зоран Симић.

-Киша је више него добро дошла. Од почетка године ово су прве озбиљне падавине и пуно ће значити, пре свега, пролећним културама. За добар део парцела под јечмом и пшеницом киша је закаснила, али има и њива где је жито још зелено и помоћи ће да се налије зрно и убалаже штете од суше – напомиње наш саговорник.

 

Жетва јечма већ је почела, а врло брзо ће се у атару косити и пшеница.

-Очекујем да ће први откоси пасти већ крајем маја, почетком јуна. Прво ће се радити на парцелама које су на песковитом тлу јер ту је пшеница углавном већ жута и код овог усева киша која је пала неће пуно помоћи – додао је Симић.

До следећих падавина требало би сачувати сваки проценат влаге а колико је суша након екстремно благе зиме, готово без снега угрозила раст и развој не само пшенице већи и у пролеће прве посејане шећерне репе, говори чињеница да су системи за наводњавање активирани већ почетком априлу.

А.Ђ.

библиотека-киса-(2)

Пљусак који је синоћ захватио Кикинду довео је до тога да је у Народној библиотеци прокисао плафон изнад Дечијег одељења, просторија у ком се налази рачуноводство, као и у канцеларији директора где је отпао део плафона. Како сазнајемо од директора Бранета Марјановића проблем је настао јер олуци, који су били очишћени, нису могли да приме велику количину воде које је пала у једном моменту. Наиме током протекла 24 сата на територији града пало је 55 литара кише по метру квадратном.

-Библиотека од јутрос не ради за кориснике и тако ће бити до понедељка. Позвали смо мајсторе на чију препоруку је искључена струја у комплетној згради. Књиге са Дечијег одељења које су оштећене од воде суше се, а највише штете претрпело је рачуноводство где је страдало неколико рачунара. Рад ћемо прилагодити насталим околностима и потрудићемо се да у најскорије време санирамо последице настале због велике количине кише – истакао је Марјановић.

Због ванредних околности књижевно вече Гордане Ђилас заказано за 18 сати у Народној библиотеци биће одржано у Културном центру.

А.Ђ.

 

На-матуру-без-аутомобила-(8)

Агенција за безбедност саобраћаја Србије и Савет за безбедност саобраћаја Града данас су, за матуранте кикиндских средњих школа, одржали трибину у кампањи „На матуру без аутомобила“. У свечаној сали Градске куће ђаци су упознати са опасностима неодговорног понашања у саобраћају.

– У трећем разреду средње школе у Зрењанину доживео сам саобраћајну незгоду на мотоциклу, ударио сам главом о ивичњак, повредио сам главу и кичму. Стекао сам трајни инвалидитет, од тада сам у колицима. Годину дана сам се лечио у болници и изашао сам за матуру. Уместо да бирам одело и ципеле као моји вршњаци, бирао сам инвалидска колица како бих уопште могао да одем на матурско вече. Моја порука младима је да се безбедно понашају у саобраћају, како би досањали своје снове. Ја сам се бавио спортом, био сам фудбалер, хтео сам да градим каријеру. Мислио сам тада да сам најпаметнији, да ништа не може да ми се деси, да сам довољно јак, да било какав пад са мотора не може да проузрокује последице. Кад су ме други упозоравали, само сам одмахивао руком, нисам схватао да ми желе добро. Тога дана нисам носио кацигу јер нисам схватао да она не служи томе да не платим казну, него да може да ми сачува живот. Страдао сам при брзини од само 30 километара на сат, био сам кренуо на базен у близини, нисам се заштитио. Овде смо да покажемо младима факторе који утичу на безбедност у саобраћају и шта са собом носе последице саобраћајних незгода. Мислим да млади уопште немају перцепцију да су ту укључени и породица и пријатељи, да ми не постојимо само као јединка и да последице не сносимо само ми – испричао је матурантима Милан Срдић из Агенције за безбедност саобраћаја.

Кампања „На матуру без аутомобила“ започета је 2014. године када је смртно страдала група матураната крагујевачке гимназије. Агенција за безбедност саобраћаја подржала је ученике и професоре те школе и покренула одржавање трибина које се одвијају у свим локалним самоуправама које се одазову позиву из Агенције да се, уочи одржавања матурских вечери, младима предочи значај одговорног понашања у саобраћају, каже Никола Новаковић из Агенције.

– Кампања је изазвала позитиван ефекат код матураната. Годишње у саобраћају изгубимо око сто младих живота, а повреди се око 5.100 – каже Новаковић. – Зато смо овде, да скренемо матурантима пажњу да те вечери када је прослава матуре, али и сваког другог дана, ставе сигурносни појас, да не користе мобилни телефон у току вожње, да обрате пажњу на ограничење брзине и да не возе под дејством алкохола. Ефекти трибина са едукацијама су видљиви. Статистика показује да је у саобраћају прошле године погинуло 89 младих, а 2022. њих 127. Међутим,  нећемо се зауставити пре него што дођемо до тога да нам млади уопште не страдају у саобраћају.

Савет за безбедност саобраћаја Града активан је у набавци опреме за безбедно учешће ђака у саобраћају, сарађује са Саобраћајном полицијом и школама и помаже у едукацији младих о томе колико је важно одговорно понашање у саобраћају.

– И овога пута, још једном, апелујемо на младе возаче, нарочито у периоду прослава матура, да буду пажљиви и обазриви и да на матурске вечери иду без аутомобила. Град ће инсистирати код такси удружења да у току матурских вечери буде више возила у саобраћају, како би матуранти имали безбедну алтернативу – рекао је Небојша Јованов из Савета за безбедност.

На трибини су матурантима показани и тестови за мерење количине алкохола у крви, и имали су прилику да пробају „пијане наочари“, са којима се стиче доживљај вожње под дејством алкохола и наркотика. Предочене су им све опасности које их вребају у саобраћају и последице које са собом носи неозбиљно и неодговорно учешће у саобраћају.

Кампањом ће, ове године, бити обухваћено око десет хиљада ђака у 60 локалних самоуправа. Град Кикинда је једна од њих и редовно сарађује са Агенцијом ради што веће безбедности својих младих суграђана.

С. В. О.

предузетници-(2)

На захтев својих чланова, Опште удружење предузетника Кикинда (ОУПК) организовало је данас представљање новог Закона о безбедности и здрављу на раду. У Регионалној привредној комори са новим одредбама и обавезама предузетнике су упознали представници фирме „Фирст Леадер“ из Зрењанина.

Приватници су, пре свега, незадовољни због одредбе по којој су сада сви, без обзира на број запослених и делатност, осим самозапослених без других радника, у обавези да имају одговорну особу са лиценцом задужену за безбедност или да сами положе стручни испит у Управи за безбедност надлежног министарства.

– Потребно им је тумачење Закона, али их највише мучи цена услуга лиценцираних одговорних лица за заштиту и безбедност на раду и агенција, који траже пет хиљада месечно, што је на годишњем нивоу око 500 евра. То је велики издатак за једног приватника, рецимо власника продавнице половне робе који има само једног запосленог. Агенција коју смо позвали ове услуге нуди много повољније – каже Синиша Пашић, председник ОУПК.

Нови закон, донесен после 18 година у потпуности је усаглашен са европским стандардима, на снагу је ступио 7. маја прошле године, а послодавци су дужни да испоштују све одредбе у року од две године, што подразумева и израду нормативних аката.

Све се своди на примену превентивних мера како би се предупреди ризици од настанка професионалних обољења, инвалидитета или чак смрти.

– У последњих десет година подигла се свест послодаваца о значају заштите и безбедности и здравља запослених – оцењује Вера Лазаров, руководилац за безбедност у зрењанинској фирми. – С друге стране, број инспектора јесте смањен али се постиже спровођење надзора и едукација послодаваца. Новина је и успостављање јединственог регистра повреда на раду, да би се пратило у којој делатности се дешава највише више повреда и у вези с тим усклађивали правилници.

Генерално, по новом закону, послодавци ће морати да омогуће много већи ниво безбедности на раду. Први пут је препознат појам рада од куће и рада на даљину и за спровођења мера заштите и у овим случајевима одговоран је послодавац. Прописане су и превентивне мере за високоризичне послове, обавезна обука код заснивања радног односа, увођења нових технологија, средстава за рад, опреме и процеса, затим систематски лекарски прегледи запослених, већа надлежност инспекција и више казне за непоштовање законских одредби.

Опште удружење предузетника Кикинда, по речима председника Пашића, прати најновије законске регулативе и помаже својим члановима, и у овом домену, да се што боље и брже прилагоде. На територији града Удружење има око 80 чланова, док је, на истом подручју, регистровано око 1.300 око предузетника, највише самосталних занатских и угоститељских радњи и фирми са пет до десет запослених.

С. В. О.

стоматолоска-столица-(3)

Стоматолошка амбуланта Дома здравља има боље услове за рад, захваљујући локалној самоуправи и фирми „Калцедонија“. Нову стоматолошку столицу донирала је поменута фирма јер је стара била неусловна.

-Хвала градоначелнику Николи Лукачу и компанији „Калцедонија“ на помоћи и, нама, преко потребној опреми. Стоматолошка столица коју смо имали била је стара 27 година и било ју је потребно заменити. Било је питање дана када више неће моћи да се користи и тада више не би могли да примамо пацијенте. Захваљујући донацији сада ће суграђани имати врхунску  стоматолошку негу – истакао је др Милош Радловић, начелник Стоматологије.

Столица је у употреби од пре две недеље, а градоначелник Никола Лукач, члан Градског већа Саша Танацков и Адриано Зони, директор фирме „Калцедонија Гордон“ у Кикинди, Суботици и Сенти, посетили су Стоматолошку службу.

-Имамо доста запослени и у разговору са нашим радницима чули смо да је Стоматолошкој служби потребна столица. Није било дилеме да ли ћемо помоћи и драго ми је када видим да су и запослени, али и грађани поздравили ову донацију – навео је Адриано Зони.

„Калцедонија“ у нашем граду послује од 2019. године и од самог почетка показала је висок степен друштвене одговорност према средини у којој послује, напоменуо је Саша Танацков, члан Градског већа.

-„Калцедонија“ је међу лидерима у помоћи кикиндском здравству. Када год смо, као локална самоуправа замолили за помоћ, радо су се одазвали. Стоматолошка столица вредна је 620.000 динара и налази се ординацији која је отворена сваког дана у години. Сада не постоје препреке да, услед техничких проблема, грађани остану без услуге зубара – казао је Танацков.

Ова компанија, у ранијем периоду, помогла је медицинским установама куповином вредних дијагностичких медицинских апарата, а своје опредељење да помажу локалној заједници показали су и у време пандемије.

Зубарска столица која је служила 27 година

А.Ђ.

 

 

 

Дејан-Петровиц-(6)

Друге вечери и централног дана прославе Славе Града на бини испред Градске куће наступили су, Кикинђанима већ добро познати Дејан Петровић и његов „Биг бенд“. Упркос киши која је померила концерт за пола сата, велики број суграђана на тргу уживао је у сјајном наступу маестралног оркестра под вођством вишеструко награђиваног, изузетно талентованог трубача. Петровић није крио задовољство због поновног сусрета са овдашњом публиком.

– Ово нам је трећи наступ у вашем граду. Публика је фантастична, добијамо повратну енергију и јако уживамо да свирамо овде. Свирамо све оно што људи и очекују од нас, тај спој неспојивог са трубама, у обрадама домаћих и страних хитова, као и нашу ауторску музику – рекао је Петровић.

За апсолутно уживање биле су, на звуку трубе и српског, балканског етноса засноване обраде домаћих и страних хитова. Чули су се многи хитови народне музике, али и традиционалне и песме група „АББА“ и „Еурyтхмицс“, „Идола“, „Рибље чорбе“, Здравка Чолића, тема из „Отписаних“, у аутентичним, изузетним, брзим и ритмичним изведбама.

Петровић, који је четврта генерација из породице трубача из околине Ужица, вишеструко је награђиван на Сабору трубача у Гучи. Пошто је, са својим оркестром освојио све награде, 2010. године одлучује да прекине са такмичењем на Сабору и уступи место новим, младим саставима.

Већ етаблиран на самом врху српске трубачке сцене, првобитној постави дувачких инструмената прикључио је гитару, клавијатуре, бубањ, перкусије, вокал. „Биг бенд“ је учествовао, са великим успехом, на свим већим фестивалима, спортским и културним догађајима широм света, представљајући српски мелос, и потпуно нови звук који осваја срца публике на свим меридијанима.

Кикинђанима је, поводом Славе Града, Петровић пожелео да имају најважније.

– Желим вам љубави, здравља, среће, благостања и да имамо више поштовања једни према другима, да гледамо једни друге у очи. Да се вратимо свом народу и нацији и да останемо људи – рекао је.

Киша је почињала и престајала, грмело је и, од половине концерта над градом се надвила олуја коју је зауставила сјајна енергија музичара и публике која је, са овог догађаја, сасвим сигурно, понела пуно срце музике.

С. В. О.

слава-града

У Градској кући слава је обележена резањем славског колача, а овом догађају присуствовали су представници, републичких и покрајинских органа, као и привредног, друштвеног, политичког, културног и спортског живота града. Јереј Бобан Петровић је истакао да славећи славу развијамо духовни, физички, привредни и сваки други сегмент живота.

-Радост је овако прославити славу, уз подршку нашег града. Благодат Божија се излива свакодневно на нас који смо се окупили у великом броју и на Светој Литургији и литији. Што више волимо Кикинду и оно што она има , то ће нам наш град више дати  – додао је јереј Петровић.

Окупљене је поздравио градоначелник Никола Лукач.

-Окупили смо се да ,као велика породица, прославимо славу и да се сви заједно подсетимо правих вредности као што су поштовање, посвећеност, толеранција. Све нас чува Свети Никола, као и мудрост предака који су пре 250 година заболи крст у нашем граду, и сабране око славе нас опомињу да чувамо једни друге, али и нашу Кикинду и да је учинимо још бољим местом за живот. Наши млади кумови и њихови вршњаци су наша покретачка снага и мотив да још више радимо, градимо и успешно решавамо проблеме које наша средина има и више деценија – истакао је први човек града.

Кумови славе били су успешни гимназијалци Милица Томић, која је освојила две златне медаље на Светском такмичењу у истраживачким радовима у природним наукама и најбољи млади астрофизичар Андреј Поповић.

-Почаствована сам што сам позвана да, као кума, увеличам славу нашег града. Она нас све окупља на једном месту и чини да се осећамо као велика и снажна породица – навела је Милица.

И Андреј је истог мишљења.

-Драго ми је што сам међу великим бројем успешних младих људи одабран да будем кум славе. Ово је, уједно, начин да се захвалим мом граду и свим људима на дугогодишњој подршци која је пуно допринела да остварим успехе на такмичењима – сазнали смо од Андреја.

Обележавање славе града прати и богат програм. У уторак је гостовао глумац Ненад Јездић са представом „Књига о Милутину“, вечерас је концерт Дејана Петровића, а сутра, 23. маја од 19 сати у Народном позоришту је наступ браће Теофиловић.

А.Ђ.

ИВАНА МУНЋАН УМЕСИЛА НАЈ КОЛАЧ

Организовано је и такмичење за најбољи славски колач и ове године у конкуренцији је био 31 колач. Према оцени стручног жирија, председнице Наде Крстоношић, кувара Радована Субина и  Браниславе Зарић, прошлогодишње победнице, титулу за најбољи колач освојила је Ивана Мунћан (30).

-Први пут сам славски колач правила за Божић и сада други пут. Рецепт и начин на који се израђује колач научила сам од свекрве коју је научила њена свекрва. Рецептура се преноси са колена на колено. Нисам очекивала да ће бити најбољи, а најважнији састојци су љубав и воља и пошто је награђен сада ће пуно чешће бити на мојој трпези – сазнали смо од Иване Мунћан.

За најлепши изглед награђен је славски колач Дома ученика „Никола Војводић“, док је колач најлепшег укуса направила Љиљана Кери из Банатског Великог Села. Све учеснице такмичења су добиле захвалнице.