April 23, 2026

Град

policija+10

Povoljno stanje bezbednosti na teritoriji Policijske uprave

Aleksandra Djuran January 17, 2024

U protekloj godini na teritoriji Policijske uprave ukupan broj krivičnih dela smanjen je za 13 odsto i to visokotehnološki za 73,17, privredni 35,8 i opšti 8,5 procenata. Sa druge strane zabeleženo je povećanje ekološkog kriminaliteta za 70,59 odsto jer su zaposleni policajci koji se bave ovom oblašću, istakao je Pavle Rajkov, načelnik PU Kikinda.

-Stanje bezbednosti na teritoriji Policijske uprave je povoljno. Imamo smanjenje dela u oblasti javnog reda i mira, saobraćajnih nezgoda i poginulih na putevima, a u narednom periodu prioritet će nam biti usmeravanje saobraćaja. Ustanovljno je da su brzina i manipulisanje sa vozilom najčešći uzroci saobraćajnih nezgoda – kazao je Pavle Rajkov.

Rasvetljavanje krivičnih dela sa nepoznatim izvršiocima je 54 odsto. Od najtežih krivičnih dela prošle godine bilo je jedno ubistvo, tri ubistva u pokušaju i jedno teško ubistvo.

-Registrovano je jedno silovanje, 23 teške telesne povrede i jedno razbojništvo i iznuda. Sva teška krivična dela su  rasvetljena, osim ubistva među migrantima koje se dogodilo 27. oktobra u ataru Horgoša. Radimo na ovom slučaju i očekujem najkasnije do aprila da ga rešimo – naveo je naš sagovornik.

Trend je smanjenja krivičnih dela  nasilja u porodici sa 120 pretprošle na 118 prošle. Izrečene su 602 hitne mere i to: 413 privremenih zabrana učiniocu da kontaktira žrtvu i prilazi joj i 189 mera privremenog udaljenja učionica iz stana. U 78 procenata žrtva nasilja je žena. Smanjen je broj krivičnih dela i ostalih  događaja u školama i u svih 49 obrazovanih ustanova dežura 69 policijskih službenika.

Foto: službena FB stranica MUP-a

-Prekršaji javnog reda i mira smanjeni su osim u Kanjiži, Adi i Novom Kneževcu. To će u narednom periodu biti prioriteti. Manje je i saobraćajnih nezgoda i imali smo ih 352, za 68 manje nego pretprošle godine, a manje je i poginulih i prošle godine bilo ih je pet, za sedam manje u odnosu na 2022 – dodao je Pavle Rajkov.

Realizovana 101 dislokacija migranata

Tokom prošle godine dislocirali smo 2.552 migranta koji su bili smešteni u divljim kampovima  i naseljenim mestima uz državnu granicu. Formirana je radna grupa, a na terenu koju pokriva Policijska uprava Kikinda, žandarmerija, Jedinica za obezbeđenje i SAJ.

-Nemamo puno migranata na terenu i sve koje zateknemo duž granice sankcionišemo prema važećima zakonima – zaključio je Rajkov.

Predato i oduzeto 1.162 komada oružja

Prošle godine obavljena je revizija svih izdatih dozvola za nošenje oružja, a u okviru dobrovoljne predaje predato je 640 komada raznog oružja, 48.741 komad metaka, 101 minsko – eksplozivno sredstvo i 3,81 kilogram baruta. U okviru 6.224 revizije držanja oružja oduzeto je i predato još 522 komada raznog oružja.

Smederevo, 14. maja 2023.- U pratnji ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašiæa i pripadnika MUP Srbije predsednik Aleksandar Vuèiæ prisustvuje danas u Duvaništu, nedaleko od Smedereva prikazu neregistrovanog oružja, municije i minsko-eksplozivnih sredstava, koje su od 8. maja graðani predali policijskim stanicama. FOTO TANJUG/ JADRANKA ILIÆ / nr

-Apelujem na građane da obrate pažnju jer 6. marta ističe rok da sa starih pređu na novi oružani list. Pored kontrole policije neophodno je i lekarsko uverenje. Oko 2.000 komada oružja je na starom registracionom listu – rekao je Rajkov.

Časni krst Jezero

Za Časni krst plivaće se u Novim Kozarcima i Kikindi

Aleksandra Djuran January 17, 2024

Plivanje za Časni krst na Bogojavljenje, 19. januara,  dan kada se Isus Hrist krstio u reci Jordan, organizuje se i ove godine na Starom jezeru u Kikindi i u Novim Kozarcima na jezeru „Strelište“. U organizaciji MZ Novi Kozarci, Pravoslavne crkvene opštine i udruženja građana, Kozarčani će 11. put organizovati plivanje za Časni krst.

U Novim Kozarcima plivanje će tradicionalno biti organizovano u 11 časova. Prijavljivanje, na broj telefona 064/44-63-731, traje do četvrtka, 18. januara. Lekarski pregled za sve učesnike je obavezan.

U Kikindi se pliva jubilarni, 10. put, a  organizatori su  Ronilački klub „Orka“ i Srpska pravoslavna crkva. Stojan Bogosavljev iz “Orke” napominje da se očekuje dosta zainteresovanih, a broj telefona za prijavljivanje je 063/384-792. Dogaj je na Starom jezeru i počinje u podne. Iako je zvanično završeno 15. januara, uvek ima onih koji se odluče u poslednjim danima da plivaju tako da će njima biti omogućeno da plivaju, ukoliko prođu lekarski pregled.

Na Bogojavljenje se osvećuje voda za koju se veruje da je lekovita i čudotvorna. Čuva se kao čudotvorna sveta dragocenost jer štiti od nečistih sila. Nikada se ne kvari. Pije se tokom cele godine radi isceljenja i zaštite od svih bolesti, očišćenja od zlih strasti i radi oproštaja grehova, očišćenja duše i tela.

lukac

Intervju sa gradonačelnikom Nikolom Lukačem: Za kvalitetniji život sugrađana i lepše lice grada

Jelena Trifunović January 16, 2024

Strateški razmišljamo o budućnosti grada, a ulaganjem u svim segmentima želimo da učinimo Kikindu kvalitetnijim, modernijim i lepšim mestom za život i rad, u čemu imamo snažnu podršku Republike i Pokrajine, kaže gradonačelnik Lukač

Mnogo je povoda za prvi ovogodišnji intervju sa prvim čovekom grada Nikolom Lukačem. Sa kakvim planovima, ambicijama i željama se ušlo u Novu 2024. godinu? Šta pokazuje rezime godine za nama, pune izazova- poznatih, ali i neplaniranih?

Koji su to naredni koraci kako bi Kikinda postala bolje mesto za život? Koliko je važan oslonac nesumnjiva podrška Pokrajine i Republike? Da li ćemo u ovoj godini dobiti higijenski ispravnu pijaću vodu i prvi ritejl park? O svim ovim temama, gradonačelnik je govorio za gradski informativni nedeljnik KOMUNA.

Kada se osvrnete na 2023. godinu, šta je generalna ocena proteklih dešavanja i rezultata?

– Iza nas je vrlo izazovna i turbulentna godina, ponosan sam na sve što smo uspeli da uradimo kao tim koji vodi grad, a uz ogromnu podršku republičke Vlade i konstantnu pomoć i razumevanje Pokrajinske vlade. Uz svesrdnu podršku svih naših predstavnika u Republici i Pokrajini uspeli smo da prevaziđemo izazove koje smo imali u toku 2023. godine. Tu mislim na blokadu računa grada i značajne projekte koje realizujemo- neke od njih uspešno privodimo kraju- od fabrike vode i zamene vodovodnih cevi, atmosferske kanalizacije, rekonstrukcije bolnice gde se završava prva faza, potom rekonstrukciju putne infrastrukture od Kikinde ka Ruskom Selu i ka Bašaidu gde se gradi kružni tok. To su veliki projekti koje ne možemo sami da realizujemo. Brza saobraćajnica Sombor- Kikinda je od strateškog značaja, to je nacionalni projekat za koji možda i nismo svesni koliko će nam benefita doneti. Podići će naše investicione potencijale, učiniti da Kikinda postane tranzit. „Osmeh Vojvodine” značajno će uticati i na cilj kojem težimo- a to je ostanak i povratak ljudi u Kikindu. Na nama je da u narednom periodu pripremimo sve što je potrebno kako bi radovi otpočeli i od Kikinde ka Somboru.

Ranije je najavljeno da će na proleće ove godine početi sa radom postrojenje za preradu pijaće vode? Kako se razvija taj projekat?

– Konačno, posle više decenija dobićemo kvalitet vode kakav građani i zaslužuju. Fabrika vode je pri kraju. Konkretno, krenuće testiranje postrojenja, u martu i aprilu biće puštena voda u vodovodne cevi gde će se obaviti testiranje kroz vodovodnu mrežu. Inženjeri i kompletan stručni tim testiraće kvalitet vode u cilju finog podešavanja parametara i u aprilu treba da dobijemo željeni kvalitet vode. U maju, izvođač radova zajedno sa konsultantima za tehnologiju, treba Gradu da preda na upravljanje postrojenje. Predstoji nam i nastavak rekonstrukcije vodovodne mreže kako u gradu, tako i u selima.

Iz pokrajinske kase je obezbeđeno finansiranje izgradnje prva četiri mini postrojenja za prečišćavanje pijaće vode u selima. Kada će početi radovi?

– Pred kraj prošle godine završena je javna nabavka za izgradnju mini postrojenja za prečišćavanje pijaće vode u Mokrinu, Nakovu, Iđošu i Banatskom Velikom Selu. U toku je uvođenje izvođača u posao i u ovoj godini počeće izgradnja tih mini postrojenja. Nastavljamo dalje, da završimo projekte za ostalih pet sela i da u ovoj godini apliciramo  za izgradnju preostalih postrojenja kako bismo u naredne dve, tri godine na celoj teritoriji Grada Kikinde imali zdravu pijaću vodu.

Čitaoci nam često šalju pitanja o budućem ritejl parku. Hoće li se obistiniti najava da bude otvoren u ovoj godini?

– Bilo je više zainteresovanih investitora za izgradnju ritejl parka u Mikronaselju. Potpisali smo ugovor i uređenje na delu placa je počelo. Malo se kasnilo zbog određenih procedura. U februaru će početi intenzivno izgradnja. Ritejl park će tokom godine biti završen. Taj deo grada biće uređen, a značajno je i to što će između 50 i 100 sugrađana dobiti posao. Planiramo i da ulicu Mihajla Pupina, zajedno sa investitorom uredimo. Novi sadržaji  doprineće i boljem kvalitetu života.

Ima li još investitora zainteresovanih da posluju u našem gradu?

– Nama jeste cilj da u narednom periodu pronađemo kvalitetne, pouzdane i odgovorne investitore koji nude možda i plaćenije poslove, u čemu nam takođe treba pomoć naših predstavnika u republici i pokrajini, kao i republičke i pokrajinske Vlade. Želimo da uposlimo što veći broj sugrađana, i pokušamo da neke vratimo da rade i žive ovde. Imamo  investitore koji su zainteresovani za izgradnju u Mikronaselju. Na uglu Svetosavske i Partizanske, kupljeno je nekoliko parcela kako bi jedan investitor proširio svoj prodajni lanac. Nastojaćemo i da privučemo ulagače za stanogradnju. Takođe, promociji grada doprinose i dešavanja u oblasti kulture i turizma. Broj noćenja u prošloj godini porastao je u odnosu na 2022. godinu za nekoliko hiljada. Posetioci koji dođu da se upoznaju sa lepotama našeg grada, rado se i vraćaju ovde. Kako je Hotel „Narvik” pretvoren u ruinu, tražimo investitore za izgradnju novog hotela jer nas sadašnji smeštajni kapaciteti ograničavaju da određene manifestacije organizujemo na višem nivou, a to i kao sedište okruga zaslužujemo.

Svedoci smo da su kapaciteti vrtića u Kikindi postali tesni. Kako ćete rešiti to pitanje?

– Po postojećim pravilnicima, nema dovoljno mesta da svi zainteresovani roditelji upišu decu, pa ćemo razmotriti izgradnju novog ili dogradnju postojećeg vrtića. Definisaćemo lokaciju i izraditi projekat, a potom konkurisati za sufinansiranje kako bismo omogućili da se sva deca upišu u vrtiće. Povećava se broj novorođene dece, što nas raduje. Nastavljamo ulaganja u vrtiće u gradu i selima, kao i u školske objekte. Nakon što smo od pokrajine dobili 150 miliona dinara za rekonstrukciju škole „Feješ Klara”, u narednom periodu sledi priprema dokumentacije za rekonstrukcije zgrade Gimnazije. Intenzivno ćemo nastojati da sa državom i pokrajinom obezbedimo potrebna sredstva.

Šta su još prioriteti po pitanju infrastrukturnih ulaganja?

– To je naredna faza rekonstrukcije bolnice, izgradnja fekalne kanalizacije u naseljima Strelište i Železnički novi red, potom radovi na atmosferskoj kanalizaciji u slivu Moravske ulice za šta je deo novca opredeljen iz pokrajine, a deo iz gradskog budžeta. Kako je i najavljeno, Dispanzer za žene dobiće adekvatan prostor, a uslediće i izgradnja novog Centra za socijalni rad. Kada je reč o putnoj infrastrukturi u gradu i selima, urađeno je na desetine ulica, a mnogo je još preostalo. Planski je da, zajedno sa građanima i Savetima mesnih zajednica, odredimo prioritete. Za velike saobraćajnice apliciraćemo za sufinansiranje. U svakom selu želimo da podignemo kvalitet života, počev od komunalne infrastrukture pa do ulaganja u sport, KUD-ove, domove kulture, škole, vrtiće, igrališta, parkove, stadione…

I ova godina je izborna, u maju ili junu slede lokalni izbori u Kikindi. Šta će biti vaša poruka građanima?

– Hvala građanima na podršci na prethodnim izborima u Republici i Pokrajini. Pokazali su da politika Aleksandra Vučića i SNS uživa podršku i da su sugrađani prepoznali borbu za bolju sutrašnjicu. Pokazatelj toga su i rad i rezultati u Kikindi u proteklih 11 godina, te sam siguran da će kontinuitet napretka biti prepoznat kako bismo završili kapitalne projekte, i realizovali brojne druge koji će unaprediti kvalitet života sugrađana.

Za razliku od nekih političara koje funkcija neretko udalji od tzv običnog naroda, vi ste u stalnom kontaktu sa sugrađanima. Zbog čega vam se najčešće obraćaju?

– Važna nam je dobra komunikacija sa sugrađanima u kojoj čujemo brojne sugestije, predloge, zamerke i kritike. To nam je i putokaz da preusmeravamo prioritete. Ponosan sam na to jer moj tim i ja konstantno osluškujemo potrebe, probleme, želje i usmeravamo našu strategiju i program.

ZA OSTANAK I POVRATAK SUGRAĐANA

Za pet do deset godina, Kikinda će izgledati drugačije, lepše, modernije, ali uz našu obavezu i posvećenost da čuvamo istoriju, arhitekturu, multikulturalnost, istakao je Lukač.

– Sa fabrikom vode dobićemo bolji kvalitet života, sa brzom saobraćajnicom nove investicije, sa rekonstrukcijom bolnice viši nivo zdravstvenih usluga, sa ritejl parkom nove sadržaje. Strateški gledamo šta je to sve što je potrebno za ostanak i za povratak ljudi u Kikindu i da  investitori dolaze da otvaraju nove pogone i nove sadržaje za građane, ne samo Kikinde, već za ceo ovaj region. Nastavljamo ulaganja u sport, kulturu, podršku mladima. Svake godine Grad daje nekoliko stotina stipendija. Nastojimo i da domaćim preduzetnicima izađemo u susret kako bi zaposlili što više sugrađana. Kada imate dobre saradnike i kvalitetne ideje pretočene u projekte, uz podršku politike predsednika Vučića, odnosno republike i pokrajine, siguran sam da ćemo viziju Kikinde kao modernijeg, lepšeg i boljeg grada za život, za koju se borimo, i ostvariti- ističe gradonačelnik.

 

 

Bebe paketi Egon i Danilo

Najpopularnija imena u prošloj godini u Kikindi Mihajlo i Anđela

Aleksandra Djuran January 15, 2024

Kikinda je prošle godine postala bogatija za 422 bebe. To je 72 novorođenčeta manje u odnosu na 2022. godinu, saznajemo u Matičarskoj službi u Kikindi.

-Od ukupnog broja rođenih bilo je 199 devojčica i 223 dečaka. Najviše beba rođeno je u avgustu, 45. Najveći broj žena koje se porode u kikindskoj Bolnici imaju prebivalište na teritoriji grada Kikinde, ali ima ih i iz Novog Miloševa, Srpske Crnje, Tobe – kaže Marina Isaković, zamenik matičara.

U 2022. godini najpopularnija muška imena bila su Mihajlo i Luka, a tu su i Uroš i Jovan. Od ženskih imena najčešće je bilo Anđela i Mila, a prate ih Sofija i Teodora. Pojedini roditelji odlučili su se za retka imena.

– Od retkih, nesvakidašnjih imena izdvojila bih Arija, Aleksija, Jakov, Despot, Leon i Tesa. Kada nam stigne prijava rođenja iz Bolnice ukoliko su roditelji u braku, izvod šaljemo na kućnu adresu majke, a ukoliko nisu u bračnoj zajednici potrebno je da otac u Matičarskoj službi prizna  dete i izvod dobija u roku od pola sata – dodaje naša sagovornica.

Prema statistici, najviše venčanja bilo je u septembru 16, a najmanje u januaru.

-Bilo je 179  sklopljenih brakova. To je za 28 venčanja manje nego pretprošle  godine. Najviše venčanja bilo je u Kikindi, potom slede Rusko Selo i Mokrin – istakla je Marina Isaković.

U 2023. godini preminule su 822 osobe što je u odnosu na 2022. manje za 120 osoba Najviše ih je umrlo u Kikindi, Mokrinu i Ruskom Selu. Najviše sugrađana izgubili smo u januaru 174.

 

eda99b78-ef2c-4700-b37c-fcbbf23d0927

Predškolska ustanova, kao primer dobre prakse, ugostila stotinu vaspitača na stručnom skupu

Aleksandra Djuran January 15, 2024

Projekat ,,Podsticajno roditeljstvo kroz igru”, odnosno ,,Razigrano roditeljstvo”, počeo je da se realizaciju 2022.godine u 29 lokalnih samouprava ,među kojima je bila i PU ,,Dragoljub Udicki”, Centar za socijalni rad i Dom zdravlja,odnosno Savetovalište za bebe i decu. Kao primer dobre prakse Kikinda je bila domaćin stručnog skupa, akreditovanog od strane Ministarstva prosvete, pod nazivom „Razigrano roditeljstvo – okvir za planiranje saradnje sa porodicom“.

-Cilj skupa je da zajedno vidimo šta smo u proteklih četiri godine uradili, a tiče se programa. Razgovarali smo o vodiču „Razigrano roditeljstvo“ profesorke Ivane Mihić koji je za nas praktičare bio vodilja. Novim znanjima i veštinama na nama je da učinimo sve da još od jaslica pomognemo roditeljima i da ojačamo njihove kompetencije da bi se što kvalitetnije, u slobodno vremenu, igrali sa svojom decom. Čuli smo primere dobre prakse u radu i potrudićemo se da ih što više vaspitača implementira u svom radu – istakla je Jadranka Spasić, predsednica Saveza udruženja medicinskih sestara predškolskih ustanova Srbije.

U kikindskoj Predškolskoj ustanovi 20 vaspitača, dva stručna saradnika, na čelu sa direktoricom Kristinom Drljić,  od novembra 2022. godine učestvuju u projektima i obukama na mentorskim susretima i radionicama koje su realizovane od strane koordinatora projekta. Prvi su u Banatu koji su uveli nove osnove programa.

-Drago nam je što smo ugostili stotinu vaspitača sa zajedničkim ciljem da praktičari razmene iskustva i šire znanja. Prvi dan je početka drugog polugodišta i mi smo ga započeli na najbolji mogući način. Zajednička igra roditelja i deteta, kao temelj učenja i razvoja dece na ranom uzrastu, učešće dece u rutinama porodičnog okruženja, prepoznavanje, praćenje neverbalnih signala sasvim malih beba, pružanje podrške deci u ovladavanju veštinama tokom razvojnih perioda svakog deteta, odgovaranje na inicijativu dece od strane roditelja, su ono što obuhvata projekat ,,Razigrano roditeljstvo”. Kontinuiran, višemesečni rad kroz obuke, rezultirao pružanju podrške roditeljima u svojoj najodgovornijoj ulozi, roditeljstvu, ličnim i profesionalnim usavršavanju sada već edukovanim praktičarima u našoj ustanovi, jačanju saradnje vrtića i porodice – napomenula je Kristina Drljić.

Skupu su prisustvovali vaspitači iz Vojvodine, Zemuna, Kragujevca, Petrovca na Mlavi i Makedonije, tako da je  koji su predstavili svoja dobra iskustva.

Najviša priznanja za ostvarene rezultate

Proteklih godina puno se ulagalo u projekat „Razigrano roditeljstvo“. Pilot program je u vrtiću „Kolibri“, a predškolska ustanova u Kikindi prepoznata je kao neko ko može na pravi način da ga usvoji. Za svoj rad nagrađena je i zlatni medaljama i priznanjima od strane stručne javnosti na Međunarodnom sajmu obrazovanja.

fabrika vode obilazak

Fabrika vode stigla do faze probnog rada, istaknuto tokom obilaska čelnika Grada

Aleksandra Djuran January 15, 2024

Fabriku vode posetili su gradonačelnik Nikola Lukač, zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski i član Gradskog veća Nebojša Jovanov. Sa stručnjacima iz JP „Kikinda“ obišli su izgrađen objekat i upoznali se sa budućom tehnologijom prerade pijaće vode. Objekt je izgrađen, tehnologija je implementirana i postrojenje za preradu pijaće vode stiglo je do faze probnog rada.

Kako je ovom prilikom istaknuto završeno je predispitivanje tokom kog je izvođač radova pregledao sve merno regulacione linije koje su postavljene. Stručnjaci firme „Setek Inženjeringa“ iz Beograda koja je nadzor ispred KFV banke i stručni nadzor AG Institut iz Novog Sada dolaziće svakog utorka i proveravati deo po deo čitavog postrojenja. Krajem februara počinje faktičko ispitivanje koje podrazumeva punjenje rezervoara sirovom vodom što će takođe pratiti oba nadzorna organa.

Tehnologija kojom će se prečišćavati voda počeće da se dokazuje u narednom, probnom, periodu i tada će se ustanoviti tačan protok i pritisak. Prečistači će regulisati boju u vodi koja je žuta zbog prirodnih organskih materija, kao i količine arsena, ugljen dioksida, bora, natrijuma i metana. Najveći izazov biće prirodne organske materije jer Kikinda nema reku i voda dolazi iz basena ispod grada. Postojaće četiri tačke uzorkovanja vode i to na ulazu u postrojenje, nakon što prođe kroz filter, nakon izlaza i dodatnog hlorisanja. Voda će se nakon prečišćavanja ispitivati laboratorijski i to će raditi kikindski Zavod za javno zdravlje, laboratorija u okviru Javnog preduzeća i eksterne laboratorije. Kada voda bude imala kvalitet, odnosno parametre propisane Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti pijaće vode, pušta se u mrežu. Tada je ispoštovati i kvantitet odnosno količinu neophodne za potrebe građana, a procene su da jedan građanin u proseku troši pet kubika vode mesečno.

Gradonačelnik Lukač rekao je da je zadovoljan dinamikom radova i dodao da je siguran da će sugrađani kvalitetnu pijaću vodu imati u roku kada je to i planirano.

Lokalna samouprava finansira zamenu vodovodne mreže i u najvećem delu ona je završena, a u martu će se uraditi i preostali deo. Pošto ovi radovi budu gotovi potrebna je sanitarna saglasnost i kada nadležni u Pokrajini kažu da voda ima sve parametre tada može da se pusti u mrežu i da je građani koriste. Očekivanja su da će to biti početkom aprila. U tom slučaju tokom maja fabrika vode biće predata JP „Kikinda“ na upravljanje.

U fabriku vode uloženo je 11,5 miliona evra, a sredstva su obezbedili KFV banka, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Kapacitet dovoljan

Maksimalni kapacitet fabrike je 150 litara u sekundi što je više nego dovoljno za broj stanovnika. Postoji deset vodozahvata i izbušena su još dva koja treba da se opreme u ovoj godini. U zgradi su izgrađena dva rezervoara ukupnog kapaciteta 3.500 metara kubnih koji su rezerva u slučaju da grad ostane bez struje, građani neće ostati bez vode.

vauceri

Veliko intersovanje sugrađana za vaučere za subvencionisani odmor

Jelena Trifunović January 15, 2024

Jutrošnja slika ispred glavne pošte u ulici Generala Drapšina, ali i poštanskih ispostava u Mikronaselju i u Uslužnom centru Gradske uprave svedoči o velikom interesovanju sugrađana za podelu vaučera za subvencionisani odmor u Srbiji.

Prijava za vaučere počela je danas, a građani sa kojima smo pričali pohvaljuju ovu akciju države kao i to što je vrednost vaučera duplirana sa 5.000 na 10.000 dinara.

Ove godine je i povećan limit za zaposlene koji imaju pravo na vaučere, u visini zarade do 80.000 dinara.

Trenutno je prijavljeno preko 4.000 objekata na različitim destinacima u Srbiji u kojima građani mogu iskoristiti 100.000 turističkih vaučera.

Podsetimo, pravo na vaučere imaju svi penzioneri, nezaposleni, korisnici prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica, vojni invalidi, nosioci poljoprivrednog gazdinstva, studenti, lica starija od 65 godina koja ne ostvaruju pravo na penziju i zaposleni sa primanjima nižim od 80.000 dinara.

 

 

Saopstenje-scaled

Među sto uspešnih žena i Kikinđanke Smiljka Bulatović, Borislava Stepanov i Bojka Plavšić

Aleksandra Djuran January 14, 2024

Tri sugrađanke Smiljka Bulatović, koja se bavi starim zanatom trukovanjem, Bojka Plavšić, preduzetnica i mlada Borislava Stepanov, vlasnica poljoprivrednog gazdinstva našle su se u štampanoj publikaciji JP „Pošta Srbije“ pod nazivom „100 uspešnih žena“. Cilj je da se obezbedi nacionalna vidljivost za  pobednica konkursa u vidu besplatnog oglasnog prostora u više od 1.500 pošta širom Srbije.

-Usluge „Pošte Srbije“, kao preduzetnik, koristim već devetu godinu, koliko postoji moja Zanatsko-umetnička radionica “Vez trukovanje”. Zato redovno pratim novine koje nam pruža ovo javno preduzeće, naročito one kojim podržavaju poslovne žene.  Prošle godine učestvovala sam na Poštinom nacionalnom konkursu, pod nazivom “Sto uspešnih poslovnih žena” i drago mi je što sam uspela da se nađem u društvu odabranih, koje će Pošta podržati u radu – kaže Smiljka Bulatović.

Ovo je i odlična prilika za promociju posla kojima se naša sugrađanka bavi.

-Osim što sam predstavljena u knjizi pobednica, u svim poštama će, na vidnim mestima, stajati i prigodni štampani materijal, na kojima će svi zainteresovani moći da se upoznaju sa mojim proizvodima. Ovom prilikom želim da zahvalim i svim kuririma i poštarima kikindske Pošte, na izuzetnoj profesionalnosti, predusretljivosti i ljubaznosti. Zahvaljujući njima moji proizvodi stižu sigurno, i na vreme – dodala je Smiljka Bulatović.

Pored predstavljanja u onlajn i štampanoj publikaciji dostupnoj bez naknade u poslovnicama svih pošta u zemlji, pobednice će biti predstavljene na monitorima u poštama, na korporativnom sajtu i zvaničnim profilima Pošte na: instagramu, fejsbuku, linkedinu i jutjub kanalu. Osim pomenute tri preduzetnice u ovoj publikaciji u prethodnim godinama našle su se i sugrađanke, vlasnice radnji, Sandra Stanković, Danijela Jerinkić i Jovana Banić.

 

novak matem olimpijada 2

Bravo Novače! Zlato za Novaka Despotovića na matematičkoj olimpijadi u Kazahstanu

Aleksandra Djuran January 13, 2024

Zlatnu medalju iz matematike osvojio je Novak Despotović (16) iz Kikinde, učenik trećeg razreda Matematičke gimnazije u Beogradu, na jubilarnoj 20. Žautikovskoj olimpijadi iz matematike, fizike i informatike u Kazahstanu. Novak je i najmlađi u timu srpskih matematičara koji su učestvovali na ovom takmičenje koje je treće po značaju u svetu.

-Takmičenje je organizovano u ponedeljak i utorak i zadaci su se radili dva dana po četiri sata. Reč je o izuzetnom zahtevnim zadacima svetskog nivoa. U petak su objavljeni rezultati koji su pokazali da je  Novak od šest zadataka uradio je pet celih i malo mu je nedostajalo da bude apsolutni pobednik Olimpijade. Prezadovoljan je postignutim pošto mu je cilj da ove godine stigne do najbolje svetske matematičke olimpijade IMO – saznajemo od ponosnih tate Milutina i majke Maje Despotović.

Na ovoj olimpijadi učenici Matematičke gimnazije osvojili su sedam medalja, zlato iz matematike i informatike, kao i po dve bronze iz fizike i iz matematike i jednu iz informatike.

Učenici su osvojili i bronzanu medalju na košarkaškom turniru u okviru olimpijade. Novak je i ovde ostvario odličan uspeh jer je proglašen za drugog najboljeg košarkaša turnira.

Na matematičkoj  Olimpijadi učestvovalo je više od 700 učenika iz 17 zemalja.

 

68b7d2e2-adc2-49e3-95ed-bca31ad570d1

Kikindu posetilo dvadesetak turista iz Rusije: Želeli da vide najveće zimovalište sova ušara

Aleksandra Djuran January 13, 2024

Turisti iz Rusije koji žive u Beogradu boravili su u poseti Kikindi. Njih dvadesetak posetilo je Muzej „Tera“ i Narodni muzej, a najviše su se zadržali na Gradskom trgu gde su uživali u najvećem urbanom zimovalištu sova ušara na svetu.

Porodično su u naš grad došli supružnici Arcev i Julija Nikitini sa trojicom sinova Vladislavom, Aleksejem i Vladimirom.

-Već dve godine živimo u Beogradu i rado smo se odazvali pozivu da provedemo dan u vašem gradu i saznamo više o sovama koje ovde borave tokom zime. Zaljubljenici smo u prirodu i prirodne fenomene, a ovo je svakako jedan od njih. Trg okružuju i stare zgrade i veoma nam se svidelo sve što smo videli. Čuli smo da imate i „Dane ludaje“ i da su tikve ogromne tako da ćemo se potruditi da dođemo i na ovu manifestaciju – kazao je Arcev Nikitini.

Sa gostima iz Rusije deo dana proveo je i gradonačelnik Nikola Lukač, koji je i sam živeo i radio u Rusiji. Inicijativu za posetu našem gradu, kako smo saznali, pokrenuo je Aleksej Kalko.

-Sa predstavnicima Turističke organizacije upoznali smo se na sajmu turizma u Novom Sadu i imali smo želju da se upoznamo sa svim kulturnim i prirodnim potencijalima. Videli smo velike terakote, sove koje zimuju na Gradskom trgu, a upoznali smo se i sa mamuticom Kikom. Neki od nas su duže i kraće u Beogradu i želeli smo da upoznamo i ostali deo Srbije. Kikinda je prelep grad, ljudi su ljubazni i sve što smo videli bilo nam je interesantno i zanimljivo. Doći ćemo sigurno i u letnjim mesecima kada sve olista – napomenuo je Aleksej Kalko.