Društvo Arhive | Page 49 of 77

Srećan Dan državnosti!

Jelena Trifunović February 15, 2024

Sretenje, odnosno 15-ti februar, u novovekovnoj srpskoj istoriji jedan je od najznačajnijih datuma. Dan državnosti Republike Srbije obeležava se 15. i 16. februara u znak sećanja na dva prelomna istorijska događaja, podizanje Prvog srpskog ustanka 1804. i potpisivanje Sretenjskog ustava 1835. godine

Na Sretenje Srbija obeležava i Dan ustavnosti i Dan vojske, ukazuje u razgovoru za „Komunu” istoričar Srđan Sivčev i podseća da je ovaj datum slavljen još u Kraljevini Srbiji, ali ne u ovakvom formatu.

– Sretenje se slavilo do 1914. odnosno 1918. godine, do formiranja zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Bio je obeležavan kao jedan od najznačajnijih datuma za srpsku istoriju. Kada je stvorena Kraljevina SHS više se ne priča o Sretenju, značaju ovog datuma za srpski narod, sve je usmereno ka jugoslovenstvu, zajedničkim crtama koje su spajale srpski, hrvatski i slovenački narod, da bi nakon Drugog svetskog rata i uspostavljanja komunističke vlasti u FNRJ i kasnijoj SFRJ, tek tada ovaj datum bio skrajnut- navodi Sivčev.

Srbi su podigli ustanak protiv Turaka na Sretenje 1804. godine i to je početak borbe za srpsku državu. Na njegovim osnovama građena je buduća sloboda Srbije. Sa druge strane, Sretenjski ustav donet 1835. bio je izuzetno liberalan i demokratski za to vreme. Njegov tvorac Dimitrije Davidović, diplomata i političar, izradio ga je po uzoru na francuski i belgijski ustav. To je prvi Ustav u Srbiji i jedan od prvih u Evropi koji je ustanovio podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, što predstavlja temelj svake demokratije.

Ustav je proklamovao ličnu neprikosnovenost, slobodu kretanja, zanimanja, punu pravnu ravnopravnost svih građana. Feudalni odnosi su sasvim odbačeni, kao i ropstvo. Poređenja radi u Habzburškoj monarhiji feudalni odnosi su bili na snazi, većim delom, do revolucionarne 1848/49, a u Rusiji do 1861.godine.

– Srbija je ovim ustavom postala jedna od prvih država u Evropi u kojoj je zakonski ukinut feudalizam. U Srbiji nije bilo više krupnih veleposednika baš iz tog razloga jer nije došlo do akumulacije kapitala. Seljak je možda imao manji komad zemlje, ali je bio slobodan. Čitav taj period od 1804. do 1835 nazvan je srpska revolucija, a taj termin je skovao nemački istoričar Leopold fon Ranke podvlačeći paralelu od oružane borbe pa do borbe u mirnodopskim uslovima- za ekonomsku, političku, kulturnu autonomiju. Sretenjski ustav je bio na snazi svega 55 dana, prvenstveno zbog protivljenja velikih sila- Turske, Austrije i Rusije, njihovih unutrašnjih neprilika i uređenja, zbog čega su se pribojavale takvog pravnog akta. Iako je bio kratkog veka, određene njegove tekovine su preživele kao što su Skupština, Državni savet, doduše sa manjim ingerencijama. Takođe, i kada je naredni ustav stupio na snagu, feudalizam više nikada nije vraćen- ističe naš sagovornik.

Skupštinskom odlukom je 2001. godine Sretenje proglašeno za Dan državnosti i obeležava se od 2002. godine.

– Datum je ustanovljen u atmosferi otklona od jugoslovenske i komunističke prošlosti i rekao bih da je mudro izabran jer simbolizuje jedinstvo. Sažima u sebi patriotsku, slobodarsku, demokratsku i socijalnu notu. To potvrđuje i činjenica da u javnosti nije bilo polemika o tome da li je dobro izabran datum, jer zaista ima ujedinjujući karakter, na ponos je i levičarima i desničarima- zaključuje Sivčev.

Predsednik Vučić čestitao Dan državnosti

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić čestitao je građanima Srbije Dan državnosti – Sretenje.

„Srećan Dan državnosti. Živela Srbija!”, napisao je Vučić na Instagramu.

Centralna manifestacija u Orašcu

U Orašcu je počela centralna državna ceremonija povodom Dana državnosti Srbije koju predvodi potpredsednik Vlade Srbije i ministar odbrane, kao izaslanik predsednika Republike, Miloš Vučević.

J. C.

Er Srbija: Posao na 11.000 metara visine – prijavi se i postani deo našega tima

Jelena Trifunović February 14, 2024

Srpski nacionalni avio-prevoznik Er Srbija raspisao je konkurs za zapošljavanje novih članica i članova kabinske posade za svoju bazu u Beogradu.

Na konkurs se mogu prijaviti državljani Republike Srbije koji u trenutku podnošenja prijave imaju navršenih 18 godina, najmanje diplomu srednje škole i tečno govore i pišu engleski jezik. Znanje drugih stranih jezika smatraće se prednost.

Ako želite da radite na 11.000 metara nadmorske visine, imaćete priliku da se prijavite u četiri grada u Srbiji:

Čačak: 23.02. u periodu od 10 do 18 časova.
Garni Hotel Aveny Čačak, Stoje Tošića 12G

Novi Sad: 27.02. u periodu od 10 do 18 časova.
Prezident Hotel, Futoška 109, Novi Sad

Kragujevac: 29.02. u periodu od 10 do 18 časova.
Hotel Kragujevac, Kralja Petra I 18

Niš: 01.03. u periodu od 10 do 18 časova.
Ambasador Hotel, Trg Kralja Milana 4

Prijave su otvorene do 24 časa pre testiranja.

Najuspešniji kandidati spremni da na posao kreću iz matične baze Er Srbije u Beogradu imaće priliku za zaposlenje.

Er Srbija razmatra mogućnost da u narednom periodu slična testiranja obavi i u pojedinim gradovima u državama u regionu, s obzirom na to da i van granica Srbije postoji veliko interesovanje za rad u srpskoj nacionalnoj avio-kompaniji.

Više detalja o oglasima i formular za prijavu na konkurs možete pronaći na internet stranicama Air Serbia.

– Prethodna godina bila je jedna od najuspešnijih za nacionalnu avio-kompaniju od kako je osnovana pre skoro 97 godina. Poverenje nam je ukazalo 4,19 miliona putnika, pokrenuli smo 23 nove destinacije, osnažili i podmladili flotu, pojačali naš tim sa više stotina novih koleginica i kolega, promovisali 23 nova kapetana. Veoma smo ponosni na ostvareno, ali ujedno i svesni da je avio-industrija složen sistem u kojem uspeh zavisi od brojnih faktora. Naše je opredeljenje da u svakodnevnom radu budemo orijentisani na ono što od nas zavisi, o čemu svedoče i januarski rezultati. Prevezavši preko 50 hiljada putnika više nego u istom mesecu 2023. godine, pokazali smo da uvek može još bolje. Nadamo se da će se taj dobar trend nastaviti i tokom narednih meseci,” rekao je Jirži Marek, generalni direktor srpske nacionalne avio-kompanije.

Najpopularnije destinacije u mreži Er Srbije, u januaru 2024. godine, kada je reč o Zapadnoj Evropi, bile su Cirih, Pariz, Beč, Milano i Rim. U regionu to su Podgorica i Tivat, dok su u široj evromediteranskoj zoni najtraženiji letovi bili do Istanbula, Barselone i Atine.

Foto: ER Srbija

Raspisan konkurs za upis u Srednju školu unutrašnjih poslova

Igor Crnogorac February 14, 2024

Srednja škola unutrašnjih poslova „Jakov Nenadović“ u Sremskoj Kamenici upisaće u prvi razred, za školsku 2024/2025. godinu, 224 učenika.

Uslovi konkursa mogu se naći na sajtu Srednje škole unutrašnjih poslova „Jakov Nenadović“ u Sremskoj Kamenici www.ssup.edu.rs ili u policijskim stanicama u mestu prebivališta. Konkurs je otvoren do 26. februara.

Srednja škola unutrašnjih poslova osnovana je Odlukom Vlade Republike Srbije od 19. januara 2023. godine. Takođe, Odlukom Vlade Škola je određena kao škola od posebnog interesa za Republiku Srbiju.

Škola obavlja delatnost u oblasti srednjeg obrazovanja i vaspitanja, a učenici Srednje škole unutrašnjih poslova se školuju za obrazovni profil policajac, u trajanju od četiri godine.

Ministarstvo unutrašnjih poslova učenicima upisanim u Školu obezbeđuje smeštaj i ishranu u internatu, udžbenike, školski pribor, odeću, obuću i drugu opremu neophodnu za boravak u Školi.

Prijavu na Konkurs roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik kandidata podnosi na obrascu prijave (obrazac se može dobiti u policijskoj stanici ili preuzeti sa internet adrese www.ssup.edu.rs), uz ostalu dokumentaciju, neposredno u SŠUP (Sremska Kamenica, ul. Železnička br. 22) ili u policijskoj stanici, po mestu prebivališta kandidata, u roku od 20 dana od dana objavljivanja konkursa.

R. K.

Dan ljubavi i vina – Dan zaljubljenih

Igor Crnogorac February 14, 2024

Zaštitnike prave, iskrene ljubavi danas slave svi hrišćani. Pravoslavni vernici obeležavaju Svetog Trifuna, dok katolici slave Svetog Valentina.

Dan kada se slavi jedan je od Hristovih velikomučenika koji je postradao za hrišćansku veru, Sveti Trifun, proslavlja se kao „Dan ljubavi i vina“.

Sveti Valentin je bio episkop i mučenik koji je pogubljen jer je u Rimskom carstvu organizovao tajna venčanja, što car Klaudije drugi nije odobravao.

Na Dan zaljubljenih, koji se obeležava od 15, veka, običaji su različiti i sve više se vezuju za potrošačko društvo, dok se u pravoslavnim hramovima i u domovima na Trifundan poštuje pretežno vekovna tradicija crkve. Svetog Trifuna slave mnogobrojni esnafi, vinogradari i mehandžije.

Proverili smo sa sugrađanima – u cvećarama i parfimerijama, a zatim i sa potrošačima, da li praznuju 14, februar kao Dan ljubavi i da li kupuju, odnosno očekuju poklone.

– Moja žena i ja to ne praktikujemo, za nas je svaki dan – dan zaljubljenih – kaže Nikola Zorić.

Slično je i kod Mace Čubrilo.

– Ja sam zaljubljena u svog muža 40 godina i stalno dobijam poklone, ne samo za Dan zaljubljenih – rekla nam je Maca.

Tamara Kormanjoš će, takođe, biti obradovana danas.

– Očekujem poklon i mislim da ću ga dobiti. I inače dobijam poklone – kaže Tamara. – Mislim da žene ne treba da dobiju poklon samo tog dana.

Međutim, Anja Popadić ima drukčije mišljenje.

– Ne očekujem poklon, ne obeležavam taj dan. Mislim da je sve to preterano i da mu se pridaje previše značaja – izričita je Anja.

U parfimeriji „Pupa“ od Sonje Glišić smo saznali i ko su im, uglavnom, kupci 14. februara.

– Više mladi to praktikuju. Kupuju šminku, nakit, parfeme i, uglavnom, znaju šta devojka voli, već dođu sa idejom – kaže Sonja i dodaje da su cene parfema povoljne – 270 dinara koštaju kopije, a nekoliko originalnih brendova za praznik su jeftiniji 50 odsto, pa su im cene do 1.280 dinara.

Pored parfimerija, neki zaljubljeni će danas stići i do cvećare. U „Latici-N“, kod Snežane Feher, pored cveća nude se i buketi plišanih medvedića (pet komada za 2.700 dinara), ili ukrasna slova ispunjena cvećem.

– Kupci su nam, uglavnom, mlađi ljudi i obično znaju šta traže. Zanimljivo je da je bila jedna mama da kupi buket koji će njen sin pokloniti svojoj „devojci“. Oboje imaju devet godina – kaže Snežana.

Na kraju, zaključak je isti danas kao i u vreme navedenih svetitelja – ljubav treba tražiti, negovati i imati čitavog života – pokloni su samo jedan od načina da se ona i pokaže.

S. V. O.

Proleće u februaru loše utiče na meteoropate i na hronične bolesnike

Igor Crnogorac February 13, 2024

Promene vremena posebno utiču na pacijente koji pate od neke hronične bolesti. Nagle promene kakve smo imali proteklih dana i vremenske prilike karakteristične za proleće i jesen u januaru i februaru izazivale su pogoršanje tegoba kod pojedinih pacijenata, saznajemo u Službi za hitnu pomoć.

– Na promene su posebno osetljivi pacijenti sa respiratornim tegobama, hronični srčani bolesnici, ljudi sa neurološkim problemima. Javljaju se migrene, vrtoglavice, psihička nestabilnosti – kaže doktor Dejan Pilipović.

Hitna služba poslednjih dana beleži uobičajen broj pregleda – 20-tak u toku 24 sata. Situacija je relativno stabilna, dodaje dr Pilipović i preporučuje sugrađanima da reaguju na prve simptome.- Naš savet je da tegobe prepoznaju na vreme i da pomognu sebi redovnim uzimanjem terapije i umirenjem ukoliko osete uznemirenost.

Iako je, za sada, u februaru zabeležena najviša prosečna temperatura u poslednjih 15 godina, 14, 3 stepena, prema prognozi u narednih nedelju dana ne očekuju se velike promene. Nagli pad, a zatim i skok temperature prognoziran je od 20. u mesecu, kada bi posebno trebalo da se čuvaju hronični bolesnici i meteoropate.

S. V. O.

Ocenjeni uzorci vina u Iđošu: Generalni i gradski pobednik Nenad Miladinski

Aleksandra Djuran February 11, 2024

Generalni i gradski pobednik 24. „Dani vina“ je Nenad Miladinski sa crnim vinom, odlučili su enolozi nakon što su probali 195 uzoraka takmičarskih vina. Mesni pobednik je, takođe sa crnim vinom kaberne sovinjon, udruženje vinara i vinogradara „Šasla“ iz Iđoša, koje je i organizator pokrajinske manifestacije.

Marko Mirkonj, predsednik udruženja „Šasla“ ističe da su se uzorci predavali 7. i 8. februara i bili su razvrstani u pet kategorija, po zahtevu učesnika i to: belo, roze, šiler, crveno i voćno – desertno vino. Belih je bilo najviše, 73 uzorka, crnih 60, roze 46 i šilera 16. Takmičarska vina pristigla su iz svih krajeva Vojvodine: Sremskih Karlovaca, Temerina, Čoke, Mužlje, Čuruga, Dolova, Feketića, Starčeva, Iđoša, Kikinde, Novih Kozaraca i Nakova.

– Vina su ocenjivale četiri komisije sačinjene od enologa iz Čoke, Temerina, Mužlje i Novog Sada. Predsednik je bio Goran Adžić, enolog iz Čoke. Dodelili smo 40 zlatnih medalja, 64 srebrne i 63 bronzanih medalja. Ove godine uručićemo i dve plakete za našim dugogodišnjim saradnicima profesorima Đorđu Papoviću i Nadi Korać sa Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sad– rekao je Mirkonj.

Centralna manifestacija organizuje se u subotu, 17. Februara. Tradicionalno u podne u Domu kulture u Iđošu biće osveštana takmičarska vina, nakon čega će simbolično započeti orezivanje porodice Stepanov, prošlogodišnjih pobednika. Od 13 sati počeće degustacija vina, a u 14 je dodela pehara, medalja i nagrada.

Kozarstvo sve isplativije, rasa alpina najbolja, tvrdi mladi stočar Dušan Rakić

Aleksandra Djuran February 11, 2024

Dušan Rakić, mladi stočar iz Iđoša bavi se kozarstvom. Kako napominje pre sedam godina intenzivno je počeo da razmišlja čime će se baviti, a cilj mu je bio da ima svoj posao i bude sam sebi gazda.

-Rešio sam da se oprobam u uzgoju koza i što sam više čitao o ovoj grani stočarstva to mi je bila zanimljivija. Tako sam 2018. godine kupio 35 jarića rase alpina sa kojima je sve počelo – otkriva nam Rakić.

Trenutno ima 75 koza u svom gazdinstvu, a kaže da će zaustaviti kada ih bude ima stotinu i 150.

-Interesantno je i to da se niko u porodici pre mene nije bavio poljoprivredom. Roditelji rade u firmama, a mene je oduvek vukla želja da se bavim stočarstvom. Moram da priznam da nije lako, međutim, kada se nešto jako želi u tome se i uspe – napominje Dušan.

Svoje zemlje nema i obradive parcele, kako bi pripremio hranu za svoje stado, dobija po pravu prečeg zakupa. Državne zemlje je sve manje, tako da stočari nemaju dovoljno na raspolaganju.

-Hranu dokupljujem i to su i najveći troškovi. Sreća je pa imam svoje mašine tako da ne plaćam usluge pripreme i obrade zemlje, kao i skidanje useva. Uzgajam najviše ječam i proso – istakao je naš sagovornik.

Izbor je pao na alpinu koja je mlečna koza odnosno daje dosta mleka. Osim toga za ovu rasu dobijaju se subvencije.

-Subvencije se isplaćuju godina za godinom. Za prošlu godinu bila je 7.000 dinara po komadu, a za ovu godinu, priča se da će biti 10.000 dinara. Svaka pomoć je dobro došla jer je uzgoj skup i ima puno troškova. Mleko predajem mlekari „Karpe dijem“ sa kojom sam zadovoljan jer su ispoštovali svaki dogovor – napominje mladi poljoprivrednik.

Rakić dodaje i da smatra da je najbolje da koze budu na ispaši jer na livadi ima svega što im je potrebno. Stoga se trudi da stoka što više vremena bude na pašnjacima. Svaka koza u proseku da tri litre mleka, ali treba napomenuti da pola godine, dok je zima, ne daju mleko.

Andrej Popović deo delegacije Srbije koja je posetila CERN

Aleksandra Djuran February 10, 2024

Andrej Popović, učenik Gimnazije „Dušan Vasiljev“ i najbolji mladi astrofizičar naše zemlje bio je deo delegacije Srbije koja je od 4. do 7. februara boravila u Evropskoj organizaciji za nuklearno istraživanje, CERN, u Švajcarskoj. Sa njim su bili Danilo Savić, direktor Data centra , Mladen Šljivović, profesor iz Zaječara i Danijela Vučićević iz Centar za promociju nauke.

Andrej je jedini učenik koji je bio u delegaciji i kaže da je tokom boravka upoznao srpske naučnike koji rade u CERN-u, studente koji se školuju putem raznih fondacija i način na koji funkcioniše jedinstveni naučno-istraživački centar.

-CERN je glavni institut u svetu za istraživanje astro fizike i kvantne mehanike. Cilj je da naučnici naprave uslove kakvi su bili na početku stvaranja našeg svemira. Spuštaju temperaturu kakva je bila, stvaraju čestice i proučavaju prošlost svemira. U ovom istraživačkom centru postoje četiri velika eksperimenta: CMS, ALIS, ATLAS i LHC koji detektuju čestice koje se stvaraju pri sudarima. Posetio sam ATLAS i CMS i veoma su me zainteresovali. Govorimo o detektorima od 50 metara u prečniku i kada vidite čitavu mašinu i koliko ljudi radi na tome ostanete zadivljeni – opisao nam je svoje iskustvo Andrej.

U januaru i februaru je probni period za akceleratore i detektore, nema zračenja, tako da se u ovom periodu godine organizuju posete delegacija iz sveta.

-Velika je čast što sam izabran da budem deo delegacije naše zemlje prilikom posete CERN-u. Ovo je jedinstvena prilika pogotovo za nas koji volimo fiziku, s obzirom da naučno-istraživački centar poput ovog ne postoji nigde na svetu – dodao je Andrej.

Naš mladi sugrađanin zahvalan je na prilici koja mu je omogućena jer je ostvario kontakte sa naučnicima koji rade u ovom centru i nada se da će ih održati.

-CERN je veoma kompleksan centar, ali mi se veoma svidela njegova organizacija i način rada. Najveći utisak na mene je ostavilo to što se svi međusobno poštuju i uvažavaju. Nema odnosa lider – radnik. Svi su jednaki, imaju ogromno znanje i žele da ga zajednički usmere na postizanje što boljih rezultata – naveo je Andrej Popović.

Na različitim eksperimentima koji se realizuju u CERN-u radi oko 7900 naučnika i inžinjera koji predstavljaju 500 univerziteta iz celog sveta. CERN danas ima oko 2600 zaposlenih sa punim radnim vremenom, a osnovan je pre 54 godine.

Istorija Banaćana dinamičnija od pejzaža u kom žive, istakao dr Milan Micić iz Matice srpske

Aleksandra Djuran February 9, 2024

„Seobe kao gradnja istorije- formiranje etničkog, verskog i jezičkog mozaika Banata“ bila je tema o kojoj je srednjoškolcima govorio dr Milan Micić, generalni sekretar Matice srpske. Cilj je da mladi više saznaju, ali i zainteresuju se za zavičajnu istoriju.

-Važno je naučiti istoriju svog kraja i moj cilj je da zainteresujem učenike da saznaju više o svojim precima. Ukazao sam na procese i sve ono što se dešavalo u Banatu od 15 veka do danas i kakav etnički, verski i jezički mozaik smo dobili migracijama i neprestanim seobama. Važno je da đaci nauče porodičnu, istoriju svoje sredine, pa i čitavog zavičaja jer će ih to saznanje oplemeniti, obogatiti i učiniti ih svestranijim ličnostima – rekao je Milan Micić.

Banat je migraciono područje tvrdi dr Micić, a među najinteresantnijim su migracije u 18 veku kada je Banat oslobođen od turske vlasti i kada je počelo naseljavanje Kikinde i drugih delova i doseljavanje Nemaca, Mađara, Bugara, Rumuna, Čeha. Tu su i kolonizacije u 20 veku između dva i posle Drugog svetskog rata, kada su ove krajeve naselili kolonisti iz dinarskih krajeva koji su u znatnoj meri oblikovali ovaj prostor.

-Istorija i kultura ljudi u Banatu mnogo je dinamičnija nego pejzaž u kom žive. U njima postoji jaka unutrašnja dinamika i vrlo interesantna istorija koja je zanimljiva za svakog istraživača – dodao je Micić.

Priči o formiranju Banata prisustvovala je i Valentina Mickovski, članica Gradskog veća koja je istakla odličnu saradnju sa Maticom srpskom u proteklih nekoliko godina.

-Od kada je Grad potpisao sporazum sa ovom ustanovom kulturni sadržaj u gradu postao je mnogo bogatiji. Predstavnici Matice srpske, kulturnih ustanova i grada održali su sastanak na kom su dogovorene zajedničke aktivnosti u ovoj godini. Tako će značajno učešće imati u obeležavanju jubileja od smrti Dušana Vasiljeva i 250 godina Distrikta – dodala je Valentina Mickovski.

Dualno obrazovanje u Kikindi: Mogućnost da firme dobiju deficitaran kadar

Aleksandra Djuran February 9, 2024

Dualno obrazovanje podrazumeva da se plan i program nastave i učenja obavezno sprovodi na dva mesta, u školi i u kompaniji, kod poslodavca. Na taj način se obezbeđuje da učenici stiču znanja, sposobnosti, veštine i stavove, kroz teorijsku nastavu i vežbe u školi, kao i kroz učenje kroz rad u kompaniji. U Kikindi je u ovaj način obrazovanja od 2017. godine uključena Tehnička škola i to učenici dva obrazovna profila bravar zavarivač i operater mašinske obrade, saznajemo od direktorice Milanke Halilović.

-Svake godine upisujemo jedno odeljenje u kojem je po 15 učenika iz pomenutih obrazovnih profila. Radi se o trogodišnjim smerovima i đaci prvu godinu provode u Školskoj radionici. Od druge godine sklapa se ugovor između firmi i škole, kao i ugovor između svakog učenika i firme. Obaveza poslodavca je da im obezbede sredstva za rad, licenciranog instruktora za učenike, da im isplaćuju mesečnu nadoknadu. Učenik dobija opremu za rad, plaćen mu je prevoz i dobija mesečnu nadoknadu koja je 70 odsto od minimalne cene rada po satu provedenom u firmi – istakla je Milanka Halilović.

Nastavnik praktične nastave je koordinator dualnog obrazovanja i učenike obilazi svakodnevno na praksi u firmi.

-U drugoj godini praktičan rad obavlja se dva dana nedeljno, a u trećoj tri. Ostalim danima đaci su u školi na redovnoj nastavi. U firmama provode šest sati. Ovaj način obrazovanja puno znači jer poslodavci imaju mogućnost da upoznaju učenike i sve koji se dobro pokažu i na pravi način savladaju praksu budu zadržani da nakon završene škole ostanu da rade – napominje Halilovićka.

Tehnička škola ima ugovore sa firmama „Labin progres“ iz Novog Kneževca koja obučava bravare zavarivače i „Mekafor“ i „Grindeks“ iz Kikinde za operatere mašinske obrade.

-Đaci su zainteresovani za ovu vrstu obrazovanja i svake godine popunimo odeljenje. I u narednoj školskoj godini planiramo da upišemo 30 učenika po dualnom obrazovanju – rekla je Milanka Halilović.

Kompanije koje se prijavljuju za dualno obrazovanje moraju da budu akreditovane, a ovaj proces mogao je da se obavi do 31. januara, kaže Lidija Šebek Petrović, koordinator za usluge Regionalne privredne komore.

-Nova firma koja je iskazala interesovanje za dualno obrazovanje je „PS“ i njima trebaju dva trgovca. Ona je u procesu akreditacije. U ranijem periodu i pekara je bila akreditovana, tako da su učenici škole „Miloš Crnjanski“ koji su pohađali smer pekar imali mogućnost da se obrazuju po ovom modelu, ali ova firma je odustala od ovog načina obnove kadra. U Kikindi četiri kompanije imaju akreditaciju i to „Livnica“, „Le Belier“, „Grindeks“ i „Mekafor“ i sve četiri traže operatere mašinske obrade. Početkom januara država je donela Uredbu o finansijskoj podršci dualnom obrazovanju po zahtevu kompanija. Firme su tražile da se prepozna njihov trud i zalaganje u obrazovanju tako da će imati mogućnost nadoknade dela zarada za učenike koji provode vreme u kompanijama. Na ovaj način zadržaće se firme koje su već u dualnom obrazovanju, ali i motivisaće se one koje razmišaljaju da učestvuju u ovom sistemu – navela je Lidija Šebek Petrović.

Kompanije se jednom akredituje i nakon toga im ostaje taj status. Septembra prošle godine stupile su na snagu izmene i dopune Zakona kojima se ovaj proces olakšava, tako da su očekivanja da će se više firmi uključiti u dualno obrazovanja.

Друштво