Друштво Архиве | Page 44 of 79 | Кикиндски портал

Шетња оболелих од мултипле склерозе: Сваки корак је победа

Aleksandra Djuran May 31, 2024

Поводом Светског дана посвећеног оболелима и борби против мултипле склерозе на Старом језеру организована је шетња под називом „Сваки корак је победа“. Чланови удружења Мултипле склерозе Кикинда, корисници Центра за пружање социјалне заштите, представници удружења инвалида, грађани, родбина и средњошколци подржали су акцију која је организована трећи пут.

-Шетња је симболична и шетамо за оне који то не могу. За све нас који болујемо од мултипле склерозе сваки корак је победа јер има дана када не можемо да направимо ни један корак. Удружење има 53 члана, али се тај број, на жалост, константно мења с обзиром на то да нам врло често долазе нови чланови. Окупљања нам пуно значе, а наше удружење једно је од најактивнијих на територији града. На нама је да се изборимо да будемо видљиви сваком члану друштва – истакла је Бранкица Мишков, председница удружења.

Скупу је присуствовала и председница Друштва мултипле склерозе Војводине Зорана Будак.

-Ту сам да подржим ову манифестацију и част ми је задовољство што сам део ње. Сваке године ова акција је све квалитетнија, захваљујући представницима кикиндског удружења. У нашем саставу оно је најмлађе, али најбоље ради. Помажу не само оболелима од мултипле склерозе него и свим осталим инвалидима – навела је Зорана Будак.

Овом приликом симболично су пуштени наранџасти балони у знак подршке оболелима.

Мултипла склероза је хронична неуролошка аутоимуна болест која се два пута чешће јавља код жена него код мушкараца. Број оболелих у Србији је у порасту, и тренутно око 9.000 пацијената живи са мултипла склерозом. Најчешће се јавља између 20-те и 40-те године живота. Практично се јављају сметње вида, слабост екстремитета, хода, гутања. Чест пратилац мултипле склерозе је депресија,тремор, спазам, невољни покрети те треба имати сталну емпатију за потребе и патње ових људи. Оно што је важно јесте да више од половине болесника са овом дијагнозом добија добру и ефикасну терапију.

А.Ђ.

Дивље депоније у Иђошу и Банатском Великом Селу постају зелене оазе

Aleksandra Djuran May 29, 2024

У Иђошу је у току чишћење дивље депоније, а у Банатском Великом Селу овај посао је завршен. За поменуте радове издвојено је више од седам милиона динара од чега је Министарство заштите животне средине определило четири, а град више од три милиона динара. Како посао напредује на лицу места уверили су се градоначелник Никола Лукач, члан Градског већа Небојша Јованов, директор ЈП „Кикинда“ Чедо Гверо, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Мирослава Наранчић и представници Савета МЗ Иђош и Банатско Велико Село.

-Крајем прошле године очишћене су дивље депоније у Сајану, Руском Селу и Новим Козарцима. Годинама уназад локална самоуправа и надлежни покрајински и републички органи обезбеђују средства за уређење депонија и приступних путева ка њима, што је један од сегмената управљања отпадом. Читаву деценију радимо на едукацији најмлађих и већ сада имамо резултате о одлагању отпада код деце, али и најстаријих суграђана. Трудимо се да код свих узраста искоренимо лоше навике, да комунални отпад не заврши на дивљим депонијама и да их буде што мање – рекла је Мирослава Наранчић.

Горан Станчул, члан Савета МЗ Иђош додао је да су проблем депоније апострофирали мештани.

-На депонији је одлаган комунални отпад, шут, али и сво друго смеће. Позвао бих Иђошане да воде рачуна, како не би опет дошли у ситуацију да се значајан новац издваја за уклањање депоније, него би могли да га утрошимо за инвестиције у селу – казао је Станчул

Председница Савета МЗ Банатско Велико Село Мира Пећанац упутила је исти апел .

-Сви знамо колико је новца потребно да се депонија очисти и на нама је да будемо савесни. До депоније се стиже путем кроз економију „Делта аграра“ који је такође био затрпан смећем. Молим моје мештане да то не раде јер постоји могућност да се због таквог понашања забрани пролаз до депоније која ће на јесен добрим делом бити пошумљена – прецизирала је Мира Пећанац.

Посао уклањања депонија поверен је ЈП „Кикинда“, а на тендеру је за извођача радова изабрана фирма „Еко градња“ из Зрењанина.

-Чишћење депонија требало би да се заврши средином следеће недеље. Са иђошке депоније биће однета велика количина смећа, јер је после 12 година ово прво значајније чишћење. Апелујем на све да се домаћински односе према јавним површинама и да чувају животну околину – истакао је Чедо Гверо.

У току је и акција прикупљања кабастог отпада у граду и селима, тако да сви имају могућност да у контејнере одложе све оно што би завршило на дивљим депонијама. Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине крајем месеца доделиће граду 580 нових канти од 120 литара и 40 контејнера запремине 1,1 кубика за одлагање отпада.

А.Ђ.

(ВИДЕО) Кикинда може да рачуна на подршку Покрајине, истакла председница Владе Војводине Маја Гојковић приликом посете нашем граду

Aleksandra Djuran May 27, 2024

Почела је изградња атмосферске канализације у оквиру пројекта „Слив Моравска” коју заједнички финансирају Покрајинска влада и Град Кикинда. Комунални проблем, који мештани овог дела града апострофирају више деценија уназад, коначно ће бити решен.

Радове, започете на углу улица Стерије Поповића и Војина Зиројевића, обишли су председница Покрајинске владе Маја Гојковић са сарадницима, покрајинска посланица Станислава Хрњак, заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски, помоћник градоначелника Светислав Вукмирица, начелник Севернобанатског управног округа Мирослав Дучић, директор ЈП „Кикинда“ Чедо Гверо и члан Градског већа за комуналну инфраструктуру и ванредне ситуације Небојша Јованов.

-Обилне падавине су све чешће и одвођење атмосферске воде проблем је на који годинама указују мештани овог дела града. Вода, која се задржава на јавним и површинама физичких лица, угрожавала је све инсталације и безбедност саобраћаја. Осим у разговору, на оно што се дешава указано је и петицијом. Озбиљно смо приступили овом пројекту тако да је најпре израђена неопходна документација, након чега је било најважније доћи до средстава. Несебичну и огромну подршку пружила нам је Покрајинска влада која је одобрила 180 милиона динара за радове и са 22 милиона динара из буџета града у инфраструктурно улагање биће уложена 202 милиона динара. Можемо бити задовољни што смо испунили оно што смо обећали – навео је Вукмирица.

Председница Покрајинске владе Маја Гојковић истакла је да је лепо бити у Кикинди и чути шта ради локална самоуправа како би унапредила живот грађана.

-Из овог примера видимо да постоји добра сарадња и да се препознају проблеми локалног становништва. По завршетку радова становници овог дела града имаће квалитетније услове за живот, без страха да ће им бити уништена имовина услед обилних киша које су захваљујући климатским променама све чешће – навела је Маја Гојковић.

View this post on Instagram

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

Скуп је био прилика и за радни састанак на ком је разговарано о улагањима која су у току и која се планирају.

-Влада Републике Србије и локална самоуправа заједнички су завршили изградњу и пробно пуштање у рад фабрике воде. Она значи живот за град. Како су ме информисали, поједине пробе су завршене, након чега ће се купити додатна опрема, што није неуобичајено, и ускоро ћемо моћи поново да се окупимо и да заједно са Кикинђанима попијем чашу здраве пијаће воде. Коначно, после десетине година, решиће се и овај проблем. Покрајинска влада, Управа за капитална улагања и Град заједнички ће уложити новац у изградњу мини постројења за прераду пијаће воде у свим селима. Пројекат је завршен, средства имамо и можемо да кажемо да ће наредне године и сва села имати квалитетну воду за пиће. То је, сигурна сам најлепша вест коју можемо да поделимо са свим становницима на територији Кикинде – прецизирала је председница Владе Војводине.

Замена преосталих азбест цементних водоводних цеви такође ће се финансирати преко Покрајинског секретаријата за пољопривреду, шумарство и водопривреду и Управе за капитална улагања, најавила је покрајинска премијерка.

-То су пројекти важни за живот у локалној заједници и на нама је да их спроводимо у будућности – казала је Гојковићева.

Са решеним важним комуналним проблемима Кикинда нема препрека да се кандидује за престоницу културе Србије.

-Решењем инфраструктурних проблема, и уколико се 2027. године оствари велики национални пројекат „Скок у будућност“ у оквиру ког ћемо имати другачије путеве захваљујући брзој саобраћајници „Осмех Војводине“, онда је круна свега титула престонице културе. Као премијерка Војводине даћу подршку да се то и деси и то не само на речима, него и уз значајну финансијску подршку и Покрајине и Републике – закључила је Маја Гојковић.

Маја Гојковић посетила је и штанд Српске напредне странке где су је аплаузима дочекали чланови и симпазитери.

АТМОСФЕРСКА КАНАЛИЗАЦИЈА У ТРИ УЛИЦЕ

Кишни канали изградиће се у улицама Јована Стерије Поповића, Ивана Јакшића и Моравској у укупној дужини од 3.448 метара. Рок за завршетак радова је шест месеци. Вода која ће се одводити из отворених и затворених канала дистрибуираће се у Великокикиндски канал.

ПРВИ РЕЈОН РЕШЕН

Кикинда је подељена на четири слива и уз помоћ Владе Војводине већ је урађен слив у првом рејону и то у деловима улица Душана Васиљева, Јаше Томића, Браће Лаковић и Семлачке. И овај посао реализован је захваљујући заједничком улагању Града и Покрајине у износу од 150 милиона динара.

ПРЕДСЕДНИЦИ НА УСЛУЗИ ГРАЂАНИМА

Председници Републичке и Покрајинске владе Милош Вучевић и Маја Гојковић након избора заједно ће обилазити све локалне самоуправе у Војводини.

-Са руководствима у општинама и градовима разговараћемо о томе шта ће радити Република, шта Покрајина и који пројекти ће нам бити заједнички. Сви ће искључиво односити на побољшање живота Војвођана. Није нам циљ да правимо споменике који ће остати иза нас, него да данашњим радом дођемо до бољег живота сутра – додала је Маја Гојковић.

A. Ђ.

Србија победник Отвореног купа у балонарству – за нас пилотирао Павел из Русије

Igor Crnogorac May 26, 2024

На такмичењу најбољих пилота балона, Отвореном купу Србије у балонарству, одржаном у Кикинди, победнички пехар припао је Србији, односно једином нашем балонарском клубу, „Дамбосу“ из Сенте, чијим је балоном управљао Рус Павел Мишкин.

Куп је одржан у протекла два дана на Старом језеру, истовремено са другим Фестивалом балона, и учествовало је девет екипа/балона, из Словеније, Мађарске, Румуније и Србије.

Ова спортска манифестација одржана је према стандардима Међународне ваздухопловне организације FAI, у организацији Ваздухопловног савеза Србије и Туристичке организације Града као домаћина. У трима такмичарским дисциплинама тражила се прецизност у летењу, односно избацивању маркера, и у томе је најбољи био пилот нашег балона.

Другопласирана је била екипа Румуније, док су на трећем месту били балонари из Мађарске. Павелу Мишкину пехар је синоћ, на свечаном завршетку Купа, уручио градоначелник Никола Лукач. Такмичари су изразили задовољство боравком у Кикинди и похвалили организацију уз жељу за поновним дружењем у нашем граду, у прелепом амбијенту Старог језера.

Вредна донација Дому здравља: После 27 година стигла нова стоматолошка столица

Aleksandra Djuran May 23, 2024

Стоматолошка амбуланта Дома здравља има боље услове за рад, захваљујући локалној самоуправи и фирми „Калцедонија“. Нову стоматолошку столицу донирала је поменута фирма јер је стара била неусловна.

-Хвала градоначелнику Николи Лукачу и компанији „Калцедонија“ на помоћи и, нама, преко потребној опреми. Стоматолошка столица коју смо имали била је стара 27 година и било ју је потребно заменити. Било је питање дана када више неће моћи да се користи и тада више не би могли да примамо пацијенте. Захваљујући донацији сада ће суграђани имати врхунску стоматолошку негу – истакао је др Милош Радловић, начелник Стоматологије.

Столица је у употреби од пре две недеље, а градоначелник Никола Лукач, члан Градског већа Саша Танацков и Адриано Зони, директор фирме „Калцедонија Гордон“ у Кикинди, Суботици и Сенти, посетили су Стоматолошку службу.

-Имамо доста запослени и у разговору са нашим радницима чули смо да је Стоматолошкој служби потребна столица. Није било дилеме да ли ћемо помоћи и драго ми је када видим да су и запослени, али и грађани поздравили ову донацију – навео је Адриано Зони.

„Калцедонија“ у нашем граду послује од 2019. године и од самог почетка показала је висок степен друштвенe одговорност према средини у којој послује, напоменуо је Саша Танацков, члан Градског већа.

-„Калцедонија“ је међу лидерима у помоћи кикиндском здравству. Када год смо, као локална самоуправа замолили за помоћ, радо су се одазвали. Стоматолошка столица вредна је 620.000 динара и налази се ординацији која је отворена сваког дана у години. Сада не постоје препреке да, услед техничких проблема, грађани остану без услуге зубара – казао је Танацков.

Ова компанија, у ранијем периоду, помогла је медицинским установама куповином вредних дијагностичких медицинских апарата, а своје опредељење да помажу локалној заједници показали су и у време пандемије.

Зубарска столица која је служила 27 година

А.Ђ.

(ВИДЕО) Матурантским плесом средњошколци послали најлепшу слику из Кикинде

Aleksandra Djuran May 21, 2024

Уз звуке из Штраусове опере „Слепи миш” кадрил на тргу испред Градске куће матуранти средњих школа, заједно са професорима, директорима, али и представницима локалне самоуправе, плесом су обележили крај школовања. У највећем синхронизованом плесу на свету у оквиру параде „Плес са Европом“ млади су послали најлепшу слику. Лејла Фелбаб матуранткиња је Гимназије „Душан Васиљев“ и има планове за даље школовање.

-Ово је прави начин да завршимо крај једног животног раздобља. Памтићу све оно лепо, али и несташлуке које смо приређивали. Уписала сам високу школу смер радиологије – додала је Лејла.

Марко Пекаревић завршио је Економско-трговинску школу.

– Матурантски плес нам пуно значи и средњу школу памтићу по пријатељима које сам стекао. Планирам да упишем Економски факултет – казао је Марко.

Ема Буњевачки завршила је смер фармацеутски техничар у ССШ „Милош Црњански“ и о плановима каже.

-Најлепше што се од средње школе опраштамо сви заједно плесом. Жеља ми је да школовање наставим у Београду и да постанем протетичар – сазнали смо од Еме.

Матуранте, њих 384, поздравио је градоначелник Никола Лукач, честитао им завршетак средње школе и прикључио им се у плесу.

-Ово је уједно један од најлепших периода живота и сигуран сам да ће наши млади суграђани наћи начин да се ухвате у коштац са оним што их очекује. Већина њих наставиће школовање и желим им пуно успеха у стицању даљег образовања. Моја порука је да никад не забораве одакле су и да се надамо да ће се вратити када стекну нова знања и искуства, што ће нам помоћи да стварамо још бољу будућност – истакао је Никола Лукач.

Матурантски плес се већ 17 година организује у нашем граду подсетио је Марко Марковљев, в.д. директор Културног центра.

– Овај плес постао је традиција у Кикинди и завршетак школовања не може да се замисли без њега. Млади имају невероватну енергију која плени и подстиче – додао је Марко Марковљев.

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Kikindski portal (@portalkikindski)

Матурантски плес одржан је у већини градова Србије и у земљама које нас окружују. Средњошколци су параду завршили играјући ужичко коло.

А.Ђ.

Први пацијенти у реконструисаном делу Болнице

Aleksandra Djuran May 21, 2024

У реконстрисаној згради Опште болнице од јутрос се примају први пацијенти. У објекту, изграђеном крајем 19. века, завршена је комплетна санација од темеља до крова, а монтирана је и нова медицинска опрема, кревети, намештај, рачунарска опрема.

У овом делу Болнице налазе се четири одељења Физијатрија, Психијатрија, Трансфузија и Патологија. У првој фази реконструкције, која обухвата овај и објекат где се налазe Педијатрија, Дерматологија и Палијативна нега, уложено је више 486 милиона динара. Очекује се да ће друга зграда бити завршена средином лета, а да ће почети са радом током јесени.

Радове финансира Министарство за јавна улагања, а неопходно опрему, у највећој мери, обезбедио је Покрајински секретаријат за здравство.

Почео Међународни пољопривредни сајам, највећа аграрна манифестација у овом делу Европе

Aleksandra Djuran May 18, 2024

Међународни сајам пољопривреде који ове године окупља више од 1.200 излагача из 40 земаља и Србије, биће одржан од данас, 18. до 23. маја на новосадском сајму, а у фокусу ће бити одржива пољопривреда. Како је најављено, у оквиру сајма биће одржано више од 40 догађаја.

Сајам се одржава 91. пут, а посетиоце очекује презентација најновијих техничких и технолошких достигнућа у аграру, примене науке у пољопривреди, изложба органске хране, као и оне са ознакама географског порекла, богатство домаћег генофонда, најсавременија пољопривредна механизација, производи и услуге из најудаљенијих крајева света. Најактуелније теме из области аграра биће обрађене кроз стручне скупове, округле столове, едукације и презентације, са посебним освртом на унапређење знања и примере добре праксе. Пословна окупљања, подразумевају и сустрете са привредним, научним и политичким делегацијама, али и директне састанке привредника из целог света.

Други дан сајма односно недеља доноси занимљиве теме међу којима је и презентација сензора и робота у савременој пољопривреди, а амбасада Немачке представиће примере регионалне сарадње оквиру дијалога о пољопривредној политици Немачка – Југоисточна Европа. За понедељак је најављена конференција о обновљивим изворима енергије и одрживој пољопривреди из перспективе корисника, а биће речи и о томе како пребродити сушну годину са практичним саветима за успешну жетву. Организатор ове конференције је Институт за ратарство и повртарство – Институт од националног значаја за Србију.

Дан добављача – Агробизнис 2024. најављен је за уторак 21. мај и на конференцији ће се говорити о финансирању раста – перспективама и могућностима за прехрамбену индустрију. Пословни састанци (Б2Б) пољопривредника и компанија заказани су за послеподне, а организатор је Развојна агенција Војводине.

Четвртак, 23. мај, организатори су најавили као „Дан сточара“ и планиран је Уводни састанак ЕУ твининг лајт пројекта за сектор живинарства, затим панел „Сточарство од њиве до трпезе“, као и презентација програма за пчеларство који организује Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде. Биће представљен и почетак ЕУ пројекта за отварање тржишта ЕУ за извоз свежег меса живине и јаја, а говориће се и о значају прераде млека и меса на малим пољопривредним газдинствима у АП Војводини.

Сајам ће бити одржан у затвореном и отвореном простору Новосадског сајма, Конгресни центар „Мастер“, Европска унија је партнер Сајма, генерални спонзор Глобос осигурање, златни спонзор је Ал Дахра, а банка партнер је Банка Поштанска штедионица. Радно време Сајма је од 9 до 19 сати.

Богат тродневни програм за Славу Града: Литија, представа, концерти, избор најбољег славског колача

Jelena Trifunović May 17, 2024

Слава града Кикинде прославља се у среду, 22. маја. Уједно је и слава Храма Светог Оца Николе и обележава се од 1769. године када је започета изградња цркве. Након Другог светског рата обележавање славе је укинуто, а обновљено је 2006. године. Од 2017. године Град и Црквена општина заједнички обележавају овај важан датум, када је први пут одржана и свечана Литија, пренос мошти Светог Оца Николе.

Ове године поводом обележавања славе биће организован тродневни програм. У уторак, 21. маја у 20 часова у Народном позоришту биће гост је глумац Ненад Јездић са представом Звездара театара „Књига о Милутину“. Монодрама је рађена према истоименом роману Слободана Данка Поповића. Насловни лик као сценски оживљен јунак из књижевности, Милутин приповеда своју судбину доброћудног, простодушног човека, сељака, борца, који се тешко суочава са толиким злом које се зове – рат. Роман из 1985. године представља историју Срба од Сарајевског атентата на принца Фердинанда, до неколико година после Другог светског рата као права архива и хроника страдања народа.

На сам дан славе 22. мај у 9 сати и 30 минута у Храму Светог Оца Николе биће одржана Литургија, а од 10 часова свечана Литија улицама Кикинде која ће ићи од цркве, поред Градске куће, улицама Вука Караџића, Браће Татић, Генерала Драпшина, Чанадска до кружног тока, Краља Петра Првог поред Народне библиотеке, Католичке цркве и назад до Храма. Након Литије је резање славског колача у Храму Светог Николе, а од 13 часова је и резање славског колача у Свечаној сали Градске куће и проглашење победничког славског колача.

У 14 сати на Градском тргу биће организован и базар локалних произвођача, а увече од 20 сати на тргу наступа Дејан Петровић и Бог Бенд. Идућег дана, у четвртак, од 19 сати у Народном позоришту је концерт браће Теофиловић.

ТАКМИЧЕЊЕ У ПРАВЉЕЊУ СЛАВСКОГ КОЛАЧА

Подсећамо да се организује такмичење за најбољи славски колач, најбољи изглед славског колача и најбоља структура и укус славског колача. Пријављивање је најкасније до сутра, 17. маја на бројеве телефона 426-300 и 064/857-40-44. Славски колачи предаваће се на сам дан славе Града од 10 до 11 сати у Свечаној сали Градске куће.

Effective-Tips-to-Reduce-the-Risk-of-Skin-Cancer

Пријавите се за бесплатан преглед коже у оквиру кампање Еуромеланома дан

Aleksandra Djuran May 15, 2024

Општа болница и ове године прикључила се превентивној кампањи Еуромеланома дан, која се одржава 20. маја, а део је европске кампање за рано откривање малигних тумора коже. Поред прегледа који дерматолози раде, кроз ову кампању се промовише значај превенције, ране дијагнозе и раног лечења рака коже, превенствено меланома. Заинтересовани грађани могу до до 20. маја да се пријаве за преглед путем веб- www.euromelanoma.org/serbia. Све потребне информације су упаво на овом сајту и сваки грађанин ће добити термин прегледа и име лекара.

Кампања Еуромеланом је званична медијска кампања Европског удружења за дерматолошку онкологију и Европске академије за дерматологију и венерологију, а организуј се се под покровитељством Министарства здравља Републике Србије. Усмерена је на подизање свести о заштити коже од УВ зрачења и раном откривању меланома и других облика рака коже, а мото овогодишње кампање је “Борба са раком коже почињен у твојој глави”.

Стопа обољевања од меланома је у сталном порасту, пре свега због неконтролисаног излагања УВ зрачењу у претходним деценијама, а поред тога ризик је и излагање вештачким изворима УВ зрачења, односно, употреба соларијума.