Град

еуромеланом-2024-(1)

Општа болница прикључила се превентивној кампањи Еуромеланома дан, која је део је европске кампање за рано откривање малигних тумора коже. Дермоскопски прегледи обављали су се у две амбуланте, где су суграђани могли да се консултују са др Милицом Агић и др Синишом Јолићем, дерматовенеролог.

-Суграђани су се у великом броју одазвали прегледу младежа и коже. Наша Болница се од самог почетка укључила се у ову кампању чији је циљ да становништво бар једном годишње превентивно прегледа кожу како би се на време открили евентуални меланоми и други облици рака коже – истакао је др Синиша Јолић.

Према последњим подацима Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ у порасту је број новооткривених меланома. Годишње се у Србији открије око 600 пацијената, од којих половина премине од ове болести.

-У Кикинди се годишње открије више од десет пацијената са дијагнозом меланома и откривамо их сваке године све више. Преглед младежа веома важан јер их имамо сви, али 30 одсто може да се промени и да једног дана постану меланоми. Пацијентима је доступна савремена терапија лечења и стога је врло битно открити их у раној фази Пратимо и немеланомске туморе који су чешћи, али нису толико малигни – додао је наш саговорник.

Сунце више није оно што је било, кажу дерматолози и сада је много већи ефекат штетног деловања што доводи до тога да је све већи број младих људи који су оболели. У случају било какве сумњиве промене на кожи, асиметрије или варијације у боји, потребно је јавити се дерматологу. Пацијентима је дељена и брошура са упутствима о самопрегледу читавог тела који треба обављати једном месечно.

Кампања Еуромеланом је званична медијска кампања Европског удружења за дерматолошку онкологију и Европске академије за дерматологију и венерологију, а организуј се се под покровитељством Министарства здравља Републике Србије. Мото овогодишње кампање је „Борба са раком коже почињен у твојој глави”.

А.Ђ.

 

рускоселци-атарски-путевИ-(1)

Локална самоуправа расписала је програм подршке пољопривреде и руралном развоју. За 17 мера подршке опредељено је 15 милиона 950 хиљада динара. Број мера у односу на прошлу годину је смањен, али су увећани износи за програме за које су пољопривредници највише заинтересовани, сазнајемо од Мирославе Наранчић, секретарке Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

-Ове године осам мера је из области сточарства, што раније није био случај. Новина је осигурање животиња и набавка уматичених приплодних мушких грла. Воћари, виноградари и они који се баве пластеничком производњом на располагању имају четири мере које обухватају куповину опреме и нових засада, али и крчење старих. Субвенционишу се млади који желе да остану на селу и баве се пољопривредом са 200.000 динара, а средства се издвајају за удружења пољопривредника. Ту су мере подршке кредитирањем, као и осигурање усева – каже наша саговорница.

На сајмовима пољопривреде на којима учествује град промовисаће се производи пољопривредника са територије града.

-Желимо да имамо што већи број производа како би их представили широм земље. Акценат ће бити и на различитим производима од бундеве – напоменула је Мирослава Наранчић.

За осигурање усева планирано је укупно три милиона динара, за младе пољопривреднике два, за машине, уређаје и опрему  за наводњавање 1,9 милиона динара, 1,3 милиона за кредитну подршку, по милион динара опредељено је за вештачко осемењавање и селекцију домаћих животиња, за подизање нових и обнављање постојећих засада на располагању је 700.000 динара, колико је планирано и за набавку опреме за пчеларство, као и трошкове нешкодљивог уклањања животиња. Укупно по пола милиона динара опредељено је за подизање и опремање пластеника, за опремање објеката за традиционалне занате, за набавку опреме за производњу вина, ракије и слично, а за опремање дегустационих сала на располагању је 350.000, за набавку нових пчелињих друштава и матица планирано је 300.000 динара, колико је издвојено и за набавку банатског голошијана. Набавка опреме за мужу, хлађење и чување млека и набавка уматичених приплодних мушких грла суфинансираће се са по 200.000 динара.

Конкурс је отворен до утрошка средстава, а најкасније до 1. децембра.

А.Ђ.

алекса-географија-(3)

Злато и прво место на Националној географској олимпијади освојио је  Алекса Томић, ученик седмог разреда ОШ „Свети Сава“. Организатор је Регионални центар за таленте и део је Светске географске олимпијаде на коју одлазе само средњошколци, а на Европској географској олимпијади надмећу се и основци, истакао је ментор и професор географије Мирослав Грујић.

-Србију ће на Европској географској олимпијади представљати четворо основаца, међу којима ће се, надам се, наћи и Алекса. Остаје да се у Регионалном центру за таленте уради анализа свих тестова након чега ће бити донета и одлука која деца ће бити позвана – открива наш саговорник.

Финално такмичење ове олимпијаде одржано је у Брзећу и Блажеву на Копаонику. Такмичење не прати наставни  план и програм него обухвата широк спектар географских знања и вештина, а учествовали су ученици седмог и осмог разреда.

-Надметање се састоји из писаног теста, мултимедијалног и теренског рада. Сваки такмичар са својим менторима око два сата провео је у шетњи Копаоником где су им је објашњене физичко географске и друштвено-географске карактеристике тог региона. Након тога радили су тест знања на основу онога што су чули, видели и запамтили. Алекса је у том делу имао 38 од укупно 40 бодова и убедљиво је био најбољи – навео је Грујић и подсетио да су прошле  године Кикинђани први пут учествовали на овој олимпијади и тада су освојили две бронзане медаље.

Алекса је свестрано дете и осим из географије учествовао је и на такмичењима из физике, енглеског и хемије. Заједно са ментором спремао се од јануара и то врло успешно.

А.Ђ.

Еуромеланома

Општа болница и ове године прикључила се превентивној кампањи Еуромеланома дан, која се одржава 20. маја, а део је европске кампање за рано откривање малигних тумора коже. Дермоскопски прегледи обављаће се у две амбуланте од 8 до 14 сати, а радиће их др Милица Агић и др Синиша Јолић, дерматовенеролог.

-Заинтересовани за преглед младежа и коже могли су да се пријаве путем веб сајта еуромеланома и они већ имају своје термине. Уколико у амбуланту дођу и суграђани који нису успели да се пријаве електронски и они ће, такође, бити прегледани. Сви ће добити упутник који треба да попуне и који ће нам више рећи о томе какобрину о својој кожи. Наш циљ је да оухватимо што више суграђана и укажемо им на важност заштитекоже од УВ зрачења и раног откривању меланома и других облика рака коже – истакао је др Синиша Јолић.

Осим у Болници, од 17 сати прегледи ће бити наставњени у амбуланти „Дерма идеале“ у Светосавској улици. Кампања Еуромеланом је званична медијска кампања Европског удружења за дерматолошку онкологију и Европске академије за дерматологију и венерологију, а организуј се се под покровитељством Министарства здравља Републике Србије. ото овогодишње кампање је „Борба са раком коже почињен у твојој глави”.

А.Ђ.

 

 

 

прегледи-(1)

Превентивни прегледи грађана у недељу, 19. маја, осим у Општој болници биће организовани и у Дому здравља. Како је истакла др Биљана Марковић, директорица, од 8 до 17 сати грађани ће моћи да дођу у амбуланту у Светосавској 53 и преконтролишу своје здравље.

-Наши лекари обавиће такозвани клинички преглед који подразумева да пацијента лекар послуша, да му измери крвни притисак, а биће рађен и ЕКГ. Када преглед буде завршен грађани код којих постоји потреба биће послати у Болницу да им се уради лабораторија и ултразвучни преглед, а добиће и смернице од лекара  – сазнајемо од др Марковић.

Превенција и рана дијагностика од кључног су значаја за позитиван исход лечења сваке болест.

 

ткмицење-плес-(9)

Први плесни фестивал „Денсинг старс“ окупио је 16 клубова из наше земље са око 500 учесника. Организатор је удружење спортског плеса „Ритмик“, а према речима Мирне Крнић, организаторке такмичења у хали Спортског центра „Језеро“  надметање обухвата разне врсте модерног плеса, акро, хип-хоп, џез и стрит стил, мажурет…

-Из удружења „Денс Н Соул“ из Кикинде учествује око 120 плесача, а из нашег града имамо још представника. Оцењивање је поверено трочланом стручном жирију који ће оцењивати плесне тачке деце од четири до па до јуниора и сениора који имају више од  20 година –  сазнали смо од Мирне Крнић.

На сцени се смењују плесачи из Сомбора, Суботице, Бачког Петровог Села, Сенте, Зрењанина, Београда, а најбоље очекују вредне новчане и робне награде.

А.Ђ.

Весна-Дјукановиц

Весна Ђукановић, наша суграђанка, вишеструко је овенчана наградама за своју поезију и прозу. Последњи пут, међутим, на конкурс је послала басну и, као и књижевник Драган Поп Драган, у Кикинду донела награду „Клуба уметничких душа“ из Мркоњић Града, са  конкурса хумора и сатире. Ово је само повод за упознавање са њеним радом који карактерише потреба за очувањем сећања на прошла времена, људе, обичаје, и на локални говор.

– Замисао ми је била да запишем и на тај начин од заборава сачувам приче наших крајева, своје породице, људи наше прелепе равнице. То су велике приче малих људи који су нас својим постојањем задужили,  а својим поступцима храбрили и храбре да истрајемо на својим животним путевима – каже Весна Ђукановић. – Прича по којој је прва збирка добила име, „Радост жуте лубенице“, је аутобиографска, и у њој се, кроз низ догађаја, прича о последњој жељи мога оца. Млађе генерације и не знају да су некада жуте лубенице биле саставни део бостана у овим крајевима.

Управо за ову збирку награђена је „Чучковом књигом“ библиотеке из Хан Пијеска. Кратке приче сабрала је и у издање „Одсјај свилених нити“, а песме у књигу „Можда безгрешан“.

– Можда се писањем бавим дуго времена, али записивањем кратко. Почела сам да пишем на наговор супруга. Наиме, бавим се и осликавањем свиле, а поставка слика на блогу је захтевала и писани коментар, па су називи слика прешли у реченице, оне у записе, они у приче – закључује.

Као песникиња, каже, пре свега је фокусирана на мисаону поезију, као и на дијалектску. „Лалошки“ говор се готово потпуно изгубио, додаје, а то је део наших корена и културног наслеђа који се мора поштовати и чувати.

Песнички таленат Весне Ђукановић препознају уредници зборника и књижевних часописа. Песма која је својеврсни омаж Шопову, преведена је на македонски језик.

Весна Ђукановић је запослена у Основној школи,,Серво Михаљ” у Падеју. Дугогодишњи рад у сеоском окружењу, како каже, утицао је на формирање писца у њој, и у томе, можда, и лежи објашњење за потребу да пером чува приче из давнина свог родног краја.

Када небо отежа облацима

Када сивило унесе

У душе људи неки тихи

Необјашњиви жал

Дубоких корена

Долети безвучни пој

Разлегне се.

Само га прозвани чују.

(„Одсјај“)

техницка

Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управе, националне мањине и националне заједнице одобрио је средства Техничкој школи за прву фазу санације шест санитарних чворова на три спрата школе. Она ће обухватити замену водоводних и канализационих цеви и санацију три санитарна чвора, сазнајемо од директорице Миланке Халиловић.

-Зграда је изграђена пре 60 година и ниједном није урађена овако обимна санација санитарних чворова и цеви које су дотрајале и у лошем су стању. Врата и прозори на тоалетима су стари колико и школа, оштећени су и пропали су од влаге. Стога је и било важно  да се обезбеде средства за ове радове. Значајну помоћ имали смо од покрајинске посланице Станиславе Хрњак посебно ако се узме у обзир да је за средње школе у Војводини опредељено  укупно 45 милиона динара и да је само седам школа добило финансијску подршку на овом конкурсу – истакла је Миланка Халиловић.

Друга фаза радова обухватиће комплетну санацију још три санитарна чвора и за њу је потребно 4, 3 милиона динара, за шта ће средства бити обезбеђена у наредном периоду. Техничка школа има 700 ученика и највећа је у северном Банату.

А.Ђ.

ртс-крос-(1)

Малишани из кикиндских вртића учествовали су на 34. кросу РТС-а „Кроз Србију“. У дворишту Гимназије „Душан Васиљев“ и Економско трговинске школе, у трци коју подржава Мнистарство просвете, надметало се 470 деце, а најбољима су уручене дипломе. У категорији девојчица прва је била Хана Жувела из „Плавог чуперка“.

-Није ми било тешко. Волим да трчим и прошле године била сам прва. Трчала сам без патика, на половини трке су ми спале са ногу – сазнали смо од Хане.

Међу дечацима најбржи био Тадија Малогајски из „Бамбија“.

-Није било лако, сви моји другари су јако брзи. Тренирам фудбал и сваког дана трчим. Драго ми је што сам први – рекао нам је Тадија.

Друго место освојила је Нера Јовић и трећа је била Тамара Тифенбах обе из вртића „Мики“. Вицешампионско место у трци дечака је Лазар Живановић из вртића „Мики“, док је треће освојио Јован Жигић из „Плавог чуперка“.

-Ово је други Крос РТС-а у овој години ком се прикључила наша установа. Важно нам је да се деца учествују у спортским активностима у оквиру којих развијају моторику,  уче се спретности, фер плеју. Сви су победници и најважније је да осете радост трчања – рекао је Дејан Ивановић, стручни сарадник педагог за физичко васпитање Предшколске установе „Драгољуб Удицки“.

Малишане су са трибина бодрили њихови вршњаци, али и чланови Градског већа Валентина Мицковски и Драган Пецарски, као и директорица ПУ „Драгољуб Удицки“ Кристина Дрљић.

-Крос РТС-а је једна од највећих атлетских манифестација и драго ми је што су део ње и  деца из наших вртића. У предшколском узрасту важна је физичка активност и бављење спортом јер их учи здравом начину живота  – напоменуо је Пецарски.

Крос РТС највећа је атлетска манифестација у Европи и широм земље подржали су је предшколци и ђаци.

А.Ђ.

слава-града

Слава града Кикинде прославља се у среду, 22. маја. Уједно је и слава Храма Светог Оца Николе и обележава се од 1769. године када је започета изградња цркве. Након Другог светског рата обележавање славе је укинуто, а обновљено је 2006. године. Од 2017. године Град и Црквена општина заједнички обележавају  овај важан датум, када је први пут одржана и свечана Литија, пренос мошти Светог Оца Николе.

Ове године поводом обележавања славе биће организован тродневни програм. У уторак, 21. маја у 20 часова у Народном позоришту биће гост је глумац Ненад Јездић са представом Звездара театара „Књига о Милутину“. Монодрама је рађена према истоименом роману Слободана Данка Поповића. Насловни лик као сценски оживљен јунак из књижевности, Милутин приповеда своју судбину доброћудног, простодушног човека, сељака, борца, који се тешко суочава са толиким злом које се зове – рат. Роман из 1985. године представља историју Срба од Сарајевског атентата на принца Фердинанда, до неколико година после Другог светског рата као права архива и хроника страдања народа.

На сам дан славе 22. мај у 9 сати и 30 минута у Храму Светог Оца Николе биће одржана Литургија, а од 10 часова  свечана Литија улицама Кикинде која ће ићи од цркве, поред Градске куће, улицама Вука Караџића, Браће Татић, Генерала Драпшина, Чанадска до кружног тока, Краља Петра Првог поред Народне библиотеке, Католичке цркве и назад до Храма. Након Литије је резање славског колача у Храму Светог Николе, а од 13 часова је и резање славског колача у Свечаној сали Градске куће и проглашење победничког славског колача.

У 14 сати на Градском тргу биће организован и базар локалних произвођача, а увече од 20 сати на тргу наступа Дејан Петровић и Бог Бенд. Идућег дана, у четвртак, од 19 сати у Народном позоришту је концерт браће Теофиловић.

ТАКМИЧЕЊЕ У ПРАВЉЕЊУ СЛАВСКОГ КОЛАЧА

Подсећамо да се организује такмичење за најбољи славски колач, најбољи изглед славског колача и најбоља структура и укус славског колача. Пријављивање је најкасније до сутра, 17. маја на бројеве телефона 426-300 и 064/857-40-44. Славски колачи предаваће се на сам дан славе Града од 10 до 11 сати у Свечаној сали Градске куће.