Društvo Arhive | Page 48 of 79

(VIDEO) „Kozara“ ponovo ugovara proizvodnju sa poljoprivrednicima

Aleksandra Djuran March 23, 2024

Pšenicu, iako je u solidnom stanju, potrebno je zaštititi, istakao je u podkastu Kikindskog portala Blagoje Injac, rukovodilac kooperacije „Kozare“ koja pripada Delta agraru. Glodari su napravili štetu, a fungicidi kompanije Delta agrar, zaštitiće hlebno zrno.

Posle dužeg perioda „Kozara“ ponovo sarađuje sa proizvođačima putem ugovaranja proizvodnje. U ponudi je značajna paleta semenske robe za sve prolećne kulture, sredstva za zaštitu bilja, mineralna đubriva, ali i mehanizacija koju kompanija Delta agrar nudi u zamenu za ratarske proizvode.

Telefoni za sve informacije su: 0230/451-396 i 065/347-13-98.

Pogledajte VIDEO.

434128786-18423827533027813-2805584337240055624-n

Andreju Popoviću pripala čast da mu prvotimac KK Partizan Džejlin Smit uruči vredan ček

Aleksandra Djuran March 22, 2024

Na jučerašnjoj košarkaškoj utakmici između Partizana i Real Madrida odigranoj u okviru 31. kola Evrolige, specijalni gost KK Partizan Mocart Bet bio je najbolji mladi fizičar na svetu, osvajač zlatne medalje na međunarodnoj Olimpijadi iz fizike, Andrej Popović iz Kikinde.

Poklon ček na 50.000 dinara, koji daruje „Adiko banka“, Andreju je uručio prvotimac crno belih, Džejlin Smit.

-Izuzeta je čast biti gost ovako velikog sportskog događaja na zlatnoj stolici u Štark areni, posebno što smo baka i ja strastveni navijači Partizana. Atmosfera je bila neopisiva i iako je Partizan izgubio, podrška svih koji su prisustvovali na utakmici bila je ogromna. Prvi put sam, na ovaj način, iz prvog reda, gledao neki sportski događaj i sada mogu da kažem da je to prelepo iskustvo. Navijam da se moj tim nađe u plej in fazi do kraja sezone – otkrio nam je Andrej.

Andreja i u narednom periodu očekuje mnoštvo obaveza, završava naučni rad, ovoga puta iz kvantne fizike, a priprema se i za republičko takmičenje iz matematike koje mu je važno zbog upisa na željeni fakultet. Naime, ukoliko osvoji visoko mesto fakultet upisuje bez prijemnog ispita. Kako nam je ranije otkrio, mladi gimnazijalac želi da upiše astro fiziku.

Prvi „Dani Dušana Vasiljeva“ – višednevni programi pesniku u čast

Igor Crnogorac March 22, 2024

U saradnji sa ustanovama kulture, povodom sto godina od smrti pesnika Dušana Vasiljeva, Grad Kikinda prvi put organizuje „Dane Dušana Vasiljeva“.

– Naš cilj je da sačuvamo sećanje na našeg Dušana i da, na dostojanstven način, obeležimo jubilej – rekla je za Kikindski portal Valentina Mickovski, članica Gradskog veća za kulturu i obrazovanje. – U programima je angažovano mnogo mladih ljudi jer smatramo da je bitno da razumemo kako oni čitaju poeziju Vasiljeva, kao i da ih animiramo da saznaju nešto više o njegovom životu i delu, u nadi da ta saznanja mogu da ih inspirišu u umetničkom, duhovnom, i u smislu očuvanja pravih vrednosti, kojima su protkani Dušanovi stihovi.

Manifestacija počinje večeras (petak, 22. mart), u 19 sati, u Galeriji „Nova“ Narodnog muzeja, izložbom „Čitanje Vasiljeva“, koje se sastoji iz tri celine: predstavljanja istorijskog okvira, zatim intervjua na temu kako danas čitamo Vasiljeva, dok treću celinu čini čitaonica u kojoj će posetioci moći da pročitaju novinske članke i dve Dušanove priče koje se čuvaju u Muzeju i nisu objavljivane do sada.

Sledeći događaj zakazan je za ponedeljak, 25. mart, za 18 sati, u Biblioteci, gde će, u saradnji sa Maticom srpskom, biti organizovan Okrugli sto „Dušan Vasiljev i njegovo doba 1914-1918“. Predavači će govoriti o istorijskim okolnostima Dušanovog veka: o Velikom ratu, nestanku Austrougarske, stvaranju kraljevine SHS, crtanju nove banatske granice i pojavi komunizma u Banatu, najavila je Valentina Mickovski.

– Predstava „Oblaci“ koja će se igrati u utorak, od 20 sati, u Pozorištu, dočaraće Dušana na potpuno drukčiji način od prethodna dva događaja i uz veoma jake emocije – kaže Mickovska. – S obzirom na to da je ovaj pesnik bio ekspresionista, i predstava je rađena u tom duhu. Veoma je potresna i prikazuje njegov unutrašnji svet, svet bola, njegove jake emocije i zaista neobično stanje njegove psihe.

Finalni događaj održaće se 27. marta, na dan smrti Vasiljeva i na Dan Gimnazije koja nosi njegovo ime. Od 19 sati, u Narodnom pozorištu, biće održana Svečana akademija „Naš Dušan – čovek peva posle rata“.

U prvom delu biće uručene književne nagrade „Dušan Vasiljev“. Povodom jubileja, Gimnazija je, prvi put, raspisala konkurs za najbolje prozne i poetske radove gimnazijalaca. Najbolja tri rada biće prezentovana na Akademiji. Organizator i pokrovitelj ovog programa je Grad Kikinda, a scenario i režiju potpisuje Dragan Ostojić. Ostojić program najavljuje kao priču o životu ispunjenom poezijom i o poeziji o životu. Naš Dušan piše gorke istine i živi težak život, ali nama ostavlja da budemo dobri, miroljubivi i plemeniti. On nesebično daje svoje bolno i životno i poetsko iskustvo. Njegovo život je poetska istina, rekao je Ostojić. Poeziju će govoriti Anđela Kiković, Vladimir Maksimović i Stefan Ostojić.

– Ovaj veliki pesnik, zaslužuje da se njegov život obeleži na dostojanstven način i veoma mi je drago da Grad realizuje „Dane Dušana Vasiljeva“ i to uz podršku ustanova kulture: Kulturnog centra, Narodnog pozorišta, Narodne biblioteke „Jovan Popović“, kao i uz učešće Gimnazije. I sama organizacija ovih događaja protkana je istinskim ljudskim vrednostima – zajedništvom, ljubavlju i humanošću, a to su, u stvari, vrednosti kojima nas je Dušan Vasiljev naučio svojim životom i delom – zaključila je Valentina Mickovski.

Podvodila maloletnu ćerku

Igor Crnogorac March 21, 2024

Zajedničkim radom pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Subotici i Kikindi uhapsili su G. Ć. (1970) iz okoline Subotice zbog postojanja osnova sumnje da je izvršila krivično delo trgovina ljudima.

Ona se sumnjiči da je, tokom prošle godine, u iznajmljenoj kući u Subotici, više puta primorala svoju maloletnu ćerku na prostituciju, a novac prisvajala za sebe.

G. Ć. je određeno zadržavanje do 48 časova nakon čega je, uz krivičnu prijavu, privedena Višem javnom tužilaštvu u Subotici. Sudija Višeg suda u Subotici joj je odredio pritvor do 30 dana, navodi se u saopštenju. Policijske uprave u Kikindi..

Odmiču radovi: Uskoro spreman novi prostor za Dispanzer za žene (FOTO)

Jelena Trifunović March 20, 2024

Dispanzer za žene, kako je i najavljeno, biće preseljen u novi, uslovan prostor čija je adaptacija u toku. Reč je o zgradi bivšeg Antituberkuloznog zavoda.

Dispanzer za žene imaće dve ambulante za preglede koje će moći da rade u isto vreme, i po jednu za ultrazvučni pregled i citologiju, kao i posebnu prostorija za pregled trudnica. Biće mesta za prostor za intervencije, čekaonicu, kartoteku i sve ostalo što je neophodno.

Ova zdravstvena služba sada deli zgradu sa Medicinom rada, ali je prostor skučen i neadekvatan. Iz bolnice, gde se prethodno nalazio, Dispanzer je izmešten tokom pandemije kovida. Zahvaljujući Ministarstvu finansija, i prethodnom angažovanju narodnog poslanika Milenka Jovanova, obezbeđena su sredstva za rekonstrukciju zgrade bivšeg ATD-a.

Povodom nacionalnog Dana borbe protiv raka dojke upoznajemo sugrađanke o važnosti samopregleda i kako da ga pravilno urade

Aleksandra Djuran March 20, 2024

Nacionalni Dan borbe protiv raka dojke je 20. mart, čijim se obeležavanjem podstiče još veća pažnja javnosti na raspostranjenost ove maligne bolesti i na značaj unapređenja informisanosti žena o preventivnim pregledima i njenom ranom otkrivanju. Rak dojke predstavlja vodeći uzrok obolevanja i umiranja od malignih bolesti u ženskoj populaciji širom sveta. Kako je istakla epidemiolog dr Tatjana Pecarski, načelnica Centra za kontrolu i prevenciju bolesti ZZJZ rak dojke je izlečiva ukoliko se uoči na vreme.

-U proteklih pet godina u Kikindi maligni tumori dojke čine oko 20 procenata maligniteta svih lokalizacija, a u Severnobanatskom okrugu ta brojka je oko 24 odsto. Tokom 2022. godine 35 žena u Kikindi obolelo je na 100.000 stanovnika, a 41 žena u okrugu. U našem okrugu od raka dojke najveća učestalost obolevanja je kod žena starijih od 70 godina – saznajemo od dr Pecarski.

Karcinom dojke je vodeći uzrok smrti od malignih bolesti kod žena. Samopregled je izuzetno važna preventivna mera, a naša sagovornica pojasnila je kako on treba da se obavi.

-Svaka žena treba da upozna strukturu svojih dojki i da obavi samopregled. Ovaj pregled treba da radi svaka devojka počevši od 20. godine. Kako su dojke osetljive na promenu koncentracije ženskih polnih hormona, dojke se tokom mesečnog ciklusa neprestano menjaju. Pred menstruaciju često su bolne i povećane, a u razdobljima praćenim značajnim hormonskim promenama mogu biti preosetljive i uvećane što može izazvati nepotreban strah tokom samopregleda. Upravo zato najbolje je pregled obavljati između petog i 10. dana nakon prve pojave menstruacije kada su dojke najmekše. Žene u menopauzi, tokom trudnoće i dojenja pregled treba da obave prvog dana u mesecu – kaže dr Tatjana Pecarski.

Samopregled ima nekoliko faza.

-Prva faza je pod tušem i potrebno je podići jednu ruka iznad glave i kružnim pokretima prstiju, koristeći cele jagodice, pregledajte sve delove dojke. Tokom pipanja obratite posebnu pažnju na postojanje zadebljanja, čvorića ili bilo kakvih promena. Desnu ruku upotrebite za pregled leve dojke i obrnuto. Opipavanje, pokretima odozdo prema gore i od spolja ka sredini, nastavite u predelu pazuha kako biste proverili eventualna uvećanja limfnih čvorova. Na isti način proverite i drugu pazušnu jamu. Druga faza pregleda je pred ogledalom kada su najpre ruke pored tela. Posmatrajte pažljivo izgled grudi, naročito njihovu simetričnost, postojanje promena na koži, perutanje, bilo kakvo udubljenje ili promene u boji bradavica. Stavite obe ruke na bokove, ispravite se koliko možete i čvrsto stisnite ruke na kukove kako bi se zategli grudni mišići. Obratite pažnju da li uočavate ispupčenja, kvržice, ulegnuća, uvlačenja kože ili bradavice. U stojećem stavu temeljno opipajte obe dojke kružnim pokretima vodite prste od areole bradavice prema vrhu dojki na zamšljenom satu na poziciji 12 časova, a potom se vratite do areole. Ponovo u pravcu kazaljke na satu opipajte svaki deo dojke. Ponavljajući postupak završiće se kada napravite ceo krug od 360 stepeni. Dok ste ispred ogledala podignite ruke iznad glave, rotirajući ramena i gornji deo ramena i tela blago u obe strane i gledajte da li na dojkama spreda ili iz profila ima promena. Manje nejednakosti nisu značajne jer su dojke kod većine žena asimetrične. Važno je javiti se lekaru ukoliko se primeti odstupanje od uobičajenog izgleda dojki. Treća faza je samopregled na krevetu. Lezite na krevet postavite jastuk pod desnu lopaticu istovremeno podižući desnu ruku iznad glave jer ovako omogućavate da se dojka rasprostre po najvećoj površini grudnog koša pa je najtanja i najlakša za pregled što je naročito važno za žene sa većim grudima. Ponoviti postupak i sa levom dojkom. Prilikom pipanja koristite cele jagodice prstiju koje pomerate kružnim pokretima. Počevši od periferije dojke pravite spriralu ka bradavici u smeru kretanja kazaljke na satu. Naročitu pažnju obratite na ulegnuća i čvoriće. Zadebljanje tkiva na osnovici dojke u obliku ivice je normalna pojava. Na kraju pregleda nežno stisnite bradavice obe dojke i obratite pažnju na pojavu eventualnog iscetka – navela je dr Pecarski.

Samopregled dojki neophodno je raditi jednom mesečno. Prva mamografija savetuje se sa 35 godina, a ginekološki i ultrazvučni pregledi jednom godišnje. Ukoliko se uoči bilo kakva promena ne čekati nego se javiti lekaru jer su šanse za izlečenje velike ukoliko se lečenje počne na vreme.

Prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, u Republici Srbiji registrovano je 4447 novoobolelih i 1765 umrlih žena od raka dojke.

U „Eđšeg“-u sećanje na Mađarsku revoluciju

Igor Crnogorac March 15, 2024

Kulturno-umetničko društvo “Eđšeg” danas je obeležilo godišnjicu Mađarske revolucije iz 1848/49. godine. Svake godine ovog datuma odaje se počast hrabrim ljudima koji su se borili za nezavisnost i slobodu mađarskog naroda, rekla je Eržebet Savanović, potpredsednica KUD-a.

– Ovo je jedan od najznačajnijih datuma mađarskog naroda i on je postao simbol slobode, simbol borbe za očuvanje nacionalnog identiteta. Uz prigodan program odajemo počast našim hrabrim revolucionarima iz1848. godine i polažemo venac na spomen ploču posvećenu najistaknutijem vođi revolucije, Lajošu Košutu. Martovska omladina je 15. marta te davne 1848. godine objavila u svom proglasu šta želi naš narod, a to je da mi želimo slobodu, mir i slogu. Veoma je interesantno da je, i posle 176 godina, aktuelna ova poruka jer je i danas najdragocenije živeti u slobodi, miru i slozi – rekla je Eržebet Savanović.

Program je počeo svečanom misom u Katoličkoj crkvi Svetog Franje Asiškog, nakon čega je održan recital u holu sale „Eđšega“, gde se nalazi i spomen-ploča Lajošu Košutu na koju su vence položili Šandor Talpai, zamenik predsednika Gradskog odbora Saveza vojvođanskih Mađara, potpredsednica KUD-a i gost, Andraš Vano, gradonačelnik Galgaheviza, mesta u blizini Budimpešte. Svečanosti je prisustvovala i Melita Gombar, članica Gradskog veća.

U duhu poštovanja, želimo zajedno da se setimo onih koji su se žrtvovali za domovinu, rečeno je na skupu.

U banje besplatno putuje 120 penzionera – u Udruženju u toku naručivanje ogreva

Igor Crnogorac March 13, 2024

Na spisku, istaknutom na izlogu Udruženja penzionera, nalaze se imena onih kojima je PIO Fond odobrio besplatnu rehabilitaciju u banji, kao i oni koji su ostali „ispod crte“. Spisak je preliminaran i sada penzioneri čekaju pisma iz Fonda, kaže predsednik Udruženja, Milan Periz.

– Zahtev za desetodnevni besplatan boravak u banji podnelo je oko 400 penzionera, a Kikindi je Fond, kao i prethodnih godina, odobrio 120 mesta – objašnjava Periz. – Penzioneri imaju pravo na ovu pogodnost samo jednom. Sada oni kojima je zahtev odobren mogu da očekuju dalje informacije iz Fonda – u koju banju će putovati i kog datuma. Ide se tokom cele godine, a penzioneri kojima ne odgovara određeni datum, mogu da ga promene. U formularu za prijavu imali su ponudu od 20 banja iz Srbije i šest iz Vojvodine i mogli su da upišu tri banje.

Periz takođe podseća da je u toku prijavljivanjnje za kupovinu ogreva za sledeću zimsku sezonu, plaćanjem u deset mesečnih rata.

– Penzioneri mogu da se jave u Udruženje i da rezervišu ogrev: drvo – bagrem, hrast ili bukovinu po ceni od deset hiljada dinara za kubik, i ugalj „stanari“, koji košta 19 hiljada po toni. Za seoska domaćinstva još se doplaćuje 500 dinara za prevoz. Što se pre prijave, imaće priliku da otplaćuju ogrev na više rata – precizira Periz.

Kao i ranijih godina, vlada velika zainteresovanost – već je naručeno 150 kubika ogrevnog drveta i oko 70 tona uglja. Ogrev će stići u letnjim mesecima kako bi se na vreme uskladištio.

S. V. O.

431360114-1136656987492356-2279824686901862772-n

Na Pašnjacima velike droplje: Posle osam godina pojavio se mužjak

Aleksandra Djuran March 9, 2024

Iz Specijalnog rezervata prirode „Pašnjaci velike droplje“ stižu lepe vesti. Posle osam godina, u delu ataru Vaverka u Mokrinu, pojavio se mužjak. Lovci udruženja „Perjanica“, u čijoj nadležnosti je prirodno dobro borbe se za opstanak ove veličanstvene ptice te lovočuvari obilaze, čuvaju gnezda i vode računa o broju i stanju ptica, kaže predsednik udruženja Bogica Božin.

-Na zimovalištu je trenutno osam ženki i od petka, 8. marta, imamo i jednog mužjaka. Nadamo se da mužjak odlučiti da ostane u rezervatu, kako bi u budućnosti imali mlade. Svadbena igra mužjaka počinje sredinom marta ili početkom aprila i traje do početka, odnosno, kraja maja – saznajemo od Božina.

Jedna od najvećih ptica Evrope, velika droplja, smestila se na najočuvanijem i najvećem stepskom području Srbije. Pašnjaci velike droplje su specijalni prirodni rezervat sačinjen od stepskih, slatinskih, livadskih, močvarnih i oraničnih ekosistema, sa retkim biljnim i životinjskim vrstama. Ovo područje je jedino stanište ove ptice u Srbiji i jedno od retkih staništa u Evropi i svetu.

-U saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za zaštitu životne sredine svake godine na ovom prostoru sejemo biljne kulture koje su potrebne za hranjenje i gnežđenje velikih droplji. Teren redovno održavamo i kosimo i trudimo se da sve prilagodimo ovoj ugroženoj vrsti. Pre tri godine u okviru IPA projekta sa Mađarskom ogradili smo 115 hektara površine na kojima se velike droplje šepure – istakao je naš sagovornik.

Velika droplja je jedna od najkrupnijih ptica naše faune, impozantan mužjak može da dostigne dužinu do 100 centimetara, težinu do 16 kilograma, a raspon krila doseže čak 2,5 metra.

Lovci iz Mokrina konstantno su na terenu i vode računa o prehrani divljači, ali i o njihovoj brojnosti.

A.Đ.

Sve buduće lekare iz Kikinde zovemo da se vrate i budu deo Bolnice, istakla dr Vesna Tomin

Aleksandra Djuran March 8, 2024

Kadrovska politika u Opštoj bolnici je veoma dinamična, istakla je v.d. direktorica dr Vesna Tomin. Jedni lekari odlaze, drugi dolaze, a radnici u zdravstvu, naročito lekari su uvek potrebni.

-Vakum od deset godina, kada specijalizacija nije bilo je najveći problem. Mi pokušavamo da ga rešimo i nadam se da ćemo u tome uspeti – napomenula je dr Vesna Tomin.

To što naš grad ima medicinski smer u srednjoj školi je dobro jer se već sa 15 godina neguje i školuje kadar.

-Đake medicinskih smerova prvo naučimo da je medicina poziv, a ne profesija. Trudimo se da ukažemo na to da su ljudski život i zdravlje neprocenjive vrednosti. Ponosna sam na činjenicu što su mnogi moji učenici veoma uspešni na Medicinskom fakultetu i uvek se nalaze među najboljim studentima. Trudimo se da što veći broj naše dece, nakon dobijanja diplome Medicinskog fakulteta, privolimo da se vrate nazad u rodni grad i da im damo šansu da se profesionalno razvijaju. Kada čujem da je nekom od studenata medicine iz našeg grada ostalo još par ispita do kraja studija, zovem ih da budu deo Bolnice – rekla je dr Tomin.

Odličan primer za ovu tvrdnju je činjenica da na Prijemnom odeljenju ima devet novih lekara. Među njima su i Kikinđani koji su doveli svoje buduće supružnike.

-Sa njima razgovaramo i planiramo njihove specijalizacije. Oni su izrazili svoje želje i mi smo ih uskladili sa planom specijalizacije. Nadamo se da će, na opštu radost, naš plan da se ostvari. Sa druge strane svi lekari koji su otišli iz Bolnice, zaposlili su se na klinikama, što je stepenik više. Otišli su kao vredni specijalizanti i dobri đaci, budući predavači na Medicinskom fakultetu – navela je naša sagovornica.

Ovog momenta u Bolnici rade dva hirurga dr Bojan Miladinov i dr Dragan Grubor. Uskoro ih očekuje pojačanje u vidu dve koleginice koje će biti i prve žene hirurzi u Kikindi. Dr Milena Ivanić do kraja godine završava specijalizaciju, a dr Jelena Ristić će se takođe vrlo brzo pridružiti timu hirurga.