August 26, 2026

Град

litija-(6)

Molitvena povorka povodom slave Grada: Poslata poruka mira, ljubavi, zajedništva

Aleksandra Djuran May 22, 2024

Crkvenu slavu grada, letnjeg Svetog Nikolu zajednički proslavljaju Grad i Srpska pravoslavna crkva. Obeležavanje je počelo službom u pravoslavnom hramu Svetog oca Nikole kojoj su prisustvovali građani i gradonačelnik Nikola Lukač sa saradnicima.

Litija je prošla centralnim ulicama grada. U svečanoj povorci, predvođenoj je sveštenstvom i čelnicima Grada, sa krstovima, horugvama i ikonama, koja je praćena je molitvom za druge, okupio se znatan broj sugrađana. Čast da nose ikonu Svetog Nikole pripala je rukometašima „Kikinde Grindeks“.

Tokom litije izgovarane su molitve za Kikindu i pevane su crkvene pesme, tropari, posvećeni prazniku. U prošlosti, litija je služila i za prestanak kiše, suše, rata, neke zarazne bolesti. Stoga su u crkvi građanima deljeni strukovi pšenice kako bi rod „hlebnog“ zrna bio što bogatiji.

U litiji je bila i Kosana Tatomir iz Iđoša.

-Zajedništvo je najvažnije i kada smo svi na okupu. Naše želje su uslišene i posle dugog sušnog perioda pala je kiša uoči i na sam dan slave. Ovo je pravi način da se okupe i stari i mladi, da prošetaju ulicama i pomole se za blagostanje. Velika je radost videti sve ovo – rekla je Kosana Tatomir.

I Boja Oljača iz Novih Kozaraca svake godine je u litiji.

 

-Slava je važan dan za naš grad i ovo je pravi način da svi budu deo obeležavanja. Svečana povorka nas ujedinjuje i podstiče da doprinesemo našoj zajednici, da sarađujemo, družimo se – kazala je Boja Oljača.

Molitvena povorka nosila je poruku mira, ljubavi, istine, radosti.

A.Đ.

 

Sveti-Nikola

Danas je Letnji Sveti Nikola, slava Grada

Igor Crnogorac May 22, 2024

Pravoslavni vernici obeležavaju danas praznik posvećen prenosu moštiju Svetog Nikole iz Mire u Bari, gde i danas počivaju. Iako kalendarski ne pripada letu, ovaj dan se u narodu naziva i “letnji” Sveti Nikola.

Hrišćani veruju da je Sveti Nikola čudotvorac i da se mnoga čuda dešava od njegovih moštiju iz kojih izbija sveto miro, kojim se leče bolesnici. Ovaj svetitelj je spasavao nasukane i izgubljene brodove, pa se smatra zaštitnikom moreplovaca.

Veruje se da, svojim moćima, Sveti Nikola pomaže svakom ko mu se obrati za pomoć u bolesti, nemoći i u duševnoj patnji. Uz pomoć njegove molitve slepima se vraća vid, hromi prohodaju, a gluvima se vraća čulo sluha. Prema predanju iz naših krajeva, upravo je Sveti Nikola povratio vid slepom srpskom kralju Stefanu Dečanskom.

Tokom vekova postao je jedan od najomiljenijih svetaca i za njega se vezuju mnogi običaji. Danas ne valja prati veš, čistiti kuću i raditi bilo kakve kućne poslove.

U nekim krajevima održao se i običaj darivanja dece na ovaj praznik jer je Sveti Nikola i njihov zaštitnik. Zimski Sveti Nikola koji se obeležava 19. decembra, jedna je od najčešćih slava kod Srba.

Današnji praznik je i slava grada Kikinde. Praznovanje traje tri dana i započelo je sinoć, poklon predstavom građanima, „Knjiga o Milutinu“. Danas će, posle liturgije u Hramu Svetog Oca Nikole, od 10.30, gradom proći svečana litija. U 13 sati, u svečanoj sali Gradske kuće biće upriličeno obredno rezanje slavskog kolača, a zatim i proglašenje najboljeg slavskog kolača po konkursu Turističke organizacije.

Od 14 do 20 sati na Trgu će, na Majskom bazaru, svoje proizvode ponuditi lokalni proizvođači, a od 20 sati, na bini ispred Gradske kuće, nastupiće Dejan Petrović i njegov „Big bend orkestar“. Programi se završavaju sutra, u četvrtak, koncertom braće Teofilović, od 19 sati, u Narodnom pozorištu.

S. V. O.

Knjiga-o-Milutinu-(2)

„Knjigu o Milutinu“, antiratnu monodramu u izvođenju Nenada Jezdića, kikindska publika pozdravila ovacijama

Igor Crnogorac May 21, 2024

Povodom Slave grada, Letnjeg Svetog Nikole, lokalna samouprava poklonila je sugrađanima antiratnu dramu „Knjiga o Milutinu“ u izvođenju Nenada Jezdića koja je odigrana večeras, u Narodnom pozorištu. Besplatne karte preuzimale su se u Pozorištu i, kako saznajemo, podeljene su za manje od pola sata.

U pitanju je monodrama po tekstu Danka Popovića, književnika iz Aranđelovca, inače zaposlenika Vojnog arhiva u Ministarstvu odbrane. Ovo je njegovo najpoznatije delo koje je doživelo nacionalnu slavu. U njemu, iz prvog lica, Milutin Ostojić, neobrazovan ali mudar seljak iz Koštunića i bivši vojnik u Prvom ratu, kao zatvorenik posle Drugog svetskog rata, optužen da je kulak, govori o tragičnoj sudbini svoje porodice.

Nenad Jezdić je monodramu dugu gotovo dva sata odigrao pred prepunom salom Narodnog pozorišta.

– Uzbudljivo mi je da je igram. Milutin je plemenit junak, on je iz one garniture ljudi koji nose davno zaboravljene vrline. Meni je to dragoceno i imam osećanje i nekog priziva i poslušanja da, bez obzira na dinamiku i na teret igranja monodrame, svaki put izdržim i da, uprkos ovoj zagušljivosti, pljusku napolju i vrelini u sali, odigram da ljudi to osete i verujem i nadam se da jesu – rekao je Jezdić. – I mene menja na neki način i čini me boljim, rasterećuje me i oslobađa i mojih predrasuda i krivog učenja i kolektivne lažne istorije kojoj smo bili izloženi i koju su pisali ili gubitnici ili pobednici. Ovo je stvarna istorija i sudbina čoveka u vihoru sukoba i ratova na ovim prostorima i to je suština svakog sukobljavanja i ratnog stradanja – ono što pojedinac iskusi. Zato je ova predstava toliko uzbudljiva, jer uklanja sa očiju neku maglu i neko pogrešno svetlo i stvara jedan dobar, plemenit, pravi ljudski humani rakurs i pogled na svet i na ta stradanja kojima smo mi ovde, na ovom prostoru, nažalost, skloni.

Zanimljivo je da je pisac, posle prvog izdanja knjige koja ih je, inače, imala 40, izrazio želju da se roman prilagodi za pozorište. Zvezdara teatru eksplicitno je predložio da Milutina igra Danilo Bata Stojković. Tada se predstava nije radila, da bi, više od tri decenije kasnije, 2021. godine, izašla premijera u adaptaciji Egona Savina, sa Jezdićem kao Milutinom koji je uvek igra na kartu više i do sada je doživela više od 200 izvođenja. U žižu interesovanja dospela je ovih dana jer ekipi predstave nije dozvoljen ulazak na Kosovo, na zakazano gostovanje u Severnoj Mitrovici.

Izvođenju u Kikindi prisustvovao je i gradonačelnik Nikola Lukač sa saradnicima. Publika je nagradila Jezdića ovacijama, a od gledalaca su se čule samo reči hvale za trud koji je glumac uložio u izvođenje ove monodrame.

S. V. O.

maturantski-ples-(10)

(VIDEO) Maturantskim plesom srednjoškolci poslali najlepšu sliku iz Kikinde

Aleksandra Djuran May 21, 2024

Uz zvuke iz Štrausove opere „Slepi miš” kadril na trgu ispred Gradske kuće maturanti srednjih škola, zajedno sa profesorima, direktorima, ali i predstavnicima lokalne samouprave, plesom su obeležili kraj  školovanja. U najvećem sinhronizovanom plesu na svetu u okviru parade „Ples sa Evropom“ mladi su poslali najlepšu sliku. Lejla Felbab maturantkinja je Gimnazije „Dušan Vasiljev“ i ima planove za dalje školovanje.

-Ovo je pravi način da završimo kraj jednog životnog razdoblja.  Pamtiću sve ono lepo, ali i nestašluke koje smo priređivali. Upisala sam visoku školu smer radiologije – dodala je Lejla.

Marko Pekarević završio je Ekonomsko-trgovinsku školu.

– Maturantski ples nam puno znači i srednju školu pamtiću po prijateljima koje sam stekao. Planiram da upišem Ekonomski fakultet – kazao je Marko.

Ema Bunjevački završila je smer farmaceutski tehničar u SSŠ „Miloš Crnjanski“ i o planovima kaže.

-Najlepše što se od srednje škole opraštamo svi zajedno plesom. Želja mi je da školovanje nastavim u Beogradu  i da postanem protetičar – saznali smo od Eme.

Maturante, njih 384, pozdravio je gradonačelnik Nikola Lukač, čestitao im završetak srednje škole i priključio im se u plesu.

-Ovo je ujedno jedan od najlepših perioda života i siguran sam da će naši mladi sugrađani naći način da se uhvate u koštac sa onim što ih očekuje. Većina njih nastaviće školovanje i želim im puno uspeha u sticanju daljeg obrazovanja. Moja poruka je da nikad ne zaborave odakle su i da se nadamo da će se vratiti kada steknu nova znanja i iskustva, što će nam pomoći da stvaramo još bolju budućnost – istakao je Nikola Lukač.

Maturantski ples se već 17 godina organizuje u našem gradu podsetio je Marko Markovljev, v.d. direktor Kulturnog centra.

– Ovaj ples postao je tradicija u Kikindi i završetak školovanja ne može da se zamisli bez njega. Mladi imaju neverovatnu energiju koja pleni i podstiče – dodao je Marko Markovljev.

 

Prikaži ovu objavu u aplikaciji Instagram

 

Objava koju deli Kikindski portal (@portalkikindski)

Maturantski ples održan je u većini gradova Srbije i u zemljama koje nas okružuju. Srednjoškolci su paradu završili igrajući užičko kolo.

 

A.Đ.

 

 

ritejl-obilazak-(10)

Gradonačelnik obišao radove na prvom ritel parku: uredićemo svaki deo grada i svako selo

Igor Crnogorac May 21, 2024

Iako je krajnji rok za završetak radova na prvom ritejl parku/tržnom centru u Kikindi novembar, prema dinamici radova čini se da bi ovaj velelepni i koristan objekat mogao da bude završen i ranije, rečeno je danas prilikom obilaska gradilišta predstavnika lokalne samouprave i investitora.

– Ovaj deo grada bio je zapušten u prethodnih nekoliko decenija i sada vidimo da ovaj predivni park već dobija izgled. Vidi se da će to biti jedan lep deo grada koji su sugrađani priželjkivali – rekao je gradonačelnik Nikola Lukač. – Pre nekoliko godina smo razgovarali o tome šta je to potrebno u Kikindi i mnogi su rekli da nam treba ovakav jedan prostor. Ono što smo obećali i realizujemo.

Biće i rekonstruisana ulica Mihajla Pupina, sada je u toku revitalizacija ulice Jovana Jovanovića Zmaja, a dodatna parking mesta biće izgrađena oko tržnog centra. Ovo uređenje pratiće izgradnju ritejl parka. Već smo mnogo toga uradili na infrastrukturi i nastavićemo sa velikim projektima uređenja svakog dela grada i svakog sela.

Za šest nedelja, koliko je proteklo od poslednje posete, vidi se ozbiljan pomak, podignuta je i pokrivena konstrukcija čitave zgrade. Direktorica firme investitora, „RC Europe“, Bojana Koljenšić je, posle obilaska gradilišta takođe bila optimistična u pogledu završetka radova pre roka.

– Sve teče po planu, veoma smo zadovoljni tokom izgradnje. Mi smo zacrtali novembar kao konačni rok kada će park otvoriti vrata svojim posetiocima a nadamo se i verujemo da će to možda biti i ranije – rekla je Koljenšićeva.

Dvadesetdevetogodišnji Stefan Stefanović živi u Mikronaselju i kaže da se raduje otvaranju ovog objekta.

– Živim odmah iza, u ulici Josifa Pančića. Ovo će doprineti da oživi naš deo grada, da se urede i ulice u okolini i da Kikinda konačno dobije nešto što drugi, veći gradovi, imaju – rekao je Stefan.

Njegov komšija, Goran Zorić, u Mikronaselju živi od 1986. godine.

– Puno nam znači, drago mi je što će biti lepih prodavnica sportske opreme, kozmetike i tehnike, biće to lepo za sve građane Kikinde i šire – smatra Zorić.

Tržni centar će imati pet hiljada kvadrata, 14 jedinica i stotinu parking-mesta. Vrednost investicije je veća od sedam miliona evra. Prodavnice će  otvoriti: „New Yorker“, „Sinsay“, „Tehnomedia“, „Sport Vision“, „Đak sport“, „Pet Zone“, „Pepco“, „Lilly“, „Maxi“, „Frida“, „Benu“ apoteka.

– Zakupci će objavljivati oglase na „Infostudu“, a zainteresovani za zaposlenje mogu da se jave i nama – napomenula je direktorica.

Kako je navela, očekuje se da će u Ritejl parku biti zaposleno stotinak ljudi.

S. V. O.

 

 

pacijenti-bolnica-(1)

Prvi pacijenti u rekonstruisanom delu Bolnice

Aleksandra Djuran May 21, 2024

U rekonstrisanoj zgradi Opšte bolnice od jutros se primaju prvi pacijenti. U objektu, izgrađenom krajem 19. veka, završena je kompletna sanacija od temelja do krova, a montirana je i nova medicinska oprema, kreveti, nameštaj, računarska oprema.

U ovom delu Bolnice nalaze se četiri odeljenja Fizijatrija, Psihijatrija, Transfuzija i Patologija. U prvoj fazi rekonstrukcije, koja obuhvata ovaj i objekat gde se nalaze Pedijatrija, Dermatologija i Palijativna nega, uloženo je više 486 miliona dinara. Očekuje se da će druga zgrada biti završena sredinom leta, a da će početi sa radom tokom jeseni.

Radove finansira Ministarstvo za javna ulaganja, a neophodno opremu, u najvećoj meri, obezbedio je Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo.

bolnica-otvaranje-(17)

Svečano otvorena rekonstruisana zgrada Opšte bolnice: Novo poglavlje kikindskog zdravstva

Aleksandra Djuran May 20, 2024

Rekonstruisana zgrada Opšte bolnice u kojoj se nalaze Fizijatrija, Transfuziologije, Psihijatrija i Patologija otvorena je u prisustvu zaposlenih, rukovodstva, a svečanom činu prisustvovali su i Sandra Božić, potpredsednica Pokrajinske vlade, dr Milan Popov, potpredsednik Pokrajinske vlade i  pokrajinski sekretar za zdravstvo i Nikola Lukač, gradonačelnik sa saradnicima.

Zgrada izgrađena u 19. veku, koja prestavlja početak istorijata kikindskog zdravstva, renovirana je od temelja do krova i predstavlja novi početak.

-Veoma smo srećni danas što smo završili veliki i značajan projekt zahvaljujući lokalnoj samoupravi, ministarstvima za javna ulaganja i zdravlja, Pokrajinskoj vladi i Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo uspeli smo da završimo sve što je bilo neophodno kako bi se pacijenti lečili u znatno boljim uslovima. Sve je pripremljeno za prijem pacijenata i sutra počinjemo sa radom. Nije bilo lako i hvala na strpljenju pacijentima i zaposlenima. Rezultatom smo prezadovoljni jer smo pored rekonstruisanog objekta dobili i nove medicinske aparate i opremu – kazala je v.d. direktorica dr Vesna Tomin.

 

Sinergija zdrave politike, odgovornosti i socijalne svesti dovela je do ovakvog objekta, navela je Sandra Božić.

-Zadovoljstvo je da u okviru 4,4 milijarde evra, koliko je u prošloj godini uloženo u zdravstvo kroz različite projekte, rekonstruisan i deo Bolnice u Kikindi. Ova zgrada izgrađena je daleke 1891. godine i od tada do danas ovo je prva velika investicija. Čestitam Kikinđanima, ali i meštanima Severnobanatskog okruga koji gravitiraju ka ovoj zdravstvenoj ustanovi. Kako sam i sama zdravstveni radnik, zadovoljni i nasmejani zaposleni koje sam zatekla, govore kako će dočekivati pacijente, zadovoljniji uslovima rada u novom prostoru koji zadovoljava sve svetske standarde. Ovo je još jedan u nizu od 150 rekonstruisanih objekata zajedničkim zalaganjem Republike i Pokrajine. Pre četiri godine značaj medicinskih radnika uvideli su svi i ovo je još jedna od zahvalnosti njima, ali i odgovornost prema građanima kojima smo, u okviru zdravstvene i socijalne politike, obećano i ispunili, a to su bolji uslovi za lečenje i bolju socijalnu zaštitu. Građani Kikinde i okruga zaslužili su Bolnicu koja služi na ponos čitavoj Srbiji – istakla je Sandra Božić.

Otvaranje rekonstruisanog dela Bolnice za naš grad je od izuzetnog značaja, dodao je gradonačelnik Nikola Lukač i zahvalio se republičkim i pokrajinskim organima na razumevanju da se reši višedecenijski problem.

-Zgrada je bila neuslovna i u veoma lošem stanju. U prvoj fazi, koja obuhvata ovaj i objekat gde se nalazi Pedijatrija, Dermatologija i Palijativna nega, uloženo je više 486 miliona dinara. Uveren sam da će Kikinđanima, ali i svima koji dolaze u Bolnicu, ovo puno značiti. Osluškujući potrebe građana, zajedničkim radom, započeli smo kapitalni projekat, a zaposleni su nam rekli da su više nego zadovoljni i novim uslovima rada, ali i modernom opremom koju su dobili. Samim tim zdravstvena nega biće kvalitetnija – precizirao je Lukač.

Rok za završetak rekonstrukcije Pedijatrije, Dermatologije i Palijativne nege je 22. jul. Pošto se završe tehnički prijem i dobije upotrebna dozvola, useliće se i ovaj deo Bolnice, što bi moglo biti na jesen napomenuo je pomoćnik gradonačelnika Svetislav Vukmirica .

-Druga faza obuhvata rekonstrukciju takozvane „Nove“ bolnice i poliklinike koji se prostiru na 14.000 kvadrata. Neophodno je da se uradi aneks, odnosno dogradnja novog objekta od oko 6.000 metara kvadratnih. U ovoj fazi su i Infektivno odeljenje i upravna zgrada. Za ovu fazu izrađena je projektno-tehnička dokumentacija, urađeni su urbanistički projekat. master plan i idejno rešenje i na Ministarstvu za javna ulaganja i Vladi Republike Srbije je kada će ona početi – rekao je Vukmirica koji smatra da je realno da se sa ovim poslom počne 2025 godine.

A.Đ.

NOVI MEDICINSKI APARATI

U rekonstruisanom objektu stigla su 23 nova medicinska aparata, 17 bolesničkih setova, lekarske i sestrinske sobe, ali i čekaonice opremljene su novim nameštajem za šta je u najvećoj meri zaslužna Pokrajinska vlada. U funkciji je i nova računarska oprema. Na fizijatriji je stigla oprema za tekar terapiju i laser visoke snage, koje su i novine, kao i za postojeću šokvejv terapiju, novi kreveti, trake za vežbanje. Transfuziologija je dobila mogućnost da postane banka krvi, stigle su centrifuge, namenski frižider za krv i reagense, Patologija sada ima dugo očekivani digestor koji čuva zdravlje zaposlenih, komoru, deo u kojem se odlaže hemijski otpad i drugu neophodnu opremu. Sada zgrada ima centralnu klimatizaciju i ventilaciju, kao i stolariju koja zadovoljava sve kriterijume energetske efikasnosti.

MODERNA BOLNICA

Izgradnja aneksa potrebna je kako bi se ispunili standardi koje treba da ima moderna Bolnica. Rekonstrukcijom će biti smanjen broj kreveta kako bi svaka soba imala toalet i mokri čvor. Kako bi se nadomestili nedostajući kreveti izgradiće se još jedan deo Bolnice. Predviđa se da će u obe faze radova i izgradnju aneksa Ministarstvo za javna ulaganja uložiti oko tri milijarde dinara. Lokalna samouprava uložila je 16 miliona dinara za izradu projektnu tehničke dokumentacije za drugu fazu.

energetska-efikasnost

Za mere energetske sanacije od ministarstva 20 miliona dinara

Igor Crnogorac May 20, 2024

Prema Ugovoru o sufinansiranju dela Programa energetske sanacije porodičnih kuća i stanova koji se odnosi na sufinansiranje kao podršku građanima, Grad Kikinda je, zajedno sa Ministarstvom rudarstva i energetike opredelio 20 miliona dinara.

Kroz projekat „Čista energija i energetska efikasnost“ više od 150 sugrađana dobiće bespovratna sredstva za ulaganje u energetsku efikasnost u svojim domovima.

CSU-dron

Radionica CSU: prskanje kukuruza iz drona

Igor Crnogorac May 20, 2024

Naučni klub Centra za stručno usavršavanje (CSU) danas je, u saradnji sa Institutom “Biosens” iz Novog Sada, održao demonstraciju tretiranja useva kukuruza primenom drona, po programu manifestacije „Maj – mesec matematike“. Ogled u okolini Kikinde izveli su Aleksandar Ivezić i Zoran Stamenković, kako bi ispitali aplikacije za ovu bespilotnu letilicu.

Učesnici su imali priliku da se upoznaju sa primenom inovativnih tehnologija u poljoprivredi i da prošire svoje znanje o mogućnostima upotrebe drona u biotehnološkim procesima. Ova aktivnost imaće i nastavak, kada će se parcele tretirane iz drona uporediti sa onima na kojima je izveden klasični tretman prskanja, navode u Centru za stručno usavršavanje u kojem programi manifestacije „Maj – mesec matematike“ traju do kraja meseca.

Kikinda2027-foto-Promo-(8)

Kikinda kandidat za Nacionalnu prestonicu kulture 2027. godine

Aleksandra Djuran May 20, 2024

Zahvaljujući bogatom kulturnom nasleđu, od praistorije do savremenog umetničkog izraza, severnobanatski biser Kikinda, kandidaturom za Nacionalnu prestonicu kulture za 2027. godinu, pretenduje ne samo da pokrene dugoročni i sveobuhvatan razvoj grada, već i da doprinese ukupnom razvoju imidža Srbije.

Titula bi tako bila jedinstvena prilika da se predstave umetnici koji su u Kikindi odrastali, živeli ili boravili poput Đure Jakšića, Dušana Vasiljeva, Vase Stajića, Miroslav Mike Antića, Jovana Ćirilova, Jovana Popovića i mnogih drugih koji su ostavili neizbrisiv trag u srpskoj kulturi. S druge strane, 12 nepokretnih kulturnih dobara na teritoriji Kikinde, mnogobrojni predstavnici vaninstitucionalne scene, kao i šest ustanova kulture, od kojih je Internacionalni simpozijum skulpture u terakoti, „Tera“ poznat u svetskim okvirima, potvrđuju potencijal kandidature.

Titula Nacionalne prestonice kulture za Kikindu nije samo prilika da se istakne kulturno blago ovog grada, već i da se podstakne dalji razvoj i unapređenje kulturnih potencijala, što će uticati i na njegovu atraktivnost za život, posete i investicije i to u važnoj godini za celu zemlju, zbog čega nam je utoliko važnije da se uskladimo i sa samim EXPO-m , navodi gradonačelnik grada Kikinde, Nikola Lukač.

-U pitanju je srednjeročni plan jer nam je cilj da kroz ovu kandidaturu, čak i konkurisanje za titulu Unesko – kreativni grad u budućnosti, dugoročno učinimo naš grad vidljivijim i atraktivnijim onima koji tek treba da ulažu i posete Kikindu. Štaviše, negovanjem i razvojem naše bogate kulturne baštine i postojeće scene otvaramo vrata mladim talentima da stvaraju budućnost zbog koje će ostajati ili vraćati se da žive na sever Banata – izjavio je Lukač.

 

Strateški pristup i uključivanje građana i scene, javnog i nevladinog sektora, biće osnova načela kandidature, pa će desetogodišnja strategija razvoja kulture biti prvi zadatak budućeg nezavisnog stručnog tima koji će raditi na njegovoj izradi. Daljim akcionim dvogodišnjim planovima predviđa se oblikovanje i dokumenta za kandidaturu za Nacionalnu prestonicu kulture.

-Iako se možemo kandidovati i godinu dana ranije, Kikinda ovakvim pristupom ukazuje na ozbiljnost i posvećenost ovom projektu, jer želi sistemski da radi na razvoju kulture, a zahvaljujući tome, legatski i na ukupnom razvoju imidža grada kao grada kulture – napomenula je članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje, Valentina Mickovski.

 

Već od danas svi građani Kikinde i njeni posetioci moći će da prate razvoj projekta na
društvenim mrežama: https://www.instagram.com/kikinda2027 i https://www.facebook.com/kikinda2027. Nacionalna prestonica kulture je projekat koji je pokrenulo Ministarstvo kulture, zahvaljujući Novom Sadu koji je nosio titulu Evropske prestonice kulture 2022. godine i dao primer za razvoj kulturnih i umetničkih kapaciteta u drugim gradovima Srbije.