Друштво Архиве | Паге 48 оф 77 | Кикиндски портал

Мост на Златици, у изградњи, спојиће Банат и Бачку

Aleksandra Djuran Марцх 4, 2024

Управа за капитална улагања АП Војводине и Општине Чока заједнички финансирају изградњу моста на реци Златици према Ади. Нови мост стратешки је значајан не само за ову општину већ и за цео Севернобанатски округ. Посао се одвија према плану и главни носачи су монтирани прошле недеље, што је и пре уговорене динамике истакао је Срђан Поповић, одговорни извођач радова.

-У току је припрема коловозне конструкције самог моста и пропуста дужине 25 метара. Ради се и на приступним саобраћајницама са обе стране обале реке Златице. Време нам иде на руку, тако да очекујем да ћемо посао завршити пре уговореног рока – додао је Поповић.

Мост је јединствено решење за путну инфраструктуру Чоке. Током изградње, пут ће се проширити шест метара, дужина моста биће 35, а ширина 11,20 метара. Нови мост гради се поред старог, тачније на на излазу из Падеја, на реци Златици, навела је Стана Ђембер, председница Општине Чока.

-Изградња моста је од стратешког значаја. Од када је отворен мост на реци Тиси у Ади, пре више од деценије, урађени су приступни путеви за које није завршена администрација и Банат је остао одсечен. Преко моста који је био пут ка скели која је повезивала Банат и Бачку није могао да се одвија теретни саобраћај. Због повећане фреквенције саобраћаја садашњи, стари, мост у Падеју на реци Златици је угрожен. Од 2016. године почели смо да решавамо овај проблем моста који је међу највећим капиталним инвестицијама у Чоки – каже Стана Ђембер.

Нови мост допринеће да се реши вишегодишња црна тачка у саобраћају на путу између Падеја и Чоке.

-Изгубљени живот нема цену. Проблем је представљала и сигнализација јер пут према Ади нема употребну дозволу. На своју одговорност поставили смо саобраћајну сигнализацију како би превенирали саобраћајне незгоде. Изградња је прави пут да добијемо мост 21. века и заштитимо све учеснике у саобраћају, али и да омогућимо теретним камионима да несметано пролазе – додала је председница Општине Чока.

Главни извођач радова је фирма „СП инжењеринг“, а трошкови се крећу у границама уговорене вредности.

А.Ђ.

Домаће гуске све траженије: Маст је лек, а месо здрава храна

Aleksandra Djuran Марцх 1, 2024

Јанош Кихут из Темерина не пропушта ниједно Светско првенство у надметању гускова у Мокрину. Сваке године искористи прилику да домаћинима и гостима понуди гушчију маст, али и сушено месо од пернатих животиња које сам производи.

-Имамо породичну фарму гусака и већ три деценије смо у овом послу. Матично јато које поседујемо броји 300 комада гусака и гусана. Сами лежемо гушчиће и део продајемо, а део остављамо да обновимо јато на фарми – сазнајемо од Кихута.

Од једне животиња добија се пола килограма масти. Потражња за овим народним леком је велика.

-Од Београда, Крушевца до Суботице, тражи се гушчија маст. Можемо да продамо пет пута више у односу на оно што произведемо. У Београду се маст купује на велико. Цена за килограм је 2.400 динара – напомиње наш саговорник.

Гушчија маст је стари народни лек, који се у српској народној медицини највише користио за лечење плућних болести. У неким деловима света и данас се туберкулоза лечи овом машћу. Гушчија маст је одлично помоћно лековито средство.

-Посебно је добра за лечење упале плућа, али и у опоравку код оних који су прележали ову болест. Одлична је и за пушаче којима су плућа од никотина као и за кожна обољења. Чисти комплетан организам – сазнајемо од Јаноша Кихута.

У експанзији здраве исхране и месо је све траженије. Извор је корисних елемената као што су гвожђе, цинк, бакар, манган, селен, садржи и калијум, магнезијум, фосфор, натријум и калцијум, али и многих витамина.

Гуске су увезене из Мађарске и товне су. Захтевне су за одгој, а како брзо расту потребан им је адекватан простор где ће боравити. Ретко када су пуштене јер нема чистих извора воде. Највећи непријатељ им је, сазнајемо од Јаноша, вода пуна бактерија од које оболе. Зато је ископао бунар са којима их поји.

А.Ђ.

Гимназија расписала конкурс за најбоље прозне и поетске радове

Aleksandra Djuran Марцх 1, 2024

Поводом стогодишњице од одласка великог песника Гимназија „Душан Васиљев“ расписује литерарни конкурс за најбоље прозне и поетске радове гимназијалаца. Теме су:

Дајте мени још само шаку зрака и мало беле јутарње росе
Стих из поезије Душана Васиљева по избору ученика као наслов рада

Аутори могу да учествују са по једним радом. Радове слати на мејл адресу школе gimnazijaki@mts.rs у дигиталном формату (пдф, доцx) најкасније до петка, 15. марта до 18 часова.

У радовима је неопходно навести име и презиме ученика, школу, разред и одељење, као и име професора-ментора. Приликом форматирања текста потребно је изабрати величину странице А4, величину слова 12пт, фонт Тимес Неw Роман и проред 1.5. Дужина прозног рада не би требало да прелази две странице овако куцаног текста.

Радове ће прегледати стручни жири и доделити прву, другу и трећу награду. Награђени ученици ће своје радове презентовати на Свечаној академији која ће бити организована 27. марта.

У години с датумом „вишка“ данас рођендан славе они који га чекају најдуже

Igor Crnogorac Фебруарy 29, 2024

Сваке четврте године рођендан славе бебе рођене 29. фебруара и то их чини посебним. “Преступни слављеници” могу да бирају када ће прославити дан свог рођења, али и да се играју са тим колико година имају по рођенданима, а колико одузимањем године рођења.

Оливера Латиновић из Накова, суграђанима позната по томе што је власница фарме, такође је рођена преступне, 1972. године, 29. фебруара. Ове године прославља 52. рођендан, а према датуму рођења напунила је тек 13 година.

– Сваке године славим рођендан и волим тај дан. Предност је у томе што могу да бирам да ли ће то бити 28. фебруар или 1. март. Наравно, када је година преступна трудим се да га обележим баш 29. фебруара с обзиром на то да сваке четири године имам могућност да га славим баш на датум када сам рођена. Када сам била млађа у школи су ме задиркивали како немам рођендан. У овим, озбиљним годинама, дан рођења прославим са пријатељима и најужом породицом – каже Оливера.

Наша суграђанка, глумица Марија Остојић, такође је рођена овог посебног датума. Како каже, слави га само у преступним годинама.

– Друкчије ми нема смисла, јер заправо, у годинама које нису преступне, ја рођендан немам и ближњи су и навикли да ми не честитају – прича Марија. – Било је занимљивих покушаја да ми се јаве тачно у поноћ између 28. фебруара и 1. марта, али је бесмислено јер то и даље није датум мог рођења. Лепо је, и увек ме обрадује што ме се, преступне године, на тај датум, сете и људи који су одавно отишли из мог родног Мокрина, из Кикинде и из Србије. Позову ме и честитају, ма где да су и то ме чини срећном. Ранијих година прави рођендан прослављала сам и у кругу пријатеља, излазили смо на вечеру, сада је излазак резервисан само за мог партнера Винћенца и мене.

На овај датум рођени су: Папа Павле Трећи, Ашер, глумци Џос Екланд, Денис Фарина и Питер Санавино. Према статистикама, на преступни дан рођено је око четири милиона људи.

Преступна година наступа сваке године која је дељива са четири, осим на ону која је дељива са сто. Тако је ова 2024. преступна, а пре тога: 2020, 2016, 2012… Међутим, године које су дељиве са сто могу бити преступне само ако су дељиве и са 400. Зато су 1600. и 2000. биле преступне, али 1700. и 1900. нису.

Редак гост у календару

Римски Сенат је, 44. године п.н.е, донео одлуку да месец Qуинтилис у част Цезара, добије назив Јулиус (јул), а 8. године и Сеxтилис је променио име у Аугустус (август), по Цезаровом усвојеном сину и наследнику Октавијану Августу. Мали проблем је био сто је Августов месец имао само 30 дана, а јул 31. Читава ствар је решена тако што је од фебруара одузет један дан и додат августу.

Према професору астрономије на Хамлин универзитету, Бену Голду, Римљани ионако нису превише волели фебруар. Звали су га месец остатака који су једва чекали да прође.

Иначе, овај дан се додаје фебруару како би се ускладила календарска сезона са соларном. Време које Земљи треба да обиђе Сунце износи 365,25 дана.

– Да нисмо додали један дан фебруару сваке четири године, за 750 година, најхладније раздобље имали бисмо у јуну – испричао је Даниел Браун из Школе за науку и технологију на британском Нотингем Трент универзитету.

Данас жене просе мушкарце

За овај дан везане су и легенде и обичаји. Према ирској легенди, света Бригита се нагодила са светим Патриком да жене на преступни дан могу да запросе мушкарце, а не обрнуто, дакле, сваке четири године. Верује се да су то увели како би мало избалансирали традиционалне улоге мушкараца и жена.

У неким европским земљама, ако мушкарац одбије жену која га је запросила на данашњи дан, мора да јој купи 12 пари рукавица. То је симболичан приказ да жена сакрије срамоту што нема веренички прстен.

Грци сматрају да је лоша срећа венчати се у преступној години, а такво народно веровање постоји и у нашој земљи, док у Шкотској није добар знак ако се родиш 29. фебруара.

А. Ђ. и С. В. О.

Продужен рок за подношења захтева за субвенције у пољопривредној производњи

Aleksandra Djuran Фебруарy 28, 2024

Рок за подношење захтева за остваривање права на субвенције од 18.000 динара по хектару продужен је до 1. априла. Разлог томе је што нису све парцеле, које су пољопривредници додавали у своје газдинство, одобрене, али и да сви који имају право поднесу захтев, истакла је Мирјана Томић, саветодавац Пољопривредне стручне службе.

– Пре подношења захтева за подстицаје по хектару биљне производње у електронском Регистру пољопривредних газдинстава, еРПГ, пољопривредници треба да уреде податке о површинама и биљним културама на парцелама и да обнове регистрацију пољопривредног газдинства. Свако ко има рачунар или паметни телефон може захтев сам да поднесе уколико зна шта ће сејати на којој парцели. За подношење захтева за субвенције за ову меру није потребно поседовање фискалних исечака односно рачуна. На располагању смо пољопривредницима и највише нам долазе они чији додатни уговори о закупу још нису прихваћени од стране Управе за аграрна плаћања. Регистрација нових газдинстава тренутно ствара највише проблема. Наиме, пољопривредници који су газдинства регистровали у августу, септембру, октобру немају никаква решења. Тада шаљемо мејл надлежној Управи која ажурира податке – прецизира Мирјана Томић.

Подстицаји се остварују по површини биљне производње за засејане, односно засађене и пријављене површине под одговарајућом биљном културом, до највише 100 хектара. Право имају искључиво пољопривредни произвођачи који пријављено земљиште и обрађују у своје име и за свој рачун, а субвенције неће моћи да користе власници земље који ту земљу не обрађују, већ је дају у закуп. Сви заинтересовани пољопривредни произвођачи могу поднети захтев за подстицаје на порталу еПодстицаји.

-Почело је и подношење захтева за акцизу за дизел гориво. Када на пумпи купе гориво неопходно је уписати број пољопривредног газдинства. Ти рачуни су одмах видљиви на платформи, тако да се захтеви подносе захтеви за повраћај од 50 динара за плаћену литру дизела – каже наша саговорница.

За захтев за субвенције за набавку сертификованог семена потребно је да се на рачуну упише број газдинства. За произвођаче који су у систему ПДВ-а уписује се и јединствени матични број.

-Рачуне треба чувати до момента расписивања јавног позива за други део субвенција. Назнаке су да ће то бити у јуну, а поврат ће бити максимално до 17.000 динара по хектару – закључила је Мирјана Томић.

А.Ђ.

Развојном саветовалишту у Кикинди возило од УНИЦЕФ-а

Aleksandra Djuran Фебруарy 27, 2024

Дечији фонд Уједињених нација, УНИЦЕФ, ове године ће за постојећа развојна саветовалишта у Кикинди и још осам локалних самоуправа обезбедити возила којима ће стручњаци редовно одлазити у посете породицама и деци. Те посете омогућиће да сва деца добију подршку и прилику за учење, јер је породично окружење најприродније за свако дете, а родитељи се тако оснажују да се ослањању на сопствене снаге и могућности.

Подршку за рано препознавање кашњења у развоју и ране интервенције прошле године добило 3.360 деце. Ради се и на проширењу мреже Развојних саветовалишта у којима тимови стручњака пружају подршку деци са кашњењем у развоју и њиховим родитељима.

Услуге породично оријентисаних раних интервенција заживеле су у чак 19 градова и општина, додају из Уницефа.

Нови правилници у школама: нешто револта, много неразумевања

Igor Crnogorac Фебруарy 26, 2024

У школе у Србији из надлежног министарства, прошле седмице су стигла три нова правилника. Неке од ставки, односно инструкција, изазвале су незадовољство дела просветних радника.

Психолог у Гимназији „Душан Васиљев“, Миљана Китановић, каже да правилници, у суштини, прецизирају постојећи Закон о основама система образовања и васпитања из новембра прошле године. У питању су: Правилник о протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање, о оцењивању ученика у основном и средњем образовању и о друштвено-корисном и хуманитарном раду.

– Новина коју доносе је поступање установе у односу на кризни догађај, односно њен адекватан одговор и дефинисано је шта је то кризни догађај. Такође, неопходно је да се направи план поступања у кризним ситуацијама, што је део плана већ постојећег Тима за заштиту од насиља, злостављања и занемаривања. Када се догоди кризна ситуација, директор именује Тим за кризне ситуације. У Правилнику су и набројане кризне ситуације и мере које школа треба да предузме. Новине су: од насилног екстремизма, трговине људима, експлоатације, и кризних догађаја – природне смрти, убиства, покушаја убиства и самоубиства, дојава о бомби, до природних катастрофа и терористичких напада – каже професорица Китановић и додаје да је новост и поступање установе у одговору на кризни догађај.

Тим за кризне ситуације мора и да сачини план заштите од насиља ученика за други и трећи ниво насиља. За трећи ниво се обавезно спроводи васпитно-дисциплински поступак. Сада су кораци и редослед поступака јасније дефинисани, ко шта и када ради, објашњава професорица Китановић.

– И када то није било прописано, ми смо за трећи ниво насиља, вршњачко насиље, спроводили васпитно-дисциплински поступак.

Што се тиче Правилника о оцењивању, споран је Члан пет који је изазвао незадовољство једног броја наставника и по којем, уколико више од половине родитеља није задовољно радом наставника, реализацијом наставе, оцењивањем, писменим путем обраћају се представнику Савета родитеља који документ предаје у процедуру, тако да се приговор родитеља анализира на нивоу Стручног већа. Наставник даје одговор на приговор директору који, са сарадницима, одлучује о мерама, заправо препорукама за побољшање рада наставника – педагошко-инструктивном раду, посећивању часова колега, упућивању на семинар. Уколико родитељи и даље нису задовољни, обраћају се Школској управи и Министарству просвете.

– Мислим да је незадовољство изазвано погрешним тумачењем да родитељи могу да избаце наставника из школе – каже професорица Китановић. – То се не дешава јер постоје други начини и рад наставника се прати, спроводе се анкете међу ученицима.

Још једна новина је да, у средњим школама, по Правилнику о оцењивању, јасније дефинисано оно што имамо у Закону. Сада је прецизирано да је оцена из владања и описна и бројчана, и да се оцењује најмање два пута у току полугодишта – појашњава професорица. – До сада само једном у току полугодишта могли да изрекнемо меру, али није подразумевала и смањење оцене из владања. Тога је некада било у школама, само је сада враћено.

Недоумицу је изазвала и информација о поступању у случају да је ученик одсуствовао из наставе дуже од 15 дана. Појавила се информација, која је изазвала револт, да треба да се успостави план рада, а тачно је да је само неопходно направити план оцењивања, прецизира професорица и наглашава да ће сви Правилници бити обрађени на педагошким колегијумима.

– Школе одржавају педагошке колегијуме, а на основу правилника правници и усклађују статут школе. За одељенске старешине ја направим извод из правилника, најосновније ствари, као подсетник како да поступају.

Што се тиче друштвено-корисног или хуманитарног рада, сада је обавезан уз појачан васпитни рад. Направи се план, а ученик се прати и вреднује – суштина је у томе, каже професорица, да се догоде промене у понашању ђака, а не да се он кажњава.

(ВИДЕО) Има 12 година и само једну жељу: Помозимо да суграђанка Нађа прохода!

Aleksandra Djuran Фебруарy 24, 2024

Тумор на кичменој мождини осмосечној Нађи Јанован уклонила је неурохируг др Даница Грујичић. Од тада траје борба да направи први корак

Нађа Јанован (12) има само једну жељу, да прохода. Редовно похађа Основну школу „Жарко Зрењанин“, воли дружење и школске другове који јој несебично помажу.

-Да проходам то је моја једина жеља. Никада нисам ходала, ни трчала и највећа радост ће ми бити ако сама направим први корак. Волим да цртам и најчешће сликам у слободно време. Пуно обавеза имам око вежби што ми одузима пуно времена током дана. Радим их код куће, али и са физијатрима. Од предмета највише волим ликовно. Занимљива ми је и информатика јер смо почели да програмирамо цртаће, филмове и презентације. Једно време сам свирала тамбурицу у „Гуслама“ где је моја мама, која свира виолину, била део Великог народног оркестра. Одустала сам због свакодневних обавеза које су напорне – открила нам је Нађа.

Љубави, како смо се уверили приликом посете породици Јанован, има на претек уз свакодневну борбу родитеља Војислава и Наде, родбине, пријатеља, али и људи добре воље да Нађи помогну да јој се највећа жеља оствари. Нађа је оболела са пет, а оперисана је са осам месеци, сазнајемо од мајке Наде.

-У том периоду слабо је спавала, била је узнемирена, често је плакала и то нам је био знак да постоји проблем. До појаве отока на врату у леђном делу Нађа је већ имала сијасет дијагноза од којих ниједна није била права. Стигли смо дечијег неуролога и докторка је поставила дијагнозу која је неурохируршке природе. Као хитан случај стигли смо на Институт за мајку и дете у Београду и након магнетне резонанце добили смо и одговор. Нађа је имала тумор на кичменој мождини, значајније величине – присећа се мајка Нада.

Након првог шока и великог броја дијагноза о исходу оперативног захвата, родитељи младе суграђанке ухватили су се у коштац са огромним проблемом.

-Нађу је оперисала професорка докторка Даница Грујичић, једна међу десет најбољих неурохирурга у Европи. Операција је била тешка и захтевна, кичмена мождина је код беба танка, али је, на срећу све добро протекло. Након опоравка започели смо са физикалним и хемиотерапијама које су трајала две године. Наша девојчица показала је да је борац и све терапије завршила је до краја, а рецидива тумора није било. Са друге стране суочили смо се са последицама операције сколиозом и одузетошћу доњих екстремитета, првенствено леве ноге – појашњава наша саговорница.

Период који је уследио није био лак. Већину времена Нада и Нађа проводиле су у Београду на терапијама, контролама код пет лекара специјалиста, вежбама. Долазиле су кући када су могле.

-Нађа од друге године носи мидер који јој је потпора за кичму. Не раздваја се од њега ни када спава и сигурна сам да јој је то напорно и непријатно, али он јој помаже да се кичма додатно не криви. Како је у пубертету и фази интензивног раста и помагала која користи треба да прате њен развој, докле год не будемо дошли до периода када ће оперисати кичму. То ће бити могуће када престане са растом. Срећа је што у Кикинди имамо амбуланту која примењује шрот методу односно вежбе за кичму које су потребне Нађи, тако да не морамо да будемо константно у Београду – додаје Нада Јанован.

Проблем који треба решавати је моторичке природе односно кретање. За то јој је неопходна роботска терапија која је дала добре резултате код неуромишићних проблема насталих оштећењем кичмене мождине. Код Нађе постоји неуролошки дефицит и роботска терапија тачније апарат локомат може да помогне. Он симулира покрете које мозак прихвата обрађује их и користи их даље.

-Нађа има блокаду у кичменој мождини тако да информације од мозга не могу да стигну до периферних нерава и да се врате назад и ту је улога локомата. Терапија је у Београду траје минимално два месеца у континуитету, дневно у просеку четири сата. Вежбе које су јој потребне су изузетно скупе. Наш план је да током лета Нађа започне са роботском терапијом и део средстава које прикупимо користићемо за ову намену, а остатак нам је потребан за набавку РСQ апарата који ће свакодневно користити и служи за обарање тонуса односно спазма који има у левој нози – напоменула је Нада. Отац Војислав захвалан је свим људима добре воље који су показали да су хумани и помогли Нађи.

-Сви нас зову, спортисти, музичари предузетници, обични грађани, Нађини другари и сви желе да помогну. Изненађен сам колико њих се прикључило акцији прикупљања средстава и то нисмо очекивали. Нуде нам помоћ, не само новчану, и ганут сам и позитивно изненађен. За нас је то огромна сума коју не би могли сами да сакупимо и хвала свима који су нас подржали у намери да нашој девојчици пружимо неопходну терапију – наводи Војислав.

А.Ђ.

1619 на 3030

За лечење је потребно три милиона динара и до сада је преко фондације „Буди хуман“ и уз помоћ хуманих људи прикупљено 1,8 милиона динара. Сви који желе да помогну могу да упишу 1619 на број 3030. Цена СМС поруке је 200 динара. Ту су и жиро рачуни динарски: 160-6000001811469-67, девизни: 160-6000001812510 – 48, ИБАН: РС35160600000181251048

ХОДАЊЕ УЗ ПОМОЋ РОБОТА

Уз роботску терапију очекивања су да ће мозак научити шему покрета који до сада није могао да научи. Нађа не може да произведе правилан покрет који би мозак запамтио. Смисао је да део тела који не функционише преузме остатак мишића, нерава и структура. Поред хода важно је да Нађа има бољи баланс како би растеретила кичму и комплетно тело. Како је технологија напредовала сада је то могуће, а на свима нама је да се потрудимо да малој суграђанки испунимо једину жељу.

Планинари „Кинђе” уживају у једном од најживописнијих крајолика Србије

Jelena Trifunović Фебруарy 18, 2024

Овчарско-кабларска клисура својим природним лепотама и споменичким вредностима привлачи пажњу вековима!

У феноменалном погледу са Овчара и Каблара овог викенда уживају планинари „Кинђе”.

Наиме, они су овог викенда испењали планинске врхове Овчар и Каблар, а боравећи на терену Овчарско- кабларске клисуре, посетили су неколико манастира, као и Испосницу Савине воде.

Испосница Савине Воде налази се високо у брду изнад Овчар Бање. Капела је новијег датума из средине XX века, а према легенди у пећини је неко време боравио и Свети Сава.

Овчарско – кабларска клисура позната је и као Српска Света гора, на којој се налази још 10 манастира и једна црква.

И наш град данас послао подршку деци која се лече од малигних болести и њиховим родитељима

Igor Crnogorac Фебруарy 15, 2024

Кикинда је данас била један од 30 градова у којима је НУРДОР – Национално удружење родитеља деце оболеле од рака обележило Светски дан деце оболеле од рака – 15. фебруар.

Централна манифестација са музичким програмом организована је на Тргу код фонтане. Наступили су малишани из АДЗНМ „Гусле“, Дечији хор „Чуперак“ Предшколске установе и школе плеса „Степ Уп“ и „Данце анд Соул“ и Ена Гогић.

– Дајемо подршку деци која се лече и њиховим родитељима, као и онима који су изгубили децу – каже Љубица Татић, волонтерка НУРДОР-а у Кикинди. – Потребна је и материјална и психичка и свака помоћ. Процес лечења је дуг, а надлежно министарство, рецимо тешко одобрава помоћ за негу другог лица – некада се чека годинама или се уопште не добије.

У име локалне самоуправе, манифестацији је присуствовао председник Скупштине града, Младен Богдан.

– Изашли смо у сусрет НУРДОР-у да се у Кикинди обележава овај дан јер је веома важна подршка деци која се лече и њиховим породицама. Читаво наше друштво има одговорност да се посвети томе. Постоји податак да сваког дана једно дете оболи од рака. Морамо да пошаљемо апел да се подигне свест о томе. Ово је само један мали знак пажње како би знали да Град мисли на њих – рекао је Богдан.

Тачно у 13 сати, под слоганом „И ја се борим“, симболично је у Кикинди, као и у више од 30 градова у Србији пуштен зелени балон у облику срца у знак подршке за све малишане који се сада лече. У Србији скоро сваке недеље једно дете, нажалост, премине од малигне болести, наводи се на сајту НУРДОР-а и наглашава да ће Удружење, ове године, у својим активностима посебну пажњу посветити промоцији и унапређењу права деце у болници, онако како су дефинисана у Повељи о правима деце у болници Европског удружења за бригу о деци у болницама.

На данашњој манифестацији подршке у Кикинди биле су постављене и кутије за добровољне прилоге, а сви који желе и могу да помогну деци у Србији која се лече од малигних болести, могу да пошаљу СМС са бројем 1 на 1150.

С. В. О.