Друштво

рибокрадице

Током претходна два месеца, рибочувари ЈВП „Воде Војводине“ су приликом редовних и ванредних контрола делова рибарских подручја Срем, Банат и Бачка, који су под ингеренцијом тог предузећа, пронашли и запленили више од 15.000 метара мрежа коришћених у незаконитом риболову, десетак самоловних алата и шест гумених чамаца.

Поднето је 10 прекршајних пријава против лица затечених у нелегалном риболову, док је против два лица, која су приликом рибокрађе користила електроапарат, поднета кривична пријава од стране МУП-а.

Пријаве су поднете и против лица која су у једној од скорашњих акција Рибочуварске службе, на Кикиндском каналу између Кикинде и Новог Милошева, бежећи са лица места за собом оставили комплетан риболовни алат и аутомобил препун украдене рибе.

Ефикасном акцијом припадника Полицијске управе Зрењанин, станице Нови Бечеј, а на основу достављених података од стране рибочувара, починиоци су пронађени и приведени надлежним органима. Против њих ће бити поднета кривична пријава за незаконит риболов, као и пријава за фалсификовање исправа пред надлежним тужилаштвом.

ЈВП „Воде Војводине“ саопштило је да се придружује поднесеној кривичној пријави, а биће поднет и одштетни захтев за накнаду штете нанету рибљем фонду.

(фото: ЈВП Воде Војводине)

ИМГ-е0а43д31007ебф2714д9ц5бе9ц63ед76-В

Турска Агенција за међународну сарадњу и координацију „Тика“ у сарадњи са Министарством државне управе и локалне самоуправе и амбасадом Турске обезбедила је вредну донацију за Општу болницу у Кикинди, али и за здравствене установе у Босилеграду и Бујановцу. Министар др Александар Мартиновић, који је био домаћин скупа, рекао је да је ово још један доказ да је сарадња две земље партнерска и у сталном успону.

-Министарство државне управе и локалне самоуправа први пут је успоставило стратешку сарадњу са Републиком Турском, на шта смо поносни. Током сусрета са амбасадором, крајем године, закључили смо да су билатерални односи наших земаља на највишем нивоу, што је резултат узајамног поштовања, разумевања и личних пријатељских односа председника Србије Александра Вучића и председника Турске Реџепа Тајпа Ердогана. Србија је у протеклој деценији доживела процват, најбрже се развија у региону и у њу се највише инвестира. Ово је прилика да се захвалимо влади Републике Турске што доприноси нашем развоју и додатно помаже унапређењу квалитета живота наших грађана – истакао је др Мартиновић и напоменуо да је сигуран да ће се још сличних пројеката реализовати у наредном периоду.

Донација представља суштинску подршку за унапређење квалитета здравства у локалним заједницама, а донаторски сертификат  градоначелнику Николи Лукачу уручио је амбасадор Турске у Србији Хами Аксој.

-Пре три месеца имали смо састанак са министром Александром Мартиновићем. Захтеве који су нам упућени успели смо да реализујемо у кратком року тако да је обезбеђена опрема и возила за унапређење система здравствене заштите у Босилеграду, Бујановцу и Кикинди – навео је Хами Аксој.

Свима који су помогли да Кикинда добије три нова инкубатора који ће пуно значити тек рођеним суграђанима, нарочито онима који су на свет дошли пре времена, захвалио је градоначелник Никола Лукач.

-Нова опрема побољшаће здравствену негу, а у циљу спровођења политике председника Александра Вучића и свих нас, да је породица најважнија, да нам се деца рађају и да нас буде још више – рекао је Никола Лукач.

Др Биљана Племић, педијатар неонатолог, начелница Одељења неонатологије додала је да је од укупног броја новорођенчади на годишњем нивоу, четрдесетак превремено рођено односно од четири до десет одсто.

-Инкубатори ће служити и за збрињавање беба које су критично оболеле, али и новорођенчад са малом телесном тежином. Тако ћемо им омогућити стабилизацију и иницијално збрињавање. Постојећа три инкубатора, које имамо су из деведесетих година. Сада смо добили три нова и недавно два тако да ће их бити укупно осам – навела је др Племић.

Донација је вредна око два милиона динара и од посебног је значаја.

-Бескрајно смо захвални Министарству за државну управу и локалну самоуправу што су нас препознали као Болницу у коју вреди улагати. Од посебног значаја је део који се односи на превремено рођене бебе јер то повећава шансу да се она развијају у правом смеру – рекла је в.д. директорица Опште болнице др Весна Томин.

Догађају, уприличеном у Палати Србија, присуствовао је и начелник Севернобанатског округа Мирослав Дучић.

ритејл-3

Терен на ком ће се налазити будући ритејл парк у Микронасељу, на углу улица Михајла Пупина и Јована Јовановића Змаја, ограђен је и почело је рушење темеља зграде чија је изградња започета пре више од две деценије, али никада није одмакла.

Модеран ритејл парк, како је најављено, имаће 14 малопродајних објеката, дечије игралиште, кафић и пространи паркинг, а посао ће овде пронаћи између 50 и 100 суграђана.
Уговор о продаји градског земљишта за изградњу ритејл парка „Нест“ потписан је 27. јуна прошле године. Месец дана након тога инвеститор „РЦ Еуропе” добио је грађевинску дозволу за изградњу објекта површине 5.332,64 квадрата.
У изградњу ће бити инвестирано више од шест милиона евра, а у новоизграђени ритејл парк уселиће се домаћи и страни закупци који продају храну, гардеробу, обућу, играчке…

Планирани рок отварања је крај 2024. године.

За очекивати је да ће ритејл парк поред купаца из Кикинде и околине, привуће и потрошаче из суседне Румуније који, због близине, историјских и пријатељских веза, радо и често долазе на север нашег дела Баната.

Чешка компанија „РЦ Еуропе” у нашој држави присутна је од 2014. године. Ритејл паркове изградили су у Вршцу, Краљеву, Обреновцу и Ужицу.

ститна-злезда

Веома велики број грађана одазвао се превентивним прегледима штитасте жлезде који су јуче организовани у Општој болници. За прегледе нису били потребни упути и били су намењени онима који већ немају дијагностификовано обољење тироидне жлезде.

– Ултразвучни преглед штитасте жлезде обавила су 82 пацијента и код њих 43 утврђена су одређена патолошка стања, па су упућени на даље прегледе. Њих 58 није стигло на снимање и они ће бити позвани у Болницу да им се уради ултразвучни преглед – рекла је за Кикиндски портал Александра Јованов, координатор за односе с јавношћу ове установе.

Јованова додаје и да је лабораторијска анализа хормона штитасте жлезде урађена за 113 пацијената и, такође, један број заинтересованих није јуче успео да то да учини, па ће и они, наредних дана, добити могућност да провере хормоне у крви.

а5а40359-8а99-4е57-9867-42е679779ф53

Управа за капитална улагања АП Војводине и Општине Чока  заједнички  финансирају изградњу моста на реци Златици према Ади. Нови мост стратешки је значајан не само за ову општину већ и за цео Севернобанатски округ. Посао се одвија према плану и главни носачи су монтирани прошле недеље, што је и пре уговорене динамике истакао је Срђан Поповић, одговорни извођач радова.

-У току је припрема коловозне конструкције самог моста и пропуста дужине 25 метара. Ради се и на приступним саобраћајницама са обе стране обале реке Златице. Време нам иде на руку, тако да очекујем да ћемо посао завршити пре уговореног рока – додао је Поповић.

Мост је јединствено решење за путну инфраструктуру Чоке. Током изградње, пут ће се проширити шест метара, дужина моста биће 35, а ширина 11,20 метара. Нови мост гради се поред старог, тачније на  на излазу из Падеја, на реци Златици, навела је Стана Ђембер, председница Општине Чока.

-Изградња моста је од стратешког значаја. Од када је отворен мост на реци Тиси у Ади, пре више од деценије, урађени су приступни путеви за које није завршена администрација и Банат је остао одсечен. Преко моста који је био пут ка скели која је повезивала Банат и Бачку није могао да се одвија теретни саобраћај. Због повећане  фреквенције саобраћаја садашњи, стари, мост у Падеју на реци Златици је угрожен.  Од 2016. године почели смо да решавамо овај проблем моста који је међу највећим капиталним инвестицијама у Чоки – каже Стана Ђембер.

Нови мост допринеће да се реши вишегодишња црна тачка у саобраћају на путу између Падеја и Чоке.

-Изгубљени живот нема цену. Проблем је представљала и сигнализација јер пут према Ади нема употребну дозволу. На своју одговорност поставили смо саобраћајну сигнализацију како би превенирали саобраћајне незгоде. Изградња је прави пут да добијемо мост 21. века и заштитимо  све учеснике у саобраћају, али и да омогућимо теретним камионима да несметано пролазе – додала је председница Општине Чока.

Главни извођач радова је фирма „СП инжењеринг“, а трошкови се крећу у границама уговорене вредности.

А.Ђ.

ГУСЦИЈА-МАСТ

Јанош Кихут из Темерина не пропушта ниједно Светско првенство у надметању гускова у Мокрину. Сваке године искористи прилику да домаћинима и гостима понуди гушчију маст, али и сушено месо од пернатих животиња које сам производи.

-Имамо породичну фарму гусака и већ три деценије смо у овом послу. Матично јато које поседујемо броји 300 комада гусака и гусана. Сами лежемо гушчиће и део продајемо, а део остављамо да обновимо јато на фарми – сазнајемо од Кихута.

Од једне животиња добија се пола килограма масти. Потражња за овим народним леком је велика.

-Од Београда, Крушевца до Суботице, тражи се гушчија маст. Можемо да продамо пет пута више у односу на оно што произведемо. У Београду се маст купује на велико. Цена за килограм је 2.400 динара – напомиње наш саговорник.

Гушчија маст је стари народни лек, који се у српској народној медицини највише користио за лечење плућних болести. У неким деловима света и данас се туберкулоза лечи овом машћу. Гушчија маст је одлично помоћно лековито средство.

-Посебно је добра за лечење упале плућа, али и у опоравку код оних који су прележали ову болест. Одлична је и за пушаче којима су плућа од никотина као и за кожна обољења. Чисти комплетан организам – сазнајемо од Јаноша Кихута.

У експанзији здраве исхране и месо је све траженије. Извор је корисних елемената као што су гвожђе, цинк, бакар, манган, селен, садржи и калијум, магнезијум, фосфор, натријум и калцијум, али и многих витамина.

Гуске су увезене из Мађарске и товне су. Захтевне су за одгој, а како брзо расту потребан им је адекватан простор где ће боравити. Ретко када су пуштене јер нема чистих извора воде. Највећи непријатељ им је, сазнајемо од Јаноша, вода пуна бактерија од које оболе. Зато је ископао бунар са којима их поји.

А.Ђ.

 

Гимназија 2

Поводом стогодишњице од одласка великог песника Гимназија „Душан Васиљев“ расписује литерарни конкурс за најбоље прозне и поетске радове гимназијалаца. Теме су:

  1. Дајте мени још само шаку зрака и мало беле јутарње росе
  2. Стих из поезије Душана Васиљева по избору ученика као наслов рада

Аутори могу да учествују са по једним радом. Радове слати на мејл адресу школе gimnazijaki@mts.rs у дигиталном формату (пдф, доцx) најкасније до петка, 15. марта до 18 часова.

У радовима је неопходно навести име и презиме ученика, школу, разред и одељење, као и име професора-ментора. Приликом форматирања текста потребно је изабрати величину странице А4, величину слова 12пт, фонт Тимес Неw Роман и проред 1.5. Дужина прозног рада не би требало да прелази две странице овако куцаног текста.

Радове ће прегледати стручни жири и доделити прву, другу и трећу награду. Награђени ученици ће своје радове презентовати на Свечаној академији која ће бити организована 27. марта.

родјендан

Сваке четврте године рођендан славе бебе рођене 29. фебруара и то их чини посебним. “Преступни слављеници” могу да бирају када ће прославити дан свог рођења, али и да се играју са тим колико година имају по рођенданима, а колико одузимањем године рођења.

Оливера Латиновић из Накова, суграђанима позната по томе што је власница фарме, такође је рођена преступне, 1972. године, 29. фебруара. Ове године прославља 52. рођендан, а према датуму рођења напунила је тек 13 година.

– Сваке године славим рођендан и волим тај дан. Предност је у томе што могу да бирам да ли ће то бити 28. фебруар или 1. март. Наравно, када је година преступна трудим се да га обележим баш 29. фебруара с обзиром на то да сваке четири године имам могућност да га славим баш на датум када сам рођена. Када сам била млађа у школи су ме задиркивали како немам рођендан. У овим, озбиљним годинама, дан рођења прославим са пријатељима и најужом породицом – каже Оливера.

Наша суграђанка, глумица Марија Остојић, такође је рођена овог посебног датума. Како каже, слави га само у преступним годинама.

– Друкчије ми нема смисла, јер заправо, у годинама које нису преступне, ја рођендан немам и ближњи су и навикли да ми не честитају – прича Марија. – Било је занимљивих покушаја да ми се јаве тачно у поноћ између 28. фебруара и 1. марта, али је бесмислено јер то и даље није датум мог рођења. Лепо је, и увек ме обрадује што ме се, преступне године, на тај датум, сете и људи који су одавно отишли из мог родног Мокрина, из Кикинде и из Србије. Позову ме и честитају, ма где да су и то ме чини срећном. Ранијих година прави рођендан прослављала сам и у кругу пријатеља, излазили смо на вечеру, сада је излазак резервисан само за мог партнера Винћенца и мене.

На овај датум рођени су: Папа Павле Трећи, Ашер, глумци Џос Екланд, Денис Фарина и Питер Санавино. Према статистикама, на преступни дан рођено је око четири милиона људи.

Преступна година наступа сваке године која је дељива са четири, осим на ону која је дељива са сто. Тако је ова 2024. преступна, а пре тога: 2020, 2016, 2012… Међутим, године које су дељиве са сто могу бити преступне само ако су дељиве и са 400. Зато су 1600. и 2000. биле преступне, али 1700. и 1900. нису.

Редак гост у календару

Римски Сенат је, 44. године п.н.е, донео одлуку да месец Qуинтилис у част Цезара, добије назив Јулиус (јул), а 8. године и Сеxтилис је променио име у Аугустус (август), по Цезаровом усвојеном сину и наследнику Октавијану Августу. Мали проблем је био сто је Августов месец имао само 30 дана, а јул 31. Читава ствар је решена тако што је од фебруара одузет један дан и додат августу.

Према професору астрономије на Хамлин универзитету, Бену Голду, Римљани ионако нису превише волели фебруар. Звали су га месец остатака који су једва чекали да прође.

Иначе, овај дан се додаје фебруару како би се ускладила календарска сезона са соларном. Време које Земљи треба да обиђе Сунце износи 365,25 дана.

– Да нисмо додали један дан фебруару сваке четири године, за 750 година, најхладније раздобље имали бисмо у јуну – испричао је Даниел Браун из Школе за науку и технологију на британском Нотингем Трент универзитету.

Данас жене просе мушкарце

За овај дан везане су и легенде и обичаји. Према ирској легенди, света Бригита се нагодила са светим Патриком да жене на преступни дан могу да запросе мушкарце, а не обрнуто, дакле, сваке четири године. Верује се да су то увели како би мало избалансирали традиционалне улоге мушкараца и жена.

У неким европским земљама, ако мушкарац одбије жену која га је запросила на данашњи дан, мора да јој купи 12 пари рукавица. То је симболичан приказ да жена сакрије срамоту што нема веренички прстен.

Грци сматрају да је лоша срећа венчати се у преступној години, а такво народно веровање постоји и у нашој земљи, док у Шкотској није добар знак ако се родиш 29. фебруара.

А. Ђ. и С. В. О.

 

 

1709104976127

Рок за подношење захтева за остваривање права на  субвенције од 18.000 динара по хектару продужен је до 1. априла. Разлог томе је што нису све парцеле, које су пољопривредници додавали у своје газдинство, одобрене, али и да сви који имају право поднесу захтев, истакла је Мирјана Томић, саветодавац Пољопривредне стручне службе.

– Пре подношења захтева за подстицаје по хектару биљне производње у електронском Регистру пољопривредних газдинстава, еРПГ, пољопривредници треба да уреде податке о површинама и биљним културама на парцелама и да обнове регистрацију пољопривредног газдинства. Свако ко има рачунар или паметни телефон може захтев сам да поднесе уколико зна шта ће сејати на којој парцели. За подношење захтева за субвенције за ову меру није потребно поседовање фискалних исечака односно рачуна. На располагању смо пољопривредницима и највише нам долазе они чији додатни уговори о закупу још нису прихваћени од стране Управе за аграрна плаћања. Регистрација нових газдинстава тренутно ствара највише проблема. Наиме, пољопривредници који су газдинства регистровали у августу, септембру, октобру немају никаква решења. Тада шаљемо мејл надлежној Управи која ажурира податке   – прецизира Мирјана Томић.

Подстицаји се остварују по површини биљне производње за засејане, односно засађене и пријављене површине под одговарајућом биљном културом, до највише 100 хектара. Право имају искључиво пољопривредни произвођачи који пријављено земљиште и обрађују у своје име и за свој рачун, а субвенције неће моћи да користе власници земље који ту земљу не обрађују, већ је дају у закуп. Сви заинтересовани пољопривредни произвођачи могу поднети захтев за подстицаје на порталу еПодстицаји.

-Почело је и подношење захтева за акцизу за дизел гориво. Када на пумпи купе гориво неопходно је уписати број пољопривредног газдинства. Ти рачуни су одмах видљиви на платформи, тако да се захтеви подносе захтеви за повраћај од 50 динара за плаћену литру дизела – каже наша саговорница.

За захтев за субвенције за набавку сертификованог семена потребно је да се на рачуну упише број газдинства.  За произвођаче који су у систему ПДВ-а уписује се и јединствени матични број.

-Рачуне треба чувати до момента расписивања јавног позива за други део субвенција. Назнаке су да ће то бити у јуну, а поврат ће бити максимално до 17.000 динара по хектару – закључила је Мирјана Томић.

А.Ђ.

 

уницеф

Дечији фонд Уједињених нација, УНИЦЕФ, ове године ће за постојећа развојна саветовалишта у Кикинди и још осам локалних самоуправа обезбедити возила којима ће стручњаци редовно одлазити у посете породицама и деци. Те посете омогућиће да сва деца добију подршку и прилику за учење, јер је породично окружење најприродније за свако дете, а родитељи се тако оснажују да се ослањању на сопствене снаге и могућности.

Подршку за рано препознавање кашњења у развоју и ране интервенције прошле године добило 3.360 деце. Ради се и на проширењу мреже Развојних саветовалишта у којима тимови стручњака пружају подршку деци са кашњењем у развоју и њиховим родитељима.

Услуге породично оријентисаних раних интервенција заживеле су у чак 19 градова и општина, додају из Уницефа.

 

 

error: Content is protected !!