May 7, 2026

Друштво

a5a40359-8a99-4e57-9867-42e679779f53

Most na Zlatici, u izgradnji, spojiće Banat i Bačku

Aleksandra Djuran March 4, 2024

Uprava za kapitalna ulaganja AP Vojvodine i Opštine Čoka  zajednički  finansiraju izgradnju mosta na reci Zlatici prema Adi. Novi most strateški je značajan ne samo za ovu opštinu već i za ceo Severnobanatski okrug. Posao se odvija prema planu i glavni nosači su montirani prošle nedelje, što je i pre ugovorene dinamike istakao je Srđan Popović, odgovorni izvođač radova.

-U toku je priprema kolovozne konstrukcije samog mosta i propusta dužine 25 metara. Radi se i na pristupnim saobraćajnicama sa obe strane obale reke Zlatice. Vreme nam ide na ruku, tako da očekujem da ćemo posao završiti pre ugovorenog roka – dodao je Popović.

Most je jedinstveno rešenje za putnu infrastrukturu Čoke. Tokom izgradnje, put će se proširiti šest metara, dužina mosta biće 35, a širina 11,20 metara. Novi most gradi se pored starog, tačnije na  na izlazu iz Padeja, na reci Zlatici, navela je Stana Đember, predsednica Opštine Čoka.

-Izgradnja mosta je od strateškog značaja. Od kada je otvoren most na reci Tisi u Adi, pre više od decenije, urađeni su pristupni putevi za koje nije završena administracija i Banat je ostao odsečen. Preko mosta koji je bio put ka skeli koja je povezivala Banat i Bačku nije mogao da se odvija teretni saobraćaj. Zbog povećane  frekvencije saobraćaja sadašnji, stari, most u Padeju na reci Zlatici je ugrožen.  Od 2016. godine počeli smo da rešavamo ovaj problem mosta koji je među najvećim kapitalnim investicijama u Čoki – kaže Stana Đember.

Novi most doprineće da se reši višegodišnja crna tačka u saobraćaju na putu između Padeja i Čoke.

-Izgubljeni život nema cenu. Problem je predstavljala i signalizacija jer put prema Adi nema upotrebnu dozvolu. Na svoju odgovornost postavili smo saobraćajnu signalizaciju kako bi prevenirali saobraćajne nezgode. Izgradnja je pravi put da dobijemo most 21. veka i zaštitimo  sve učesnike u saobraćaju, ali i da omogućimo teretnim kamionima da nesmetano prolaze – dodala je predsednica Opštine Čoka.

Glavni izvođač radova je firma „SP inženjering“, a troškovi se kreću u granicama ugovorene vrednosti.

A.Đ.

GUSCIJA-MAST

Domaće guske sve traženije: Mast je lek, a meso zdrava hrana

Aleksandra Djuran March 1, 2024

Janoš Kihut iz Temerina ne propušta nijedno Svetsko prvenstvo u nadmetanju guskova u Mokrinu. Svake godine iskoristi priliku da domaćinima i gostima ponudi guščiju mast, ali i sušeno meso od pernatih životinja koje sam proizvodi.

-Imamo porodičnu farmu gusaka i već tri decenije smo u ovom poslu. Matično jato koje posedujemo broji 300 komada gusaka i gusana. Sami ležemo guščiće i deo prodajemo, a deo ostavljamo da obnovimo jato na farmi – saznajemo od Kihuta.

Od jedne životinja dobija se pola kilograma masti. Potražnja za ovim narodnim lekom je velika.

-Od Beograda, Kruševca do Subotice, traži se guščija mast. Možemo da prodamo pet puta više u odnosu na ono što proizvedemo. U Beogradu se mast kupuje na veliko. Cena za kilogram je 2.400 dinara – napominje naš sagovornik.

Guščija mast je stari narodni lek, koji se u srpskoj narodnoj medicini najviše koristio za lečenje plućnih bolesti. U nekim delovima sveta i danas se tuberkuloza leči ovom mašću. Guščija mast je odlično pomoćno lekovito sredstvo.

-Posebno je dobra za lečenje upale pluća, ali i u oporavku kod onih koji su preležali ovu bolest. Odlična je i za pušače kojima su pluća od nikotina kao i za kožna oboljenja. Čisti kompletan organizam – saznajemo od Janoša Kihuta.

U ekspanziji zdrave ishrane i meso je sve traženije. Izvor je korisnih elemenata kao što su gvožđe, cink, bakar, mangan, selen, sadrži i kalijum, magnezijum, fosfor, natrijum i kalcijum, ali i mnogih vitamina.

Guske su uvezene iz Mađarske i tovne su. Zahtevne su za odgoj, a kako brzo rastu potreban im je adekvatan prostor gde će boraviti. Retko kada su puštene jer nema čistih izvora vode. Najveći neprijatelj im je, saznajemo od Janoša, voda puna bakterija od koje obole. Zato je iskopao bunar sa kojima ih poji.

A.Đ.

 

Gimnazija 2

Gimnazija raspisala konkurs za najbolje prozne i poetske radove

Aleksandra Djuran March 1, 2024

Povodom stogodišnjice od odlaska velikog pesnika Gimnazija „Dušan Vasiljev“ raspisuje literarni konkurs za najbolje prozne i poetske radove gimnazijalaca. Teme su:

  1. Dajte meni još samo šaku zraka i malo bele jutarnje rose
  2. Stih iz poezije Dušana Vasiljeva po izboru učenika kao naslov rada

Autori mogu da učestvuju sa po jednim radom. Radove slati na mejl adresu škole gimnazijaki@mts.rs u digitalnom formatu (pdf, docx) najkasnije do petka, 15. marta do 18 časova.

U radovima je neophodno navesti ime i prezime učenika, školu, razred i odeljenje, kao i ime profesora-mentora. Prilikom formatiranja teksta potrebno je izabrati veličinu stranice A4, veličinu slova 12pt, font Times New Roman i prored 1.5. Dužina proznog rada ne bi trebalo da prelazi dve stranice ovako kucanog teksta.

Radove će pregledati stručni žiri i dodeliti prvu, drugu i treću nagradu. Nagrađeni učenici će svoje radove prezentovati na Svečanoj akademiji koja će biti organizovana 27. marta.

rodjendan

U godini s datumom „viška“ danas rođendan slave oni koji ga čekaju najduže

Igor Crnogorac February 29, 2024

Svake četvrte godine rođendan slave bebe rođene 29. februara i to ih čini posebnim. “Prestupni slavljenici” mogu da biraju kada će proslaviti dan svog rođenja, ali i da se igraju sa tim koliko godina imaju po rođendanima, a koliko oduzimanjem godine rođenja.

Olivera Latinović iz Nakova, sugrađanima poznata po tome što je vlasnica farme, takođe je rođena prestupne, 1972. godine, 29. februara. Ove godine proslavlja 52. rođendan, a prema datumu rođenja napunila je tek 13 godina.

– Svake godine slavim rođendan i volim taj dan. Prednost je u tome što mogu da biram da li će to biti 28. februar ili 1. mart. Naravno, kada je godina prestupna trudim se da ga obeležim baš 29. februara s obzirom na to da svake četiri godine imam mogućnost da ga slavim baš na datum kada sam rođena. Kada sam bila mlađa u školi su me zadirkivali kako nemam rođendan. U ovim, ozbiljnim godinama, dan rođenja proslavim sa prijateljima i najužom porodicom – kaže Olivera.

Naša sugrađanka, glumica Marija Ostojić, takođe je rođena ovog posebnog datuma. Kako kaže, slavi ga samo u prestupnim godinama.

– Drukčije mi nema smisla, jer zapravo, u godinama koje nisu prestupne, ja rođendan nemam i bližnji su i navikli da mi ne čestitaju – priča Marija. – Bilo je zanimljivih pokušaja da mi se jave tačno u ponoć između 28. februara i 1. marta, ali je besmisleno jer to i dalje nije datum mog rođenja. Lepo je, i uvek me obraduje što me se, prestupne godine, na taj datum, sete i ljudi koji su odavno otišli iz mog rodnog Mokrina, iz Kikinde i iz Srbije. Pozovu me i čestitaju, ma gde da su i to me čini srećnom. Ranijih godina pravi rođendan proslavljala sam i u krugu prijatelja, izlazili smo na večeru, sada je izlazak rezervisan samo za mog partnera Vinćenca i mene.

Na ovaj datum rođeni su: Papa Pavle Treći, Ašer, glumci Džos Ekland, Denis Farina i Piter Sanavino. Prema statistikama, na prestupni dan rođeno je oko četiri miliona ljudi.

Prestupna godina nastupa svake godine koja je deljiva sa četiri, osim na onu koja je deljiva sa sto. Tako je ova 2024. prestupna, a pre toga: 2020, 2016, 2012… Međutim, godine koje su deljive sa sto mogu biti prestupne samo ako su deljive i sa 400. Zato su 1600. i 2000. bile prestupne, ali 1700. i 1900. nisu.

Redak gost u kalendaru

Rimski Senat je, 44. godine p.n.e, doneo odluku da mesec Quintilis u čast Cezara, dobije naziv Julius (jul), a 8. godine i Sextilis je promenio ime u Augustus (avgust), po Cezarovom usvojenom sinu i nasledniku Oktavijanu Avgustu. Mali problem je bio sto je Avgustov mesec imao samo 30 dana, a jul 31. Čitava stvar je rešena tako što je od februara oduzet jedan dan i dodat avgustu.

Prema profesoru astronomije na Hamlin univerzitetu, Benu Goldu, Rimljani ionako nisu previše voleli februar. Zvali su ga mesec ostataka koji su jedva čekali da prođe.

Inače, ovaj dan se dodaje februaru kako bi se uskladila kalendarska sezona sa solarnom. Vreme koje Zemlji treba da obiđe Sunce iznosi 365,25 dana.

– Da nismo dodali jedan dan februaru svake četiri godine, za 750 godina, najhladnije razdoblje imali bismo u junu – ispričao je Daniel Braun iz Škole za nauku i tehnologiju na britanskom Notingem Trent univerzitetu.

Danas žene prose muškarce

Za ovaj dan vezane su i legende i običaji. Prema irskoj legendi, sveta Brigita se nagodila sa svetim Patrikom da žene na prestupni dan mogu da zaprose muškarce, a ne obrnuto, dakle, svake četiri godine. Veruje se da su to uveli kako bi malo izbalansirali tradicionalne uloge muškaraca i žena.

U nekim evropskim zemljama, ako muškarac odbije ženu koja ga je zaprosila na današnji dan, mora da joj kupi 12 pari rukavica. To je simboličan prikaz da žena sakrije sramotu što nema verenički prsten.

Grci smatraju da je loša sreća venčati se u prestupnoj godini, a takvo narodno verovanje postoji i u našoj zemlji, dok u Škotskoj nije dobar znak ako se rodiš 29. februara.

A. Đ. i S. V. O.

 

 

1709104976127

Produžen rok za podnošenja zahteva za subvencije u poljoprivrednoj proizvodnji

Aleksandra Djuran February 28, 2024

Rok za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na  subvencije od 18.000 dinara po hektaru produžen je do 1. aprila. Razlog tome je što nisu sve parcele, koje su poljoprivrednici dodavali u svoje gazdinstvo, odobrene, ali i da svi koji imaju pravo podnesu zahtev, istakla je Mirjana Tomić, savetodavac Poljoprivredne stručne službe.

– Pre podnošenja zahteva za podsticaje po hektaru biljne proizvodnje u elektronskom Registru poljoprivrednih gazdinstava, eRPG, poljoprivrednici treba da urede podatke o površinama i biljnim kulturama na parcelama i da obnove registraciju poljoprivrednog gazdinstva. Svako ko ima računar ili pametni telefon može zahtev sam da podnese ukoliko zna šta će sejati na kojoj parceli. Za podnošenje zahteva za subvencije za ovu meru nije potrebno posedovanje fiskalnih isečaka odnosno računa. Na raspolaganju smo poljoprivrednicima i najviše nam dolaze oni čiji dodatni ugovori o zakupu još nisu prihvaćeni od strane Uprave za agrarna plaćanja. Registracija novih gazdinstava trenutno stvara najviše problema. Naime, poljoprivrednici koji su gazdinstva registrovali u avgustu, septembru, oktobru nemaju nikakva rešenja. Tada šaljemo mejl nadležnoj Upravi koja ažurira podatke   – precizira Mirjana Tomić.

Podsticaji se ostvaruju po površini biljne proizvodnje za zasejane, odnosno zasađene i prijavljene površine pod odgovarajućom biljnom kulturom, do najviše 100 hektara. Pravo imaju isključivo poljoprivredni proizvođači koji prijavljeno zemljište i obrađuju u svoje ime i za svoj račun, a subvencije neće moći da koriste vlasnici zemlje koji tu zemlju ne obrađuju, već je daju u zakup. Svi zainteresovani poljoprivredni proizvođači mogu podneti zahtev za podsticaje na portalu ePodsticaji.

-Počelo je i podnošenje zahteva za akcizu za dizel gorivo. Kada na pumpi kupe gorivo neophodno je upisati broj poljoprivrednog gazdinstva. Ti računi su odmah vidljivi na platformi, tako da se zahtevi podnose zahtevi za povraćaj od 50 dinara za plaćenu litru dizela – kaže naša sagovornica.

Za zahtev za subvencije za nabavku sertifikovanog semena potrebno je da se na računu upiše broj gazdinstva.  Za proizvođače koji su u sistemu PDV-a upisuje se i jedinstveni matični broj.

-Račune treba čuvati do momenta raspisivanja javnog poziva za drugi deo subvencija. Naznake su da će to biti u junu, a povrat će biti maksimalno do 17.000 dinara po hektaru – zaključila je Mirjana Tomić.

A.Đ.

 

unicef

Razvojnom savetovalištu u Kikindi vozilo od UNICEF-a

Aleksandra Djuran February 27, 2024

Dečiji fond Ujedinjenih nacija, UNICEF, ove godine će za postojeća razvojna savetovališta u Kikindi i još osam lokalnih samouprava obezbediti vozila kojima će stručnjaci redovno odlaziti u posete porodicama i deci. Te posete omogućiće da sva deca dobiju podršku i priliku za učenje, jer je porodično okruženje najprirodnije za svako dete, a roditelji se tako osnažuju da se oslanjanju na sopstvene snage i mogućnosti.

Podršku za rano prepoznavanje kašnjenja u razvoju i rane intervencije prošle godine dobilo 3.360 dece. Radi se i na proširenju mreže Razvojnih savetovališta u kojima timovi stručnjaka pružaju podršku deci sa kašnjenjem u razvoju i njihovim roditeljima.

Usluge porodično orijentisanih ranih intervencija zaživele su u čak 19 gradova i opština, dodaju iz Unicefa.

 

 

skola idjos

Novi pravilnici u školama: nešto revolta, mnogo nerazumevanja

Igor Crnogorac February 26, 2024

U škole u Srbiji iz nadležnog ministarstva, prošle sedmice su stigla tri nova pravilnika. Neke od stavki, odnosno instrukcija, izazvale su nezadovoljstvo dela prosvetnih radnika.

Psiholog u Gimnaziji „Dušan Vasiljev“, Miljana Kitanović, kaže da pravilnici, u suštini, preciziraju postojeći Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz novembra prošle godine. U pitanju su: Pravilnik o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, o ocenjivanju učenika u osnovnom i srednjem obrazovanju i o društveno-korisnom i humanitarnom radu.

– Novina koju donose je postupanje ustanove u odnosu na krizni događaj, odnosno njen adekvatan odgovor i definisano je šta je to krizni događaj. Takođe, neophodno je da se napravi plan postupanja u kriznim situacijama, što je deo plana već postojećeg Tima za zaštitu od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja. Kada se dogodi krizna situacija, direktor imenuje Tim za krizne situacije. U Pravilniku su i nabrojane  krizne situacije i mere koje škola treba da preduzme. Novine su: od nasilnog ekstremizma, trgovine ljudima, eksploatacije, i kriznih događaja – prirodne smrti, ubistva, pokušaja ubistva i samoubistva, dojava o bombi, do prirodnih katastrofa i terorističkih napada – kaže profesorica Kitanović i dodaje da je novost i postupanje ustanove u odgovoru na krizni događaj.

Tim za krizne situacije mora i da sačini plan zaštite od nasilja učenika za drugi i treći nivo nasilja. Za treći nivo se obavezno sprovodi vaspitno-disciplinski postupak. Sada su koraci i redosled postupaka jasnije definisani, ko šta i kada radi, objašnjava profesorica Kitanović.

– I kada to nije bilo propisano, mi smo za treći nivo nasilja, vršnjačko nasilje, sprovodili vaspitno-disciplinski postupak.

Što se tiče Pravilnika o ocenjivanju, sporan je Član pet koji je izazvao nezadovoljstvo jednog broja nastavnika i po kojem, ukoliko više od polovine roditelja nije zadovoljno radom nastavnika, realizacijom nastave, ocenjivanjem, pismenim putem obraćaju se predstavniku Saveta roditelja koji dokument predaje u proceduru, tako da se prigovor roditelja analizira na nivou Stručnog veća. Nastavnik daje odgovor na prigovor direktoru koji, sa saradnicima, odlučuje o merama, zapravo preporukama za poboljšanje rada nastavnika – pedagoško-instruktivnom radu, posećivanju časova kolega, upućivanju na seminar. Ukoliko roditelji i dalje nisu zadovoljni, obraćaju se Školskoj upravi i Ministarstvu prosvete.

– Mislim da je nezadovoljstvo izazvano pogrešnim tumačenjem da roditelji mogu da izbace nastavnika iz škole – kaže profesorica Kitanović. – To se ne dešava jer postoje drugi načini i rad nastavnika se prati, sprovode se ankete među učenicima.

Još jedna novina je da, u srednjim školama, po Pravilniku o ocenjivanju, jasnije definisano ono što imamo u Zakonu. Sada je precizirano da je ocena iz vladanja i opisna i brojčana, i da se ocenjuje najmanje dva puta u toku polugodišta – pojašnjava profesorica. – Do sada samo jednom u toku polugodišta mogli da izreknemo meru, ali nije podrazumevala i smanjenje ocene iz vladanja. Toga je nekada bilo u školama, samo je sada vraćeno.

Nedoumicu je izazvala i informacija o postupanju u slučaju da je učenik odsustvovao iz nastave duže od 15 dana. Pojavila se informacija, koja je izazvala revolt, da treba da se uspostavi plan rada, a tačno je da je samo neophodno napraviti plan ocenjivanja, precizira profesorica i naglašava da će svi Pravilnici biti obrađeni na pedagoškim kolegijumima.

– Škole održavaju pedagoške kolegijume, a na osnovu pravilnika pravnici i usklađuju statut škole. Za odeljenske starešine ja napravim izvod iz pravilnika, najosnovnije stvari, kao podsetnik kako da postupaju.

Što se tiče društveno-korisnog ili humanitarnog rada, sada je obavezan uz pojačan vaspitni rad. Napravi se plan, a učenik se prati i vrednuje – suština je u tome, kaže profesorica, da se dogode promene u ponašanju đaka, a ne da se on kažnjava.

SLIKA-5

(VIDEO) Ima 12 godina i samo jednu želju: Pomozimo da sugrađanka Nađa prohoda!

Aleksandra Djuran February 24, 2024

Tumor na kičmenoj moždini osmosečnoj Nađi Janovan uklonila je neurohirug dr Danica Grujičić. Od tada traje borba da napravi prvi korak

Nađa Janovan (12) ima samo jednu želju, da prohoda. Redovno pohađa Osnovnu školu „Žarko Zrenjanin“, voli druženje i školske drugove koji joj nesebično pomažu.

-Da prohodam to je moja jedina želja. Nikada nisam hodala, ni trčala i najveća radost će mi biti ako sama napravim prvi korak. Volim da crtam i najčešće slikam u slobodno vreme. Puno obaveza imam oko vežbi što mi oduzima puno vremena tokom dana. Radim ih kod kuće, ali i sa fizijatrima. Od predmeta najviše volim likovno. Zanimljiva mi je i informatika jer smo počeli da programiramo crtaće, filmove i prezentacije. Jedno vreme sam svirala tamburicu u „Guslama“ gde je moja mama, koja svira violinu, bila deo Velikog narodnog orkestra. Odustala sam zbog svakodnevnih obaveza koje su naporne  – otkrila nam je Nađa.

Ljubavi, kako smo se uverili prilikom posete porodici Janovan, ima na pretek uz svakodnevnu borbu roditelja Vojislava i Nade, rodbine, prijatelja, ali i ljudi dobre volje da Nađi pomognu da joj se najveća želja ostvari. Nađa je obolela sa pet, a operisana je sa osam meseci, saznajemo od majke Nade.

 

-U tom periodu slabo je spavala, bila je uznemirena, često je plakala i to nam je bio znak da postoji problem. Do pojave otoka na vratu u leđnom delu Nađa je već imala sijaset dijagnoza od kojih nijedna nije bila prava. Stigli smo dečijeg neurologa i doktorka je postavila dijagnozu koja je neurohirurške prirode. Kao hitan slučaj stigli smo na Institut za majku i dete u Beogradu i nakon magnetne rezonance dobili smo i odgovor. Nađa je imala tumor na kičmenoj moždini, značajnije veličine – priseća se majka Nada.

Nakon prvog šoka i velikog broja dijagnoza o ishodu operativnog zahvata, roditelji mlade sugrađanke uhvatili su se u koštac sa ogromnim problemom.

-Nađu je operisala profesorka doktorka Danica Grujičić, jedna među deset najboljih neurohirurga u Evropi. Operacija je bila teška i zahtevna, kičmena moždina je kod beba tanka, ali je, na sreću sve dobro proteklo.  Nakon oporavka započeli smo sa fizikalnim i hemioterapijama koje su trajala dve godine. Naša devojčica pokazala je da je borac i sve terapije završila je do kraja, a recidiva tumora nije bilo. Sa druge strane suočili smo se sa posledicama operacije skoliozom i oduzetošću donjih ekstremiteta, prvenstveno leve noge – pojašnjava naša sagovornica.

Period koji je usledio nije bio lak. Većinu vremena Nada i Nađa provodile su u Beogradu na terapijama, kontrolama kod pet lekara specijalista, vežbama. Dolazile su kući kada su mogle.

-Nađa od druge godine nosi mider koji joj je potpora za kičmu. Ne razdvaja se od njega ni kada spava i sigurna sam da joj je to naporno i neprijatno, ali on joj pomaže da se kičma dodatno ne krivi. Kako je u pubertetu i fazi intenzivnog rasta i pomagala koja koristi treba da prate njen razvoj, dokle god ne budemo došli do perioda kada će operisati kičmu. To će biti moguće kada prestane sa rastom. Sreća je što u Kikindi imamo ambulantu koja primenjuje  šrot metodu odnosno vežbe za kičmu koje su potrebne Nađi, tako da ne moramo da budemo konstantno u Beogradu – dodaje Nada Janovan.

Problem koji treba rešavati je motoričke prirode odnosno kretanje. Za to joj je neophodna robotska terapija koja je dala dobre rezultate kod neuromišićnih problema nastalih oštećenjem kičmene moždine. Kod Nađe postoji neurološki deficit i robotska terapija tačnije aparat lokomat može da pomogne. On simulira pokrete koje mozak prihvata obrađuje ih i koristi ih dalje.

-Nađa ima blokadu u kičmenoj moždini tako da informacije od mozga ne mogu da stignu do perifernih nerava i da se vrate nazad i tu je uloga lokomata. Terapija je u Beogradu traje minimalno dva meseca u kontinuitetu, dnevno u proseku četiri sata. Vežbe koje su joj potrebne su izuzetno skupe. Naš plan je da tokom leta Nađa započne sa robotskom terapijom i deo sredstava koje prikupimo koristićemo za ovu namenu, a ostatak nam je potreban za nabavku RSQ aparata koji će svakodnevno koristiti i služi za obaranje tonusa odnosno spazma koji ima u levoj nozi – napomenula je Nada. Otac Vojislav zahvalan je svim ljudima dobre volje koji su pokazali da su humani i pomogli Nađi.

-Svi nas zovu, sportisti, muzičari preduzetnici, obični građani, Nađini drugari i svi žele da pomognu. Iznenađen sam koliko njih se priključilo akciji prikupljanja sredstava i to nismo očekivali. Nude nam pomoć, ne samo novčanu, i ganut sam i pozitivno iznenađen. Za nas je to ogromna suma koju ne bi mogli sami da sakupimo i hvala svima koji su nas podržali u nameri da našoj devojčici pružimo neophodnu terapiju – navodi Vojislav.

A.Đ.

1619 na 3030

Za lečenje je potrebno tri miliona dinara i do sada je preko fondacije „Budi human“ i uz pomoć humanih ljudi prikupljeno 1,8 miliona dinara. Svi koji žele da pomognu mogu da upišu 1619 na broj 3030. Cena SMS poruke je 200 dinara. Tu su i žiro računi dinarski: 160-6000001811469-67, devizni: 160-6000001812510 – 48, IBAN: RS35160600000181251048

HODANJE UZ POMOĆ ROBOTA

Uz robotsku terapiju očekivanja su da će mozak naučiti šemu pokreta koji do sada nije mogao da nauči. Nađa ne može da proizvede pravilan pokret koji bi mozak zapamtio. Smisao je da deo tela koji ne funkcioniše preuzme ostatak mišića, nerava i struktura. Pored hoda važno je da Nađa ima bolji balans kako bi rasteretila kičmu i kompletno telo. Kako je tehnologija napredovala sada je to moguće, a na svima nama je da se potrudimo da maloj sugrađanki ispunimo jedinu želju.

 

kindja-5

Planinari „Kinđe” uživaju u jednom od najživopisnijih krajolika Srbije

Jelena Trifunović February 18, 2024

Ovčarsko-kablarska klisura svojim prirodnim lepotama i spomeničkim vrednostima privlači pažnju vekovima!

U fenomenalnom pogledu sa Ovčara i Kablara ovog vikenda uživaju planinari „Kinđe”. 

Naime, oni su ovog vikenda ispenjali planinske vrhove Ovčar i Kablar, a boraveći na terenu Ovčarsko- kablarske klisure, posetili su nekoliko manastira, kao i Isposnicu Savine vode.

Isposnica Savine Vode nalazi se visoko u brdu iznad Ovčar Banje. Kapela je novijeg datuma iz sredine XX veka, a prema legendi u pećini je neko vreme boravio i Sveti Sava.

Ovčarsko – kablarska klisura poznata je i kao Srpska Sveta gora, na kojoj se nalazi još 10 manastira i jedna crkva.

nurdor-(6)

I naš grad danas poslao podršku deci koja se leče od malignih bolesti i njihovim roditeljima

Igor Crnogorac February 15, 2024

Kikinda je danas bila jedan od 30 gradova u kojima je NURDOR – Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka obeležilo Svetski dan dece obolele od raka – 15. februar.

Centralna manifestacija sa muzičkim programom organizovana je na Trgu kod fontane. Nastupili su mališani iz ADZNM „Gusle“, Dečiji hor „Čuperak“ Predškolske ustanove i škole plesa „Step Up“ i „Dance and Soul“ i Ena Gogić.

– Dajemo podršku deci koja se leče i njihovim roditeljima, kao i onima koji su izgubili decu – kaže Ljubica Tatić, volonterka NURDOR-a u Kikindi. – Potrebna je i materijalna i psihička i svaka pomoć. Proces lečenja je dug, a nadležno ministarstvo, recimo teško odobrava pomoć za negu drugog lica – nekada se čeka godinama ili se uopšte ne dobije.

U ime lokalne samouprave, manifestaciji je prisustvovao predsednik Skupštine grada, Mladen Bogdan.

– Izašli smo u susret NURDOR-u da se u Kikindi obeležava ovaj dan jer je veoma važna podrška deci koja se leče i njihovim porodicama. Čitavo naše društvo ima odgovornost da se posveti tome. Postoji podatak da svakog dana jedno dete oboli od raka. Moramo da pošaljemo apel da se podigne svest o tome. Ovo je samo jedan mali znak pažnje kako bi znali da Grad misli na njih – rekao je Bogdan.

Tačno u 13 sati, pod sloganom „I ja se borim“, simbolično je u Kikindi, kao i u više od 30 gradova u Srbiji pušten zeleni balon u obliku srca u znak podrške za sve mališane koji se sada leče. U Srbiji skoro svake nedelje jedno dete, nažalost, premine od maligne bolesti, navodi se na sajtu NURDOR-a i naglašava da će Udruženje, ove godine, u svojim aktivnostima posebnu pažnju posvetiti promociji i unapređenju prava dece u bolnici, onako kako su definisana u Povelji o pravima dece u bolnici Evropskog udruženja za brigu o deci u bolnicama.

Na današnjoj manifestaciji podrške u Kikindi bile su postavljene i kutije za dobrovoljne priloge, a svi koji žele i mogu da pomognu deci u Srbiji koja se leče od malignih bolesti, mogu da pošalju SMS sa brojem 1 na 1150.

S. V. O.