June 22, 2026

Друштво

Pedagoska-jubilej-(2)

Danas je 90 diplomaca-vaspitača bacilo kape u vis u školi koja proslavlja jubilej

Igor Crnogorac April 4, 2024

Značajan jubilej proslavlja se danas u Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača (VŠSSOV) – Dan škole, osnovane pre tačno 70 godina. Program je počeo odavanjem pošte Zori Krdžalić Zagi, profesorici, učesnici NOB-a, društveno-političkom radniku čije je ime nosila Škola. Venac je, sa studentima, na bistu čiji je autor, položila akademska vajarka Miroslava Kojić, nekadašnja profesorica u Visokoj školi, redovni član Evropske akademije nauka u Beogradu.

Pored studenata i zaposlenih u Visokoj školi, svečanosti dodele diploma studentima osnovnih i master studija koji su, u ovoj školskoj godini, odbranili završni rad, prisustvovao je veliki broj zvanica, bivših studenata i profesora. Školu je, ovim povodom, posetio i pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost, prof. dr Zoran Milošević.

– Ovo je jubilej za poštovanje, posebno zato što Škola izrasta u sredini koja brine o obrazovanju – rekao je prof. dr Milošević. – Prisustvo gradonačelnika govori o tome da Grad brine o njoj. Duga istorija niza kulturnih institucija i  manifestacija nekako se ugradila u dugogodišnju tradiciju Visoke škole. Briga o vaspitanju tada i sada jednaka je i imamo zadovoljstvo da izrastaju generacije koje nisu samo orijentisane na novac, na materijalno ostvarenje, nego i na moralna, estetska i kulturna načela. Mislim da su nam vaspitači potrebni više nego ikada i ova škola sa ostalih pet u Vojvodini, pokazuje nam gde je fokus našeg društva.

Podsećajući na činjenicu da je VŠSSOV jedina visokoškolska ustanova u gradu i Okrugu, gradonačelnik Nikola Lukač čestitao je jubilej studentima i zaposlenima.

– Grad apsolutno podržava rad Visoke škole i njene projekte da, uz pomoć pokrajinske i republičke administracije, unapredimo uslove rada jer profesori, svi zaposleni i studenti to, svojom posvećenošću, zaslužuju. Razmišljamo o novim profilima koje treba otvoriti i još više unaprediti kvalitet ove visokoobrazovne ustanove – izjavio je Lukač.

Pored gradonačelnika, lokalnu samoupravu predstavljale su i članice Gradskog veća Valentina Mickovski, zadužena za kulturu i obrazovanje, i Melita Gombar.

U godini jubileja, ovom danu i svečanosti prethodili su različiti obrazovni, kulturni i humanitarni programi i akcije, istakla je direktorica škole, prof. dr Angela Mesaroš Živkov.

– Programi će se odvijati se sve do kraja školske godine – dodala je direktorica. – Na današnjoj svečanosti dodelićemo 90 diploma i dve posebne nagrade – studentu generacije i najboljem studentu master strukovnih studija, koji će dobiti priznanje sa imenom prerano preminule profesorke naše škole, dr Jelene Mićević Karanović.

Na sceni amfiteatra u programu su nastupili studenti, sadašnji i bivši, deca iz Predškolske ustanove i Osnovne muzičke škole.

Student generacije, dvadesetdevetogodišnja Jelena Daljev, poslala je važnu poruku mladima.

– Volela bih da moj primer podstakne sve koji nisu upisali školu sa svojim vršnjacima, da to učine, da im poručim da nikad nije kasno i da mogu da ostvare sve što žele. Volim svoju zemlju i svoj grad i volela bih da ostanem ovde – rekla je Jelena koja se, posle studija u Beogradu i boravka u Nemačkoj, na Tajlandu i u Kini, vratila u svoj grad i sa ocenom deset odbranila diplomski rad na smeru vaspitač dece predškolskog uzrasta.

Plaketu „Prof. dr Jelena Mićević Karanović“ dobio je Nikola Halai koji je bio najbolji na master studijama Škole.

– Srećan sam što sam baš ja dobio nagradu koja nosi naziv moje mentorke, profesorice koju sam veoma poštovao – rekao je Nikola prilikom preuzimanja nagrade. – Ja znam da me ona sada vidi i da je ponosna na mene.

Nagradu su uručili sestra i suprug profesorice dr Mićević Karanović.

Na VŠSSOV nastavu trenutno pohađa 300 studenata na dva smera: vaspitač dece predškolskog uzrasta i vaspitač za tradicionalne igre. Ukupno 90 studenata danas je dobilo diplome – 44 na osnovnim i 46 na master studijama. Prvi put od Škole su dobili i kape za diplomce koje su, na kraju svečanosti, poletele u vis, zajedno sa željama za srećnu i mirnu budućnost u vaspitavanju mladih naraštaja.

S. V. O.

1712226791914

Sajam zapošljavnja prilika da 28 poslodavaca nađe 400 radnika

Aleksandra Djuran April 4, 2024

Nacionalna služba za zapošljavanje Filijala Kikinda organizovala je devetnaesti sajam zapošljavanja. Radnike, oko 400,  tražilo je 28 firmi, a nezaposleni su bili u prilici da uspostave direktan kontakt sa poslodavcima, predstave im se i predaju svoju radnu biografiju.

-Ovo je dobra prilika da pronađem zaposlenje. Radila sam u „Kalcedoniji“ i konkurisaću opet. Predaću radnu biografiju i za „Mekafor“, ali i u budućim prodavnicama „Jisk“ i „Forma ideale“. Završila sam ekonomsku školu, ali nikada nisam radila u struci, međutim imam iskustva na mnogim poslovima – istakla je trenutno nezaposlena Ljiljana Tomić.

Ivana Krstić diplomirani je ekonomista i želja joj je da radi u struci.

-Bila sam zaposlena godinu dana i od decembra ne radim. Imam iskustva i nadam se da ću dobiti posao. Sajam zapošljavanja je dobra prilika da se predstavim – dodala je Ivana Kostić.

Za konobara i radnika u proizvodnji konkurisao je Aleksandar Živko iz Mokrina.

-Završio sam za hemijsko-tehnološkog tehničara i radio sam u „Japan Tobaku“ i „Tisi Automotiv“. Ponuda je dobra i uveren sam da ću naći zaposlenje – saznali smo od Aleksandra Živka.

Sajam zapošljavanja otvorio je gradonačelnik Nikola Lukač koji je prisustvovao sa svojim saradnicima članovima Gradskog veća.

-Kikinda je odlična sredina za poslovanje i preduzetništvo što dokazuje i Sajam zapošljavanja. Moji sugrađani su vredni i sposobni i to kompanije znaju. Na lokalnoj samoupravi je da i u narednom periodu stvara uslove za još bolji ekonomski i privredni razvoj i dobar ambijent za nove investitore, ali i za one koji već posluju u našoj sredini. Uveren sa da će mnogi pronaći zaposlenje na sajmu, te da će broj nezaposlenih biti ispod dve hiljade. Podsetiću i da smo pre samo desetak godina na teritoriji grada imali oko 10.000 nezaposlenih – precizirao je gradonačelnik Lukač.

Osim poslodavaca koji odmah imaju potrebu za radnicima, bili su i oni koji će tokom predstojećih šest meseci imati potrebu za zapošljavanje, istakla je direktorica Filijale NSZ Jelena Mitrović.

-Kandidati sa visokom stručnom spremom moli su da konkurišu za radna mesta mašinskog inženjera i inženjera elektrotehnike. Sugrađani sa srednjom stručnom imali si priliku da konkurišu za poslove: prodavca, vozača, šivača, komunalnog radnika, konditora, livca-kalupara, CNC operatera, agenata osiguranja, konobara, kuvara, pekara, magacionera, mesara, administrativnog radnika i drugih poslova. Najviše su se tražile osobe sa trećim  četvrtim stepenom stručne spreme, ali su i nekvalifikovani radnici mogli da predaju svoju radnu biografiju budući da ima potrebe za proizvodnim radnicima. Tu su nam i kompanije koje će tek početi da rade i čiji poslovni prostori su u izgradnji  – kazala je Jelena Mitrović.

U 2023. godini, kada je bio poslednji sajam u Kikindi, efekti zapošljavanja šest meseci nakon održanog sajma na nivou Filijale Kikinda su 21,81 odsto tačnije od 2.388 osoba koje su učestvovale na sajmu zaposlilo se 521.

Zaključno sa 29. februarom na evidenciji Filijale NSZ bilo je 2.117 nezaposlenih, među kojima je najviše nekvalifikovanih.

A.Đ.

RAZNOLIKA PONUDA

Među novim firmama koje su tražile radnike, pored pomenutog „Jiska“ i „Forma ideale“, bila je i „Tehnomedija“ koja će lokal otvoriti u budućem ritejl parku. Za zaposlenje u proizvodnim pogonima više zaposlenih traži se u fabrikama „Tisa Automotiv“, „Kalcedonija“, „Jafa“, „Grindeks“, „Livnica“, „Toza Marković“.

I SREDNJOŠKOLCI NA SAJMU

Najviše potražnje bilo je za prodavcima. Stoga je iz Filijale NSZ upućen poziv završnom odeljenju trgovaca u Ekonomsko-trgovinskoj školi.

-Većina njih, nakon što maturiraju, tražiće posao. Želeli smo da izađemo u susret mladim sugrađanima, ali i poslodavcima. Budući trgovci moći će u bliskoj budućnosti, možda i uz pomoć naše finansijske podrške, da pronađu zaposlenje – navela je Mitrovićeva.

 

Inovacije-(6)

Takmičenje i obuke za inovatore u oblasti tehnologije

Igor Crnogorac April 2, 2024

Takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju u Srbiji predstavljeno je danas u Gradskoj kući, na prvoj sednici Saveta Severnobanatskog upravnog okruga radi privlačenja što većeg broja pojedinaca da se prijave za učešće u ovom državnom projektu koji se realizuje od 2005. godine.

– Mogu da učestvuju svi, imali smo timove od đaka do penzionera, kao i članove Akademije nauka. Takmičenje nije ni na koji način ograničeno. Jedina ideja je da se otvore novi tržišni potencijali: za zamenu izvoza, za izvoz, za nadomeštanje nekih proizvoda, usluga, procesa ili softvera, za izmenu načina poslovanja. Bilo koja vrsta inovacije dolazi u obzir jer je to jedini način da dođemo u takozvanu održivu konkurentsku prednost – monopol koji je zasnovan na znanju, a ne na poziciji ili protekciji – rekao je prof. dr Vojin Šenk, koordinator takmičenja.

Iako je u pitanju takmičenje sa novčanim nagradama (prva je u iznosu od milion dinara), zadatak organizatora je da što više ljudi učestvuje u specijalizovanim obukama o tome kako na osnovu inovacija uspeti na tržištu, počevši od toga kako doći do ideje koja se suštinske razlikuje od drugih, dodao je prof. dr Šenk.

Od kada postoje takmičenje i obuke, samo finalisti su osnovali više od 90 preduzeća koja se i dalje razvijaju, a više od 11 hiljada ljudi prošlo obuke, u čemu i jeste najveća vrednost, rečeno je na skupu.

– Radimo na tome da sa ovim projektom upoznamo ljude u celom Okrugu, da znaju da imaju mogućnost da budu polaznici jednogodišnjeg seminara ili edukacija, i da nauče kako da, od inovativne ideje, dođu do realizacije. Lokalni preduzetnici imaju priliku da nauče neke nove metodologije, kao i da dobiju priliku za promociju – izjavio je načelnik Severnobanatskog upravnog okruga, Miroslav Dučić.

Profesor Vladimir Nikić istakao je da, već treći put postoji i kategorija inovativno selo, namenjena stanovnicima sela koji imaju ideju i viziju kako bi njihovo mesto moglo da se razvija u budućnosti. Pravo učešća imaju predstavnici seoskih kompanija, poljoprivrednih gazdinstava i udruženja.

Sednici Saveta prisustvovali su predstavnici lokalnih samouprava, regionalnih privrednih komora Kikinde i Subotice, udruženja preduzetnika i poljoprivrednih stručnih službi i, u ime domaćina, gradonačelnik Nikola Lukač i članovi Gradskog veća Valentina Mickovski i Saša Tanackov.

Rok za prijavljivanje je 5. maj na sajtu www.inovacija.org. Projekat organizuje  Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija u partnerstvu sa mnogobrojnim partnerima.

S. V. O.

Sajam zapošljavanja 1

Na Sajmu zapošljavanja 25 poslodovaca ponudće 380 radnih mesta

Aleksandra Djuran April 1, 2024

Sajam zapošljavanja Nacionalna služba za zapošljavanje Filijala Kikinda organizuje u četvrtak, 4. aprila od 11 časova , u Sportskoj hali „Partizan“. Ovom prilikom će 25 poslodavaca ponuditi oko 380 radnih mesta, a nezaposleni će, u neposrednom kontaktu, moći da se upoznaju sa radnim mestom za koji su zainteresovani.

U ponudi su radna mesta sa visokom i srednjom stručnom spremom, a veliki broj slobodnih poslova biće i za one  bez kvalifikacija.

Kandidati sa visokom stručnom spremom moći će da konkurišu za radna mesta mašinskog inženjera, inženjera elektrotehnike. Nezaposleni sa srednjom stručnom spremom moći će da konkurišu za poslove prodavca, vozača, šivača, komunalnog radnika, konditora, livca- kalupara, CNCoperatera, agenata osiguranja, konobara, kuvara, pekara, magacionera, mesara, administrativnog radnika…

Veoma dobra biće i ponuda poslova i za nekvalifikovene radnike, budući da se traži veliki broj proizvodnih radnika i još mnogo drugih.

Nezaposleni će na sajmu biti u prilici da uspostave direktan kontakt sa poslodavcima, predstave im se i predaju im svoju radnu biografiju. Na štandu Nacionalne službe nezaposleni i poslodavci će moći da dobiju sve informacije za podsticanje zapošljavanja, dok će nezaposlenima biti pružena pomoć i u pisanju radne biografije .

tot-dokic-1

(VIDEO) Humanitarna organizacija Srbi za Srbe: Za novu kuću porodice Tot-Dokić iz Mokrina

Jelena Trifunović April 1, 2024

Humanitarna organizacija Srbi za Srbe pozvala je donatore širom sveta da se priključe njihovoj novoj velikoj akciji s ciljem da se porodici Tot-Dokić iz Mokrina obezbedi novi dom.

Kako navode u HO Srbi za Srbe, ova organizacija  postoji od 2005. godine i do sada je pomogla više od 3.300 porodica sa više od 15.500 mališana.

Jurke i žmurke, neke su od igara koje vole Dunja (2), Mihajlo (1), Andrijana i Marko (5), Snežana (7) i Miloš (8). Međutim, osmesi ove divne dečice ostaju u senci teškog života. U senci odrastanja u staroj kući punoj pukotina!

Porodica Tot-Dokić živi u rubnom delu Mokrina. Kuću u kojoj žive faktički čine omanja kuhinja i jedna soba u kojoj spava njih osmoro. Njih osmoro, kako kažu, „umenga se” u tri kreveta!

„Nikad nisam razmišljala da ću tako rano da se udam. Teški uslovi i sudbina su me naterali, pa sam napustila školu i posvetila se majčinstvu. Nažalost, ni ovde nije baš sjajno. Kuća nam je ogroman problem, a najviše se bojim da vlaga ne ostavi posledice na zdravlje moje dece”, priča Vesna koja sa svojih dvadeset i nešto godina već ima šestoro dece.

Mališani su jako lepo vaspitani, dobrota im prosto isijava sa lica i vidi se da se o njima marljivo brine, bez obzira na okolnosti. Na kuću im se naslanja štala u kojoj imaju devet krava.

„Živimo od prodaje mleka, tako da gladni nismo. Volimo to da radimo, kako Nenad i ja, tako i deca. On, naravno, često ide i u nadnicu. Jako je vredan, čak i za neki manji dinar uvek ide da bi naša deca imala. Na socijalnu pomoć i dečiji dodatak nemamo prava jer imamo registrovano poljoprivredno gazdinstvo i prelazimo neki cenzus, bez obzira što imamo šestoro dece i što je kuća takva kakva je. Možda bismo dobili pomoć da sedimo skrštenih ruku”, razočarano je istakla Vesna.

Kupatilo nemaju, pa se kupaju u koritu vodom zagrejanom na šporetu. Po dvoje „odjedared”. Neki prozori su im popucali, pa ih krpe najlonima, a nemaju ni sva vrata u kući.

„Što se tiče higijene, tu nema ne mogu ili bolesna sam. Deca moraju svaki dan da su okupana i da su čisti i sređeni za školu. I rođendane uvek slavimo, ali, nažalost, ovi stariji još nisu zvali drugare iz škole. Nisu mi rekli razlog, ali mislim da je zbog kuće”, dodala je Vesna.

Dok smo vodili razgovor o kući i njihovom životu, primetili smo da deca vole i da crtaju. Na pitanje šta najviše, dobili smo upečatljiv i nimalo začuđujuć odgovor – „kuće”!

„Najviše volim da crtam kuće. Video sam jednu lepu žutu, pa ih zato uvek bojim žutom bojom. Voleo bih da imam takvu. Imamo i malo igračaka, najviše bih voleo da dobijem helikopter”, ispričao nam je osmogodišnji Miloš koji nam je priznao i da ume da im bude hladno zimi.

Upitali smo i sedmogodišnju Snežanu šta bi najviše želela:

„Ja sam Snežana, đak prvak. Volela bih da imam roze sobu i roze barbiku!”

Odgajati decu u ovakvim uslovima sigurno nije lako. Iako se Vesna i Nenad zaista trude da im obezbede osnovno, potrebna im je podrška.

„Borimo se koliko možemo. Svako dete ima neku svoju želju koju se trudimo da im ispunimo, a nekad i ne možemo. Najstariji sin i ćerka bi da imaju svoje sobe, da im moj suprug i ja više ne dosađivamo. To je i moja najveća želja, nemam niti jednu drugu. Samo da imaju svoje sobe, da mogu da pozovu drugare, da mogu da se igraju i da ne preživljavaju sve ono što sam ja, daće Bog. Molim sve dobre ljude koji su u mogućnosti ako žele da pomognu da ispunim želju deci mojoj, a i meni samoj!”

Humanitarna organizacija Srbi za Srbe pozvala je donatore širom sveta da se priključe  njihovoj novoj velikoj akciji s ciljem da se porodici Tot-Dokić obezbedi kuća.

– Naša pažnja i podrška potrebniji su im sada više nego ikad jer su nedavno tragičnim slučajem ostali bez sedmog deteta, bebe Mile- ističu iz ove organizacije.

Na ovom linku pogledajte kako možete donirati sredstva za porodicu Tot-Dokić.

Izvor: Humanitarna organizacija Srbi za Srbe

 

 

c8603a4c-c2e5-446d-b22f-b54cc9e9a887

Kako da poljoprivrednici brže dođu do subvencije

Aleksandra Djuran March 29, 2024

Da bi subvencije za poljoprivrednu proizvodnju bile brže isplaćene  neophodno je podnošenje zahteva putem aplikacije e agrar. Mirjana Tomić, savetodavac PSS navodi da se službi javlja velik broj proizvođača  sa ovom nedoumicom.

-Pojedini poljoprivrednici smatraju da su obnovom gazdinstva završili sav posao. Međutim to nije tako i svi oni koji nisu sigurni da li su podneli zahtev za subvenciju mogu da dođu u prostorije Poljoprivredne stručne službe da podnesemo zahtev dok još ima vremena – napominje naša sagovornica.

Poljoprivredna gazdinstva koja su u procesu registracije odnosno oni koji ovaj posao još uvek nisu završili takođe mogu podneti zahtev za subvencije od države.

-Bez obzira na to što nemaju rešenje i broj poljoprivrednog gazdinstva neka dođu, jer je Ministarstvo poljoprivrede omogućilo podnošenje zahteva i u ovoj fazi – dodaje Mirjana Tomić.

Vrlo je važno da svi poljoprivrednici prate e sanduče. Kada im stigne rešenje o odobravanju subvencije da ga prihvate.

-Ukoliko ne prihvate rešenja odužiće se isplata sredstava. Pošto prihvate rešenje, već posle dva, tri dana dobiju dokument da se odriču žalbe i kada i njega prihvate znatno je ubrzana isplata subvencije. Isplate će biti i bez toga, ali će se odužiti i trajaće 90 dana – rekla je Tomićeva.

Subvencije koje država daje su 18.000 dinara po hektaru, uslediće i 17.000 po hektaru za kupovinu deklarisanog semena. Tek kada se raspiše poziv, tada će poljoprivrednici moći da računaju na povrat sredstava uloženog u kupovinu semena, a to će moći da urade ukoliko upišu broj svog gazdinstva na računu za kupljeno seme. Zahtev za povraćaj za dizel gorivo odnosno refakcija podnosi se tokom čitave godine.

A.Đ.

3e751f18-1116-40bd-a236-9ee1fb477237

Inspekcija ogradila deo „Narvika”: Vlasniku naloženo da otkloni opasnost

Aleksandra Djuran March 28, 2024

Deo Hotela „Narvik“, usled opasnosti da će se sa gornjih spratova odlomiti deo fasade i povrediti ljude, opasan je žutom trakom. Kako saznajemo, nalog za postavljanje upozorenja dala je
građevinska inspekcija, na osnovu prijave građana. Naime, kako se vidi na snimku do kog smo došli, najveći problem je betonska konstrukcija na zgradi, kao i limovi koji nisu pričvršćeni za objekat. Vlasniku hotela inspekcija je naložila da otkloni
problem za maksimalno 30 dana, a ukoliko to ne uradi piše se prekršajna prijava koja se prosleđuje nadležnom sudu na rešavanje.

 

Sličnu prijavu inspekcija je pisala početkom godine. Naime, tada je prijavljeno da su kupole hotela u lošem stanju i predstavljaju potencijalnu opasnost. Nakon što su nadležne službe proverile u kakvom su stanju kupole, izdat je inspekcijski nalog da se one poprave. Inspektorima, pošto je istekao rok za popravku, nije dopušteno da ponovo uđu u „Narvik“ kako bi se uverili da li je naloženo i ispoštovano. Tada je usledila prekršajna prijava protiv odgovorne osobe. Na sudu, pošto je postupak završen izrečena je kazna od 50.000 dinara koja je i plaćena.

Inspekcija je postavila obaveštenje da građani ispred Hotela „Narvik“ parkiraju automobile na sopstvenu odgovornost s obzirom na to da mogu da se oštete prilikom eventualnog pada
delova konstrukcije. Traka kojom je opasan deo nekadašnjeg najlepšeg objekta u Vojvodini, upozorenje je građanima da ne prolaze pored hotela.

klub-umjetnickih-dusa-mrkonjic-grad

Nagrade za satiru Vesni Đukanović i Draganu Pop Draganu

Igor Crnogorac March 28, 2024

Na XXIII Javnom konkursu humora i satire, povodom 1. aprila, u organizaciji „Kluba umetničkih duša“, iz Mrkonjić Grada u Republici Srpskoj, nagrade su osvojili i naši sugrađani, Vesna Đukanović, za najoriginalniju basnu, i Dragan Pop Dragan, za najoriginalniji aforizam i za najoriginalniju šifru kojom je potpisan rad, a ona je. “Šišaj ovce, peri novce!”.

Ove godine tema je bila “Pranje novca“, a na konkursu su učestvovali satiričari iz: Srbije, BiH, Hrvatske, Severne Makedonije, Crne Gore, Bugarske i Italije.

Vesna Đukanović, po profesiji učiteljica, piše poeziju i prozu. Objavila je dve zbirke kratkih priča: „Radost žute lubenice”, za koju je dobila nagradu „Čučkova knjiga“ Narodne biblioteke iz Han Pijeska, i „Odsjaj svilenih niti “, i knjigu pesama „Možda bezgrešan“. Za svoj književni rad višestruko je nagrađivana. Objavljuje u više književnih časopisa, piše i dijalekatsku poeziju. Za najnovije priznanje kaže da joj je značajno jer se prvi put oprobala u ovom žanru. Pored pisanja, bavi se i oslikavanjem svile.

Dragan Pop Dragan (Dragan Batinić), dobro poznat čitalačkoj publici kao novinar i književnik, objavio je pet knjiga poezije: „Zagubljene adrese“, „Put u ništa“, „Doručak sa Frojdom“, „Utopija entropija dagerotipija“, „Reči o mislima, misli o rečima“, tri knjige haiku stihova – „Duša u kutiji od šibica“, „Mačke“ (dvojezično, srpsko-engleski), „Kuku-riku haiku“, i jednu zbirku kratkih priča – „Moglo je i gore”. Takođe je dobitnik velikog broja književnih priznanja. Poezija mu je prevođena na mađarski, rumunski, bugarski, japanski i engleski jezik.

Na Konkursu humora i satire, na temu „Pranje novca“, Batinić je, između ostalih, poslao i ove aforizme:

-Tajkunska himna: Šišaj ovce, peri novce!

-Kad prođu kroz njegove prljave ruke pare su čiste, oprane.

-Sumnjivo zarađeni novac je oprao, a biografiju ispeglao i sad je ugledni građanin.

-Sveže opran novac okačio je u javnosti da se osuši, ali je ostao bez njega jer su ga oduvali novi politički vetrovi.

-U taj projekat pare su ulazile prljave a izlazile čiste, a ljudi su ulazili čisti a izlazili prljavi.

-Na zemlji su prikrivene: prljave pare, prljave politike, prljave duše… ali sve se to jasno vidi sa čistog Neba.

S. V. O.

gimnazija-djaci-(1)

Srednje škole dostavile plan upisa: Novina trgovinski tehničar i više zanatskih smerova

Aleksandra Djuran March 24, 2024

Plan upisa u četiri srednjoškolske obrazovne ustanove u Kikindi za školsku 2024/2025. urađen je u saradnji sa lokalnom samoupravom, Filijalom Nacionalne službe za zapošljavanje i Regionalnom privrednom komorom. U školama ima mesta za sve male maturante sa teritorije grada. Novina od naredne školske godine je da će svako odeljenje imati maksimalno 28 učenika.

Ekonomsko – trgovinska škola, umesto četiri, naredne godine upisaće pet odeljenja na šest obrazovanih profila.

-Ekonomsko tehničar je četvorogodišnji smer, kao i finansijsko-računovodstveni tehničar koji je ponovo uveden ove školske godine. Od naredne školske imaćemo i treći četvorogodišnji smer trgovinski tehničar, ali ostaje nam i smer trgovac koji će biti trogodišnji u kombinovanom odeljenju sa konobarima tako da će ih biti po 14. Peto odeljenje je takođe trogodišnji i tražen je, a reč je kuvarima – saznajemo od direktora Roberta Vunjaka.

Osnovna razlika između trgovca i trgovinskog tehničara je da oni sa trogodišnjim obrazovanjem odmah pronalaze posao i nemaju ambicija da nastave školovanje. Trgovinski tehničar može da upiše određene fakultete i prilikom zapošljavanja sa srednjom stručnom spremom ima veće mogućnosti na samom poslu da postane rukovodilac. U školi se nadaju da će kompanija „PS“ dobiti akreditaciju od Ministarstva i da će moći u ovoj radnji da imaju dualno obrazovanje.

Tehnička škola u Kikindi po tradiciji upisuje najviše odeljenja. Direktorica Milanka Halilović kaže da su đaci zainteresovani za područja rada koje nude, te da će ove godine na raspolaganju imati osam odeljenja, za jedno više od prošlogodišnjeg upisa.

-U okviru područja rada elektrotehnika upisujemo tri četvorogodišnja profila: elektrotehničar računara i elektrotehničar za dijagnostiku na vozilima i tehničar informacionih sistema. Četvorogodišnji smer je i tehničar  drumskog saobraćaja, a trogodišnji je vozač motornih vozila. U mašinstvu su na raspolaganju tehničar za kompjutersko upravljanje CNC mašina, kao četvorogodišnji smer. Ove godine, za razliku od od prošle imamo dva trogodišnja odeljenja. Jedno će biti  bravar zavarivač i drugo operater mašinske obrade rezanjem – kazala je Milanka Halilović.

Smer operater mašinske obrade rezanjem je kompletno po dualnom obrazovanju. Učenike koji ga upišu očekuje praksa u „Grindeksu“ i „Mekaforu“. Halilovićeva dodaje da će se i naredne školske godine potruditi da imaju još trogodišnjih smerova jer za njima postoji potreba.

Srednja stručna škola „Miloš Crnjanski, kako ističe direktor Milorad Karanović upisaće četiri odeljenja.

– Na četvorogodišnjim obrazovnim profilima u sledećoj školskoj godini upisaćemo zanimanje farmaceutski tehničar, arhitektonskog i  tehničar za hemijsku i farmaceutsku tehnologiju. Operater u prehrambenoj industriji je trogodišnji, kao i pekar i oni će biti u jednom kombinovanom odeljenju– rekao je Karanović.

U Gimnaziji „Dušan Vasiljev“ biće takođe četiri odeljenja rekla je direktorica Mirjana Dražić.

-Upisujemo po 56 učenika na društveno-jezikom i prirodno- matematičkom smeru. Interesovanje za upis u našu školu raste iz godine u godinu jer su srednjoškolci svesni da iz Gimnazije mogu da upišu koji god žele fakultet – objasnila je Mirjana Dražić.

A.Đ.

1711195446892

Uskršnjim igrama u Sajanu podjednako se radovali i mladi i stari

Aleksandra Djuran March 23, 2024

Sajan je bio domaćin tradicionalne manifestacije „Uskršnje narodne igre“. U organizaciji Društva za negovanje tradicije i ekologije ,,Delibab“, uz podršku lokalne samouprave i Mesne zajednice Sajan,  druženje dece, mladih i udruženja žena održano je trideseti put.

Uskršnje aranžmane pripremila su udruženja žena iz čitave Vojvodine, a pozivu organizatora odazvale su se i članice „Sunca“ iz Padeja.

-Pripremili smo farbana jaja, uskršnje ukrase na kojima dominira zeka, korpice i ručne radove. Rado dolazimo u Sajan i volimo što smo deo ove manifestacije koja je uvod u najradosniji hrišćanski praznik. Sve je izrađeno od prirodnih materijala, a i jaja se najlepše ofarbaju u lukovinu ili trave – saznajemo od Dragice Radnov, predsednice udruženja „Sunce“.

Centralni deo svečanosti je posvećen deci koja su se u velikom broju odazvala uskršnjim igrama, istakla je Silvija Tosegi, predsednica „Delibaba“.

-Svi su se odazvali pozivu da uveličaju naš jubilej, 30 godina od prve manifestacije. Naš cilj je da očuvamo običaje i tradiciju i da je prenesemo na mlađe. Učimo ih na koji način su se nekada farbala jaja, kako se kuvala šunka, kako se pravila uskršnja pletenica, koja jela i kolači su se služili za Uskrs.  Deca uživaju u našim igrama trčanju sa jajetom u kašici, traženju jaja, oslikavanju – navela je Silvija Tosegi.

Manifestaciji je prisustvovala Melita Gombar, članica Gradskog veća.

-Manifestacija prikazuje bogatstvo kulturne baštine, lepote tradicije i uskršnjih običaja Mađara koji žive na ovom prostoru. Uskršnja izložba je prava simbolika jer je jaje oduvek značilo preporoda, obnove, rađanja novog života. Osmišljena da spoji decu, mlade i one koji su u starijoj dobi, daje pečat mađarskoj tradiciji i istoriji i oslikava našu multinacionalnu i multikulturnu sredinu – napomenula je Melita Gombar.

Predsednik Saveta Mesne zajednice Zoltan Tot dodao je da su „Uskršnje narodne igre“ jedna od najznačajnijih manifestacija u ovom mestu.

-Činjenica da traje tri decenije govori koliko je važna i značajna, ne samo za meštane Sajana, nego i za čitav grad. Kroz nju čuvamo narodne običaje i tradiciju i prenosimo ih na one koji dolaze. Hvala lokalnoj samoupravi koja je pomogla da se na pravi način obeleži veliki jubilej – kazao je Tot.

Učesnici iz Kikinde, Mokrina, Iđoša, Ostojićeva, Čoke, Novih Kozaraca, Padeja uživali su u druženju, a bilo im je omogućeno da posete i Zavičajnu kuću.

A.Đ.

error: Content is protected !!