April 23, 2026

Град

1707571308698

Dr Vukosav Trkulja, dobitnik nagrade Grada „Dr Ranko Petrović“

Aleksandra Djuran February 10, 2024

Radiolog, dr Vukosav Trkulja, načelnik Odeljenja radiologije Opšte bolnice dobitnik je nagrade Grada „Dr Ranko Petrović“ u  oblasti zdravstva. Zbog obaveza nije bio u prilici da prisustvuje dodeli priznanja, te smo rešili da ga predstavimo sugrađanima.

Poznata je činjenica da je dr Trkulja iz Leskovca, i po završetku Medicinskog fakulteta došao je u Kikindu, međutim i nas je iznenadila informacija da je njegov otac Kikinđanin.

-Rođen sam u Skoplju. Moj otac je bio zaposlen pri vojsci i detinjstvo i mladost je proveo u Kikindi. Po završetku školovanja kao vojno lice služba ga je odvela u Makedoniju. U Skoplju smo rođeni moj brat i ja i proveli smo deo života u ovom gradu. Pošto se tadašnja država Jugoslavija raspala naša porodica obrela se u Leskovcu gde je otac dobio prekomandu – priča dr Trkulja.

Naš sagovornik u novoj sredini završio je školu i upisao Medicinski fakultet u Nišu.

-Nakon završenih studija trbuhom za kruhom došao sam u Kikindu. U rodnom gradu mog oca dobio sam prvo radno mesto i to u Hitnoj službi. U ovoj službi proveo sam tri godine nakon čega se otvorila mogućnost da se zaposlim u Bolnici. Na Prijemnom odeljenju radio sam nepunih godinu dana kada se ukazala mogućnost da specijaliziram radiologiju. Oberučke sam je prihvatio i od tada, pa do sada, i uveren sam do kraja radnog veka biću deo ovog odeljenja – dodaje naš sagovornik koji kao lekar radi već 15 godina.

Radiologija je, otkriva nam dr Vukosav Trkulja, lepa grana medicine. Dinamična je i u usponu je u svetu.

-Svakodnevno se u svetu otkrivaju nove metode i dijagnostike vezane za radiologiju. Neću preterati ukoliko kažem da je radiologija deo medicine koji najbrže napreduje i u dijagnostici i u preciznosti. Veliki je izazov kada stigne novi aparat i kada treba savladati novi način rada i pregleda. Vrlo je važna u lečenju i može da da odgovore na nedoumice lekara pošto nam omogućava da „zavirimo“ u unutrašnjost tela bez hirurškog zahvata – pojašnjava dr Vukosav Trkulja.

Priznanju Grada nije se nadao, ali mu je drago što je prepoznat njegov rad u najhumanijoj nauci.

-Veoma mi je drago što sam deo plejade dobitnika gradskog priznanja. Ona je dokaz da se cene lekari i lekarska profesija, a poseban je osećaj to što je prepoznat moj rad i zalaganje. Nagrada prija, ali je i obaveza da budem još bolji u poslu koji radim – zaključio je dr Trkulja.

Napominje i da ima odlične saradnike i osoblje, te da je Odeljenje radiologije za ponos.

-Imamo dva nova ultrazvuka, kao i skopijski RTG aparat koji se koristi prilikom pregleda jednjaka, želuca, creva. Ovaj aparat nema niko na teritoriji Grada, samo Bolnica. Pošto dobijemo odobrenje nadležnih počećemo i skopijska snimanja. Ranije smo ih radili na starom aparatu koji se pokvario i ne može da se popravi. Tu je i šezdesetčetvoroslajsni savremeni CT aparat čime je dodatno omogućena kvalitetna, savremena i pouzdana dijagnostika – naveo je načelnik radiologije.

 

Veliki teret tokom kovid pandemije podnelo je i ovo odeljenje koje je radilo 24 sata. I pored puno svakodnevnog posla zaposleni su uključeni u preventivni rad i preventivne preglede. Dr Trkulja smatra da su oni važni i potrebni jer je rana dijagnostika najvažnija na putu izlečenja.

-Bilo nam je teško da se organizujemo, ali je korist višestruka jer smo uspeli da otkrijemo razne promene u organizmu u početnim stadijumima. Trud se isplatio – istakao je dr Vukosav Trkulja.

VOLI DA POMAŽE LJUDIMA

Za medicinu se dr Vukosav Trkulja opredelio zato što voli da pomaže ljudima. Taj poriv se razvio u prvoj godini Gimnazije. Po povratku iz rata, njegov otac počeo je da oboleva od srca i želeo je da mu pomogne. Najbolji način za to bio je da se odluči za medicinu.

VELIKA PORODICA, ISPUNJENJE SNA

Zajedno sa suprugom svio je porodično gnezdo u Kikindi. Ima tri ćerke i uskoro će postati otac četvrtog deteta. Supruga mu je rođena u Nišu, a živela je u Leskovcu.

-Za Kikindu kaže „Nema mrdanje“. Oduševljena je ovom sredinom. Mesec dana nakon što je došla da živi u Kikindi otišli smo u Leskovac da posetimo naše. Kako se potpuno navikla na život u Banatu jedva je čekala da se vratimo sa juga životu ovde. Brzo je postala prava Banaćanka – ispričao nam je porodičnu anegdotu dr Trkulja.

1707508725877

Stigla godina Zmaja: Kineskinja Fen unuke rođene u Kikindi uči običajima

Aleksandra Djuran February 10, 2024

 

Godina drvenog Zmaja, po kineskom kalendaru, počela je danas, 10. februara 2024. i trajaće do 28. januara 2025. godine. Sa svojom najbližom porodicom dolazak Nove godine obeležila je i Fen (62) koja je 2001. godine iz Kine došla u Srbiju. Sugrađanima je poznata kao vlasnica butika u Tržnom centru „Pijaca“.

-Do svoje 39. godine živela sam u rodnoj Kini. I suprug i ja radili  smo u fabrici i živeli smo kao i svi drugi Kinezi. Imala sam jedno dete i kada sam ostala trudna i rešila da rodim i drugo dete došli smo u Srbiju – priča Fen.

Najpre su bili u Novom Sadu nakon čega su se preselili u Kikindu.

-Srpski mi je sada lak. U početku je bilo jako teško. Najviše reči naučila sam od mušterija. Srbija je moja druga kuća, volim što sam ovde – saznajemo od Fen.

Ćerka joj se zove Zuzu i vlasnica je robne kuće u Kikindi sa istim nazivom. Sa njom, sinom Jiho i unucima dočekala je kinesku 2025. godinu jer je običaj da se porodice i prijatelji  okupljaju za posebnom večerom. Na trpezi je mnogo hrane – nudle, hot pot odnosno kotlić sa raznim povrćem i mesom, slani uvojci od kuvanog testa, nian gao, novogodišnji kolač od pirinča, riba, i mandarine, za koje se veruje da donose sreću u narednoj godini.

-Ranijih godina odlazila sam u Beograd gde ima restorana sa našom hranom i pripremala sve za svečanu večeru. Ove godine nisam stigla to da uradim tako da sam pripremila ono što sam mogla – dodaje Fen.

Svi unuci rođeni su u Srbiji i svi žive u Kikindi. Unuka Toto ima 12 godina i najveća je bakina podrška kada zapene sa srpskim jezikom, a pomaže joj i Toni. Svi oni zajedno čuvaju četvoromesečnog Hua.

Kineska Nova godina je i najveća godišnja migraciju ljudi na svetu, jer uoči praznika, milioni ljudi putuju da budu sa porodicom i prijateljima. Slavlje traje 15 dana i završava se Festivalom lampiona. Za godinu Zmaja Fen kaže.

-Biće dobra godina. Zmaj donosi napredak i bogatstvo. Ova godina dobra je za rađanje dece – navodi naša sagovornica.

Za lunarnu Novu godinu, običaj je da se prijateljima i članovima porodice daruju crvene koverte sa novcem (hongbao), kojima se želi blagostanje i sreća u Novoj godini.

IMG-84b8a2be4ebdaed9ee3c3a75d262eb91-V

Andrej Popović deo delegacije Srbije koja je posetila CERN

Aleksandra Djuran February 10, 2024

Andrej Popović, učenik Gimnazije „Dušan Vasiljev“ i najbolji mladi astrofizičar naše zemlje bio je deo delegacije Srbije koja je od 4. do 7. februara boravila u Evropskoj organizaciji za nuklearno istraživanje, CERN, u Švajcarskoj. Sa njim su bili Danilo Savić, direktor Data centra , Mladen Šljivović, profesor iz Zaječara i Danijela Vučićević iz Centar za promociju nauke.

Andrej je jedini učenik koji je bio u delegaciji i kaže da je tokom boravka upoznao srpske naučnike koji rade u CERN-u, studente koji se školuju putem raznih fondacija i način na koji funkcioniše jedinstveni naučno-istraživački centar.

-CERN je glavni institut u svetu za istraživanje astro fizike i kvantne mehanike. Cilj je da naučnici naprave uslove kakvi su bili na početku stvaranja našeg svemira. Spuštaju temperaturu kakva je bila, stvaraju čestice i proučavaju prošlost svemira. U ovom istraživačkom centru postoje četiri velika eksperimenta: CMS, ALIS, ATLAS i LHC koji detektuju čestice koje se stvaraju pri sudarima. Posetio sam ATLAS i CMS i veoma su me zainteresovali. Govorimo o detektorima od 50 metara u prečniku i kada vidite čitavu mašinu i koliko ljudi radi na tome ostanete zadivljeni – opisao nam je svoje iskustvo Andrej.

U januaru i februaru je probni period za akceleratore i detektore, nema zračenja, tako da se u ovom periodu godine organizuju posete delegacija iz sveta.

-Velika je čast što sam izabran da budem deo delegacije naše zemlje prilikom posete CERN-u. Ovo je jedinstvena prilika pogotovo za nas koji volimo fiziku, s obzirom da naučno-istraživački centar poput ovog ne postoji nigde na svetu – dodao je Andrej.

Naš mladi sugrađanin zahvalan je na prilici koja mu je omogućena jer je ostvario kontakte sa naučnicima koji rade u ovom centru i nada se da će ih održati.

-CERN je veoma kompleksan centar, ali mi se veoma svidela njegova organizacija i način rada. Najveći utisak na mene je ostavilo to što se svi međusobno poštuju i uvažavaju. Nema odnosa lider – radnik. Svi su jednaki, imaju ogromno znanje i žele da ga zajednički usmere na postizanje što boljih rezultata – naveo je Andrej Popović.

Na različitim eksperimentima koji se realizuju u CERN-u radi oko 7900 naučnika i inžinjera koji predstavljaju 500 univerziteta iz celog sveta. CERN danas ima oko 2600 zaposlenih sa punim radnim vremenom, a osnovan je pre 54 godine.

1707495429802

Istorija Banaćana dinamičnija od pejzaža u kom žive, istakao dr Milan Micić iz Matice srpske

Aleksandra Djuran February 9, 2024

 

„Seobe kao gradnja istorije- formiranje etničkog, verskog i jezičkog mozaika Banata“ bila je tema o kojoj je srednjoškolcima govorio dr Milan Micić, generalni sekretar Matice srpske. Cilj je da mladi više saznaju, ali i zainteresuju se za zavičajnu istoriju.

-Važno je naučiti istoriju svog kraja i moj cilj je da zainteresujem učenike da saznaju više o svojim precima. Ukazao sam na procese i sve ono što se dešavalo u Banatu od 15 veka do danas i kakav etnički, verski i jezički mozaik smo dobili migracijama i neprestanim seobama. Važno je da đaci nauče porodičnu, istoriju svoje sredine, pa i čitavog zavičaja jer će ih to saznanje oplemeniti, obogatiti i učiniti ih svestranijim ličnostima – rekao je Milan Micić.

Banat je migraciono područje tvrdi dr Micić, a među najinteresantnijim su migracije u 18 veku kada je Banat oslobođen od turske vlasti i kada je počelo naseljavanje Kikinde i drugih delova i doseljavanje Nemaca, Mađara, Bugara, Rumuna, Čeha. Tu su i kolonizacije u 20 veku između dva i posle Drugog svetskog rata, kada su ove krajeve naselili kolonisti iz dinarskih krajeva koji su u znatnoj meri oblikovali ovaj prostor.

-Istorija i kultura ljudi u Banatu mnogo je dinamičnija nego pejzaž u kom žive. U njima postoji jaka unutrašnja dinamika i vrlo interesantna istorija koja je zanimljiva za svakog istraživača – dodao je Micić.

Priči o formiranju Banata prisustvovala je i Valentina Mickovski, članica Gradskog veća koja je istakla odličnu saradnju sa Maticom srpskom u proteklih nekoliko godina.

-Od kada je Grad potpisao sporazum sa ovom ustanovom kulturni sadržaj u gradu postao je mnogo bogatiji. Predstavnici Matice srpske, kulturnih ustanova i grada održali su sastanak na kom su dogovorene zajedničke aktivnosti u ovoj godini. Tako će značajno učešće imati u obeležavanju jubileja od smrti Dušana Vasiljeva i 250 godina Distrikta – dodala je Valentina Mickovski.

policija (2)

Povoljno stanje bezbednosti: U januaru registrovano manje krivičnih dela

Aleksandra Djuran February 9, 2024

Stanje bezbednosti na području Policijske uprave u januaru ove godine, bilo je povoljno, ocenjuju u Policijskoj upravi Kikinda. Prioritet u radu bila je prevencija prekršaja i krivičnih dela, očuvanje stabilnog javnog reda i mira i potpuna zaštita života, lične i imovinske sigurnosti građana Severnobanatskog okruga.

Na području Policijske uprave u Kikindi, u januaru 2024. godine, registrovano je 124 krivičnih dela  što je smanjenje od 17,88 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Iz oblasti opšteg kriminala je registrovano 108 krivičnih dela ili 14,96 procenata manje, iz oblasti privrednog kriminala, otkriveno je 12 krivičnih dela što je za  za dva manje u odnosu na isti mesec lane, dok je u oblasti visokotehnološkog kriminala evidentirano je jedno krivično delo i iz ekološkog kriminala tri krivična dela.

U januaru je 11 lica uhvaćeno u izvršenju krivičnog dela, a od ukupno 43 registrovana krivična dela sa nepoznatim izvršiocem, rasvetljeno je 48,84 odsto krivičnih dela. Podneto je 11 krivičnih prijava zbog sumnje da su izvršena krivična dela neovlašćeno držanje opojnih droga. Registrovano je i pet krivičnih dela nasilja u porodici i izrečeno je ukupno 49 hitnih mera  od kojibg je 36 privremenih mera zabrane kontaktiranja i prilaska žrtvi i 13 privremeno udaljenje mogućeg učinioca iz stana. Registrovano je 40 krivičnih dela protiv imovine  i to: 20 krađa, 19 teških krađa i jedna prevara.

Na teritoriji Severnobanatskog okruga u januaru 2024. godini nije bilo narušavanja javnog reda i mira u većem obimu, niti težih oblika ugrožavanja lične i imovinske sigurnosti građana. Broj registrovanih prekršaja u januaru ove godine je 21, što je manje za 34,37 odsto u odnosu na isti period 2023. godine.

Foto: službena FB stranica MUP-a

U oblasti bezbednosti saobraćaja u januaru 2024. godine evidentirano je ukupno 25 saobraćajnih nezgoda, što je manje za 3,85 procenata u odnosu na 2023. godinu. U saobraćajnim nezgodama nije bilo poginulih, šest osoba zadobilo teške i 12 osoba lake telesne povrede. Otkriveno je ukupno 835 prekršaja po saobraćaju. U kontroli saobraćaja otkriveno je 85 prekršaja zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola, 311 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila, 134 prekršaja zbog nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 5 prekršaja zbog upotrebe mobilnih telefona tokom vožnje i tri prekršaja zbog upravljanja vozilom pod dejstvom psihoaktivnih supstanci.

U januaru 2024. godine, prema stranim državljanima preduzete su 393 mere, dok je u istom periodu 2023. godini prema stranim državljanima preduzeta 231 mera. Tokom januara realizovano je 16 dislokacija iregualrnih migranata, gde je ukupno dislocirano 76 migranata iz. „divljih kampova“ i smešteno u regularne prihvatne centre KIRS-a.

Iz Policijske uprave podsećaju vlasnike oružja, koji nisu zamenili stare obrasce oružanih listova za oružane listove sa čipom, da su u obavezi da to učine do 5. marta ove godine. Takođe, apeluju na građane da koriste mogućnost elektronskog zakazivanja termina za izradu dokumenata, putem Euprave.gov.rs, kao i uslugu onlajn zamene vozačke dozvole.

Suvaca za Nadju (5)

Na humanitarnoj svirci „Suvača demo festa“-a za Nađu sakupljeno 76,5 hiljada dinara

Igor Crnogorac February 9, 2024

Na jedinoj stalnoj muzičkoj sceni u gradu, u “Bifeu 67”, u redovnom terminu ove srede, sviralo se i pevalo za Nađu. Humani muzičari različitih generacija ujedinili su se u jednoj želji – da pomognu Nađi Janovan iz Kikinde da dođe do skupih terapija koje bi joj omogućile da jednog dana potrči.

– Kikinda je grad divnih ljudi, to se pokazalo i ovom prilikom – rekao je Vojislav Đukić, muzičar i predsednik Udruženja muzičara „Suvača demo fest“, organizatora događaja – Nastupili su bendovi „Friends“, „Bluesberri“ i „Fenix“. Zajedno sa mnogobrojnim prijateljima u publici potrudili smo se da damo sve od sebe, da pomognemo dvanaestogodišnjoj Nađi. Ona je bila sa nama i čitavo veče bilo je u znaku optimizma i vere da će naša mlada sugrađanka uspeti u svojoj borbi.

Nađa je operisana 2013. godine zbog anaplastičnog astrocitoma, nakon čega je primala hemoterapije. Uz mider koji nosi, ona hoda i ide u školu. Prisutne su i dalje postoperativne promene kao i izražena skolioza, a ustanovljena je i dijagnoza paraplegije. Nađin hod je nestabilan, ona nikada nije potrčala i igrala žmurke sa vršnjacima.

U nadi da će novi vid terapija pomoći i unaprediti Nađino zdravstveno stanje porodica je odlučila da pokuša sa neurorobotskim terapijama koje iziskuju visoke troškove lečenja, zbog čega je potrebna pomoć svih ljudi dobre volje u vidu donacija.

Sredstva su potrebna za robotske terapije, medicinske aparate, kao i za fizikalne terapije. Do sada je prikupljeeno oko 220 hiljada dinara, a Nađi su potrebna tri miliona, stoji na Nađinoj stranici na sajtu Fondacije „Budi human“. Za pomoć Nađi može se poslati SMS 1619 na 3030.

(Foto: Ljubica Vojvodić)

tehnicka dualno

Dualno obrazovanje u Kikindi: Mogućnost da firme dobiju deficitaran kadar

Aleksandra Djuran February 9, 2024

Dualno obrazovanje podrazumeva da se plan i program nastave i učenja obavezno sprovodi na dva mesta, u školi i u kompaniji, kod poslodavca. Na taj način se obezbeđuje da učenici stiču znanja, sposobnosti, veštine i stavove, kroz teorijsku nastavu i vežbe u školi,  kao i kroz učenje kroz rad u kompaniji. U Kikindi je u ovaj način obrazovanja od 2017. godine uključena Tehnička škola i to učenici dva obrazovna profila bravar zavarivač i operater mašinske obrade, saznajemo od direktorice Milanke Halilović.

-Svake godine upisujemo jedno odeljenje u kojem je po 15 učenika iz pomenutih obrazovnih profila. Radi se o trogodišnjim smerovima i đaci prvu godinu provode u Školskoj radionici. Od druge godine sklapa se ugovor između firmi i škole, kao i ugovor između svakog učenika i firme. Obaveza poslodavca je da im obezbede sredstva za rad, licenciranog instruktora za učenike, da im isplaćuju mesečnu nadoknadu. Učenik dobija opremu za rad, plaćen mu je prevoz i dobija mesečnu nadoknadu koja je 70 odsto od minimalne cene rada po satu provedenom u firmi – istakla je Milanka Halilović.

Nastavnik praktične nastave je koordinator dualnog obrazovanja i učenike obilazi svakodnevno na praksi u firmi.

-U drugoj godini praktičan rad obavlja se dva dana nedeljno, a u trećoj tri. Ostalim danima đaci su u školi na redovnoj nastavi. U firmama provode šest sati. Ovaj način obrazovanja puno znači jer poslodavci imaju mogućnost da upoznaju učenike i sve koji se dobro pokažu i na pravi način savladaju praksu budu zadržani da nakon završene škole ostanu da rade – napominje Halilovićka.

Tehnička škola ima ugovore sa firmama „Labin progres“ iz Novog Kneževca koja obučava bravare zavarivače i „Mekafor“ i „Grindeks“ iz Kikinde za operatere mašinske obrade.

-Đaci su zainteresovani za ovu vrstu obrazovanja i svake godine popunimo odeljenje. I u narednoj školskoj godini planiramo da upišemo 30 učenika po dualnom obrazovanju – rekla je Milanka Halilović.

Kompanije koje se prijavljuju za dualno obrazovanje moraju da budu akreditovane, a ovaj proces mogao je da se obavi do 31. januara, kaže Lidija Šebek Petrović, koordinator za usluge Regionalne privredne komore.

-Nova firma koja je iskazala interesovanje za dualno obrazovanje je „PS“ i njima trebaju dva trgovca. Ona je u procesu akreditacije. U ranijem periodu i pekara je bila akreditovana, tako da su učenici škole „Miloš Crnjanski“ koji su pohađali smer pekar imali mogućnost da se obrazuju po ovom modelu, ali ova firma je odustala od ovog načina obnove kadra. U Kikindi četiri kompanije imaju akreditaciju i to „Livnica“, „Le Belier“, „Grindeks“ i „Mekafor“ i sve četiri traže operatere mašinske obrade. Početkom januara država je donela Uredbu o finansijskoj podršci dualnom obrazovanju po zahtevu kompanija. Firme su tražile da se prepozna njihov trud i zalaganje u obrazovanju tako da će imati mogućnost nadoknade dela zarada za učenike koji  provode vreme u kompanijama. Na ovaj način zadržaće se firme koje su već u dualnom obrazovanju, ali i motivisaće se one koje razmišaljaju da učestvuju u ovom sistemu – navela je Lidija Šebek Petrović.

 

Kompanije se jednom akredituje i nakon toga im ostaje taj status. Septembra prošle godine stupile su na snagu izmene i dopune Zakona kojima se ovaj proces olakšava, tako da su očekivanja da će se više firmi uključiti u dualno obrazovanja.

Predavanje o Pedagoskoj (4)

U godini jubileja Pedagoške škole – novi, deficitarni smerovi

Igor Crnogorac February 8, 2024

Pedagoška škola u Kikindi ove godine obeležava sedam decenija postojanja. Tim povodom, predavanje pod nazivom „Svetionik u pograničnoj ravnici” o tradiciji obrazovanja u oblasti pedagogije i njenom značaju u širem društvenom smislu, održala je dr Ivana Petković, profesor Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača (VŠSSOV). Predavanje i promocija smerova Škole samo je jedan od programa obeležavanja jubileja i održan je večeras u Narodnoj biblioteci.

U godini jubileja, Škola će akreditovati najmanje jedan novi smer, a u planu je otvaranje još nekih, u Srbiji deficitarnih smerova, rekla je profesorica Petković.

– Postojanje ove škole značajno je za čitav Banat, kao regiju jer je Kikinda grad na tromeđi i otvaranje jedne visokoškolske institucije odigralo je veoma važnu ulogu u široj oblasti. Pored upoznavanja sa istorijatom škole, mi promovišemo njenu tekuću i buduću organizaciju. Za sada smo akreditovali predškolski – najstariji smer i smer za tradicionalne igre, a u planu je otvaranje dve nove oblasti izučavanja: socijalne i kriminalističke – rekla je prof. Petković.

Ona dodaje da se školovanje u VŠSSOV promoviše u srednjim školama i da su mladi veoma zainteresovani za nove smerove jer prate potrebe vremena u kojem živimo.

– Nadamo se da će socijalni smer – za strukovnog socijalnog radnika, biti dostupan već na početku naredne školske godine, a u sledećem semestru i kriminalistički, koji će obezbeđivati zvanje strukovni kriminalista koji će,  prevashodno, imati zadatak da prevaspitava omladinu ili odrasle koji su odstupili od redovnog načina ponašanja i sazrevanja. U tržišno utemeljenom društvu naši studenti se ne vezuju samo za institucije, dosta rade i privatno, i mi se trudimo da imaju što širu lepezu mogućnosti da primene svoje znanje – naglasila je profesorica Petković.

Novi programi trajaće tri godine. Za Školu, grad i šire okruženje bitno je da se i ubuduće otvaraju smerovi koji su deficitarni u zemlji, što nam već godinama dovodi studente iz čitavog regiona, istakla je. Takođe je dodala da smatra da su Školi neophodna još dva smera: za vaspitače dece sa smetnjama u razvoju i talentovane dece.

Donacija Bolnici (3)

Princeza Katarina i organizacija “Lajflajn Kanada” donirali kikindskoj bolnici aparat za pregled sluha novorođenčadi

Igor Crnogorac February 8, 2024

U roku od samo dva meseca, zahvaljujući humanitarnim aktivnostima Fondacije Njenog Kraljevskog Visočanstva Princeze Katarine, Opšta bolnica je dobila još jednu donaciju – aparat za  merenje sluha novorođenčadi.

Svečano uručenje upriličeno je u sredu, 7. februara u Kraljevskom dvoru u Beogradu, u prisustvu direktora deset bolnica koje su dobile ove aparate – donaciju humanitarne organizacije „Lajflajn Kanada“, državnog sekretara Ministarstva zdravlja, Aleksandra Miloševića i zamenika šefa Misije ambasade Kanade u Srbiji, Dejvida Morgana.

Princeza Katarina i Kraljevski odbor za skrining sluha, čiji je princeza osnivač, apeluju na važnost korišćenja opreme za ranu dijagnostiku u svim porodilištima, kako bi se eventualni problemi sa sluhom detektovali u ranoj fazi, kada je pravilnim tretmanom moguće obezbediti kvalitetan život.

Nikada ne smemo prestati da podržavamo naše zdravstvene ustanove i da se borimo za bolju budućnost naše dece, istakla je princeza Katarina.

– Zahvalna sam na prilici da pomažemo našim ljudima. Naša dužnost je da uvek budemo tu za narod Srbije i Republike Srpske. Nije važno šta imamo, važno je šta dajemo. Naša deca uče od nas, pa tako od nas moraju da nauče i radost davanja. Tako ćemo biti mnogo srećniji i ponosniji na svoju decu dok odrastaju – naglasila je princeza.

Dr Vesna Tomin, v.d. direktor Opšte bolnice u Kikindi izrazila je čast i zadovoljstvo što je Fondacija Njenog Kraljevskog Visočanstva Princeze Katarine prepoznala da je ova ustanova vredna ulaganja. Kako je rekla, to je još jedna u nizu donacija zdravstvu Republike Srbije, i to onom njegovom segmentu u kojem se rađa naša budućnost i podsetila da su Bolnici, na tom istom mestu, pre dva meseca, uručena dva inkubatora – stacionarni i transportni. Uz ovaj aparat za merenje sluha novorođenčadi, koji je takođe namenjen Službi za ginekologiju i akušerstvo, Opšta bolnica u Kikindi spremna je da, uz stručan i obučen kadar, odgovori svim izazovima koje nam donosi svakodnevica, izjavila je direktorica.

1707310964664

Dr Biljana Plemić nagradu, učešće na kongresu, menja za medicinski aparat

Aleksandra Djuran February 7, 2024

Pedijatru godine, neonatologu iz Kikinde dr Biljani Plemić predstavnica kompanija „Nelt Farmaceutikals“ Arijana Đokić čiji brend je „Seba med“ uručila je priznanje.

Ovim povodom istaknuto je da je izbor organizovan drugu godinu za redom i da je cilj da se promovišu dečiji lekari iz svih krajeva Srbije. Pored proizvoda dr Plemić pripala je i nagrada.

-Dobila sam učešće na SAPO kongresu na Kopaoniku i hvala na tome. Ipak, moj predlog je da boravak na kongresu menjam za novčanu donaciju jer prikupljamo sredstva za kupovinu kutavog bilirubinometra. Ovaj aparat koristi se na neonatologija i veoma je važan jer služi za neinvazivnu analizu bilirubina novorođenčadi. Iz kompanije su me uverili da će uvažiti moju molbu i videti šta mogu da učine – istakla je dr Plemić.

Podsetimo i da je glasanje trajalo do 31. decembra i organizovano je na instagram stranici Seba med. Najbolji je biran na osnovu broja glasova, a nominovani su bili dečiji lekari iz čitave Srbije.