Град

Дан-без-дуванског-дима-(6)

На дан када се у читавом свету посебно и још једном скреће пажња на нездраве навике пре свега младих, последњих година прича се и о новим производима који се нуде младима као мање штетни. Индустрија електронских цигарета је огромна у читавом свету, а и млади у Србији, и то веома рано, почињу да их користе.

Слоган Светског дана без дуванског дима на националном нивоу је „Заштитимо младе од дуванског дима“, док Светска здравствена организација шаље поруку „Закорачи, подигни глас и заштити младе од никотина“.

– Порука је да треба заштитити младе првенствено од никотина и од оног што се назива „литтле тобаццо“. Индустрија дувана на перфидан начин долази до наших младих, стварајући од њих никотинске зависнике производњом врло популарних електронских цигарета, „вејпова“ који садрже никотин. На светском нивоу развијено је 16 хиљада арома, а овај производ се рекламира као безбедан и здрав, што није тачно јер постоји висока доза никотина који ствара физичку и психичку зависност – рекао је др Бранислав Хачко, начелник Службе за промоцију здравља Завода за јавно здравље у Кикинди.

Он је указао да је студија Института за јавно здравље „Батут“ из 2022. године  показала да је сваки десети ђак у осмом разреду пробао „вејп“, висок проценат забележен је и међу петацима, што је, како је рекао, регрутовање будућих пушача.  Такође, процењује се да 37 милиона младих узраста од 13 до 15 година у свету користи дуван.

На кикиндском тргу данас се одвијају традиционалне акције „Јабука за цигарету“ – мада се чини да никада није било мање пролазника пушача, па су јабуке добијали сви, и мерење притиска и шећера у крви, које спроводе волонтери Црвеног крста, запослени у Дому здравља и Завод за јавно здравље у сарадњи са Туристичком организацијом Града.

Штандови код фонтане биће постављени до поднева.

На 66. Државном такмичењу талената за основне школе у Панчеву и за средње школе у Чачку 13 полазника Регионалног центра за таленте „Душан Васиљев“ освојило је 21 републичку награду. Лена Давидовић, ученица седмог разреда ОШ „Жарко Зрењанин“ освојила је прво место из физике и прву награда за најбољи научно-истраживачки рад из физике у држави. Јована Карић, ученица осмог разреда ОШ „Свети Сава“  друга је из истог предмета. Владимир Босанчић, ученик осмог разреда ОШ „Жарко Зрењанин“  освојио је такође друго место и трећу награду за најбољи научно- истраживачки рад из српског језика у држави.

 

Милица Савковић матуранткиња Гимназије „Душан Васиљев“  из психологије је добила прву награду за најбољи научно-истраживачки рад у држави. Богдан Завишин, ученик друге године, Гимназије „Душан Васиљев“ први је из историје, а другу награду освојио је за најбољи научно-истраживачки рад. Ана Стојковић матуранткиња Гимназије друга је у републици из психологије, а  прву награду освојио је њен научно- истраживачки рад. Светлана Ћулафић, ученица треће године Гимназије „Душан Васиљев“ друга је из историје, Емилија Рељин, такође ученица треће године Гимназије освојила је друго место и трећу награду за најбољи научно-истраживачки рад. Леа Калембер, матуранткиња ССШ „Милош Црњански“ заузела је треће место, а добила је и прву награду за најбољи научно-истраживачки рад из биологије . Дуња Бјелић, ученица треће године Гимназије „Душан Васиљев“ заузела је треће место и има и трећу награда за најбољи научно-истраживачки рад из психологије . Татјана Исаков, ученица четвртог разреда ССШ „Милош Црњански“  такмичење из биологије завршила је на трећем месту док је добила и другу награду за најбољи научно-истраживачки рад из биологије . Ксенија Стефановић, ученица треће године Гимназије „Душан Васиљев“ освојила је другу награду за најбољи научно-истраживачки рад из физике.

Полазници кикиндског РЦТ „Душан Васиљев“ ове године освојили су седам награда више него претходне године чиме је ова генерација постигла рекорд Центра. Пошто се такмичења талената одржавају под покровитељством Министарства просвете, науке и технолошког развоја, и налазе се у календару такмичења, Светлана Ћулафић, Емилија Рељин, Дуња Бјелић, Леа Калембер, Вук Јакић, Ана Стојковић и Татјана Исаков биће ослобођени полагања пријемног испита за факултете из историје, књижевности, психологије и биологије.

Јавна презентација награђених радова биће одржана у току наредне недељу у дворишту Народне библиотеке „Јован Поповић“.

Министар-за-рад-(6)

Рањива и старија популација, суграђани у стању социјалне потребе, инвалиди, борци ветерани, посебне су друштвене групе, за које локална самоуправа, у сарадњи са надлежним министарством, обезбеђује нове, модерне и услове потпуно прилагођене њиховим потребама и свакодневним активностима.

Доказ томе је и данашње свечано отварање реновиране зграде реконструисаног инклузивног објекта на тргу, као и полагање камена-темељца за нову зграду Центра за социјални рад. Догађајима су присуствовали представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Програма за развој Уједињених нација (УНДП), Округа и Града.

Обнављање простора у који се није улагало 65 година остварено је у оквиру кампања „Србија без баријера“ и „Инклузивна Србија“ Министарства за рад. Са домаћинима, градоначелником Николом Лукачем, његовим помоћником Светиславом Вукмирицом, председником Скупштине града, Младеном Богданом  и начелником Севернобанатског округа, Мирославом Дучићем, реновирани објекат обишли су министар за рад Немања Старовић и Биљана Барошевић, помоћница министра у Сектору за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Министарство је у реновирање зграде обезбедило безмало 11 милиона динара, а значајан део средстава издвојио је и Град, напоменуо је министар Старовић.

– Поред ове инвестиције, Министарство за Кикинду обезбеђује средства и по другим основама, значајним за особе са инвалидитетом. Од почетка године издвојили смо више од 13 милиона динара за предузећа, за рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, као и непуних 17 милиона динара за превоз особа са инвалидитетом. Наставићемо то да чинимо јер желимо да створимо услове једнаке за све – рекао је Старовић.

У реновираном објекту своје просторије имају: Савез удружења бораца народноослободилачких ратова са Ветеранима специјалних јединица полиције, Савез организација резервних војних старешина, Српски ратни ветерани, Савез потомака ратника Србије од 1912. до до 1920. године, Међуопштинска организација глувих и наглувих и Спортско друштво инвалида. У згради су и заједничка кухиња и конференцијска сала.

– Настављамо акцију „Србија без баријера“ и „Кикинда без баријера“ и трудићемо се да особама са инвалидитетом максимално олакшамо живот, као и свим нашим суграђанима – истакао је градоначелник.

Свечаном означавању почетка изградње нове зграде Центра за социјални рад у улици Милоша Остојина, на плацу на којем је била зграда некадашње Месне заједнице, присуствовали су и представници Програма за развој уједињених нација.

Изградња новог Центра део је веће иницијативе коју Уједињене нације, Програм за развој, спроводе са Министарством за рад. До сада су улагали у три овакве установе у нашој земљи, а објекат у Кикинди први је који се гради из темеља по потпуно функционалном и модерном пројекту.

– Реч је о великом побољшању, зграда ће имати три пута већу површину од претходне, изградићемо модеран простор, што је битно за пружање услуга којима се овај центар бави. Годишње услуге Центра користи 8.700 људи и сада ће им бити обезбеђени много бољи услови, што ће и побољшати ниво услуга. Најважније је да ће бити на корист људима и локалној заједници – рекао је Јакуп Бериш, стални представник УНДП у Србији.

Бериш је додао да је ово и прилика за развој социјалних центара у земљи  успостављањем нивоа квалитета за објекте који ће се тек градити.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Инстаграм

 

Објава коју дели Кикиндски портал (@порталкикиндски)

– Кикинда ће, са овим новим објектом, бити прва у држави – изјавио је министар Старовић. – Биће то, на хиљаду квадрата, најмодернији Центар за социјални рад. Овим успостављамо нове стандарде, али се на томе нећемо зауставити.

Постављању камена-темељца присуствовали су и директор Центра за социјални рад, Радислав Иветић и запослени.

– Ново, велелепно здање красиће овај део града и бити на добробит корисницима и запосленима. Поносни смо што се први овакав објекат гради баш у Кикинди – нагласио је градоначелник Лукач.

Пројекат је вредан 1,7 милиона динара. Инвеститор је Град, наручилац Програм за развој, а финансијер Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Извођач радова је београдска „Југоградња“, а рок за завршетак радова – март наредне године.

Приликом данашње посете, после пријема код градоначелника, гости из Министарства обишли су и штандове Српске напредне странке на Тргу.

С. В. О.

Миленкоо-Јованов-Комуна-54-2

О предстојећим локалним изборима који ће бити одржани у недељу 2. јуна, резултатима са којима Српска напредна странка у Кикинди излази пред грађане, изборној понуди и важности локалних избора који, чињеница је, знатно мање подижу медијске прашине од парламентарних и републичких, разговарали смо са Миленком Јовановим, народним послаником и шефом посланичке групе СНС у Народној скупштини.

Неспорно је да листа под редним бројем 1 „Александар Вучић- Кикинда сутра” коју поред Српске напредне странке и њених досадашњих коалиционих партнера Покрета социјалиста, ПУПС-а, Социјалдемократске партије, чине још и Социјалистичка партија Србије, Српска радикална странка и Заветници, важи за апсолутног фаворита. Можемо ли рећи да је исход избора веома известан?

– Напротив, ништа није готово нити је било шта унапред решено. Озбиљно смо радили претходних година, као и у кампањи и ништа се не сме препустити случају. Ове тактичке варијанте које су направиле Милешевићеве листе показују да они желе да захвате што шири опсег бирача и да увећају резултат са претходних избора. И зато нико ко подржава председника Вучића, политику коју он води и странке које чине коалицију „Кикинда сутра” не сме да преспава изборни дан, већ мора да изађе и да гласа јер, као што рекох, апсолутно ништа није решено нити готово. Од грађана на биралиштима зависи какав ће бити резултат и да ли ће Кикинда да настави путем развоја или да се врати у време пропадања, у време када је Зоран Милешевић на посредан начин управљао градом, а суштина је да понуда на изборима показује да би се баш то десило уколико би те листе добиле већину.

Изградња фабрике воде је била тема свих предизборних кампања, све странке су обећавале решавање вишедеценијског проблема пијаће воде. Недостатак средстава, мањак политичке воље, скуп и технолошки захтеван пројекат- различити су били аргументи које смо слушали и због којих се остајало само на речима, Овај капиталан пројекат је успешно приведен крају, да ли ће баш он највише обележити овај мандат градске власти? 

– Ми се трудимо да обећања буду реална и остварива, а са друге стране доказали смо у Кикинди, али и у читавој Србији да знамо да водимо локалне самоуправе и да умемо да донесемо корист од тзв вертикале власти, како је говорио Стево Грбић, односно сарадње са Републиком и Покрајином. Остаће записано да је у време управљања земљом председника Вучића и градом од стране Српске напредне странке, решено најважније питање у Кикинди које је деценијама уназад било нерешено и тема свих предизборних кампања. Ми смо завршили фабрику воде и грађани на чесми могу да виде огромну разлику у односу на раније стање. Нека упореде воду из продавнице и воду из чесме, видеће да разлике нема. Сада се иде даље, наредни корак је изградња мини постројења у селима, да сва села добију чисту воду.

На реду је и завршетак изградње канализације?

Настављамо са капиталним пројектима, завршићемо у наредном периоду канализацију за Стрелиште и Железнички нови ред. Потом ћемо решити и преостали део града који нема канализацију- Мокрински пут и део трећег рејона. Тако ће цео град имати канализацију, а онда можемо разговарати и о изградњи канализације у селима. Пројекат за Мокрин је готов, па ћемо видете можемо ли добити средства да кренемо у реализацију. То су огромне инвестиције и капитални инфраструктурни пројекти. Што се тиче осталих области, могу рећи да у свим сферама постоје помаци и да се улаже у све области живота од културе до спорта. Мислим да смо показали да добро радимо, наравно да може и боље, међутим, наши резултати су апсолутно неупоредиви са резултатима оних који су били пре нас на власти. Фактичко управљање градом од стране Зорана Милешевића је била девастација града у свим областима и не мислим да би било нормално да се враћамо у то време. Сматрам да грађани Кикинде имају врло јасне опције. Једна је да гласају за оне који раде и постижу резултате, а друга за листе којима фактички руководи Зоран Милешевић, што би нас вратило у време када је управљао градом, да се град претвори у оно што је Хотел „Нарвик” или Ђиласова хладњача на улазу у град. Видите да је тај човек уништио и оно што је сам себи прибавио. Зашто би другачије и успешније управљао оним што није његово?!

Парламентарни и председнички избори су знатно више у фокусу јавности и медија, док локални пролазе „тише”, осим можда београдских. Колико су важни локални избори у садашњем друштвеном и политичком контексту у ком врло често доминирају теме из домена тзв. високе политике?

– Претходне недеље председник Вучић се лавовски борио у Уједињеним нацијама против жига који су желели да нам утисну на чело, да смо геноцидан народ. Са једне стране трајала је битка за интерес земље којој се он максимално посветио и борио иако је знао какав ће резултат бити на крају, свесно је жртвовао и себе и, како каже, своју политичку каријеру, да би се изборио за Србију. Постигли смо успех у том смислу да већина света није подржала Резолуцију, нешто више од 40 одсто земаља је гласало за. Са друге стране, имате људе који су навијали да Србија буде кажњена, позивали да сами гласамо за то, сеирили и радовали се усвајању Резолуције уместо да честитају председнику на свему што је урадио. Зашто је то битно када је у питању локал? Зато јер су исти ти људи на локалу, а нама као друштву није потребно да унутар земље имамо нестабилност и неке локалне самоуправе које ће да воде антидржавну политику. Јер, јесте антидржавна и антисрпска политика бити за Резолуцију која би нам направила онакву штету. Није нам потребно да се отварају врата таквим политичким снагама у земљи. Не треба нам ни да неко води недомаћинску политику презадуживања локалних самоуправа, да нису у стању да реализују пројекте или да раде мимо координације са Републиком и Покрајином. Јако је важно да људи изађу на изборе- прво, да имамо стабилност унутар друштва и Србије, и да имамо хармоничну политичку сцену, тзв. вертикалу власти. Важно је да унутар државе имамо хармонију и стабилност и да у времену које ће бити веома тешко и изазовно, будемо посвећени борби за оно што је интерес наше земље, а не да се бавимо неким локалним самоуправама које воде наопаку политику и праве проблеме грађанима у тим срединама. Тако да ја још једном позивам да грађани изађу на изборе и гласају за листу која носи име председника Вучића јер је то гарант стабилности и развоја.

ВЕРТИКАЛА НЕКАД И САД

– Када је направљена вертикала власти 2008. године, то Кикинди ништа није донело. И ту видите разлику. Када је Зоран Милешевић фактички управљао градом, осим тога што је он зарађивао асфалтирајући ливаде и милијарде извлачио из покрајинског буџета, град није имао ништа. Тамо где је он имао користи, нешто се радило, тамо где није, није било ничега. А онда је дошао неко други и показао како може да се функционише, да имамо синергију између локала, покрајине и републике. Данас у Кикинди имате и покрајинске и републичке пројекте. Видите озбиљну сарадњу свих нивоа власти у корист грађана- указује Јованов.

ЛИСТЕ ПОД МИЛЕШЕВИЋЕВИМ ПАТРОНАТОМ

– Имамо три листе које се на овај или онај начин опредељују да буду под патронатом Зорана Милешевића. Једну листу води његова директорка Дирекције за изградњу града која му је потписивала све што је замислио и често га сада заступа као адвокат, што показује и поверење које има у њу. Окосницу друге листе чини политичка странка његовог ортака Ђиласа, са којим је завршио причу око хладњаче, а трећу листу води човек који се јавно заклињао у то да је на њиховој страни, тако да је апсолутно јасно у ком правцу ствари иду. Њихова идеја је да немају једну листу, већ да са три листе захвате шире бирачко тело, да свака узме одређени број мандата и да тако саставе већину. У томе морамо да их спречимо, уколико желимо да наставимо развој Кикинде- истиче наш саговорник.

Ј. Ц.

селаковиц-(14)

Министар културе Никола Селаковић у оквиру посете Кикинди потписао је уговоре о конкурсном финансирању са Народним музејем и Центром за ликовну и примењену уметност „Тера“, а обишао је и Културни центар за који је поменуто министарство издвојило средства за радове. Заједно са градоначелником Николом Лукачем, чланицом Градског већа Валентином Мицковски, начелником Севернобанатског управног округа Мирославом Дучићем и директорима Лидијом Милашиновић, Александром Липовановим и Марком Марковљевим, министар Селаковић је разговарао о будућој сарадњи.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Инстаграм

 

Објава коју дели Кикиндски портал (@порталкикиндски)

-Уговори су вредни 7,3 милиона динара, али то није све што ћемо у овој години финансирати у Кикинди. Народном музеју одобрено је укупно шест, а „Тери“ 4,5 милиона динара. Од 2021. до 2024. за Кикинду је, из свих конкурсних линија, обезбеђен 81 милион динара за 67 пројеката и та подршка биће настављена и у будућности. Преко конкурса „Градови у фокусу“ ваш град је, нарочито пројектима Културног центра, био стални и лојални партнер нашем министарству. У истом периоду кроз самосталне и заједничке пројекте са министарством Кикинда је издвојила још 107 милиона динара. Када се све сабере то је близу 200 милиона динара који су утрошени за културу – истакао је министар Никола Селаковић.

Титула Националне престонице културе, за коју се град оправдано нада да ће је понети 2027. године, доноси многобројне погодности нашој средини. Питали смо министра зашто је за Србију важно да Кикинда то и постане.

-Било би важно јер ће омогућити да се Србија упозна са богатом културно-историјском баштином овог краја наше државе. Оживело би пуно тога у граду, а Кикинда би у свој својој пуноћи показала читавој земљи шта нуди. Нарочито је значајно за места која се налазе на граници јер тада могу да привуку много више људи. Ако Кикинда  постане престоница културе 2027. то ће бити обострано корисно јер се тада одржава специјализована Светска изложба „Експо“ и државу ће посетити око три милиона људи од којих ће велики број пожелети да дође у Кикинду која ће богатим обичајима приказати оно најбоље што има – одговорио је Селаковић.

Градоначелник Никола Лукач изразио је задовољство посетом министра Селаковића и захвалио се на помоћи.

-Све што смо урадили даје нам кредибилитет да конкуришемо амо и постанемо Национална престоница културе 2027. Подршка коју имамо од Министарства културе је значајна и сигуран сам да ће је све институције искористити на прави начин и помоћи да капацитете града подигнемо на виши ниво – навео је Лукач.

Министру Селаковићу уручен је лого пројекта „Јаки“ који јача културне капацитете града и том приликом напоменуо је помоћ коју је пружила сада председница Покрајинске владе, доскорашња министарка културе Маја Гојковић, али и залагање народног посланика Миленка Јованова који се труде да увек и на сваком месту на најбољи начин промовишу Кикинду.

Народни музеј средствима Министарства културе реализоваће пет, а „Тера“ четири пројекта .

А.Ђ.

КЦ-ветерани-(4)

Удружење “Ветерани 72. специјалне бригаде” данас су, у дворишту Културног центра, реализовали пројекат “Ветерани за мале хероје”. Активности се спроводе како би се ђаци упознали са младим херојима наше историје и, на тај начин, пробудила патриотска осећања код младе популације.

Председник Градског парламента, Младен Богдан који је присуствовао догађају, истакао је да ће Град увек подржати програме којима се јача патриотизам младих.

– Кикиндска секција овог удружења препозната је да изузетно добро ради и зато је наш град један од десет који у којима се одржавају трибине како би се млади упознали са тим како се треба понашати у ванредним ситуацијама. Ми смо на путу мира и стабилности и не желимо рат, наш град је град мира, просперитета и развоја, али треба и да знамо како да делујемо када треба помоћи сваком нашем суграђанину, свакој особи која се нађе у стању неке непогоде или потребе и да се, на тај начин, спасавајући једни друге, свој град, своје место, куће и породице, ставимо у службу свог града и своје државе, у првим линијама одбране – рекао је Богдан.

Трибина и показне вежбе одвијају се под покровитељством Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Школска омладина нема довољно знања о овој важној теми, истакао је председник удружења “Ветерани 72. специјалне бригаде“, потпуковник у пензији Срђан Хаџић.

– Ђаци су веома заинтересовани и постављају много питања, желе да знају више о херојима из наше прошлости, о нашој историји, и да стекну нова знања о поступцима у разним ситуацијама. Представљамо им све мале хероје из претходних ратова, закључно са најновијим ратом који се десио на нашим просторима. Такође, уз помоћ извиђача, ронилаца и Црвеног крста, децу усмеравамо на то како да реагују у различитим ситуацијама – рекао је Хаџић.

Кикинда је, после Зрењанина, други град у којем се реализује овај пројекат. Са ђацима из школа које су се одазвале позиву: Економско-трговинске, Техничке, и основних школа “Ђура Јакшић”, “Јован Поповић” и “Жарко Зрењанин”, разговарали су и представили им своје активности чланови Црвеног крста,  Извиђачког одреда „Прока С. Плави“ и Ронилачког клуба „Орка“. Кроз предавања и демонстрације ученици су се упознали са поступцима у ванредним ситуацијама у којима могу да се нађу (пожар, земљотрес, поплава), и са пружањем прве помоћи у случају еколошких катастрофа, терористичког напада, саобраћајне несреће и слично.

Из Удружења, носиоца пројекта, најављују нову активност – трибине за школарце под називом „Војничка капа на глави сваког ђака“, ради подршке поновном увођењу војног рока.

С. В. О.

ЛУКАЦ-ДЕПОНИЈАа

У Иђошу је у току чишћење дивље депоније, а у Банатском Великом Селу овај посао је завршен. За поменуте радове издвојено је више од седам милиона динара од чега је Министарство заштите животне средине определило четири, а град више од три милиона динара. Како посао напредује на лицу места уверили су се градоначелник Никола Лукач, члан Градског већа Небојша Јованов, директор ЈП „Кикинда“ Чедо Гверо, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Мирослава Наранчић и представници Савета МЗ Иђош и Банатско Велико Село.

 

-Крајем прошле године очишћене су дивље депоније у Сајану, Руском Селу и Новим Козарцима. Годинама уназад локална самоуправа и надлежни покрајински и републички органи обезбеђују средства за уређење депонија и приступних путева ка њима, што је један од сегмената управљања отпадом. Читаву деценију радимо на едукацији најмлађих и већ сада имамо резултате о одлагању отпада код деце, али и најстаријих суграђана. Трудимо се да код свих узраста искоренимо лоше навике, да комунални отпад не заврши на дивљим депонијама и да их буде што мање – рекла је Мирослава Наранчић.

Горан Станчул, члан Савета МЗ Иђош додао је да су проблем депоније апострофирали мештани.

 

-На депонији је одлаган комунални отпад, шут, али и сво друго смеће. Позвао бих Иђошане да воде рачуна, како не би опет дошли у ситуацију да се значајан новац издваја за уклањање депоније, него би могли да га утрошимо за инвестиције у селу – казао је Станчул

Председница Савета МЗ Банатско Велико Село Мира Пећанац упутила је исти апел .

-Сви знамо колико је новца потребно да се депонија очисти и на нама је да будемо савесни. До депоније се стиже путем кроз економију „Делта аграра“ који је такође био затрпан смећем. Молим моје мештане да то не раде јер постоји могућност да се због таквог понашања забрани пролаз до депоније која ће на јесен добрим делом бити пошумљена – прецизирала је Мира Пећанац.

Посао уклањања депонија поверен је ЈП „Кикинда“, а на тендеру је за извођача радова изабрана фирма „Еко градња“ из Зрењанина.

-Чишћење депонија требало би да се заврши средином следеће недеље. Са иђошке депоније биће однета велика количина смећа, јер је после 12 година ово прво значајније чишћење. Апелујем на све да се домаћински односе према јавним површинама и да чувају животну околину – истакао је Чедо Гверо.

У току је и акција прикупљања кабастог отпада у граду и селима, тако да сви имају могућност да у контејнере одложе све оно што би завршило на дивљим депонијама. Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине крајем месеца доделиће граду 580 нових канти од 120 литара и 40 контејнера запремине 1,1 кубика за одлагање отпада.

А.Ђ.

 

 

престоница-културе-представљање-(1)

Пројекат „Кикинда – престоница културе 2027.“ представљен је на састанку ком су присуствовали Никола Лукач, градоначелник, Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника, Валентина Мицковски, чланица Градског већа и директори установа културе. На скупу је био и Немања Миленковић, директор Фондације „Нови Сад – Европска престоница културе“ који је указао на то како култура, када буде у средишту пажње града или општине, може да буде покретач развоја тог места.

 

-Са титулом за коју се конкурише и приступом који је одабран, у години када је Србија домаћин „Експо“ изложбе у Београду, и децентрализацијом културе на север Баната, Кикинда себе ставља у средиште. На овај начин обогатиће се културна сцена, институције културе, невладин сектор и практично све што постоји у локалној заједници, а није из домена културе. Озбиљно се приступило конкурисању, пратећи Стратегију културе кроз апликациони документ, како би се на овим принципима град надаље градио. И мањи градови у Србији имају потенцијал и то је оно што Кикинда може да покаже – рекао је Миленковић.

Пратећи развој Србије и Покрајине и наш град показаће све своје потенцијале, навео је градоначелник Лукач.

-На нама је да искористимо оно што имамо и да визије и реализујемо. Кикинда је препозната по култури, институцијама, манифестацијама, догађајима због којих вреди доћи у наш град. Велика је развојна шанса у оквиру пројекта „Кикинда – престоница културе 2027.“ и на нама је да припремимо све како би брендирали нашу средину и добили титулу Националне престонице културе. Она ће нам помоћи да унапредимо културне, туристичке, привредне, развојне, али и све друге капацитете – прецизирао је први човек града.

Проглашење Народног музеја за Музеј године, добра је основа да добијемо титулу престонице културе. Лидија Милашиновић, директорица, напомиње да је драгоцено што је награда стигла од колега.

-Кикинђани су добро реаговали на ово признање и доживљавају Народни музеј као свој. У знак захвалности за подршку, до краја јуна, улазак у нашу установу биће бесплатан за све суграђане. Осим тога у суботу, 1. јуна, од 20 до 23 сата организујемо дружење са нашим сарадницима и грађанима и позивам их све да дођу – рекла је Лидија Милашиновић.

А.Ђ.

 

 

 

 

 

 

здравље-уста-и-зуба-(3)-(1)

Стоматолошка служба Дома здравља и ове године обележава „Недељу здравља уста и зуба“ под слоганом „Чувам своје зубе, поносим се осмехом”. Циљ је да се укаже на значај оралног здравља хигијеном, посетама стоматологу, али и смањеном уносу шећера, алкохола и дувана.

-Здравље уста и зуба умногоме утиче на опште стање организма. Зуби не служе само за жвакање хране, него и за дисање и говор, али и леп, бели, осмех – истакла је стоматолог др Маја Васић.

Истраживање  рађено у нашој земљи показује да 13,5 одсто деце између једне и три године има каријес на млечном зубу, а више од 50 процената малишана у вртићком узрасту има каријес или компликацију.

-Корона вирус је, на неки начин, успорио едукације по школама и вртићима. На срећу, поново организујемо радионице и предавања у образовним установама како бисмо децу упознали са важношћу које имају здрави зуби. Превентива је најважнија, а на територији града сви стоматолози се труде да укажу на њен значај – напомиње наша саговорница.

Током кампање стоматолози су посетили вртиће где су разговарали са децом и показивали им технику прања зуба, а овом приликом урађени су и прегледи. Пацијенти, нарочито они најмлађи, у највећем броју случајева редовно долазе у стоматолошке амбуланте.

-Крајем године почела је да ради специјалиста дечије стоматологије др Ивана Зељковић, а од априла поново је отворена стоматолошка амбуланта у Основној школи „Свети Сава“. Мали суграђани имају могућност добре услуге и уколико их од најмлађих дана научимо значају оралне хигијене имамо пацијента који без бојазни посећује стоматолога. Важно је да дете оде на преглед док нема бол или компликацију јер тада неће имати страх од зубара – навела је др Маја Васић.

У школској стоматолошкој амбуланти могу да се прегледају сви ученици из школа „Свети Сава“ и „Жарко Зрењанин, као и малишани из вртића „Мики“, „Колибри“ и „Наша радост“. Отворена је радним данима од 7.30 до 12.30 сати. Др Васић је посебно апеловала је на родитеље деце узраста шест и седам година да посете стоматолога како би утврдили какво је стање зуба.

А.Ђ.

 

 

 

језеро-сауна-(5)

На захтев корисника Спортског центра „Језеро“, и оних који ће то постати, реновиран је простор где се налази сауна. Истовремено, захваљујући донаторима, постављене су и три нове сауне које су већ у функцији.

–Постојала је такозвана финска сауна, а сада су ту модерне, инфрацрвене, сауне. Простор ће бити затворен само док траје летња сезона на отвореним базенима која ове године почиње 22. јуна – истакао је директор „Језера“ Дејан Пудар.

Сауна је радним данима доступна од 9 до 17 сати, а суботом од 11 до 17 часова. Цена је 500 динара и уз улазницу може да се користе и затворени базени.

-У самом финишу је и адаптација базенских свлачионица којом је затворена целина започета 2021. године, а односи се на уређење затворених базена и простора око њега. Успели смо да решимо и дугогодишњи проблем, хладан ваздух који је допирао до тушева у оквиру затворених базена. Сада они имају зидне преграде које штите кориснике од промаје и хладноће – додао је Пудар.

У поменуте радове уложено је три милиона динара, а инвеститор је локална самоуправа преко СЦ „Језеро“.

-То је још један доказ одличне сарадње нашег оснивача и наше установе – прецизирао је наш саговорник.

По налогу пожарне инспекције у свим просторијама објекта у току је инсталација система дојаве пожара. Овим улагањем испуниће се сви прописани стандарди и критеријуми неопходни за безбедан рад.

А.Ђ.