Град

полиција+10

У протеклој години на територији Полицијске управе укупан број кривичних дела смањен је за 13 одсто и то високотехнолошки за 73,17, привредни 35,8 и општи 8,5 процената. Са друге стране забележено је повећање еколошког криминалитета за 70,59 одсто јер су запослени полицајци који се баве овом облашћу, истакао је Павле Рајков, начелник ПУ Кикинда.

-Стање безбедности на територији Полицијске управе је повољно. Имамо смањење дела у области јавног реда и мира, саобраћајних незгода и погинулих на путевима, а у наредном периоду приоритет ће нам бити усмеравање саобраћаја. Установљно је да су брзина и манипулисање са возилом најчешћи узроци саобраћајних незгода – казао је Павле Рајков.

Расветљавање кривичних дела са непознатим извршиоцима је 54 одсто. Од најтежих кривичних дела прошле године било је једно убиство, три убиства у покушају и једно тешко убиство.

-Регистровано је једно силовање, 23 тешке телесне повреде и једно разбојништво и изнуда. Сва тешка кривична дела су  расветљена, осим убиства међу мигрантима које се догодило 27. октобра у атару Хоргоша. Радимо на овом случају и очекујем најкасније до априла да га решимо – навео је наш саговорник.

Тренд је смањења кривичних дела  насиља у породици са 120 претпрошле на 118 прошле. Изречене су 602 хитне мере и то: 413 привремених забрана учиниоцу да контактира жртву и прилази јој и 189 мера привременог удаљења учионица из стана. У 78 процената жртва насиља је жена. Смањен је број кривичних дела и осталих  догађаја у школама и у свих 49 образованих установа дежура 69 полицијских службеника.

Фото: службена ФБ страница МУП-а

-Прекршаји јавног реда и мира смањени су осим у Кањижи, Ади и Новом Кнежевцу. То ће у наредном периоду бити приоритети. Мање је и саобраћајних незгода и имали смо их 352, за 68 мање него претпрошле године, а мање је и погинулих и прошле године било их је пет, за седам мање у односу на 2022 – додао је Павле Рајков.

Реализована 101 дислокација миграната

Током прошле године дислоцирали смо 2.552 мигранта који су били смештени у дивљим камповима  и насељеним местима уз државну границу. Формирана је радна група, а на терену коју покрива Полицијска управа Кикинда, жандармерија, Јединица за обезбеђење и САЈ.

-Немамо пуно миграната на терену и све које затекнемо дуж границе санкционишемо према важећима законима – закључио је Рајков.

Предато и одузето 1.162 комада оружја

Прошле године обављена је ревизија свих издатих дозвола за ношење оружја, а у оквиру добровољне предаје предато је 640 комада разног оружја, 48.741 комад метака, 101 минско – експлозивно средство и 3,81 килограм барута. У оквиру 6.224 ревизије држања оружја одузето је и предато још 522 комада разног оружја.

Smederevo, 14. maja 2023.- U pratnji ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašiæa i pripadnika MUP Srbije predsednik Aleksandar Vuèiæ prisustvuje danas u Duvaništu, nedaleko od Smedereva prikazu neregistrovanog oružja, municije i minsko-eksplozivnih sredstava, koje su od 8. maja graðani predali policijskim stanicama. FOTO TANJUG/ JADRANKA ILIÆ / nr

-Апелујем на грађане да обрате пажњу јер 6. марта истиче рок да са старих пређу на нови оружани лист. Поред контроле полиције неопходно је и лекарско уверење. Око 2.000 комада оружја је на старом регистрационом листу – рекао је Рајков.

Часни крст Језеро

Пливање за Часни крст на Богојављење, 19. јануара,  дан када се Исус Христ крстио у реци Јордан, организује се и ове године на Старом језеру у Кикинди и у Новим Козарцима на језеру „Стрелиште“. У организацији МЗ Нови Козарци, Православне црквене општине и удружења грађана, Козарчани ће 11. пут организовати пливање за Часни крст.

У Новим Козарцима пливање ће традиционално бити организовано у 11 часова. Пријављивање, на број телефона 064/44-63-731, траје до четвртка, 18. јануара. Лекарски преглед за све учеснике је обавезан.

У Кикинди се плива јубиларни, 10. пут, а  организатори су  Ронилачки клуб „Орка“ и Српска православна црква. Стојан Богосављев из “Орке” напомиње да се очекује доста заинтересованих, а број телефона за пријављивање је 063/384-792. Догај је на Старом језеру и почиње у подне. Иако је званично завршено 15. јануара, увек има оних који се одлуче у последњим данима да пливају тако да ће њима бити омогућено да пливају, уколико прођу лекарски преглед.

На Богојављење се освећује вода за коју се верује да је лековита и чудотворна. Чува се као чудотворна света драгоценост јер штити од нечистих сила. Никада се не квари. Пије се током целе године ради исцељења и заштите од свих болести, очишћења од злих страсти и ради опроштаја грехова, очишћења душе и тела.

лукац

Стратешки размишљамо о будућности града, а улагањем у свим сегментима желимо да учинимо Кикинду квалитетнијим, модернијим и лепшим местом за живот и рад, у чему имамо снажну подршку Републике и Покрајине, каже градоначелник Лукач

Много је повода за први овогодишњи интервју са првим човеком града Николом Лукачем. Са каквим плановима, амбицијама и жељама се ушло у Нову 2024. годину? Шта показује резиме године за нама, пуне изазова- познатих, али и непланираних?

Који су то наредни кораци како би Кикинда постала боље место за живот? Колико је важан ослонац несумњива подршка Покрајине и Републике? Да ли ћемо у овој години добити хигијенски исправну пијаћу воду и први ритејл парк? О свим овим темама, градоначелник је говорио за градски информативни недељник КОМУНА.

Када се осврнете на 2023. годину, шта је генерална оцена протеклих дешавања и резултата?

– Иза нас је врло изазовна и турбулентна година, поносан сам на све што смо успели да урадимо као тим који води град, а уз огромну подршку републичке Владе и константну помоћ и разумевање Покрајинске владе. Уз свесрдну подршку свих наших представника у Републици и Покрајини успели смо да превазиђемо изазове које смо имали у току 2023. године. Ту мислим на блокаду рачуна града и значајне пројекте које реализујемо- неке од њих успешно приводимо крају- од фабрике воде и замене водоводних цеви, атмосферске канализације, реконструкције болнице где се завршава прва фаза, потом реконструкцију путне инфраструктуре од Кикинде ка Руском Селу и ка Башаиду где се гради кружни ток. То су велики пројекти које не можемо сами да реализујемо. Брза саобраћајница Сомбор- Кикинда је од стратешког значаја, то је национални пројекат за који можда и нисмо свесни колико ће нам бенефита донети. Подићи ће наше инвестиционе потенцијале, учинити да Кикинда постане транзит. „Осмех Војводине” значајно ће утицати и на циљ којем тежимо- а то је останак и повратак људи у Кикинду. На нама је да у наредном периоду припремимо све што је потребно како би радови отпочели и од Кикинде ка Сомбору.

Раније је најављено да ће на пролеће ове године почети са радом постројење за прераду пијаће воде? Како се развија тај пројекат?

– Коначно, после више деценија добићемо квалитет воде какав грађани и заслужују. Фабрика воде је при крају. Конкретно, кренуће тестирање постројења, у марту и априлу биће пуштена вода у водоводне цеви где ће се обавити тестирање кроз водоводну мрежу. Инжењери и комплетан стручни тим тестираће квалитет воде у циљу финог подешавања параметара и у априлу треба да добијемо жељени квалитет воде. У мају, извођач радова заједно са консултантима за технологију, треба Граду да преда на управљање постројење. Предстоји нам и наставак реконструкције водоводне мреже како у граду, тако и у селима.

Из покрајинске касе је обезбеђено финансирање изградње прва четири мини постројења за пречишћавање пијаће воде у селима. Када ће почети радови?

– Пред крај прошле године завршена је јавна набавка за изградњу мини постројења за пречишћавање пијаће воде у Мокрину, Накову, Иђошу и Банатском Великом Селу. У току је увођење извођача у посао и у овој години почеће изградња тих мини постројења. Настављамо даље, да завршимо пројекте за осталих пет села и да у овој години аплицирамо  за изградњу преосталих постројења како бисмо у наредне две, три године на целој територији Града Кикинде имали здраву пијаћу воду.

Читаоци нам често шаљу питања о будућем ритејл парку. Хоће ли се обистинити најава да буде отворен у овој години?

– Било је више заинтересованих инвеститора за изградњу ритејл парка у Микронасељу. Потписали смо уговор и уређење на делу плаца је почело. Мало се каснило због одређених процедура. У фебруару ће почети интензивно изградња. Ритејл парк ће током године бити завршен. Тај део града биће уређен, а значајно је и то што ће између 50 и 100 суграђана добити посао. Планирамо и да улицу Михајла Пупина, заједно са инвеститором уредимо. Нови садржаји  допринеће и бољем квалитету живота.

Има ли још инвеститора заинтересованих да послују у нашем граду?

– Нама јесте циљ да у наредном периоду пронађемо квалитетне, поуздане и одговорне инвеститоре који нуде можда и плаћеније послове, у чему нам такође треба помоћ наших представника у републици и покрајини, као и републичке и покрајинске Владе. Желимо да упослимо што већи број суграђана, и покушамо да неке вратимо да раде и живе овде. Имамо  инвеститоре који су заинтересовани за изградњу у Микронасељу. На углу Светосавске и Партизанске, купљено је неколико парцела како би један инвеститор проширио свој продајни ланац. Настојаћемо и да привучемо улагаче за станоградњу. Такође, промоцији града доприносе и дешавања у области културе и туризма. Број ноћења у прошлој години порастао је у односу на 2022. годину за неколико хиљада. Посетиоци који дођу да се упознају са лепотама нашег града, радо се и враћају овде. Како је Хотел „Нарвик” претворен у руину, тражимо инвеститоре за изградњу новог хотела јер нас садашњи смештајни капацитети ограничавају да одређене манифестације организујемо на вишем нивоу, а то и као седиште округа заслужујемо.

Сведоци смо да су капацитети вртића у Кикинди постали тесни. Како ћете решити то питање?

– По постојећим правилницима, нема довољно места да сви заинтересовани родитељи упишу децу, па ћемо размотрити изградњу новог или доградњу постојећег вртића. Дефинисаћемо локацију и израдити пројекат, а потом конкурисати за суфинансирање како бисмо омогућили да се сва деца упишу у вртиће. Повећава се број новорођене деце, што нас радује. Настављамо улагања у вртиће у граду и селима, као и у школске објекте. Након што смо од покрајине добили 150 милиона динара за реконструкцију школе „Фејеш Клара”, у наредном периоду следи припрема документације за реконструкције зграде Гимназије. Интензивно ћемо настојати да са државом и покрајином обезбедимо потребна средства.

Шта су још приоритети по питању инфраструктурних улагања?

– То је наредна фаза реконструкције болнице, изградња фекалне канализације у насељима Стрелиште и Железнички нови ред, потом радови на атмосферској канализацији у сливу Моравске улице за шта је део новца опредељен из покрајине, а део из градског буџета. Како је и најављено, Диспанзер за жене добиће адекватан простор, а уследиће и изградња новог Центра за социјални рад. Када је реч о путној инфраструктури у граду и селима, урађено је на десетине улица, а много је још преостало. Плански је да, заједно са грађанима и Саветима месних заједница, одредимо приоритете. За велике саобраћајнице аплицираћемо за суфинансирање. У сваком селу желимо да подигнемо квалитет живота, почев од комуналне инфраструктуре па до улагања у спорт, КУД-ове, домове културе, школе, вртиће, игралишта, паркове, стадионе…

И ова година је изборна, у мају или јуну следе локални избори у Кикинди. Шта ће бити ваша порука грађанима?

– Хвала грађанима на подршци на претходним изборима у Републици и Покрајини. Показали су да политика Александра Вучића и СНС ужива подршку и да су суграђани препознали борбу за бољу сутрашњицу. Показатељ тога су и рад и резултати у Кикинди у протеклих 11 година, те сам сигуран да ће континуитет напретка бити препознат како бисмо завршили капиталне пројекте, и реализовали бројне друге који ће унапредити квалитет живота суграђана.

За разлику од неких политичара које функција неретко удаљи од тзв обичног народа, ви сте у сталном контакту са суграђанима. Због чега вам се најчешће обраћају?

– Важна нам је добра комуникација са суграђанима у којој чујемо бројне сугестије, предлоге, замерке и критике. То нам је и путоказ да преусмеравамо приоритете. Поносан сам на то јер мој тим и ја константно ослушкујемо потребе, проблеме, жеље и усмеравамо нашу стратегију и програм.

ЗА ОСТАНАК И ПОВРАТАК СУГРАЂАНА

За пет до десет година, Кикинда ће изгледати другачије, лепше, модерније, али уз нашу обавезу и посвећеност да чувамо историју, архитектуру, мултикултуралност, истакао је Лукач.

– Са фабриком воде добићемо бољи квалитет живота, са брзом саобраћајницом нове инвестиције, са реконструкцијом болнице виши ниво здравствених услуга, са ритејл парком нове садржаје. Стратешки гледамо шта је то све што је потребно за останак и за повратак људи у Кикинду и да  инвеститори долазе да отварају нове погоне и нове садржаје за грађане, не само Кикинде, већ за цео овај регион. Настављамо улагања у спорт, културу, подршку младима. Сваке године Град даје неколико стотина стипендија. Настојимо и да домаћим предузетницима изађемо у сусрет како би запослили што више суграђана. Када имате добре сараднике и квалитетне идеје преточене у пројекте, уз подршку политике председника Вучића, односно републике и покрајине, сигуран сам да ћемо визију Кикинде као модернијег, лепшег и бољег града за живот, за коју се боримо, и остварити- истиче градоначелник.

 

 

Бебе пакети Егон и Данило

Кикинда је прошле године постала богатија за 422 бебе. То је 72 новорођенчета мање у односу на 2022. годину, сазнајемо у Матичарској служби у Кикинди.

-Од укупног броја рођених било је 199 девојчица и 223 дечака. Највише беба рођено је у августу, 45. Највећи број жена које се породе у кикиндској Болници имају пребивалиште на територији града Кикинде, али има их и из Новог Милошева, Српске Црње, Тобе – каже Марина Исаковић, заменик матичара.

У 2022. години најпопуларнија мушка имена била су Михајло и Лука, а ту су и Урош и Јован. Од женских имена најчешће је било Анђела и Мила, а прате их Софија и Теодора. Поједини родитељи одлучили су се за ретка имена.

– Од ретких, несвакидашњих имена издвојила бих Арија, Алексија, Јаков, Деспот, Леон и Теса. Када нам стигне пријава рођења из Болнице уколико су родитељи у браку, извод шаљемо на кућну адресу мајке, а уколико нису у брачној заједници потребно је да отац у Матичарској служби призна  дете и извод добија у року од пола сата – додаје наша саговорница.

Према статистици, највише венчања било је у септембру 16, а најмање у јануару.

-Било је 179  склопљених бракова. То је за 28 венчања мање него претпрошле  године. Највише венчања било је у Кикинди, потом следе Руско Село и Мокрин – истакла је Марина Исаковић.

У 2023. години преминуле су 822 особе што је у односу на 2022. мање за 120 особа Највише их је умрло у Кикинди, Мокрину и Руском Селу. Највише суграђана изгубили смо у јануару 174.

 

еда99б78-еф2ц-4700-б37ц-фцббф23д0927

Пројекат ,,Подстицајно родитељство кроз игру”, односно ,,Разиграно родитељство”, почео је да се реализацију 2022.године у 29 локалних самоуправа ,међу којима је била и ПУ ,,Драгољуб Удицки”, Центар за социјални рад и Дом здравља,односно Саветовалиште за бебе и децу. Као пример добре праксе Кикинда је била домаћин стручног скупа, акредитованог од стране Министарства просвете, под називом „Разиграно родитељство – оквир за планирање сарадње са породицом“.

-Циљ скупа је да заједно видимо шта смо у протеклих четири године урадили, а тиче се програма. Разговарали смо о водичу „Разиграно родитељство“ професорке Иване Михић који је за нас практичаре био водиља. Новим знањима и вештинама на нама је да учинимо све да још од јаслица помогнемо родитељима и да ојачамо њихове компетенције да би се што квалитетније, у слободно времену, играли са својом децом. Чули смо примере добре праксе у раду и потрудићемо се да их што више васпитача имплементира у свом раду – истакла је Јадранка Спасић, председница Савеза удружења медицинских сестара предшколских установа Србије.

У кикиндској Предшколској установи 20 васпитача, два стручна сарадника, на челу са директорицом Кристином Дрљић,  од новембра 2022. године учествују у пројектима и обукама на менторским сусретима и радионицама које су реализоване од стране координатора пројекта. Први су у Банату који су увели нове основе програма.

-Драго нам је што смо угостили стотину васпитача са заједничким циљем да практичари размене искуства и шире знања. Први дан је почетка другог полугодишта и ми смо га започели на најбољи могући начин. Заједничка игра родитеља и детета, као темељ учења и развоја деце на раном узрасту, учешће деце у рутинама породичног окружења, препознавање, праћење невербалних сигнала сасвим малих беба, пружање подршке деци у овладавању вештинама током развојних периода сваког детета, одговарање на иницијативу деце од стране родитеља, су оно што обухвата пројекат ,,Разиграно родитељство”. Континуиран, вишемесечни рад кроз обуке, резултирао пружању подршке родитељима у својој најодговорнијој улози, родитељству, личним и професионалним усавршавању сада већ едукованим практичарима у нашој установи, јачању сарадње вртића и породице – напоменула је Кристина Дрљић.

Скупу су присуствовали васпитачи из Војводине, Земуна, Крагујевца, Петровца на Млави и Македоније, тако да је  који су представили своја добра искуства.

Највиша признања за остварене резултате

Протеклих година пуно се улагало у пројекат „Разиграно родитељство“. Пилот програм је у вртићу „Колибри“, а предшколска установа у Кикинди препозната је као неко ко може на прави начин да га усвоји. За свој рад награђена је и златни медаљама и признањима од стране стручне јавности на Међународном сајму образовања.

фабрика воде обилазак

Фабрику воде посетили су градоначелник Никола Лукач, заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски и члан Градског већа Небојша Јованов. Са стручњацима из ЈП „Кикинда“ обишли су изграђен објекат и упознали се са будућом технологијом прераде пијаће воде. Објект је изграђен, технологија је имплементирана и постројење за прераду пијаће воде стигло је до фазе пробног рада.

Како је овом приликом истакнуто завршено је предиспитивање током ког је извођач радова прегледао све мерно регулационе линије које су постављене. Стручњаци фирме „Сетек Инжењеринга“ из Београда која је надзор испред КФВ банке и стручни надзор АГ Институт из Новог Сада долазиће сваког уторка и проверавати део по део читавог постројења. Крајем фебруара почиње фактичко испитивање које подразумева пуњење резервоара сировом водом што ће такође пратити оба надзорна органа.

Технологија којом ће се пречишћавати вода почеће да се доказује у наредном, пробном, периоду и тада ће се установити тачан проток и притисак. Пречистачи ће регулисати боју у води која је жута због природних органских материја, као и количине арсена, угљен диоксида, бора, натријума и метана. Највећи изазов биће природне органске материје јер Кикинда нема реку и вода долази из басена испод града. Постојаће четири тачке узорковања воде и то на улазу у постројење, након што прође кроз филтер, након излаза и додатног хлорисања. Вода ће се након пречишћавања испитивати лабораторијски и то ће радити кикиндски Завод за јавно здравље, лабораторија у оквиру Јавног предузећа и екстерне лабораторије. Када вода буде имала квалитет, односно параметре прописане Правилником о хигијенској исправности пијаће воде, пушта се у мрежу. Тада је испоштовати и квантитет односно количину неопходне за потребе грађана, а процене су да један грађанин у просеку троши пет кубика воде месечно.

Градоначелник Лукач рекао је да је задовољан динамиком радова и додао да је сигуран да ће суграђани квалитетну пијаћу воду имати у року када је то и планирано.

Локална самоуправа финансира замену водоводне мреже и у највећем делу она је завршена, а у марту ће се урадити и преостали део. Пошто ови радови буду готови потребна је санитарна сагласност и када надлежни у Покрајини кажу да вода има све параметре тада може да се пусти у мрежу и да је грађани користе. Очекивања су да ће то бити почетком априла. У том случају током маја фабрика воде биће предата ЈП „Кикинда“ на управљање.

У фабрику воде уложено је 11,5 милиона евра, а средства су обезбедили КФВ банка, Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Капацитет довољан

Максимални капацитет фабрике је 150 литара у секунди што је више него довољно за број становника. Постоји десет водозахвата и избушена су још два која треба да се опреме у овој години. У згради су изграђена два резервоара укупног капацитета 3.500 метара кубних који су резерва у случају да град остане без струје, грађани неће остати без воде.

вауцери

Јутрошња слика испред главне поште у улици Генерала Драпшина, али и поштанских испостава у Микронасељу и у Услужном центру Градске управе сведочи о великом интересовању суграђана за поделу ваучера за субвенционисани одмор у Србији.

Пријава за ваучере почела је данас, а грађани са којима смо причали похваљују ову акцију државе као и то што је вредност ваучера дуплирана са 5.000 на 10.000 динара.

Ове године је и повећан лимит за запослене који имају право на ваучере, у висини зараде до 80.000 динара.

Тренутно је пријављено преко 4.000 објеката на различитим дестинацима у Србији у којима грађани могу искористити 100.000 туристичких ваучера.

Подсетимо, право на ваучере имају сви пензионери, незапослени, корисници права на додатак за помоћ и негу другог лица, војни инвалиди, носиоци пољопривредног газдинства, студенти, лица старија од 65 година која не остварују право на пензију и запослени са примањима нижим од 80.000 динара.

 

 

Саопстење-сцалед

Три суграђанке Смиљка Булатовић, која се бави старим занатом труковањем, Бојка Плавшић, предузетница и млада Борислава Степанов, власница пољопривредног газдинства нашле су се у штампаној публикацији ЈП „Пошта Србије“ под називом „100 успешних жена“. Циљ је да се обезбеди национална видљивост за  победница конкурса у виду бесплатног огласног простора у више од 1.500 пошта широм Србије.

-Услуге „Поште Србије“, као предузетник, користим већ девету годину, колико постоји моја Занатско-уметничка радионица “Вез труковање”. Зато редовно пратим новине које нам пружа ово јавно предузеће, нарочито оне којим подржавају пословне жене.  Прошле године учествовала сам на Поштином националном конкурсу, под називом “Сто успешних пословних жена” и драго ми је што сам успела да се нађем у друштву одабраних, које ће Пошта подржати у раду – каже Смиљка Булатовић.

Ово је и одлична прилика за промоцију посла којима се наша суграђанка бави.

-Осим што сам представљена у књизи победница, у свим поштама ће, на видним местима, стајати и пригодни штампани материјал, на којима ће сви заинтересовани моћи да се упознају са мојим производима. Овом приликом желим да захвалим и свим куририма и поштарима кикиндске Поште, на изузетној професионалности, предусретљивости и љубазности. Захваљујући њима моји производи стижу сигурно, и на време – додала је Смиљка Булатовић.

Поред представљања у онлајн и штампаној публикацији доступној без накнаде у пословницама свих пошта у земљи, победнице ће бити представљене на мониторима у поштама, на корпоративном сајту и званичним профилима Поште на: инстаграму, фејсбуку, линкедину и јутјуб каналу. Осим поменуте три предузетнице у овој публикацији у претходним годинама нашле су се и суграђанке, власнице радњи, Сандра Станковић, Данијела Јеринкић и Јована Банић.

 

новак матем олимпијада 2

Златну медаљу из математике освојио је Новак Деспотовић (16) из Кикинде, ученик трећег разреда Математичке гимназије у Београду, на јубиларној 20. Жаутиковској олимпијади из математике, физике и информатике у Казахстану. Новак је и најмлађи у тиму српских математичара који су учествовали на овом такмичење које је треће по значају у свету.

-Такмичење је организовано у понедељак и уторак и задаци су се радили два дана по четири сата. Реч је о изузетном захтевним задацима светског нивоа. У петак су објављени резултати који су показали да је  Новак од шест задатака урадио је пет целих и мало му је недостајало да буде апсолутни победник Олимпијаде. Презадовољан је постигнутим пошто му је циљ да ове године стигне до најбоље светске математичке олимпијаде ИМО – сазнајемо од поносних тате Милутина и мајке Маје Деспотовић.

На овој олимпијади ученици Математичке гимназије освојили су седам медаља, злато из математике и информатике, као и по две бронзе из физике и из математике и једну из информатике.

Ученици су освојили и бронзану медаљу на кошаркашком турниру у оквиру олимпијаде. Новак је и овде остварио одличан успех јер је проглашен за другог најбољег кошаркаша турнира.

На математичкој  Олимпијади учествовало је више од 700 ученика из 17 земаља.

 

68б7д2е2-адц2-49е3-95ед-бца31ад570д1

Туристи из Русије који живе у Београду боравили су у посети Кикинди. Њих двадесетак посетило је Музеј „Тера“ и Народни музеј, а највише су се задржали на Градском тргу где су уживали у највећем урбаном зимовалишту сова ушара на свету.

Породично су у наш град дошли супружници Арцев и Јулија Никитини са тројицом синова Владиславом, Алексејем и Владимиром.

-Већ две године живимо у Београду и радо смо се одазвали позиву да проведемо дан у вашем граду и сазнамо више о совама које овде бораве током зиме. Заљубљеници смо у природу и природне феномене, а ово је свакако један од њих. Трг окружују и старе зграде и веома нам се свидело све што смо видели. Чули смо да имате и „Дане лудаје“ и да су тикве огромне тако да ћемо се потрудити да дођемо и на ову манифестацију – казао је Арцев Никитини.

Са гостима из Русије део дана провео је и градоначелник Никола Лукач, који је и сам живео и радио у Русији. Иницијативу за посету нашем граду, како смо сазнали, покренуо је Алексеј Калко.

-Са представницима Туристичке организације упознали смо се на сајму туризма у Новом Саду и имали смо жељу да се упознамо са свим културним и природним потенцијалима. Видели смо велике теракоте, сове које зимују на Градском тргу, а упознали смо се и са мамутицом Киком. Неки од нас су дуже и краће у Београду и желели смо да упознамо и остали део Србије. Кикинда је прелеп град, људи су љубазни и све што смо видели било нам је интересантно и занимљиво. Доћи ћемо сигурно и у летњим месецима када све олиста – напоменуо је Алексеј Калко.