Друштво Архиве | Паге 47 оф 79 | Кикиндски портал

Данас је 90 дипломаца-васпитача бацило капе у вис у школи која прославља јубилеј

Igor Crnogorac Април 4, 2024

Значајан јубилеј прославља се данас у Високој школи струковних студија за образовање васпитача (ВШССОВ) – Дан школе, основане пре тачно 70 година. Програм је почео одавањем поште Зори Крџалић Заги, професорици, учесници НОБ-а, друштвено-политичком раднику чије је име носила Школа. Венац је, са студентима, на бисту чији је аутор, положила академска вајарка Мирослава Којић, некадашња професорица у Високој школи, редовни члан Европске академије наука у Београду.

Поред студената и запослених у Високој школи, свечаности доделе диплома студентима основних и мастер студија који су, у овој школској години, одбранили завршни рад, присуствовао је велики број званица, бивших студената и професора. Школу је, овим поводом, посетио и покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност, проф. др Зоран Милошевић.

– Ово је јубилеј за поштовање, посебно зато што Школа израста у средини која брине о образовању – рекао је проф. др Милошевић. – Присуство градоначелника говори о томе да Град брине о њој. Дуга историја низа културних институција и манифестација некако се уградила у дугогодишњу традицију Високе школе. Брига о васпитању тада и сада једнака је и имамо задовољство да израстају генерације које нису само оријентисане на новац, на материјално остварење, него и на морална, естетска и културна начела. Мислим да су нам васпитачи потребни више него икада и ова школа са осталих пет у Војводини, показује нам где је фокус нашег друштва.

Подсећајући на чињеницу да је ВШССОВ једина високошколска установа у граду и Округу, градоначелник Никола Лукач честитао је јубилеј студентима и запосленима.

– Град апсолутно подржава рад Високе школе и њене пројекте да, уз помоћ покрајинске и републичке администрације, унапредимо услове рада јер професори, сви запослени и студенти то, својом посвећеношћу, заслужују. Размишљамо о новим профилима које треба отворити и још више унапредити квалитет ове високообразовне установе – изјавио је Лукач.

Поред градоначелника, локалну самоуправу представљале су и чланице Градског већа Валентина Мицковски, задужена за културу и образовање, и Мелита Гомбар.

У години јубилеја, овом дану и свечаности претходили су различити образовни, културни и хуманитарни програми и акције, истакла је директорица школе, проф. др Ангела Месарош Живков.

– Програми ће се одвијати се све до краја школске године – додала је директорица. – На данашњој свечаности доделићемо 90 диплома и две посебне награде – студенту генерације и најбољем студенту мастер струковних студија, који ће добити признање са именом прерано преминуле професорке наше школе, др Јелене Мићевић Карановић.

На сцени амфитеатра у програму су наступили студенти, садашњи и бивши, деца из Предшколске установе и Основне музичке школе.

Студент генерације, двадесетдеветогодишња Јелена Даљев, послала је важну поруку младима.

– Волела бих да мој пример подстакне све који нису уписали школу са својим вршњацима, да то учине, да им поручим да никад није касно и да могу да остваре све што желе. Волим своју земљу и свој град и волела бих да останем овде – рекла је Јелена која се, после студија у Београду и боравка у Немачкој, на Тајланду и у Кини, вратила у свој град и са оценом десет одбранила дипломски рад на смеру васпитач деце предшколског узраста.

Плакету „Проф. др Јелена Мићевић Карановић“ добио је Никола Халаи који је био најбољи на мастер студијама Школе.

– Срећан сам што сам баш ја добио награду која носи назив моје менторке, професорице коју сам веома поштовао – рекао је Никола приликом преузимања награде. – Ја знам да ме она сада види и да је поносна на мене.

Награду су уручили сестра и супруг професорице др Мићевић Карановић.

На ВШССОВ наставу тренутно похађа 300 студената на два смера: васпитач деце предшколског узраста и васпитач за традиционалне игре. Укупно 90 студената данас је добило дипломе – 44 на основним и 46 на мастер студијама. Први пут од Школе су добили и капе за дипломце које су, на крају свечаности, полетеле у вис, заједно са жељама за срећну и мирну будућност у васпитавању младих нараштаја.

С. В. О.

Сајам запошљавња прилика да 28 послодаваца нађе 400 радника

Aleksandra Djuran Април 4, 2024

Национална служба за запошљавање Филијала Кикинда организовала је деветнаести сајам запошљавања. Раднике, око 400, тражило је 28 фирми, а незапослени су били у прилици да успоставе директан контакт са послодавцима, представе им се и предају своју радну биографију.

-Ово је добра прилика да пронађем запослење. Радила сам у „Калцедонији“ и конкурисаћу опет. Предаћу радну биографију и за „Мекафор“, али и у будућим продавницама „Јиск“ и „Форма идеале“. Завршила сам економску школу, али никада нисам радила у струци, међутим имам искуства на многим пословима – истакла је тренутно незапослена Љиљана Томић.

Ивана Крстић дипломирани је економиста и жеља јој је да ради у струци.

-Била сам запослена годину дана и од децембра не радим. Имам искуства и надам се да ћу добити посао. Сајам запошљавања је добра прилика да се представим – додала је Ивана Костић.

За конобара и радника у производњи конкурисао је Александар Живко из Мокрина.

-Завршио сам за хемијско-технолошког техничара и радио сам у „Јапан Тобаку“ и „Тиси Аутомотив“. Понуда је добра и уверен сам да ћу наћи запослење – сазнали смо од Александра Живка.

Сајам запошљавања отворио је градоначелник Никола Лукач који је присуствовао са својим сарадницима члановима Градског већа.

-Кикинда је одлична средина за пословање и предузетништво што доказује и Сајам запошљавања. Моји суграђани су вредни и способни и то компаније знају. На локалној самоуправи је да и у наредном периоду ствара услове за још бољи економски и привредни развој и добар амбијент за нове инвеститоре, али и за оне који већ послују у нашој средини. Уверен са да ће многи пронаћи запослење на сајму, те да ће број незапослених бити испод две хиљаде. Подсетићу и да смо пре само десетак година на територији града имали око 10.000 незапослених – прецизирао је градоначелник Лукач.

Осим послодаваца који одмах имају потребу за радницима, били су и они који ће током предстојећих шест месеци имати потребу за запошљавање, истакла је директорица Филијале НСЗ Јелена Митровић.

-Кандидати са високом стручном спремом моли су да конкуришу за радна места машинског инжењера и инжењера електротехнике. Суграђани са средњом стручном имали си прилику да конкуришу за послове: продавца, возача, шивача, комуналног радника, кондитора, ливца-калупара, ЦНЦ оператера, агената осигурања, конобара, кувара, пекара, магационера, месара, административног радника и других послова. Највише су се тражиле особе са трећим четвртим степеном стручне спреме, али су и неквалификовани радници могли да предају своју радну биографију будући да има потребе за производним радницима. Ту су нам и компаније које ће тек почети да раде и чији пословни простори су у изградњи – казала је Јелена Митровић.

У 2023. години, када је био последњи сајам у Кикинди, ефекти запошљавања шест месеци након одржаног сајма на нивоу Филијале Кикинда су 21,81 одсто тачније од 2.388 особа које су учествовале на сајму запослило се 521.

Закључно са 29. фебруаром на евиденцији Филијале НСЗ било је 2.117 незапослених, међу којима је највише неквалификованих.

А.Ђ.

РАЗНОЛИКА ПОНУДА

Међу новим фирмама које су тражиле раднике, поред поменутог „Јиска“ и „Форма идеале“, била је и „Техномедија“ која ће локал отворити у будућем ритејл парку. За запослење у производним погонима више запослених тражи се у фабрикама „Тиса Аутомотив“, „Калцедонија“, „Јафа“, „Гриндекс“, „Ливница“, „Тоза Марковић“.

И СРЕДЊОШКОЛЦИ НА САЈМУ

Највише потражње било је за продавцима. Стога је из Филијале НСЗ упућен позив завршном одељењу трговаца у Економско-трговинској школи.

-Већина њих, након што матурирају, тражиће посао. Желели смо да изађемо у сусрет младим суграђанима, али и послодавцима. Будући трговци моћи ће у блиској будућности, можда и уз помоћ наше финансијске подршке, да пронађу запослење – навела је Митровићева.

Такмичење и обуке за иноваторе у области технологије

Igor Crnogorac Април 2, 2024

Такмичење за најбољу технолошку иновацију у Србији представљено је данас у Градској кући, на првој седници Савета Севернобанатског управног округа ради привлачења што већег броја појединаца да се пријаве за учешће у овом државном пројекту који се реализује од 2005. године.

– Могу да учествују сви, имали смо тимове од ђака до пензионера, као и чланове Академије наука. Такмичење није ни на који начин ограничено. Једина идеја је да се отворе нови тржишни потенцијали: за замену извоза, за извоз, за надомештање неких производа, услуга, процеса или софтвера, за измену начина пословања. Било која врста иновације долази у обзир јер је то једини начин да дођемо у такозвану одрживу конкурентску предност – монопол који је заснован на знању, а не на позицији или протекцији – рекао је проф. др Војин Шенк, координатор такмичења.

Иако је у питању такмичење са новчаним наградама (прва је у износу од милион динара), задатак организатора је да што више људи учествује у специјализованим обукама о томе како на основу иновација успети на тржишту, почевши од тога како доћи до идеје која се суштинске разликује од других, додао је проф. др Шенк.

Од када постоје такмичење и обуке, само финалисти су основали више од 90 предузећа која се и даље развијају, а више од 11 хиљада људи прошло обуке, у чему и јесте највећа вредност, речено је на скупу.

– Радимо на томе да са овим пројектом упознамо људе у целом Округу, да знају да имају могућност да буду полазници једногодишњег семинара или едукација, и да науче како да, од иновативне идеје, дођу до реализације. Локални предузетници имају прилику да науче неке нове методологије, као и да добију прилику за промоцију – изјавио је начелник Севернобанатског управног округа, Мирослав Дучић.

Професор Владимир Никић истакао је да, већ трећи пут постоји и категорија иновативно село, намењена становницима села који имају идеју и визију како би њихово место могло да се развија у будућности. Право учешћа имају представници сеоских компанија, пољопривредних газдинстава и удружења.

Седници Савета присуствовали су представници локалних самоуправа, регионалних привредних комора Кикинде и Суботице, удружења предузетника и пољопривредних стручних служби и, у име домаћина, градоначелник Никола Лукач и чланови Градског већа Валентина Мицковски и Саша Танацков.

Рок за пријављивање је 5. мај на сајту www.иновација.орг. Пројекат организује Министарство науке, технолошког развоја и иновација у партнерству са многобројним партнерима.

С. В. О.

На Сајму запошљавања 25 послодоваца понудће 380 радних места

Aleksandra Djuran Април 1, 2024

Сајам запошљавања Национална служба за запошљавање Филијала Кикинда организује у четвртак, 4. априла од 11 часова , у Спортској хали „Партизан“. Овом приликом ће 25 послодаваца понудити око 380 радних места, а незапослени ће, у непосредном контакту, моћи да се упознају са радним местом за који су заинтересовани.

У понуди су радна места са високом и средњом стручном спремом, а велики број слободних послова биће и за оне без квалификација.

Кандидати са високом стручном спремом моћи ће да конкуришу за радна места машинског инжењера, инжењера електротехнике. Незапослени са средњом стручном спремом моћи ће да конкуришу за послове продавца, возача, шивача, комуналног радника, кондитора, ливца- калупара, ЦНЦоператера, агената осигурања, конобара, кувара, пекара, магационера, месара, административног радника…

Веома добра биће и понуда послова и за неквалификовене раднике, будући да се тражи велики број производних радника и још много других.

Незапослени ће на сајму бити у прилици да успоставе директан контакт са послодавцима, представе им се и предају им своју радну биографију. На штанду Националне службе незапослени и послодавци ће моћи да добију све информације за подстицање запошљавања, док ће незапосленима бити пружена помоћ и у писању радне биографије .

(ВИДЕО) Хуманитарна организација Срби за Србе: За нову кућу породице Тот-Докић из Мокрина

Jelena Trifunović Април 1, 2024

Хуманитарна организација Срби за Србе позвала је донаторе широм света да се прикључе њиховој новој великој акцији с циљем да се породици Тот-Докић из Мокрина обезбеди нови дом.

Како наводе у ХО Срби за Србе, ова организација постоји од 2005. године и до сада је помогла више од 3.300 породица са више од 15.500 малишана.

Јурке и жмурке, неке су од игара које воле Дуња (2), Михајло (1), Андријана и Марко (5), Снежана (7) и Милош (8). Међутим, осмеси ове дивне дечице остају у сенци тешког живота. У сенци одрастања у старој кући пуној пукотина!

Породица Тот-Докић живи у рубном делу Мокрина. Кућу у којој живе фактички чине омања кухиња и једна соба у којој спава њих осморо. Њих осморо, како кажу, „уменга се” у три кревета!

„Никад нисам размишљала да ћу тако рано да се удам. Тешки услови и судбина су ме натерали, па сам напустила школу и посветила се мајчинству. Нажалост, ни овде није баш сјајно. Кућа нам је огроман проблем, а највише се бојим да влага не остави последице на здравље моје деце”, прича Весна која са својих двадесет и нешто година већ има шесторо деце.

Малишани су јако лепо васпитани, доброта им просто исијава са лица и види се да се о њима марљиво брине, без обзира на околности. На кућу им се наслања штала у којој имају девет крава.

„Живимо од продаје млека, тако да гладни нисмо. Волимо то да радимо, како Ненад и ја, тако и деца. Он, наравно, често иде и у надницу. Јако је вредан, чак и за неки мањи динар увек иде да би наша деца имала. На социјалну помоћ и дечији додатак немамо права јер имамо регистровано пољопривредно газдинство и прелазимо неки цензус, без обзира што имамо шесторо деце и што је кућа таква каква је. Можда бисмо добили помоћ да седимо скрштених руку”, разочарано је истакла Весна.

Купатило немају, па се купају у кориту водом загрејаном на шпорету. По двоје „одједаред”. Неки прозори су им попуцали, па их крпе најлонима, а немају ни сва врата у кући.

„Што се тиче хигијене, ту нема не могу или болесна сам. Деца морају сваки дан да су окупана и да су чисти и сређени за школу. И рођендане увек славимо, али, нажалост, ови старији још нису звали другаре из школе. Нису ми рекли разлог, али мислим да је због куће”, додала је Весна.

Док смо водили разговор о кући и њиховом животу, приметили смо да деца воле и да цртају. На питање шта највише, добили смо упечатљив и нимало зачуђујућ одговор – „куће”!

„Највише волим да цртам куће. Видео сам једну лепу жуту, па их зато увек бојим жутом бојом. Волео бих да имам такву. Имамо и мало играчака, највише бих волео да добијем хеликоптер”, испричао нам је осмогодишњи Милош који нам је признао и да уме да им буде хладно зими.

Упитали смо и седмогодишњу Снежану шта би највише желела:

„Ја сам Снежана, ђак првак. Волела бих да имам розе собу и розе барбику!”

Одгајати децу у оваквим условима сигурно није лако. Иако се Весна и Ненад заиста труде да им обезбеде основно, потребна им је подршка.

„Боримо се колико можемо. Свако дете има неку своју жељу коју се трудимо да им испунимо, а некад и не можемо. Најстарији син и ћерка би да имају своје собе, да им мој супруг и ја више не досађивамо. То је и моја највећа жеља, немам нити једну другу. Само да имају своје собе, да могу да позову другаре, да могу да се играју и да не преживљавају све оно што сам ја, даће Бог. Молим све добре људе који су у могућности ако желе да помогну да испуним жељу деци мојој, а и мени самој!”

Хуманитарна организација Срби за Србе позвала је донаторе широм света да се прикључе њиховој новој великој акцији с циљем да се породици Тот-Докић обезбеди кућа.

– Наша пажња и подршка потребнији су им сада више него икад јер су недавно трагичним случајем остали без седмог детета, бебе Миле- истичу из ове организације.

На овом линку погледајте како можете донирати средства за породицу Тот-Докић.

Извор: Хуманитарна организација Срби за Србе

Како да пољопривредници брже дођу до субвенције

Aleksandra Djuran Марцх 29, 2024

Да би субвенције за пољопривредну производњу биле брже исплаћене неопходно је подношење захтева путем апликације е аграр. Мирјана Томић, саветодавац ПСС наводи да се служби јавља велик број произвођача са овом недоумицом.

-Поједини пољопривредници сматрају да су обновом газдинства завршили сав посао. Међутим то није тако и сви они који нису сигурни да ли су поднели захтев за субвенцију могу да дођу у просторије Пољопривредне стручне службе да поднесемо захтев док још има времена – напомиње наша саговорница.

Пољопривредна газдинства која су у процесу регистрације односно они који овај посао још увек нису завршили такође могу поднети захтев за субвенције од државе.

-Без обзира на то што немају решење и број пољопривредног газдинства нека дођу, јер је Министарство пољопривреде омогућило подношење захтева и у овој фази – додаје Мирјана Томић.

Врло је важно да сви пољопривредници прате е сандуче. Када им стигне решење о одобравању субвенције да га прихвате.

-Уколико не прихвате решења одужиће се исплата средстава. Пошто прихвате решење, већ после два, три дана добију документ да се одричу жалбе и када и њега прихвате знатно је убрзана исплата субвенције. Исплате ће бити и без тога, али ће се одужити и трајаће 90 дана – рекла је Томићева.

Субвенције које држава даје су 18.000 динара по хектару, уследиће и 17.000 по хектару за куповину декларисаног семена. Тек када се распише позив, тада ће пољопривредници моћи да рачунају на поврат средстава уложеног у куповину семена, а то ће моћи да ураде уколико упишу број свог газдинства на рачуну за купљено семе. Захтев за повраћај за дизел гориво односно рефакција подноси се током читаве године.

А.Ђ.

Инспекција оградила део „Нарвика”: Власнику наложено да отклони опасност

Aleksandra Djuran Марцх 28, 2024

Део Хотела „Нарвик“, услед опасности да ће се са горњих спратова одломити део фасаде и повредити људе, опасан је жутом траком. Како сазнајемо, налог за постављање упозорења дала је
грађевинска инспекција, на основу пријаве грађана. Наиме, како се види на снимку до ког смо дошли, највећи проблем је бетонска конструкција на згради, као и лимови који нису причвршћени за објекат. Власнику хотела инспекција је наложила да отклони
проблем за максимално 30 дана, а уколико то не уради пише се прекршајна пријава која се прослеђује надлежном суду на решавање.

Сличну пријаву инспекција је писала почетком године. Наиме, тада је пријављено да су куполе хотела у лошем стању и представљају потенцијалну опасност. Након што су надлежне службе провериле у каквом су стању куполе, издат је инспекцијски налог да се оне поправе. Инспекторима, пошто је истекао рок за поправку, није допуштено да поново уђу у „Нарвик“ како би се уверили да ли је наложено и испоштовано. Тада је уследила прекршајна пријава против одговорне особе. На суду, пошто је поступак завршен изречена је казна од 50.000 динара која је и плаћена.

Инспекција је поставила обавештење да грађани испред Хотела „Нарвик“ паркирају аутомобиле на сопствену одговорност с обзиром на то да могу да се оштете приликом евентуалног пада
делова конструкције. Трака којом је опасан део некадашњег најлепшег објекта у Војводини, упозорење је грађанима да не пролазе поред хотела.

Награде за сатиру Весни Ђукановић и Драгану Поп Драгану

Igor Crnogorac Марцх 28, 2024

На XXИИИ Јавном конкурсу хумора и сатире, поводом 1. априла, у организацији „Клуба уметничких душа“, из Мркоњић Града у Републици Српској, награде су освојили и наши суграђани, Весна Ђукановић, за најоригиналнију басну, и Драган Поп Драган, за најоригиналнији афоризам и за најоригиналнију шифру којом је потписан рад, а она је. “Шишај овце, пери новце!”.

Ове године тема је била “Прање новца“, а на конкурсу су учествовали сатиричари из: Србије, БиХ, Хрватске, Северне Македоније, Црне Горе, Бугарске и Италије.

Весна Ђукановић, по професији учитељица, пише поезију и прозу. Објавила је две збирке кратких прича: „Радост жуте лубенице”, за коју је добила награду „Чучкова књига“ Народне библиотеке из Хан Пијеска, и „Одсјај свилених нити “, и књигу песама „Можда безгрешан“. За свој књижевни рад вишеструко је награђивана. Објављује у више књижевних часописа, пише и дијалекатску поезију. За најновије признање каже да јој је значајно јер се први пут опробала у овом жанру. Поред писања, бави се и осликавањем свиле.

Драган Поп Драган (Драган Батинић), добро познат читалачкој публици као новинар и књижевник, објавио је пет књига поезије: „Загубљене адресе“, „Пут у ништа“, „Доручак са Фројдом“, „Утопија ентропија дагеротипија“, „Речи о мислима, мисли о речима“, три књиге хаику стихова – „Душа у кутији од шибица“, „Мачке“ (двојезично, српско-енглески), „Куку-рику хаику“, и једну збирку кратких прича – „Могло је и горе”. Такође је добитник великог броја књижевних признања. Поезија му је превођена на мађарски, румунски, бугарски, јапански и енглески језик.

На Конкурсу хумора и сатире, на тему „Прање новца“, Батинић је, између осталих, послао и ове афоризме:

-Тајкунска химна: Шишај овце, пери новце!

-Кад прођу кроз његове прљаве руке паре су чисте, опране.

-Сумњиво зарађени новац је опрао, а биографију испеглао и сад је угледни грађанин.

-Свеже опран новац окачио је у јавности да се осуши, али је остао без њега јер су га одували нови политички ветрови.

-У тај пројекат паре су улазиле прљаве а излазиле чисте, а људи су улазили чисти а излазили прљави.

-На земљи су прикривене: прљаве паре, прљаве политике, прљаве душе… али све се то јасно види са чистог Неба.

С. В. О.

Средње школе доставиле план уписа: Новина трговински техничар и више занатских смерова

Aleksandra Djuran Марцх 24, 2024

План уписа у четири средњошколске образовне установе у Кикинди за школску 2024/2025. урађен је у сарадњи са локалном самоуправом, Филијалом Националне службе за запошљавање и Регионалном привредном комором. У школама има места за све мале матуранте са територије града. Новина од наредне школске године је да ће свако одељење имати максимално 28 ученика.

Економско – трговинска школа, уместо четири, наредне године уписаће пет одељења на шест образованих профила.

-Економско техничар је четворогодишњи смер, као и финансијско-рачуноводствени техничар који је поново уведен ове школске године. Од наредне школске имаћемо и трећи четворогодишњи смер трговински техничар, али остаје нам и смер трговац који ће бити трогодишњи у комбинованом одељењу са конобарима тако да ће их бити по 14. Пето одељење је такође трогодишњи и тражен је, а реч је куварима – сазнајемо од директора Роберта Вуњака.

Основна разлика између трговца и трговинског техничара је да они са трогодишњим образовањем одмах проналазе посао и немају амбиција да наставе школовање. Трговински техничар може да упише одређене факултете и приликом запошљавања са средњом стручном спремом има веће могућности на самом послу да постане руководилац. У школи се надају да ће компанија „ПС“ добити акредитацију од Министарства и да ће моћи у овој радњи да имају дуално образовање.

Техничка школа у Кикинди по традицији уписује највише одељења. Директорица Миланка Халиловић каже да су ђаци заинтересовани за подручја рада које нуде, те да ће ове године на располагању имати осам одељења, за једно више од прошлогодишњег уписа.

-У оквиру подручја рада електротехника уписујемо три четворогодишња профила: електротехничар рачунара и електротехничар за дијагностику на возилима и техничар информационих система. Четворогодишњи смер је и техничар друмског саобраћаја, а трогодишњи је возач моторних возила. У машинству су на располагању техничар за компјутерско управљање ЦНЦ машина, као четворогодишњи смер. Ове године, за разлику од од прошле имамо два трогодишња одељења. Једно ће бити бравар заваривач и друго оператер машинске обраде резањем – казала је Миланка Халиловић.

Смер оператер машинске обраде резањем је комплетно по дуалном образовању. Ученике који га упишу очекује пракса у „Гриндексу“ и „Мекафору“. Халиловићева додаје да ће се и наредне школске године потрудити да имају још трогодишњих смерова јер за њима постоји потреба.

Средња стручна школа „Милош Црњански, како истиче директор Милорад Карановић уписаће четири одељења.

– На четворогодишњим образовним профилима у следећој школској години уписаћемо занимање фармацеутски техничар, архитектонског и техничар за хемијску и фармацеутску технологију. Оператер у прехрамбеној индустрији је трогодишњи, као и пекар и они ће бити у једном комбинованом одељењу– рекао је Карановић.

У Гимназији „Душан Васиљев“ биће такође четири одељења рекла је директорица Мирјана Дражић.

-Уписујемо по 56 ученика на друштвено-језиком и природно- математичком смеру. Интересовање за упис у нашу школу расте из године у годину јер су средњошколци свесни да из Гимназије могу да упишу који год желе факултет – објаснила је Мирјана Дражић.

А.Ђ.

Ускршњим играма у Сајану подједнако се радовали и млади и стари

Aleksandra Djuran Марцх 23, 2024

Сајан је био домаћин традиционалне манифестације „Ускршње народне игре“. У организацији Друштва за неговање традиције и екологије ,,Делибаб“, уз подршку локалне самоуправе и Месне заједнице Сајан, дружење деце, младих и удружења жена одржано је тридесети пут.

Ускршње аранжмане припремила су удружења жена из читаве Војводине, а позиву организатора одазвале су се и чланице „Сунца“ из Падеја.

-Припремили смо фарбана јаја, ускршње украсе на којима доминира зека, корпице и ручне радове. Радо долазимо у Сајан и волимо што смо део ове манифестације која је увод у најрадоснији хришћански празник. Све је израђено од природних материјала, а и јаја се најлепше офарбају у луковину или траве – сазнајемо од Драгице Раднов, председнице удружења „Сунце“.

Централни део свечаности је посвећен деци која су се у великом броју одазвала ускршњим играма, истакла је Силвија Тосеги, председница „Делибаба“.

-Сви су се одазвали позиву да увеличају наш јубилеј, 30 година од прве манифестације. Наш циљ је да очувамо обичаје и традицију и да је пренесемо на млађе. Учимо их на који начин су се некада фарбала јаја, како се кувала шунка, како се правила ускршња плетеница, која јела и колачи су се служили за Ускрс. Деца уживају у нашим играма трчању са јајетом у кашици, тражењу јаја, осликавању – навела је Силвија Тосеги.

Манифестацији је присуствовала Мелита Гомбар, чланица Градског већа.

-Манифестација приказује богатство културне баштине, лепоте традиције и ускршњих обичаја Мађара који живе на овом простору. Ускршња изложба је права симболика јер је јаје одувек значило препорода, обнове, рађања новог живота. Осмишљена да споји децу, младе и оне који су у старијој доби, даје печат мађарској традицији и историји и осликава нашу мултинационалну и мултикултурну средину – напоменула је Мелита Гомбар.

Председник Савета Месне заједнице Золтан Тот додао је да су „Ускршње народне игре“ једна од најзначајнијих манифестација у овом месту.

-Чињеница да траје три деценије говори колико је важна и значајна, не само за мештане Сајана, него и за читав град. Кроз њу чувамо народне обичаје и традицију и преносимо их на оне који долазе. Хвала локалној самоуправи која је помогла да се на прави начин обележи велики јубилеј – казао је Тот.

Учесници из Кикинде, Мокрина, Иђоша, Остојићева, Чоке, Нових Козараца, Падеја уживали су у дружењу, а било им је омогућено да посете и Завичајну кућу.

А.Ђ.