Град

базар 5

Туристичка организација Града ће у суботу, 27. јануара, први пут организовати хуманитарну манифестацију „Улица отвореног срца“. Приход од акције намењен је Удружењу „Деца са ахондроплазијом Србије“ са седиштем у Кикинди.

– Одлучили смо да направимо хуманитарни базар и помогнемо удружењу у којем су родитељи деце са овом ретком болешћу. Држава плаћа њихово лечење, али им је новац потребан и за многе друге ствари – за витамине, путовања – каже в. д. директорица Туристичке организације Града, Јасмина Миланков.

У „Улици отвореног срца“ на градском тргу хуманитарни базар ће трајати од 10 до 16 сати, а од 11 до 13 сати одвијаће се и програм у којем ће учествовати: Хорић ОМШ „Слободан Малбашки“, Плесна школа „Данце Н Соул“, млађи дечији ансамбл АДЗНМ „Гусле“, Школа модерног плеса УГ „Степ Уп“, Бубњарска секција Кикинда, кловнови, аниматори, штулаши, а биће ту и кутак за осликавање лица малишана,  „чај од срца“ Црвеног крста и, најважније, кутије за прилоге, наводе у Туристичкој организацији.

дејвид линдо 3

Поред Милана Ружића, извршног директора Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, заслужан за планетарно промовисање Кикинде као највећег урбаног зимовалишта сова ушара је Дејвид Линдо, британски експерт за проучавање птица, новинар и велики заљубљеник у природу. Управо је Дејвид „кривац” што су кикиндске сове стигле до страница престижних британских и светских магазина, али и до чувеног БиБиСија, те на тај начин успешно популаризоване широм света.

Још када је први пут дошао у наш град, одушевио се ретким природним феноменом и постао незванични „амбасадор” овдашње урбане природе.

– У Кикинду долазим 14 година. Била је мала пауза током пандемије. Обично дођем у јануару, али сада сам био у децембру. Увек се радујем да дођем код вас и уживам у природном феномену највећег зимовалишта сова ушара. Видети сове у дивљем станишту није реткост, али видете толики број јединки на једном урбаном простору је заиста фантастично- истиче Линдо.

Овај рођени Лондонац, који у протеклих осам година живи на релацији Лондон- Екстрамадура (Шпанија), путује широм света проучавајући птице. Његова порука је да не морамо бити далеко од градске вреве како бисмо уживали у природи и њеној лепоти.

Пријатељи и познаници назвали су га „син Кикинде” јер редовно долази у наш град, увек изнова одушевљен совама. Неуморно и са много ентузијазма промовише овај природни феномен који је прославио мали град на северу Баната. Линдо је и написао више репортажа о кикиндским утинама, а овде доводи и туристе.

– Људи у Кикинди и генерално у Србији су веома срдачни. Где год да сам, у било ком крају света, увек радо причам о Србији, која ми је једна од омиљених земаља, и наравно о Кикинди и совама. Већ имам формирану групу туриста која ће доћи у ваш град у децембру 2024. године, а ја се увек радујем да поново дођем- каже Линдо.

Става је да би Туристичка организација и надлежни у Србији, Кикинду требало много више да промовишу што би, сматра, допринело да постанемо центар еко- туризма.

– Људи су радознали, чули су за овај природни феномен и желе уживо да га виде. Већина њих воли да посматра птице, ужива у природи. Туристи које сам доводио и који су заинтересовани да дођу у ваш град су углавном из Велике Британије, али и осталих крајева Европе, САД и целог света. Србија је изузетна дестинација, волео бих да увиди какво благо има и колико је то драгоцено. Овај феномен засигурно ће привући много више посетилаца што ће позитивно утицати на локалну економију. Јер пре 14 година, Кикинда је била непознато место. Данас када причам са многима у Енглеској, чули су за Кикинду и сове- кажу: да знамо, то је онај град у Србији. Требало би да мале сове утине постану званично симбол Србије, јер не треба пропустити прилику да се феномен популаризује и тиме привуче много туриста- указује наш саговорник.

И док су нама скупине малих, пернатих створења скривених високо у крошњама дрвећа у центру града сасвим уобичајен призор, на који ретко и обраћамо пажњу, заљубљеници у птице и природу из свих крајева света остану задивљени пред ретким природним феноменом.

– Кикинда је учинила одличан посао да заштити сове, то је диван пример за цео свет. Поносан сам на то и увек причам о томе. Можда у неким другим местима, људе и даље мисле да су сове лоше, али су заправо веома корисне, хране се мишевима и пацовима који онда не морају да се сузбијају пестицида што је еколошки приступ- напомиње Линдо.

И ОРАО КРСТАШ НА КИКИНДСКОМ НЕБУ

Приликом последње посете Кикинди, прошлог месеца, Линдо је имао ретку и драгоцену прилику да види орла крсташа. Задивљујући призор успео је да овековечи фотографијом. Очување крсташа део је активности и кампање коју успешно спроводи Друштва за заштиту и проучавање птица Србије и Покрајински завод за заштиту природе, уз подршку европских партнера.

– Колико знам, то је званично птица симбол Србије. Реткост је видети га. Први пут сам ту врсту орла видео пре десет година са Миланом Ружићем- каже Дејвид.

 

 

418914230_716381850562047_473538671940324049_н

У тешкој саобраћајној несрећи која се у четвртак око 7 часова ујутру догодила на путу између Бачке Тополе и Бајше погинуо је Саша Петковић (50) из Мокрина док је са тројицом колега путовао на посао.

На возило фиат добло којим је управљао налетела је шкода у којој је за воланом био Миклош Л. (18) из Бајше. До несреће је дошло, како се сумња, када је Миклош возећи шкоду претицао камион, те прешао у супротну коловозну траку и директно се сударио са фијатом. Саша је погинуо на лицу места, а против Миклоша ће бити поднета кривична пријава за тешко дело против безбедности саобраћаја.

Саша Петковић је био члан Добровољног ватрогасног друштва које је потврдило вест о његовој изненадној и трагичној смрти.

„Легендо, остаћеш упамћен по свему што си чинио за наше друштво, а пре свега по твом изузетном хумору који је сваком од нас мамио осмех. Нека те анђели чувају и хвала ти за све. Искрено саучешће породици Петковић” – саопштило је ДВД Мокрин.

Петковић ће бити сахрањен у недељу у 15 сати на православном гробљу у Мокрину. Иза себе је оставио неутешне супругу и двоје деце.

Фото: Фејсбук ДВД Мокрин

Предузетници слава (1)

Предузетници у Кикинди данас су у просторијама свог удружења, уз присуство свештенства, обележили своју славу, Богојављење. Удружење постоји 17 година, а читаву деценију на његовом челу је Синиша Пашић, власник Хостела „Папарацо“.

– Ми смо најбројније удружење у држави и сваке године повећава се број чланова, што нам је веома важно јер показује слогу предузетника у граду и да тежимо томе да нам буде боље и лакше да радимо. Зато смо се и удружили – истакао је Пашић.

Ове године кум славе био је Милан Чипчић, власник Столарске радионице ”Чипчић“ из Кикинде.

– За мене је ово велика част. Столарска радионица постоји већ пуне две деценије, а чланови Удружења смо од његовог настанка – рекао је Чипчић.

У име Градске управе, слави је присуствовао Саша Танацков, члан Градског већа за привреду и инвестиције. Он је подсетио да предузетништво у Кикинди има дугу традицију и да је веома важно за економију града.

– Град подржава рад удружења и уопште предузетника из наше средине. Прошле године повећали смо фонд за грантове као помоћ малим и средњим предузећима, док је за ову годину опредељено три милиона динара – рекао је Танацков. – Као један вид помоћи онима који се баве трговином и услугама, прошле године смо замрзли цену закупа локала на ниво од 30. јуна.

Танацков је најавио да је Град за Удружење и за све предузетнике наменио бесповратна подстицајна средства и да ће конкурс за њихово добијање бити расписан најкасније у марту.

Цасни крст Кикинда (4)

Рекордан број учесника, њих 42, учествовало је на јубиларном, десетом Богојављенском пливању за Часни крст на Старом језеру у Кикинди. Крст је из воде подигао двадесеттрогодишњи Марко Надлачки, дипломирани психолог из Кикинде.

– Већ сам учествовао ранијих година. Прошле године нисам могао да пливам због испитног рока – каже Надлачки. – Овде сам да подржим традицију православља. Пливање за Часни крст за мене је симболично и представља путовање човеково кроз животне тешкоће.

Манифестацију у Кикинди организује Ронилачки клуб „Орка“ уз свештенство Српске православне црквене општине.

– Температура воде је четири степена. Ове године су изузетно лоши временски услови, па ипак имамо највећи број учесника до сада. Пливале су и две жене и троје малолетних младића, а занимљиво је и да су међу такмичарима била и два оца са синовима – рекао је председник „Орке“, Стојан Богосављев.

Учесницима се обратио протојереј Бобан Петровић, а подржао их је и градоначелник Никола Лукач са сарадницима.

– Ови храбри момци и девојке доказују колико је значајно враћање вери и традицији – истакао је Лукач. – Само слога и традиција могу да нас одрже и важно је да ту поруку преносимо младима.

И победнику у Кикинди градоначелник је, у име Градске управе, уручио златник и пригодне поклоне.

Цасни крст Нови Козарци (4)

На језеру Стрелиште у Новим Козарцима одржано је једанаесто пливање за Часни крст. Упркос лошим временским условима, ветру и суснежици, учествовало је 11 младића. Иако су сви пливачи били прилично уједначени, први је раздаљину од 33 метра препливао лекар Срђан Нинчић из Новог Кнежевца, специјалиста ортопедије у Општој болници у Сенти.

– Већ сам пливао овде 2019. године. За мене је ово посебан дан, не могу да вам опишем овај осећај, без обзира на време и на хладноћу. Желим да будем пример другима и понос својима због овог чина и наше вере – рекао је доктор Нинчић.

Пливању је присуствовао градоначелник Никола Лукач који је победнику, у име Града, уручио златник. Такмичарима се, традиционалним поздравом „Бог се јави“, обратио јереј Никола Момиров, старешина Храма Светог Пророка Илије у Новим Козарцима.

– Пре пливања одржана је Света литургија у Храму и освећена је Богојављенска вода коју смо поделили народу – рекао је отац Никола. – Морам да истакнем да је пливање за Часни крст, пре десет година, установио тадашњи парохијски свештеник, отац Желимир.

Манифестацији је присуствовало више десетина мештана и гостију за које је било припремљено кувано вино.

ковид амбуланта у микронасељу

У сезони грипа и других респираторних инфекција број пацијената који су ових дана затражили лекарску помоћ није изнад очекиваног за ово доба године. Такође, случајеви обољевања од короне дају лакшу клиничку слику, сазнајемо од доктора Милоша Симића, лекара из респираторне амбуланте за респираторне инфекције у Микронасељу.

– Број прегледа је уобичајен за зимски период, у просеку имамо 60 пацијената дневно, и пет до 10 ковид позитивних – каже др Симић. – Иначе, клиничка слика инфицираних корона вирусом сада је лакша и имамо много мањи број пацијената са упалама плућа и уопште оних којима је неопходна хоспитализација.

Додаје да је сада карактеристично да класични грип и корона вирус дају сличне симптоме: повишену телесну температуру, бол у мишићима, кашаљ, као и губитак чула мириса. За корону су, ипак, чешће карактеристични и повраћање и дијареја, каже доктор Симић.

Препорука лекара и даље је да треба уносити витамине, одмарати се и смањити стрес, колико је то могуће. У случају инфекције, уколико се температура не спусти после три дана, треба доћи у амбуланту за респираторне инфекције.

419464030_1054641935789783_2700282456009795695_н

У дворишном делу Центра за стручно усавршавања завршена је прва фаза радова будућег Тренинг центар односно учионица будућности. Зграда је пројектована на 150 квадрата и употпуниће активности и садржаје кикиндског ЦСУ, рекао је директор Дејан Карановић.

-Тренинг центар моћи ће да користе компаније, али и сви остали који имају потребу за додатним образовањем, преквалификацијама и доквалификацијама. У нашем граду отворен је велики број фабрика и биће их још. Суочени смо са недостатком  радника у појединим браншама и овај центар биће право место за обуке тако да ће се још више смањити број незапослених – истакао је Карановић.

Средства, 10 милиона динара, добијена су на конкурсу Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Посао ће бити подељен у две фазе и конкурисало се за преостале радове .

-У првој фази урађени су груби радови: темељ, зидање, плоча. Преостало је да се уради друга плоча и кров са којим ће грађевински радови бити завршени. Након тога потребно је уградити инсталације и обавити унутрашње молерско – фарбарске и остале радове. Зграда ће имати приземље и један спрат. Биће модерног изгледа и са опремом која ће задовољити све потребе будућих корисника – додао је наш саговорник.

За опремање будућег Тренинг центра конкурисаће се на ИПА пројектима прекограничне сарадње са Румунијом и Мађарском. Циљ је да се оформе и ИТ инкубатори. Појединцима који се баве информационим технологијама биће понуђен простор, логистика и опрема како би отворили фирме у нашем граду.

војска а

Једна од актуелних тема од почетка године је предлог министра одбране Милоша Вучевића о поновном увођењу обавезног војног рока. Јавности и председнику Александру Вучићу министар је образложио да би војни рок трајао сто или 120 дана.

Иницијатива је изазвала полемике у јавности, а ми смо данас о томе разговарали и са нашим суграђанима.

– Било би то исправно и потребно младима, како би научили да треба да се жртвују за своју државу. Сматрам да би се тиме и ојачало заједништво, што нам је неопходно. Требало је ово урадити и раније и војни рок би, по мом мишљењу, поново требало да траје годину дана – каже Далибор Иличин, оштрач резног алата из Кикинде.

Деветнаестогодишњи Давид Вујадинов, електротехничар рачунара, има друкчије мишљење.

– Иако многи подржавају овај предлог јер сматрају да доприноси јачању националне безбедности, промовише патриотизам и пружа младима корисне вештине, ја сам међу онима који се противе обавезном војном року – рекао је Давид. – Моје мишљење је да је добровољна војна служба бољи модел јер омогућава појединцима да слободно бирају свој пут.

Група суграђанки којима смо поставили исто питање имала је исти став о обавезном служењу војног рока, а изразила га је Јасмина Новаковић, трговац.

– Треба поново да се уведе обавезни војни рок јер су мушкарци постали као жене, превише су се опустили – каже Јасмина.

О овом предлогу последњих дана изјашњавају се и различите организације. Тако из кикиндског одбора СУБНОР-а стиже „снажна подршка иницијативи  Генералштаба Војске Србије“.

Осврћући се на изјаву генерала Милорада Ступара, у СУБНОР-у подсећају да обнова оружаних снага наше земље непрекидно траје од 2016. године, али и „да садашњи људски потенцијал мора да буде бројнији и још оспособљенији и ефикаснији, а то се може постићи једино увођењем редовног служења војног рока“.

Обавезно служење војног рока у нашој земљи је суспендовано 2011. године.

Председник Србије Александар Вучић је, у мају 2022. године, најавио да ће предложити увођење војног рока у Србији у трајању од 90 дана. О предлогу ће, рекао је председник, одлучивати Народна скупштина и Влада.

Иначе, неке од држава у којима је обавезно служење војног рока су Швајцарска, Норвешка, Шведска, Аустрија, Данска, Литванија, Естонија, Руска федерација и Израел.