У четири средњошколске образовне установе у Кикинди за школску 2024/2025. завршиле су први круг уписа, а до суботе траје електронски упис у другом кругу. Од наредне школске године свако одељење имаће максимално 28 ученика, те су се и школе прилагодиле овој новини.
Економско – трговинска школа, уместо четири, од наредне године имаће пет одељења на шест образованих профила.
-Економско техничар је четворогодишњи је попуњен. Сва места заузета су и на трогодишњем смеру трговац који је у комбинованом одељењу са конобарима, као и на смеру кувар. На смеру финансијско-рачуноводствени техничар, који је поново уведен ове школске године, остало је 16, а на четворогодишњем смеру трговински техничар има 11 места– сазнајемо од директора Роберта Вуњака.
Техничка школа у Кикинди уписује осам одељења. Директорица Миланка Халиловић каже да су у првом кругу уписали 197 ученика.
-У оквиру подручја рада електротехника на смеру електротехничар рачунара има пет слободних места. У трогодишњем одељењу бравар заваривач има седам места , док је на смеру оператер машинске обраде резањем остало 13. Реч је о смеру који припада дуалном образовању, тако да ће свим ученицима прве године Канцеларија за дуално образовање исплаћивати 5.000 динара девет месеци, а од друге године они ће део наставе обављати у фирмама „Гриндекс“ и „Мекафор“ и то време ће им бити плаћено – казала је Миланка Халиловић.
Средња стручна школа „Милош Црњански“, како истиче директор Милорад Карановић одлично је прошла на упису.
– На четворогодишњем смеру архитектонски техничар имамо четири слободна места и свега једно на смеру оператер у прехрамбеној индустрији који је трогодишњи смер– рекао је Карановић.
У Гимназији „Душан Васиљев“ више заинтересованих било је за друштвени смер сазнајемо од директорице Мирјана Дражић.
-Од 56 ученика на друштвено-језичком смеру имамо једно слободно место, док је на природно- математичком смеру остало 13 места – напоменула је Мирјана Дражић.
Упис ће трајати до 6. јула до 15 часова. Право подношења листе опредељења имају само ученици који нису распоређени у првом уписном кругу и то само на места која су остала слободна после првог уписног круга.
Диспанзер за жене од данас је на новој адреси. Налази се у улици Светозара Милетића број 38 односно у објекту некадашњег Антитуберкулозног диспанзера. Модеран и функционалан простор значајно ће унапредити здравствену заштиту жена, а новоотворени Диспанзер посетили су градоначелник Никола Лукач, народни посланик Миленко Јованов и заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски.
Диспанзер за жене има три гинеколога, од којих раде два с обзиром на то да је једна докторка на трудничком боловању. У овој служби неопходна су четири гинеколога, али, на жалост, оптималан број гинеколога био је у веома кратком периоду. Начелница службе др Драгана Миладинов истакла је да јој је драго што је Диспанзер добио простор који је био преко потребан.
-Сматрам да је ово велики корак за нашу службу која се бави превенцијом и унапређењем здравља жена, садашњих и будућих мајки. Сада имамо довољно простора и адекватну опрему и рад нам је знатно олакшан. Дневно један лекар прегледа између 35 и 50 особа. Пацијенткиње преглед могу да закажу на број телефона 316-215. Сваког петог у месецу дајемо нове термине и заказивање је могуће док их има. Хитна стања се не заказују и такве пацијенткиње примамо одмах на преглед. Постоји одлична апликација и кол центар у Београду за заказивање – рекла је др Миладинов.
Др Биљана Марковић, директорица Дома здравља захвалила је локалној самоуправи, али и републичкој и покрајинској влади, за средства опредељена за реконструкцију и набавку савремене дијагностичке и друге опреме.
– Пуну подршку добили смо од локалне самоуправе која је препознала потребу да се за Диспанзер за жене изнађе адекватан простор. Немерљива је помоћ и народног посланика Миленка Јованова који је такође дао све од себе да зграду која је пропадала приведемо намени. Покрајинска влада помогла је куповином медицинских апарата и опреме. И у оквиру пројекта „Заједници заједно“ купљен је најмодернији ултразвук вредан 10 милиона динара, а исти апарат финансиран је средствима Владе Војводине. Захваљујући граду само прошле године добили смо три санитета од којих су два у потпуности опремљена за потребе Хитне службе, а пре три године адаптирана је ИИИ Здравствена станица у којој су две амбуланте опште праксе и у којој се налази Служба кућног лечења за чије потребе су купљена и два нова аутомобила – казала је др Марковић.
Локална самоуправа препознала је потребу да Диспанзер за жене добије свој простор и одмах је и реаговано, додао је градоначелник Никола Лукач.
-Обећања испуњавамо и ово је доказ за то. Обећали смо да ћемо определити простор и изнаћи средства да ова служба добије услован објекат за рад, а пацијенткиње здравствену услугу достојну жене. Објекат је прилагођен потребама Диспанзера за жене и сигуран сам да ће суграђане бити задовољне услугом, опремљеношћу, али и новим просторијама. Хвала и нашем народном посланику Миленку Јованову који је обезбедио да средства из Републике буду усмерена за овај пројекат и да заједничким снагама уложимо око 20 милиона динара у овај објекат. Нећемо стати јер ћемо и у наредном периоду улагати у унапређење здравства на територији града – прецизирао је градоначелник Лукач.
Миленко Јованов, народни посланик напоменуо је да су управо овакви пројекти једна од ствари зашто се бави политиком.
-Када се идеје и потребе конкретизују и када се уради велика ствар за град, тада све добија смисао. Захвалио бих министру финансија Синиши Малом који је брзо реаговао и ослободио средства која су припадала нашем граду за пројекте од којих се у међувремено одустало. На тај начин решен је велики проблем и надам се да ће суграђанке чешће долазити на прегледе, пре свега да би сачувале своје здравље. На нама је да наставимо даље када је реч о здравству. Ту не мислим само на реконструкције и куповину опреме, чиме се локална самоуправа интензивно бави у претходним годинама – навео је Јованов.
Диспанзер за жене има две амбуланте за прегледе које раде у исто време, и по једну за ултразвучни преглед и цитологију, као и посебну просторију за преглед трудница. Места има и за простор за интервенције, чекаоницу, картотеку и све остало што је неопходно.
А.Ђ.
СА МИНИСТРОМ О МОГУЋНОСТИМА ДОВОЂЕЊА ЛЕКАРА
Лекара недостаје, не само у нашој средини, а Миленко Јованов сматра да наш град заслужује другачији третман када су они у питању.
-Морамо да се позабавимо питањем лекара и морамо да тражимо адекватна решења у разговору са министром. Важан је однос према пацијентима, а да би он био адекватан мора да постоји конкуренција. Када неко сам ради одређени посао, онда га баш брига да ли ће пацијенти да га чекају читав дан, он оде на пецање и искључи телефон. Сви знамо да се то дешава и да до тога не би долазило мораћемо да нађемо решења ван оквира уобичајеног. Морамо видети са министром шта је оно што морамо да урадимо да млађи лекари дођу у Кикинду, чиме можемо да их привучемо и шта је оно што град може да уради. Болница се реконструише и прва фаза приводи се крају, након чега ће започети и друга. Озбиљно се бавимо омогућавањем пристојне здравствене заштите за све суграђане. За разлику од неких других ми не констатујемо проблеме, него их решавамо и то показујемо свакодневно. За то смо тражили подршку на претходним изборима, да наставимо конкретно да радимо – закључио је Јованов.
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде др Александар Мартиновић састао се представницима седам пољопривредних удружења, а из кикиндског удружења пољопривредника „Северни Банат“ присутни су били Радомир Крнић и Мирко Мишкељин. Овом приликом истакнуто је да је важно да сви присутни узму учешће у јавном слушању које ће Одбор за пољопривреду, шумарство и водопривреду Народне скупштине Републике Србије ускоро организовати на тему реконфигурације подстицаја из буџета Републике Србије, јер је, како је министар навео, то добар и конструктиван пут да се нађе адекватан начин за испуњење захтева које су изнели.
Мартиновић је још једном подвукао да јавно слушање претходи ребалансу буџета Републике Србије за 2024. годину, те да би било корисно да у њему учествује што већи број пољопривредних произвођача, како би, кроз међусобну сарадњу и разговор, заједно уредили аграрни буџет, тако да сви буду задовољни. Додао је да Министарство пољопривреде има добру вољу да изађе у сусрет свим произвођачима, да има конкретне идеје за унапређење српске пољопривреде, те да је план да се у будућности прате одређени циклуси у производњи и реализација аграрног буџета, а да се јавна слушања организују два пута годишње, са циљем да се нађу најбоља могућа решења за све пољопривреднике.
-Захтеви које су пољопривредници изнели тичу се другог дела сувенција од 17.000 динара за сертификована семена, упис парцела по другом основу које нису у еАграру, а објективно не постоји могућност да се унесу. Ту је и питање 100.000 динара по грлу и ограничење увоза млека и млечних производа. Министар нас је обаветио да се ради на ограничењу увоза, али и на захтеву који се односи на унос парцела. Када су исплате субвенција у питању неопходан је ребаланс буџета, а пре тога јавна трибина свих представника пољопривредних удружења како би се одлучило који су приоритети за субвенције и у ком износу. Скренули смо пажњу и на фиктивна пољопривредна газдинства, она која немају промет по рачуну, а власници парцела узимају субвенције – истакао је Радомир Крнић.
Министар Александар Мартиновић је овом приликом навео да су произвођачи и држава на истој страни, на страни пољопривреде, те подсетио саговорнике да им Министарство пољопривреде стоји на располагању за разговор, али, према његовим речима, да би се дошло до системских решења, неопходно је да се спроведу све законске процедуре и да постоји обострано разумевање и воља за дијалогом.
Покрајински секретаријат за пољопривреду, шумарство и водопривреду доделио је средстава по конкурсу за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма од јавног интереса који су значајни за заштиту и спасавање од пожара у 2024. години, а које реализују удружења. Добровољна ватрогасна друштва из Мокрина, Сајана, Банатске Тополе и Иђоша добила су новац за куповину комплетних одела за гашење шумских пожара. Мокрину је припало 555,5 хиљада динара.
-Средства су довољна за куповну четири одела која се састоје из личне заштитне опреме, а која су другачија у односу на она која већ користимо. Она су нам неопходна јер ће део добровољних ватрогасаца ићи на обуку за гашење шумског пожара. У Мокрину има осамдесетак добровољних ватрогасаца међу којима је доста деце. Радимо на промоцији нашег друштва и овог хуманог позива – истакао је Радован Петковић, председник ДВД Мокрин и додао да је прошле године било 20, а од почетка године два пожара у којима су учествовали ватрогасци из овог места.
Добровољним ватрогасцима из Банатске Тополе, Иђоша и Сајана одобрено је 416,5 хиљада динара за куповину по три одела за гашење шумског пожара.
-Сајанско ватрогасно друштво има око стотинак чланова међу којима је седамдесетак деце. Уколико је потребно, помажемо у гашењу пожара и у околним местима, када нас позову. Од почетка године интервенисали смо у шест пожара. Истакао бих и да смо се одазвали да помогнемо становницима Бачке Паланке након невремена које је захватило овај део Војводине почетком јуна – сазнајемо од Алекса Нађа, председника сајанског ДВД-а.
У добровољним ватрогасним друштвима напомињу да је свака помоћ која се односи на набавку опреме добродошла јер је важно да људи буду добро опремљени када се ухвате у коштац са ватреном стихијом. Наводе и да би им добродошла нова возила јер су постојећа стара неколико деценија.
Врсном и вишеструко награђиваном енигмати, нашем суграђанину и сталном сараднику Комуне Славку Бовану ни један дан не прође без састављања скандинавки, ребуса, анаграма и других популарних главоломки. Ратни вихор довео га је у наш град из родне Херцеговине где је још као дечак заволео енигматику, а захваљујући таленту, посвећености и раду, доспео у сам врх ове својеврсне гимнастике ума којом се бави пуне 43 године.
– Моја жена воли у шали да каже, енигматика је теби прва и једина љубав. Није баш тако, али ми је много важна у животу. То сам знао чим сам почео. Потребно је много труда, али то треба волети. И прво брачно путовања био нам је одлазак на сусрет енигмата у Пули – испричао је Славко, иначе по струци дипломирани правник, гостујући у подкасту Кикиндског портала.
Одлично памти и први објављени ребус.
– Био је врео дан, Вјесников квиз листам и видим ребус који је потписан мојим именом. Имао сам тада 18 година и од првог хонорара купио сам књигу Албер Ками „Странац”- каже овај рођени Мостарац, који је након завршеног Правног факултета радио у суду, потом у Соколу, а онда, све до избијања рата, у енигматском листу у Сарајеву.
Од 1984. учесник је свих сусрета енигмата Југославије односно Србије. Већ 1985. је победио на престижном Чворовом првенству.
– Огромна мотивација за мене био је један сусрет када сам добио неку трећу награду за енигматику. Пришао ми је Станислав Железник, а то је било као да је неком тенисеру почетнику пришао Новак Ђоковић. Он је био бог енигматике. Нико ми није могао дати већу награду од тога- присећа се Славко.
О надметањима у популарној Слагалици, открива шта се дешавало иза камере.
-Било је то 1992, 1993 године, други циклус квиза. Зову да дођем ујутру, а како су биле слабе саобраћајне везе, кренем у пет, чекам до увече јер се снима по шест емисија и не стигнем на ред. Вратим се за Кикинду, стигнем у 23 сата, малтене не спавам, и опет ујутру на снимање. Тек трећег пута сам стигао на ред за снимање. Две емисије сам победио и једну изгубио. После сам учествовао у 40 и неком циклусу Слагалице. Сви се сећају Милке Цанић. Снимање сам прекидао седам пута јер су поставили погрешна, непрецизна питања. И седам пута сам био у праву. Милка Цанић се извињавала, али није то био проблем, већ да такмичар зна боље од оних који састављају питања. Нисам ја најпаметнији, али неке ситнице знам. Такмичари су фер. По мени, сада у рубрици Ко зна зна, претерују јер су питања или јако једноставна или превише специфична, нешто што нико нормалан не може знати. Није питање ко је првак Јужне Кореје у стреличарству, то не би знао ни гледалац из Јужне Кореје- искрен је Славко оцењујући да је, упркос изнетим критикама, Слагалица најбољи квиз на нашим просторима.
Присетио се и великих Енигматских сусрета које је ЕК Кикинда организовао 2012. године окупивши тада 160 учесника из осам земаља. Међу гостима су били и Боривој Довниковић из Загреба, аутор цртаних филмова и у том моменту најстарији стрип цртач на свету, који се управо био вратио из Кине, и познати театролог, рођени Кикинђанин, Јован Ћирилов.
-Ћирилов се у младости бавио енигматиком. Размишљао сам шта да му кажем када га будем позвао. Међутим, чим сам се представио, Ћирилов је рекао: Ааа, Славко, ви сте. Изненадио сам се да зна за мене. Одмах је пристао да дође. Након завршених сусрета енигмата, сутрадан, Ћирилов је гостовао на ТВ Пинк, поводом неке представе. Међутим, од пола сата, већину времена је говорио о сусрету енигмата у Кикинди. Где ћете бољу рекламу Кикинде од тога?
ЗАМАЛО У КВИСКОТЕЦИ
Бовану је мало недостајало и да се окуша и у чувеној Квискотеци, где се пролазило више кругова селекције.
– Испитивала нас је и комисија, њих 7, професори. Међутим, десио се рат и написали су ми да ћемо наставити снимање кад се смири ситуација. Нажалост, није се смирила.
Занимљиво је и то да се и Славкова супруга из хобија помало бави енигматиком, а интересовање за разне мозгалице показује и четворогодишњи унук.
– Већ се користе компјутерски програми који састављају енигматику, али решавачи ће то приметити. Нажалост, мало је нових, младих енигмата- каже Бован који за свој успешан енигматски рад добио низ признања, међу којима је и награда за животно дело Енигматског савеза Србије.
КИКИНЂАНИ ИЗВРСНИ У ЕНИГМАТИЦИ
У бившој Југославији, само један град је „енигматскији” од Кикинде, а то је Широки Бријег у Херцеговини. Они имају четири или пет значајних енигмата.
– Кикинда има нас тројицу. Илија Станчул је добио награду за животно дело 2012. године, а Златан Пупезин 2017. године. Али ми у Кикинди имамо и изванредне квизаше, Вања Томашев је један од најбољих у Србији, он је сад председник нашег клуба- указује Бован.
Пољопривредна стручна служба „Кикинда“ позива пољопривредне произвођаче да се пријаве за бесплатну агрохемијску анализу земљишта коју ће ове године са девет милиона динара финансирати Министарство пољопривреде преко Управе за земљиште. Како је истакао директор ПСС Младен Ђуран ове године биће анализирано око 3.000 узорака на територији Кикинде и Новог Кнежевца.
-Једно пољопривредно газдинство има право на четири бесплатна узорка односно препоруке за то које минерално ђубриво треба користити. Анализе земљишта биће видљиве у еАграру, а очекивања су и да буду услов за добијање субвенција и подстицаја, тако да апелујем на пољопривреднике да искористе могућност да се оне ураде бесплатно – рекао је Младен Ђуран.
Са анализама ће се ући и у наредну годину с обзиром на то да је број узорака велик. Приликом пријављивања неопходно је да произвођач зна број парцеле са које се узоркује земљиште. Поред регистрованих, анализе ће се радити и код нерегистрованих пољопривредних газдинстава, појаснио је саветодавац Александар Пап.
-Када добијемо број парцеле, ми излазимо на терен и узоркујемо земљу. Агрохемијску анализу најбоље је урадити у ово доба године, по скидању озимих култура са њива. Неопходно је да се усев скине са њиве како би добили прави пресек стања колико је ђубрива потребно у наредне четири године, за који дајемо препоруку. Након бербе кукуруза и жетве сунцокрета радиће се анализе и на овим земљиштима – додао је Пап.
Раде се испитивања пе ха вредност земљишта, садржај карбоната и макроелемената фосфора, азота, калијума, као и садржај хумуса.
-Могуће је и спајање парцела тачније уколико се једна њива састоји од више катастарских парцела неопходно је исписати све бројеве. Уколико је обрадиво земљиште веће од пет хектара могућа је и збирна анализа. Врло је важно да пољопривредници обрате пажњу на тачност података које дају јер су сви они проверљиви. Захтев за анализу земљишта може да поднесе само особа на коју се води парцела – напомиње Александар Пап.
Анализа плодности земљишта пољопривредним произвођачима помаже да имају боље и квалитетније приносе. Земљиште на територији града углавном има вишак калијума, фосфор је у дефициту, а стање азота је променљиво. Са годинама хумус опада тако да се препоручује заоравање жетвених остатака и ђубрење стајњаком.
Пријављивање за поменуту анализу могуће је у просторијама Пољопривредне стручне службе, у канцеларијама месних заједница и путем мејла.
А.Ђ.
Добијена опрема
У оквиру пројекта Министарства пољопривреде кикиндска служба добила је и опрему.
-Добили смо посебан софтвер повезан са еАграром, тако да ће Управа за земљиште моћи да прати који усеви, али и производња је актуелна произвођачима. Правилник о доброј пољопривредној пракси, али и Закон предвиђа да се најмање једном у пет година раде агрохемијске анализе – напоменуо је Ђуран.
Прошлог августа са цркве Светог Архангела Михаила у Мокрину, услед невремена и силине ветра, срушен крст на куполи. Крст, постављен 2004. године, је био причвршћен за греду која је била трула, био је од дрвета и обложен бакром. Како је потпуно искривљен приликом пада било је потребно израдити нови који је средином недеље стигао у цркву.
-Недуго након невремена јавио нам се Павле Ж. Ђорђевић из Раковице који је донирао нови крст израђен од прохрома након чега је и позлаћен. Његови бака и деда су из Мокрина и сахрањени су на овдашњем гробљу.Овај крст ће трајати дуго година – каже за наш портал свештеник мокринске цркве Славко Јовановић.
Током пада крста оштећен је и део крова на цркви.
-Кров је саниран, а нови крст покриће звоник и вода више неће улазити у цркву, што је био случај када смо имали стари – појаснио је наш саговорник.
Нови крст налази се у цркви, а биће постављен након што га митрополит банатски Никанор освешта.
Изградња цркве у Мокрину почела је 1762. године и првобитно је била висока 12 метара. Доградњом, 1835. и 1836. године, храм је добио нови торањ са сатовима и пошто је изграђена припрата, црква је продужена за 15,5 метара, тако да је садашња дужина 43, а торањ је висок 42 метра. На звонику се налазе се три звона, од којих су два, велико и мало, по други пут претопљена 2008. године.
У цркви се налази висока барокна олтарска преграда, са дрворезбарским радом рокајних мотива, и то је први сликарски подухват Теодора Илића Чешљара по доласку са школовања на бечкој Академији. То је уједно и једини у потпуности сачуван Чешљаров иконостас, који као такав представља значајно сведочанство о наступајућим иконографским и ликовним новинама.
Црква Светог Архангела Михаила је споменик културе у непокретно је културно добро од изузетног значаја.
Свих 378 суграђана, са уредном документацијом, који су конкурисали за субвенцију за бицикле које је додељује локална самоуправа, добиће по 10.000 динара, сазнајемо од Стеевана Иличића, члана Градског већа.
-На данашњој седници Градског већа договорено је да изађемо у сусрет свим суграђанима који су поднели исправну документацију за доделу средстава за куповину бицикала. Одбијени су они који су у претходне две године конкурисали и добили средства од локалне самоуправе и они са непотпуном докуменацијом. Очекујем да ћемо уговоре са крајњим корисницима потписати наредне недеље – појаснио је Иличић.
Граддоначелник Никола Лукач најавио је да ће ова акција бити настављена и наредних година.
-Доделом субвенција за куповину бицикала доприносимо здравим стиловима живота суграђана, као и промовисању бицикла као еколошког возила. На тај начин чувамо и животну средину. Драго ми је због великог интересовања суграђана за ову меру коју ћемо се потрудити да још више популаризујемо у наредним годинама – истакао је градоначелник Лукач.
Малу матуру осмаци полажу, данас, 18, 19. и 20. јуна. Тест из матерњег језика, који се решавао првог дана, био је примерен, ни сувише лак, ни сувише тежак, сазнали смо од осмака Основне школе „Жарко Зрењанин“.
-Мислио сам да ће тест бити тежи, међутим када сам почео да читам питања схватио сам да на добар део њих знам одговор. Било је доста одломака из књижевности, тако да је требало пажљиво читати – сазнајемо Данијела Коцкара.
И Ања Маћиш сличног је мишљења.
-Мени су најтежи били осми и девети задатак. Оба су се односила на граматику тако да се осми односио на врсту зависне реченице, а девети на значење падежа. Тест сам солидно урадила – казала нам је Ања.
Ивана Јањетовић додаје да је најважније било пажљиви ишчитати задатке.
-Питања нису била претешка и сва су се односила на познато градиво. Надам се да ћу и преостала два теста урадити добро. Поред математике полажем и историју – додала је Ивана.
Полагање испита у свим школама почело је на време. У среду, 19. јуна будући средњошколци полажу математику, а тест из изборног предмета је у четвртак, 20. јуна. На територији града више од 400 ученика завршило је осми разред и први дан мале матуре протекао је без проблема.
Прелиминарни резултати завршног испита на нивоу школе и порталу Моја средња школа биће објављени у суботу, 22. јуна. Ученици и њихови родитељи имају право на приговор који је могуће поднети непосредно у школи или електронским путем. Објављивање коначних резултата завршног испита биће 25. јуна, попуњавање листе опредељења је 26. и 27. јуна електронским путем или непосредно у матичним основним школама. Расподела по средњим школама и образовним профилима је 2. јула.
У улици Генерала Драпшина, коју краси „зелени тунел“ америчког копривића, прошле седмице одломио се део стабла испред зграде у којој је Гинеколошка амбуланта, и још на два места испред приватних кућа, али, на срећу, нико није повређен и није изазвана материјална штета. Из Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Градске управе, одмах су реаговали и одломљени делови стабала су уклоњени.
У случајевима када се грана одломи и падне, надлежне екипе, понекад и уз асистенцију Полиције и Ватрогасне јединице, предузимају хитно санирање, отклањање евентуалне штете и обезбеђивање инсталација, објашњава секретарка Секретаријата, Мирослава Наранчић.
– Функција дрворедних биљака врло је сложена, а користи које имају становници су бројне и значајне. Надлежни органи са стручним службама, свакодневним обиласком и радом на терену утврђују приоритете на основу стања стабала и препоручених мера неге – каже Наранчићева.
Она додаје да је, за ову годину, планирано и генерално орезивање уличног дрвореда, који је под контролом Института за низијско шумарство из Новог Сада.
– Последњих неколико година било је ломљења грана, па и делова стабала, чак и њиховог изваљивања из кореновог система, а узроци су различити. Степен толерантности врста је различит, нека стабла су врло осетљива, и изразито им сметају микроклиматске промене. Као и човек, и зеленило је подложно стресу услед временских промена, обилних падавина, изразитих суша, и снажних олујних ветрова – напомиње Мирослава Наранчић.
Амерички копривић у улицама Генерала Драпшина, делу Браће Татић и улице Краља Петра Првог, како је објаснила, веома је специфичан због старости, масивне грађе, велике висине и разгранатости хабитуса, због чега се дешавају падови масивних грана.
