Друштво Архиве | Паге 38 оф 79 | Кикиндски портал

Град широког срца: На „Данима лудаје” и чланови организација глувих и наглувих из целе Војводине

Jelena Trifunović Септембер 22, 2024

Прилику да посети наш град и традиционалну манифестацију „Дани лудаје”, Народни музеј, најлепшу улицу, да се друже, размене искуства и учврсте сарадњу имало је и педесетак чланова локалних организација глувих и наглувих из Новог Сада, Панчева, Вршца, Суботице, Сомбора, Сенте и других војвођанских градова.

Њихов домаћин била је Међуопштинска организација глувих и наглувих у Кикинди, а скуп су посетили и представници ресорног Министарства и Града.

-Како су „Дани лудаје” наша највећа и најзначајнија манифестација, одлучили смо да позовемо пријатеље из локалних организација из целе Војводине да нам се придруже, да им покажемо наш град, да прошетају Улицом старих заната, пробају банатске специјалитете, покажемо им Кику, најлепшу улицу и да тиме још једном покажемо да смо град добрих људи, добри домаћини, да имамо велико срце и да су овде сви добродошли- рекла је секретарка Међуопштинске организације глувих и наглувих у Кикинди Гордана Марковић Јанков.

Представница Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, из сектора за заштиту особа са инвалидитетом, Драгана Лазаревић, истакла је континуирану подршку те институције Савезу глувих и наглувих Војводине као и њиховим локалним организацијама.

-Оваква дружења доприносе унапређењу положаја особа са инвалидитетом и подизању свести јавности, да покажемо да особе са инвалидитетом имају једнаке могућности и права као сви грађани. Ове године, путем програмског конкурса за унапређење положаја особа са инвалидитетом, опредељено је 513.000 динара за рад Удружења овде у Кикинди. Конкретно за реализацију ове активности и учешће на „Данима лудаје” 62.280 динара- рекла је Драгана Лазаревић.

Срђан Владисављевић, председник Савеза глувих и наглувих Војводине, у Кикинду је долазио више пута, али је сада први пут посетио „Дане лудаје”.

-У Војводини има око 2.500 глувих и наглувих особа. Савез глувих и наглувих Војводине као и Међуопштинска организација у Кикинди успешно сарађују са Министарством за рад, борачка и социјална питања, сектором за особе са инвалидитетом. Овај пројекат је одлична прилика да се видимо, окупимо и посетимо ову вашу велику и прелепу фешту- навео је Владисављевић и додао да у Србији има око 800.000 људи са неким видом инвалидитета и 33 удружења.

Јадранка Ралетић, секретарка Савеза глувих и наглувих Војводине, истакла је да су „Дани лудаје” заиста показали да је Кикинда изврстан домаћин.

-Наши чланови су први пут на овој манифестацији и одушевљени су. Имамо одличну сарадњу са ресорним Министарством. Желим да истакнем и чињеницу да су после 65 година, канцеларије кикиндског удружења и осталих удружења особа са инвалидитетом овде у згради, први пут сређене и реновиране захваљујући подршци Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања што морамо да похвалимо.

Госте је поздравио и члан Градског већа Жељко Раду истакавши одличну сарадњу Града са Међуопштинском организацијом глувих и наглувих.

– Надам се да сте се и сами уверили у то да смо град добрих људи. Градска управа има изузетну сарадњу са организацијом глувих и наглувих и тако ће бити и убудуће- поручио је Раду.

У Међуопштинској организацији глувих и наглувих надају се да ће оваква окупљања прерасти у традицију. Ова организација окупља око 300 чланова. Два пута месечно свим грађанима је доступно бесплатно тестирање слуха, а глувима се пружају услуге превођење где год им је то потребно, како би им се олакшала комуникација.

Ј. Ц.

Најтежа лудаја од 472,5 килограма стигла из Мађарске, а најдужа од 334,5 центиметара расла у Кикинди

Aleksandra Djuran Септембер 21, 2024

Најтежу лудају на овогодишњој манифестацији, четврту годину заредом, узгојио је Тибор Кокаи из Мађарске. Ове године победница је тешка 472,5 килограма.

-Семе лудаје је моје од прошлогодишње рекордерке од 865 килограма. Тиква је у почетку одлично расла и развијала се. И у Мађарској су владале тропске температуре, које су утицале на развој биљке. Као што видите, бундева је нарасла довољно, али нема тежину. Судећи по запремини, требало би да буде 200 килограма тежа. Ове године температура је та која је негативно утицала током читавог процеса сазревања. На дневном нивоу заливали смо је са 600 литара воде. Задњих 49 дана било је посебно изазвано сачувати биљку, јер ју је напала болест, али успели смо у томе – истакао је Кокаи.

Мелинда Кокаи, Тиборова супруга, је друга са тиквом тешком 446 килограма. Трећи је Ђорђе Вукадиновић из Јарка са бундевом тешком 306 килограма.

Гордана Лазић из Кикинде са лудајом од 334,5 центиметара рекордерка је овогодишње манифестације.

-Тикву смо засадили у априлу, а година за производњу била је претешка. Имали смо сушу која је трајала два и по месеца и температуре од 40 степени целзијуса. Заливала сам је и сузама, како волим да се изразим. Лудаја је лепо почела да расте и онда је стала. Бојазан је постојала да ће пући, да ће је ветар поломити, тако да сам устајала и ноћу и дежурала поред плода. Све се исплатило јер сам освојила прво место и презадовољна сам – сазнали смо од Гордане Лазић која је напоменула да је семе од Гинисове рекордерке.

Друго место у овој категорији заузео је Миливој Попов, такође из нашег града са тиквом од 311,5 центиметара, а треће место припало је такође суграђанину Браниславу Мајкићу са бундевом дугом 276 центиметара.

Награде од 100.000 за првопласиране, 60.000, за другопласиране и 40.000 динара за трећепласиране, као и пехаре доделио је градоначелник Никола Лукач који је честитао произвођачима и изразио наду да ће наредна година бити боља за узгој лудаја.

-Потрудићемо се да за јубиларне, 40. „Дане лудаје“ осмислимо још садржаја и још нових атракција које ће привући како произвођаче, тако и госте у Кикинду – прецизирао је први човек града.

А.Ђ.

У Кикинди, Мокрину, Руском Селу и Сајану: Уређење 18 км каналске мреже у функцији одводњавања

Jelena Trifunović Септембер 20, 2024

У току је извођење радова на уређењу каналске мреже у функцији одводњавања на територији града Кикинде за 2024. годину.

Предвиђено је уређење 18 километара каналске мреже у четири катастарске општине – Кикинда, Руско Село, Мокрин и Сајан. Вредност радова износи 50 милиона динара, а пројекат заједнички спроводе Аутономна покрајина Војводина, Град Кикинда и ЈВП „Воде Војводине“.

Тренутно се у Руском Селу завршавају радови од шест километара каналске мреже, а вредност радова је девет милиона динара. По завршетку радова биће уклоњено 40.000 м2 биљне вегетације и измуљано 10.000 м3 муља.

Завршетком ових радова значајно ће се унапредити одбрана од унутрашњих и спољашњих вода на територији града Кикинде.

Радове су обишли Арсен Арсенов, руководилац пословне јединице Мелиорације у ВПД Средњи Банат Зрењанин и Душан Марјановић, председник савета МЗ Руско Село.

Хуманост ватрогасаца -спасилаца на делу: Добровољно даровали крв

Aleksandra Djuran Септембер 19, 2024

Припадници Ватрогасно- спасилачког батаљона Кикинда одазвали су се акцији добровољног давалаштва крви у Црвеном крсту. Хуманост на делу показао је 21 запослени и поред Кикинђана, крв су даровали и припадници батаљона из Кањиже, Сенте, Аде, Чоке и Новог Кнежевца.

Александар Мујаковић (35) је ватрогасац- спасилац у Сенти овог лета био је да помогне колегама у Грчкој.

-У околини Атине биле смо седам дана. Стекао сам ново искуство у раду на терену јер са први пут сам учествовао у гашењу пожара таквих размера. Добровољно дајем од крв од средње школе тако да имам двадесетак давања. Као ватрогасац -спасилац драгоцену течност дарујем трећи пут – сазнали смо од Мујаковића.

Борко Бабић из Кикинде у ватрогасно спасилачком батаљону запослен је пет година, колико је добровољни давалац.

-Био сам да помогнем колегама на гашењу пожара у околини Пирота, спречавали смо да ватрена стихија стигне до села и кућа мештана. Упознао сам доста колега, али сам стекао и искуство у гашењу шумског пожара – казао је Бабић.

Зоран Будиша, начелник Одељења за ванредне ситуације у Кикинди такође предводио је своје људе и у овом хуманом чину.

-Поносан сам на све припаднике батаљона што су се у великом броју одазвали хуманој акцији. Увек су спремни да помогну те се радо одазивају позивима ватрогасно-спасилачких јединица и у нашој земљи, али и у иностранству. Тако су ове године били у околини Пирота, али и у Грчкој где су учествовали у гашењу пожара – истакао је Будиша.

А.Ђ.

Суграђани се одазвали превентивним прегледима у Општој болници и Дому здравља

Aleksandra Djuran Септембер 17, 2024

Велико интересовање грађана за бесплатне превентивне прегледа било је и протекле недеље у Општој болници и Дому здравља.

У кикиндској Болници општи лекарски преглед обавило је 50 грађана, а ултразвук штитне жлезде њих 62. Лабораторијске анализе урађене су за 50 пацијената.

Грађани су могли да ураде тумор маркере: ПСА за мушкарце, као и ЦЕА, ЦА19-9 и АФП (Алпха Фетопротеин), измере крвни притисак, провере ниво шећера у крви, ураде ЕКГ и провере комплетну крвну слику у лабораторијама. И овога пута сви пацијенти код којих су уочене неправилности приликом прегледа или у резултатима упућену су на даљу дијагностику и прегледе.

У Дому здравља 70 суграђана обавило је превентивни преглед. Од тог број један је хоспитализован на Интерном одељењу, а неколицина је упућена на даљу дијагностику код специјалиста након прегледа штитне жлезде. На прегледе су подједнако долазили и млађи и старији пацијенти.

Значај ове акције Министарства здравља, поред изузетног одзива грађана, посебно илуструје податак да су код близу 10 одсто прегледаних пацијената широм здравствених установа у Србији откривена најтежа обољења, и то најчешће без икаквих симптома, код којих је успешност излечења у директној вези са раним откривањем болести попут различитих малигнитета, анеуризме и слично.

А.Ђ.

Ротари клуб расписао је конкурс за доделу стипендија

Aleksandra Djuran Септембер 14, 2024

Ротари клуб расписао је конкурс за доделу стипендија за школску 2024/25. годину студентима са местом пребивалишта на територији Кикинде. Услови су да је студент уписао прву годину факултета и да је на буџетском финансирању, као и то да је показао одличан успех у претходном школовању (5.00 у све четири године средњошколског образовања).

Потребно је доставити кратку биографију, пропратно писмо, контакт податке, уверење о упису на факултет, доказ места које је кандидат заузео на ранг листи и доказ успеха у претходном школовању. Пожељно је доставити и доказе о изузетним достигнућима: ђак генерације, резултати са такмичења, хуманитарни рад и слично.

Комисија Ротари клуба Кикинда ће непристрасно у складу са дискреционим овлашћењима одабрати три кандидата који ће добити месечну стипендију.

Документација се доставља искључиво електронском поштом до 27. септембра 2024. године на адресу: рцкикинда1997@гмаил.

Сјајне сестре Тодорић поново најбоље – донеле прва места са фестивала у Мркоњић Граду

Igor Crnogorac Септембер 11, 2024

Талентоване сестре Тодорић, тринаестогодишња Хана и годину дана млађа Петра, поново су бриљирале на музичком такмичењу. На управо завршеном 16. Међународном фестивалу дјечије пјесме „Распјеване пахуљице“ у Мркоњић Граду, освојиле су прва места у конкуренцији 23 извођача из читавог региона.

Фестивал је намењен деци интерпретаторима искључиво ауторских песмама писаним за њих. Хана је извела композицију „Тајна прве љубави“, а Петра песму „Страхиња“, чији су аутори Светлана Цеца Милић и Ладо Леш.

– Било је прелепо, Фестивал је био леп, као и дружење, баш смо се лепо провеле, уживале смо – каже Петра. – У припреми за наступ помогла нам је, као и увек, Светлана Цеца Милић. Ми учествујемо на фестивалима само да бисмо се дружиле, а жири награди наш рад и труд.

Ове скромне девојчице не броје наступе на такмичењима ни признања, а био их је много. Само кажу да су певале у многим градовима, у нашој и у суседним земљама. Шармантне и харизматичне, Хана и Петра на сцени су као код куће.

– Немамо трему, то нам је сасвим непотребно на сцени. Почела сам да се такмичим са осам, а Хана са седам година. Одувек смо биле окружене музиком, као мале смо стално певале у кући – каже Петра, а на питање ко им помаже у одабиру стајлинга, спремно одговара.

– Наша мама. Ми имамо идеју, а онда је она допуни и оствари. Родитељи нас подржавају и свуда путују са нама.

Сада се припремају за фестивал „Шкољкице“ у Новом Саду. Учествоваће и на Фестивалу „Та се песма љубав зове“, али само у ревијалном делу. „Не морамо увек да се такмичимо, треба и друга деца да добијају награде“, каже Петра.

Петра је ученица шестог, а Хана осмог разреда ОШ „Свети Сава“. У наступу, по укупном утиску и понашању, не труде се да буду старије него што јесу. Јер су девојчице, преслатке и пристојне, које воле фестивале јер на њима упознају нове другаре. Петра нам одаје да би он волела да буде учитељица, а Хана – васпитачица, јер би волеле да раде са децом. Али ће, тврди, певати увек. Као и до сада и, сасвим сигурно, са великим успехом.

С. В. О.

Погледајте комплетан програм 39. Дана лудаје

Jelena Trifunović Септембер 10, 2024

39. Дани лудаје биће одржани од 19. до 22. септембра и донеће нам низ занимљивих и разноврсних садржаја.

Успех ракетних моделара из Кикинде: Миодраг и Кристина Чипчић европски прваци

Aleksandra Djuran Септембер 8, 2024

Миодраг (29) и Кристина Чипчић (22) из Кикинде европски су прваци у ракетном моделарству. Као чланови сениорске репрезентације Србије освојили су прва места на Европском првенству одржаном у Зрењанину. Миодраг је био најбољи у дисциплини С6 ракете са траком, а његова сестра Кристина у С9 односно ракете за спуштање ауторотацијом тачније жирокоптерима. Поред њих европски прваци су и сениор Михаило Петровић из Земуна у дисциплинама С1 која се односи на ракете за постизање висине и С3 ракете са падобраном и јуниорка Бојана Јевтић из Сремске Митровице такође у дисциплини С1.

Тимове Србије предводили су директор репрезентације Драган Јевтић и тим менаџери Зоран Катанић и Владимир Чипчић.

-Поред четири европска првака наш тимови освојили су укупно 29 медаља и током прва дана такмичења шест пута заредом се чула наша химна. Ракетно моделарство је захтеван спорт и све ракете, стабилизаторе, главе, системе за безбедно спуштање на земљу ручно се праве у аеро клубовима. Моделари односно такмичари израђују моделе који морају да одговарају законима аеродинамике и астрофизике да би безбедно одлетели и спустили се на земљу – каже Владимир Чипчић.

Такмичење је организовано у осам дисциплина тако да је у првој за постизање висине било потребно да ракета има два мотора и да код јуниора достигне висину 400, а код сениора 700 метара. Код ракета са падобраном она треба да остане у ваздуху минимално пет минута, дисциплина слободно летећи клизачи подразумева мале авионе који треба да остану у ваздуху најмање три минута.Код израде макета ракета за постизање висина реч је правим метеоролошким ракетама које постоје и користе се за испитивање свемира.

-Такмичари морају да направе идентичну ракету као праву са свим детаљима и признаје се само 10 одсто грешака. Код ракета са траком она мора да лети три минута и на њој је трака која такође мора да буде у ваздуху три минута. Макете ракета су такође минијатуре постојећих попут Сатурна 1, Аријане, Спејс шатла. Њихова израда траје и до годину дана. Морају бити идентичне правим укључујући сваки шраф, заставицу и најмању ситницу, а мора и да опонаша прави лет. Радио управљани модели клизача су већи авиони са распоном крила од једног метра, имају задато време лета од шест минута и приликом слетања морају да слете на циљ на земљи који је раније постављен. Ракете за спуштање ауторотацијом имају на себи краке као хеликоптер – појаснио је наш саговорник.

Такмичење се одвија на ливади, стрњишту, у близини канала, усева.

-Једна ракета се пушта три пута и такмичар када је пусти трчи за њом како би је ухватио и поново се вратио на место пуштања. Захтевно је и интересантно такмичење за које припреме трају читаве године, а понекад и дуже – наводи Владимир Чипчић.

Репрезентација Србије проглашена је и за екипно најбољу у Европи и освојила је пехар.

-За нешто више од десет дана очекује нас државно такмичење. Кристина и Миодраг надају се добрим пласманима које су и до сада имали – открио нам је отац Владимир Чипчић.

Међу Миодраговим највећим успесима су прва места у Европи и свету, као и два златна орла која су најпрестижнија награда у ваздухопловном спорту и једном годишње додељује га Ваздухопловни савез Србије. Кристина је успела да освоји треће место на светском такмичењу.

А.Ђ.

У Дому здравља: Превентивни прегледи одраслих и деце

Aleksandra Djuran Септембер 6, 2024

Превентивни прегледи одраслих биће организовани у недељу, 8. септембра у амбуланти Дома здравља у Светосавској 53. Од 8 до 17 биће могуће проверити крвну слику, крвни притисак, шећер у крви, ЕКГ, тумор маркере. Из Дома здравља напомињу да суграђани који желе да да ваде крви треба да дођу од 8 до 12 сати.

У Дечијем диспанзеру такође ће од 8 до 17 сати бити организовани прегледи. Обављају се по системима и то: локомоторни, кардиоваскуларни, говорни и друго. Уколико родитељи желе може да се провери крвна слика и лабораторијски преглед урина.