August 26, 2026

Град

gimnazija-zurka-(10)

Žurkom u dvorištu škole maturanti Gimnazije proslavili poslednji nastavni dan

Aleksandra Djuran May 24, 2024

Uz pesmu, igru, pa i kolce maturanti Gimnazije „Dušan Vasiljev“ u dvorištu škole proslavili su poslednji nastavni dan. Uz osmeh, i  poneku suzu pozdravljaju se, kako ističu od lepe epoha života. Svoje gimnazijske dane pamtiće po druženju, ludostima, ali i po profesorima koji su uticali na njih da budu zreliji i ozbiljniji. Kažu i da su stekli prijatelje za ceo život, i da će im to ostati.

Nina Tornjanski otkrila nam je da se odlično zabavljaju, a da će iz škole podjednako poneti znanje, ali i drugarstvo.

-Sada sledi pravi život i mnogi od nas još uvek nisu toga svesni. Upisala sam Fakultet za medije i komunikaciju u Beogradu. Čeka me puno obaveza i novina i ova naša žurka je i oproštaj od bezbrižnosti – saznali smo od Nine.

Đura Šibul nastaviće porodičnu tradiciju.

-Super nam je jer su nam se pridružili i svi ostali đaci u školi. Danas svi pomalo žalimo što su brzo protekle ove četiri godine. Upisaću Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu čime nastavljam tradiciju u porodici – dodao je Đura.

 

Gimnazijalcima predstoji maturski ispit, a za one koji nastavljaju školovanje i prijemni za fakultete.

A.Đ.

kamion-tehnicka

Grad ulaže u kvalitetno obrazovanje u školama: Tehničkoj školi sredstva za kupovinu kamiona

Aleksandra Djuran May 24, 2024

Tehnička škola kupila je kamion za potrebe obuke đaka koji pohađaju smer vozač. Za vozilo, koje zadovoljava propise za obuku učenika na smeru vozač motornih vozila, iz gradskog budžeta izdvojeno je 1,5 miliona dinara. Ono je bilo neophodno s obzirom na to da je teretno vozilo koji je škola imala bilo staro 35 godina.

-Zadovoljni smo što smo, uz pomoć lokalne samouprave i uz podršku Saveta za bezbednost saobraćaja, kupili kamion. Najvažnija nam je bezbednost đaka i teretno vozilo za obuku  budućih vozača sada zadovoljava sve propise i zakonsku regulativu. Svaki učenik na smeru vozač motornih vozila ima po 40 obaveznih časova u kamionu koji je svakog dana tokom školske godine na putu šest do sedam sati. Kada završe školovanje dobijaju  dozvolu za B i C kategoriju, kao i sertifikat za profesionalnog vozača koji im omogućuje da voze teretna vozila i van granica naše zemlje – istakla je Milanka Halilović, direktorica Tehničke škole.

Vozači su deficitaran kadar u čitavoj zemlji i mogućnost da će brzo pronaći zaposlenje bili su motivi maturanata Dragana Adamova iz Bašaida i Danijela Siča iz Kikinde  kada su se se upisivali.

-Volim da putujem, volim vožnju kamionom tako da sam zadovoljan onim što ovaj smer pruža. Već imam ponude za zaposlenje i siguran sam da ću vrlo brzo početi da radim – kazao je Dragan.

Sličnog je stava i Danijel.

-Od malena sam voleo kamione i uvek sam se igrao sa njima. Nije bilo dileme  šta ću upisati, a moj cilj je da nastavim školovanje u Beogradu. Pored toga što ću puno putovati, tu je i dobra zarada – saznajemo od Danijela.

Nikola Lukač, gradonačelnik, Valentina Mickovski i Nebojša Jovanov, članovi Gradskog veća posetili su Školsku radionicu gde se kamion nalazi.

-Naš cilj je da u svim školama obezbedimo što bolje uslove za učenje. Važno je i da kupovinom učila i opreme pomognemo da se obrazuju stručni kadrovi koji su nam potrebni. Na nama je da uradimo sve kako bi naša sredina imala dovoljno radnika za sve potencijalne investitore koje očekujemo u narednom periodu. U protekloj deceniji znatna su infrastrukturna, ali i sva ostala ulaganja u kvalitetnije i modernije obrazovanje. Ulaganje u škole i našu decu je ulaganje u budućnost – naveo je gradonačelnik Lukač.

Tehnička škola ima 700 učenika u 26 odeljenja u tri područja rada: elektrotehnika, mašinstvo i saobraćaj. Svim đacima treba obezbediti što bolju praktičnu nastavu, pa je u proteklom periodu, uz pomoć lokalne samouprave, kupljena još jedna CNC mašina i sada ih je tri. Nabavljeno je i 250 računara raspoređenih u šest potpuno opremljenih informatičkih kabineta.

A.Đ.

 

baloni-(1)

Zasvetleli baloni na Starom jezeru – počeo Festival balona i, prvi put u Kikindi, Otvoreni kup Srbije

Igor Crnogorac May 23, 2024

Drugi Festival balona svečano je otvoren večeras na Starom jezeru. Izveden je “Night glow”, spektakl noćne iluminacije balona koji se pretvaraju u velike lampione. Stigle su ekipe iz Rumunije, Slovenije, Mađarske i Srbije, kao i prošle godine, ali ima i novih posada.

– Iznenađeni su, nisu očekivali da u Kikindi postoji ovako lep prostor. Za sada su utisci pozitivni, i vreme nas je poslužilo. Sutra ujutro neće biti leta jer je najavljena kiša, ali popodne i u subotu i nedelju ujutro bi trebalo da budu odgovarajuće vremenske prilike. Mi svakako uvek čekamo dozvolu iz Direktorata leta Beogradskog aerodroma i na vreme ćemo obavestiti sve đake koji su na spisku za letenje – rekla je Jasmina Milankov, v. d. direktorica Turističke organizacije Grada.

Ukupno devet balona spremno je za letenje, a svaki let, kaže Jasmina Milankov, trajaće sat vremena. Novina je da će se istovremeno, i prvi put u našem gradu, od sutra održati i Otvoreni kup Srbije u balonarstvu, uz podršku Vazduhoplovnog saveza Srbije i Međunarodne vazduhoplovne federacije FAI.

– Nastupiće sve ekipe koje su ovde. Imaćemo takmičarski deo i uz to ćemo se truditi da usrećimo vaše sugrađane. Državno prvenstvo se održava u Senti već dve decenije, a Kup smo pokrenuli pre više od deset godina – kaže organizator Srđan Srdić, pilot i predstavnik Vazduhoplovnog saveza. – Kup selimo iz grada u grad jer želimo da što više ljudi uživa u balonarstvu. Postavićemo krst, a piloti će poleteti u radijusu od pet kilometara od njega, u zavisnosti od vetrova koji duvaju, i cilj je da svoj marker bace što bliže krstu. U subotu ćemo imati još dve discipline, i sve su zasnovane na preciznosti. Balon je specifičan jer nema upravljivost po pravcu i presudni su veština i izbor visina i različitih vetrova. U vazduhu piloti traže, na određenim visinama, pogodne komponente vetra i dolaze do postavljenih markera. Draž balonarstva je u tome što piloti moraju da poznaju mikroklimu, da imaju  veštinu i iskustvo jer je upravljanje balonom vrlo suptilno.

Kao zanimljivost dodaje da je Srbija, 1908. godine imala dva balona, kada su ih posedovale još samo tri zemlje u svetu, a pre desetak godina, postojala su i tri registrovana kluba. Pored Srdića, koji je po profesiji kontrolor leta, dvojica balonara bili su piloti sa naših „migova“. Ovaj veliki zaljubljenik u balonarstvo prvi je u našoj zemlji imao balon koji je donirao danas jedinom klubu, senćanskom „Dambosu“, za koji će leteti i na ovom Kupu. Po pozivu je leteo na kupovima u Sloveniji, Mađarskoj, Meksiku. Osim njega, za Srbiju će, kao i prošle godine, pilotirati i Rus Pavel. Svaki let biće i takmičarski, sa po tri osobe u korpi, osim pilota.

Sutra, u petak, ukoliko vremenske prilike to dozvole, biće i „vezanih letova“, podizanja balona na 30 metara, namenjenih najmlađima.

S. V. O.

psenica-pre-zetvu

Spas za prolećne kulture i deo pšenice: Konačno pala značajnija kiša

Aleksandra Djuran May 23, 2024

Na teritoriji Grada u protekla dva dana palo je između 25 i 70 litara kiše, podaci su Poljoprivredne stručne službe „Kikinda“. Najmanje kiše palo je u Bašaidu, a najviše u Mokrinu, kaže savetodavac PSS Zoran Simić.

-Kiša je više nego dobro došla. Od početka godine ovo su prve ozbiljne padavine i puno će značiti, pre svega, prolećnim kulturama. Za dobar deo parcela pod ječmom i pšenicom kiša je zakasnila, ali ima i njiva gde je žito još zeleno i pomoći će da se nalije zrno i ubalaže štete od suše – napominje naš sagovornik.

 

Žetva ječma već je počela, a vrlo brzo će se u ataru kositi i pšenica.

-Očekujem da će prvi otkosi pasti već krajem maja, početkom juna. Prvo će se raditi na parcelama koje su na peskovitom tlu jer tu je pšenica uglavnom već žuta i kod ovog useva kiša koja je pala neće puno pomoći – dodao je Simić.

Do sledećih padavina trebalo bi sačuvati svaki procenat vlage a koliko je suša nakon ekstremno blage zime, gotovo bez snega ugrozila rast i razvoj ne samo pšenice veći i u proleće prve posejane šećerne repe, govori činjenica da su sistemi za navodnjavanje aktivirani već početkom aprilu.

A.Đ.

biblioteka-kisa-(2)

Velika količina padavina nanela štetu u Biblioteci

Aleksandra Djuran May 23, 2024

Pljusak koji je sinoć zahvatio Kikindu doveo je do toga da je u Narodnoj biblioteci prokisao plafon iznad Dečijeg odeljenja, prostorija u kom se nalazi računovodstvo, kao i u kancelariji direktora gde je otpao deo plafona. Kako saznajemo od direktora Braneta Marjanovića problem je nastao jer oluci, koji su bili očišćeni, nisu mogli da prime veliku količinu vode koje je pala u jednom momentu. Naime tokom protekla 24 sata na teritoriji grada palo je 55 litara kiše po metru kvadratnom.

-Biblioteka od jutros ne radi za korisnike i tako će biti do ponedeljka. Pozvali smo majstore na čiju preporuku je isključena struja u kompletnoj zgradi. Knjige sa Dečijeg odeljenja koje su oštećene od vode suše se, a najviše štete pretrpelo je računovodstvo gde je stradalo nekoliko računara. Rad ćemo prilagoditi nastalim okolnostima i potrudićemo se da u najskorije vreme saniramo posledice nastale zbog velike količine kiše – istakao je Marjanović.

Zbog vanrednih okolnosti književno veče Gordane Đilas zakazano za 18 sati u Narodnoj biblioteci biće održano u Kulturnom centru.

A.Đ.

 

Na-maturu-bez-automobila-(8)

Kampanja „Na maturu bez automobila“ – da mladi nikada ne stradaju u saobraćaju

Igor Crnogorac May 23, 2024

Agencija za bezbednost saobraćaja Srbije i Savet za bezbednost saobraćaja Grada danas su, za maturante kikindskih srednjih škola, održali tribinu u kampanji „Na maturu bez automobila“. U svečanoj sali Gradske kuće đaci su upoznati sa opasnostima neodgovornog ponašanja u saobraćaju.

– U trećem razredu srednje škole u Zrenjaninu doživeo sam saobraćajnu nezgodu na motociklu, udario sam glavom o ivičnjak, povredio sam glavu i kičmu. Stekao sam trajni invaliditet, od tada sam u kolicima. Godinu dana sam se lečio u bolnici i izašao sam za maturu. Umesto da biram odelo i cipele kao moji vršnjaci, birao sam invalidska kolica kako bih uopšte mogao da odem na matursko veče. Moja poruka mladima je da se bezbedno ponašaju u saobraćaju, kako bi dosanjali svoje snove. Ja sam se bavio sportom, bio sam fudbaler, hteo sam da gradim karijeru. Mislio sam tada da sam najpametniji, da ništa ne može da mi se desi, da sam dovoljno jak, da bilo kakav pad sa motora ne može da prouzrokuje posledice. Kad su me drugi upozoravali, samo sam odmahivao rukom, nisam shvatao da mi žele dobro. Toga dana nisam nosio kacigu jer nisam shvatao da ona ne služi tome da ne platim kaznu, nego da može da mi sačuva život. Stradao sam pri brzini od samo 30 kilometara na sat, bio sam krenuo na bazen u blizini, nisam se zaštitio. Ovde smo da pokažemo mladima faktore koji utiču na bezbednost u saobraćaju i šta sa sobom nose posledice saobraćajnih nezgoda. Mislim da mladi uopšte nemaju percepciju da su tu uključeni i porodica i prijatelji, da mi ne postojimo samo kao jedinka i da posledice ne snosimo samo mi – ispričao je maturantima Milan Srdić iz Agencije za bezbednost saobraćaja.

Kampanja „Na maturu bez automobila“ započeta je 2014. godine kada je smrtno stradala grupa maturanata kragujevačke gimnazije. Agencija za bezbednost saobraćaja podržala je učenike i profesore te škole i pokrenula održavanje tribina koje se odvijaju u svim lokalnim samoupravama koje se odazovu pozivu iz Agencije da se, uoči održavanja maturskih večeri, mladima predoči značaj odgovornog ponašanja u saobraćaju, kaže Nikola Novaković iz Agencije.

– Kampanja je izazvala pozitivan efekat kod maturanata. Godišnje u saobraćaju izgubimo oko sto mladih života, a povredi se oko 5.100 – kaže Novaković. – Zato smo ovde, da skrenemo maturantima pažnju da te večeri kada je proslava mature, ali i svakog drugog dana, stave sigurnosni pojas, da ne koriste mobilni telefon u toku vožnje, da obrate pažnju na ograničenje brzine i da ne voze pod dejstvom alkohola. Efekti tribina sa edukacijama su vidljivi. Statistika pokazuje da je u saobraćaju prošle godine poginulo 89 mladih, a 2022. njih 127. Međutim,  nećemo se zaustaviti pre nego što dođemo do toga da nam mladi uopšte ne stradaju u saobraćaju.

Savet za bezbednost saobraćaja Grada aktivan je u nabavci opreme za bezbedno učešće đaka u saobraćaju, sarađuje sa Saobraćajnom policijom i školama i pomaže u edukaciji mladih o tome koliko je važno odgovorno ponašanje u saobraćaju.

– I ovoga puta, još jednom, apelujemo na mlade vozače, naročito u periodu proslava matura, da budu pažljivi i obazrivi i da na maturske večeri idu bez automobila. Grad će insistirati kod taksi udruženja da u toku maturskih večeri bude više vozila u saobraćaju, kako bi maturanti imali bezbednu alternativu – rekao je Nebojša Jovanov iz Saveta za bezbednost.

Na tribini su maturantima pokazani i testovi za merenje količine alkohola u krvi, i imali su priliku da probaju „pijane naočari“, sa kojima se stiče doživljaj vožnje pod dejstvom alkohola i narkotika. Predočene su im sve opasnosti koje ih vrebaju u saobraćaju i posledice koje sa sobom nosi neozbiljno i neodgovorno učešće u saobraćaju.

Kampanjom će, ove godine, biti obuhvaćeno oko deset hiljada đaka u 60 lokalnih samouprava. Grad Kikinda je jedna od njih i redovno sarađuje sa Agencijom radi što veće bezbednosti svojih mladih sugrađana.

S. V. O.

preduzetnici-(2)

Svi preduzetnici u obavezi da imaju odgovornu osobu sa licencom za bezbednost – opšte nezadovoljstvo cenom tih usluga

Igor Crnogorac May 23, 2024

Na zahtev svojih članova, Opšte udruženje preduzetnika Kikinda (OUPK) organizovalo je danas predstavljanje novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. U Regionalnoj privrednoj komori sa novim odredbama i obavezama preduzetnike su upoznali predstavnici firme „First Leader“ iz Zrenjanina.

Privatnici su, pre svega, nezadovoljni zbog odredbe po kojoj su sada svi, bez obzira na broj zaposlenih i delatnost, osim samozaposlenih bez drugih radnika, u obavezi da imaju odgovornu osobu sa licencom zaduženu za bezbednost ili da sami polože stručni ispit u Upravi za bezbednost nadležnog ministarstva.

– Potrebno im je tumačenje Zakona, ali ih najviše muči cena usluga licenciranih odgovornih lica za zaštitu i bezbednost na radu i agencija, koji traže pet hiljada mesečno, što je na godišnjem nivou oko 500 evra. To je veliki izdatak za jednog privatnika, recimo vlasnika prodavnice polovne robe koji ima samo jednog zaposlenog. Agencija koju smo pozvali ove usluge nudi mnogo povoljnije – kaže Siniša Pašić, predsednik OUPK.

Novi zakon, donesen posle 18 godina u potpunosti je usaglašen sa evropskim standardima, na snagu je stupio 7. maja prošle godine, a poslodavci su dužni da ispoštuju sve odredbe u roku od dve godine, što podrazumeva i izradu normativnih akata.

Sve se svodi na primenu preventivnih mera kako bi se predupredi rizici od nastanka profesionalnih oboljenja, invaliditeta ili čak smrti.

– U poslednjih deset godina podigla se svest poslodavaca o značaju zaštite i bezbednosti i zdravlja zaposlenih – ocenjuje Vera Lazarov, rukovodilac za bezbednost u zrenjaninskoj firmi. – S druge strane, broj inspektora jeste smanjen ali se postiže sprovođenje nadzora i edukacija poslodavaca. Novina je i uspostavljanje jedinstvenog registra povreda na radu, da bi se pratilo u kojoj delatnosti se dešava najviše više povreda i u vezi s tim usklađivali pravilnici.

Generalno, po novom zakonu, poslodavci će morati da omoguće mnogo veći nivo bezbednosti na radu. Prvi put je prepoznat pojam rada od kuće i rada na daljinu i za sprovođenja mera zaštite i u ovim slučajevima odgovoran je poslodavac. Propisane su i preventivne mere za visokorizične poslove, obavezna obuka kod zasnivanja radnog odnosa, uvođenja novih tehnologija, sredstava za rad, opreme i procesa, zatim sistematski lekarski pregledi zaposlenih, veća nadležnost inspekcija i više kazne za nepoštovanje zakonskih odredbi.

Opšte udruženje preduzetnika Kikinda, po rečima predsednika Pašića, prati najnovije zakonske regulative i pomaže svojim članovima, i u ovom domenu, da se što bolje i brže prilagode. Na teritoriji grada Udruženje ima oko 80 članova, dok je, na istom području, registrovano oko 1.300 oko preduzetnika, najviše samostalnih zanatskih i ugostiteljskih radnji i firmi sa pet do deset zaposlenih.

S. V. O.

stomatoloska-stolica-(3)

Vredna donacija Domu zdravlja: Posle 27 godina stigla nova stomatološka stolica

Aleksandra Djuran May 23, 2024

Stomatološka ambulanta Doma zdravlja ima bolje uslove za rad, zahvaljujući lokalnoj samoupravi i firmi „Kalcedonija“. Novu stomatološku stolicu donirala je pomenuta firma jer je stara bila neuslovna.

-Hvala gradonačelniku Nikoli Lukaču i kompaniji „Kalcedonija“ na pomoći i, nama, preko potrebnoj opremi. Stomatološka stolica koju smo imali bila je stara 27 godina i bilo ju je potrebno zameniti. Bilo je pitanje dana kada više neće moći da se koristi i tada više ne bi mogli da primamo pacijente. Zahvaljujući donaciji sada će sugrađani imati vrhunsku  stomatološku negu – istakao je dr Miloš Radlović, načelnik Stomatologije.

Stolica je u upotrebi od pre dve nedelje, a gradonačelnik Nikola Lukač, član Gradskog veća Saša Tanackov i Adriano Zoni, direktor firme „Kalcedonija Gordon“ u Kikindi, Subotici i Senti, posetili su Stomatološku službu.

-Imamo dosta zaposleni i u razgovoru sa našim radnicima čuli smo da je Stomatološkoj službi potrebna stolica. Nije bilo dileme da li ćemo pomoći i drago mi je kada vidim da su i zaposleni, ali i građani pozdravili ovu donaciju – naveo je Adriano Zoni.

„Kalcedonija“ u našem gradu posluje od 2019. godine i od samog početka pokazala je visok stepen društvene odgovornost prema sredini u kojoj posluje, napomenuo je Saša Tanackov, član Gradskog veća.

-„Kalcedonija“ je među liderima u pomoći kikindskom zdravstvu. Kada god smo, kao lokalna samouprava zamolili za pomoć, rado su se odazvali. Stomatološka stolica vredna je 620.000 dinara i nalazi se ordinaciji koja je otvorena svakog dana u godini. Sada ne postoje prepreke da, usled tehničkih problema, građani ostanu bez usluge zubara – kazao je Tanackov.

Ova kompanija, u ranijem periodu, pomogla je medicinskim ustanovama kupovinom vrednih dijagnostičkih medicinskih aparata, a svoje opredeljenje da pomažu lokalnoj zajednici pokazali su i u vreme pandemije.

Zubarska stolica koja je služila 27 godina

A.Đ.

 

 

 

Dejan-Petrovic-(6)

Nastup Dejana Petrovića i „Big benda“ – srce puno muzike

Igor Crnogorac May 22, 2024

Druge večeri i centralnog dana proslave Slave Grada na bini ispred Gradske kuće nastupili su, Kikinđanima već dobro poznati Dejan Petrović i njegov „Big bend“. Uprkos kiši koja je pomerila koncert za pola sata, veliki broj sugrađana na trgu uživao je u sjajnom nastupu maestralnog orkestra pod vođstvom višestruko nagrađivanog, izuzetno talentovanog trubača. Petrović nije krio zadovoljstvo zbog ponovnog susreta sa ovdašnjom publikom.

– Ovo nam je treći nastup u vašem gradu. Publika je fantastična, dobijamo povratnu energiju i jako uživamo da sviramo ovde. Sviramo sve ono što ljudi i očekuju od nas, taj spoj nespojivog sa trubama, u obradama domaćih i stranih hitova, kao i našu autorsku muziku – rekao je Petrović.

Za apsolutno uživanje bile su, na zvuku trube i srpskog, balkanskog etnosa zasnovane obrade domaćih i stranih hitova. Čuli su se mnogi hitovi narodne muzike, ali i tradicionalne i pesme grupa „ABBA“ i „Eurythmics“, „Idola“, „Riblje čorbe“, Zdravka Čolića, tema iz „Otpisanih“, u autentičnim, izuzetnim, brzim i ritmičnim izvedbama.

Petrović, koji je četvrta generacija iz porodice trubača iz okoline Užica, višestruko je nagrađivan na Saboru trubača u Guči. Pošto je, sa svojim orkestrom osvojio sve nagrade, 2010. godine odlučuje da prekine sa takmičenjem na Saboru i ustupi mesto novim, mladim sastavima.

Već etabliran na samom vrhu srpske trubačke scene, prvobitnoj postavi duvačkih instrumenata priključio je gitaru, klavijature, bubanj, perkusije, vokal. „Big bend“ je učestvovao, sa velikim uspehom, na svim većim festivalima, sportskim i kulturnim događajima širom sveta, predstavljajući srpski melos, i potpuno novi zvuk koji osvaja srca publike na svim meridijanima.

Kikinđanima je, povodom Slave Grada, Petrović poželeo da imaju najvažnije.

– Želim vam ljubavi, zdravlja, sreće, blagostanja i da imamo više poštovanja jedni prema drugima, da gledamo jedni druge u oči. Da se vratimo svom narodu i naciji i da ostanemo ljudi – rekao je.

Kiša je počinjala i prestajala, grmelo je i, od polovine koncerta nad gradom se nadvila oluja koju je zaustavila sjajna energija muzičara i publike koja je, sa ovog događaja, sasvim sigurno, ponela puno srce muzike.

S. V. O.

slava-grada

Čuvajući tradiciju i prave vrednosti: Proslavljena slava letnji Sveti Nikola

Aleksandra Djuran May 22, 2024

U Gradskoj kući slava je obeležena rezanjem slavskog kolača, a ovom događaju prisustvovali su predstavnici, republičkih i pokrajinskih organa, kao i privrednog, društvenog, političkog, kulturnog i sportskog života grada. Jerej Boban Petrović je istakao da slaveći slavu razvijamo duhovni, fizički, privredni i svaki drugi segment života.

-Radost je ovako proslaviti slavu, uz podršku našeg grada. Blagodat Božija se izliva svakodnevno na nas koji smo se okupili u velikom broju i na Svetoj Liturgiji i litiji. Što više volimo Kikindu i ono što ona ima , to će nam naš grad više dati  – dodao je jerej Petrović.

Okupljene je pozdravio gradonačelnik Nikola Lukač.

-Okupili smo se da ,kao velika porodica, proslavimo slavu i da se svi zajedno podsetimo pravih vrednosti kao što su poštovanje, posvećenost, tolerancija. Sve nas čuva Sveti Nikola, kao i mudrost predaka koji su pre 250 godina zaboli krst u našem gradu, i sabrane oko slave nas opominju da čuvamo jedni druge, ali i našu Kikindu i da je učinimo još boljim mestom za život. Naši mladi kumovi i njihovi vršnjaci su naša pokretačka snaga i motiv da još više radimo, gradimo i uspešno rešavamo probleme koje naša sredina ima i više decenija – istakao je prvi čovek grada.

Kumovi slave bili su uspešni gimnazijalci Milica Tomić, koja je osvojila dve zlatne medalje na Svetskom takmičenju u istraživačkim radovima u prirodnim naukama i najbolji mladi astrofizičar Andrej Popović.

-Počastvovana sam što sam pozvana da, kao kuma, uveličam slavu našeg grada. Ona nas sve okuplja na jednom mestu i čini da se osećamo kao velika i snažna porodica – navela je Milica.

I Andrej je istog mišljenja.

-Drago mi je što sam među velikim brojem uspešnih mladih ljudi odabran da budem kum slave. Ovo je, ujedno, način da se zahvalim mom gradu i svim ljudima na dugogodišnjoj podršci koja je puno doprinela da ostvarim uspehe na takmičenjima – saznali smo od Andreja.

Obeležavanje slave grada prati i bogat program. U utorak je gostovao glumac Nenad Jezdić sa predstavom „Knjiga o Milutinu“, večeras je koncert Dejana Petrovića, a sutra, 23. maja od 19 sati u Narodnom pozorištu je nastup braće Teofilović.

A.Đ.

IVANA MUNĆAN UMESILA NAJ KOLAČ

Organizovano je i takmičenje za najbolji slavski kolač i ove godine u konkurenciji je bio 31 kolač. Prema oceni stručnog žirija, predsednice Nade Krstonošić, kuvara Radovana Subina i  Branislave Zarić, prošlogodišnje pobednice, titulu za najbolji kolač osvojila je Ivana Munćan (30).

-Prvi put sam slavski kolač pravila za Božić i sada drugi put. Recept i način na koji se izrađuje kolač naučila sam od svekrve koju je naučila njena svekrva. Receptura se prenosi sa kolena na koleno. Nisam očekivala da će biti najbolji, a najvažniji sastojci su ljubav i volja i pošto je nagrađen sada će puno češće biti na mojoj trpezi – saznali smo od Ivane Munćan.

Za najlepši izgled nagrađen je slavski kolač Doma učenika „Nikola Vojvodić“, dok je kolač najlepšeg ukusa napravila Ljiljana Keri iz Banatskog Velikog Sela. Sve učesnice takmičenja su dobile zahvalnice.