Друштво Архиве | Паге 36 оф 77 | Кикиндски портал

Више од стотину учесника у првој “Европској ноћи истраживача” у Мокрину

Igor Crnogorac Септембер 27, 2024

„Европска ноћ истраживача“, као завршница „Недеље истраживача“, први пут је одржана и на територији нашег града, у простору “Мокрин хоусе”. Тако је Мокрин вечерас једно од 400 места у 23 европске државе у којима се одвијају забавне научне интерактивне радионице под покровитељством Европске комисије.

Организатор програма је Центар за стручно усавршавање Кикинда, уз подршку Центра за промоцију науке из Београда. Активности се одвијају у 16 градова Србије и представљају највећи научни догађај у земљи. Програм је, 2010. године, покренуо Креативно-едукативни центар из Новог Сада, рекла је Данијела Вучићевић в. д. директор београдског Центра за промоцију науке.

– На интерактивним радионицама најмлађима приближавамо комплексне научне процесе, у намери да им покажемо да наука може бити занимљива и да је релевантна у нечему до чега је њима заиста стало. Ово је мало неформалнији вид образовања који им помаже да боље и свеобухватније схвате лекције које уче, да боље разумеју свет око себе и да је наука применљива и животна – рекла је Данијела Вучићевић.

У дворишту “Мокрин хоусе” било је више од стотину основаца, средњошколаца, али и одраслих посетилаца, за које је био и организован бесплатан аутобуски превоз из Кикинде. Свима је пружена прилика да буду активни учесници научних експеримената.

Град Кикинда и овога пута свесрдно је подржао активности Центра за стручно усавршавање, истакао је Тихомир Фаркаш, члан Градског већа за образовање.

– Ово је веома значајно за Мокрин у којем се први пут одвијају овакве активности, али и за град јер завршни програм није до сада организован у мањим срединама – истакао је Фаркаш. – Креативни тим Центра за стручно усавршавање је све сјајно организовао у овом простору. Овде се одвијају активности које нису само за школску децу, већ за све од 5 до 105 година. Радује нас велики одзив и надамо се да је међу ђацима и неки будући научник. Крајњи циљ је да садржаје, који можда кроз наставу изгледају сувопарно, прикажемо на савременији начин, посебно најмлађима.

Интерактивне радионице носиле су називе: „Климатска капсула“, „3Д оловке“, „Рециклажа“, „Научни шоу“. У овој последњој демонстрант је била и Јелена Јолић, ученица трећег разреда Основне школе „Васа Стајић“ из Мокрина.

– Ставили смо неки прах на мој длан и запалили смо га, била је велика ватра и прах је нестао – прича Јелена. – Ништа нисам осетила, нисам се ни уплашила и јако ми се свидело, као и све овде.

Стефан Вујасин ученик је другог разреда Техничке школе на смеру електротехничар информационих технологија.

– Први пут учествујем у „Ноћи истраживача“ и јако ми се допада, лепо је што је овде организовано, у овом простору. Занима ме наука у креативном смислу, волим мешавину науке и уметности, зато програмирам видео игрице и имам намеру да се развијам у том смеру – каже Стефан.

У „Недељи истраживача“, претходних дана, радионице, као што су „Пчелица паметница – Беебот робот“ и „Програмирање дигиталног другара – Микробит“, одржавале су се у Центру за стручно усавршавање. На њима су млади истраживачи имали прилику да открију свет програмирања и роботике.

– Ово постаје већ традиционална активност Центра јер смо је, ове године, организовали осми пут, и први пут и ван Кикинде, у прелепом амбијенту “Мокрин хоусе”. Велики број деце која јој присуствују показује нам колико је вредно улагање у њихово образовање. Њихова заинтересованост значи да су жељни знања и то је потврда да им помажемо у томе, да смо на правом путу јер деци треба омогућавати и овакав вид едукације, да могу да спознају науку у правом смислу – оценио је директор Центра, Дејан Карановић.

Како наука и технологија омогућавају стварање и забавних садржаја, шта се крије иза добро познатих појава и процеса, кроз игру и креативне задатке, учили су и млади и старији данас у изузетном амбијенту дворишта “Мокрин хоусе”, домаћина манифестације. До следеће године и нових откривања науке и технологије на занимљив и забаван начин.

С. В. О.

Генерал Мојсиловић: Прво ће бити регрутовани младићи почев од 2006. годишта

Igor Crnogorac Септембер 26, 2024

Начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић рекао је у емисији “Таковска 10″ РТС-а да Србија касни са увођењем обавезне војне обавезе. Суштина је да се изгради одбрамбени капацитет Србије, сваки дан и сваку годину коју чекамо, губимо генерације младих војника, рекао је генерал Мојсиловић. У једној класи рачунамо до 20.000 војника-регрута, на годишњем нивоу, два и по месеца по пет хиљада њих у једној класи, односно циклусу, рекао је Мојсиловић уз напомену да ће прво бити регрутовани млађи војници, почев од 2006. годишта.

”Старији ће ићи у центре за обуку и са њима имамо план да радимо мало краће од тих 75 дана”, открива Мојсиловић.

Редовно служење војног рока суспендовано је 2011. године, али није укинуто, што процедуру реактивације чини једноставнијом.

Влада Србије је 20. септембра усвојила Закључак о образовању Радне групе за разматрање активности и мера у циљу активирања обавезе служења војног рока, чиме су отпочеле све потребне радње са циљем омогућавања увођења обавезног војног рока.

Начелник Генералштаба рекао је да мора да објасни шта чини персонал у војсци – активни састав чине официри, подофицири, војници по уговору, укључујући и војнике на добровољном служењу војног рока, а резервни састав чине резервни официри, резервни подофицири и резервисти.

“Од када је замрзнут војни рок или служење војног рока, прошло је укупно 14 година, 2010. године донета је одлука, 2011. године фактички нисмо имали војнике на служењу војног рока.То је укупно 14 година. Узмите у обзир да се резервни састав брише из евиденције и престају обавезе резервном саставу након 65. године живота. Једноставно брише се из евиденције, сва врста одговорности престаје у односу на резервни састав”, истиче генерал Мојсиловић.

Напомиње да је за 14 година, а регрутни контингент се креће између 20.000 до 36.000 по генерацији, де факто у војну евиденцију уведено око 280.000 потенцијалних војника, који су уведени само у војну евиденцију без једног дана војничке обуке. Реч је о 1992, односно 1993. годишту.

“Полазиште за обуку грађана Србије црпимо и у стратегији националне безбедности. А она каже да је наше определење да имамо војну неутралност. Односно у стратегији одбране, где један од модела за достизање одређених националних интереса препознајемо кроз модел тоталне одбране. Модел тоталне одбране повлачи са собом војну и цивилну одбрану”, рекао је Мојсиловић и оценио да Србија касни са увођењем обавезне војне обавезе и да је суштина да се изгради одбрамбени капацитет Србије.

Будућа војска у суштини треба да добије адекватну обуку до одређеног нивоа и да се преведе у резервни састав. То је основна идеја, истиче Мојсиловић.

Одговарајући на питање шта може да се научи за тих 75 дана, Мојсиловић каже да је дефинисани циљ да то буде основна пешадијска обука.

“Планирали смо да се првих 30 дана проведе на обуци за одређену врсту гађања, да се прође обука за руковање личном и индивидуалном заштитном опремом, да се раде вежбе које се односе на израду заклона за заштиту, санитетска обука, указивање прве помоћи. Значи, све је оно што се тиче индивидуалних способности војника”, објаснио је.

Други месец предвиђен је за тактичку обуку – стрелац, пушкомитраљезац, укључујући и допунска пешадијска гађања: минимум два дневна и једно ноћно.

Затим, 15 дана, оних до 75 дана, било би усмерено ка обуци у логорским и теренским условима.

Један део контингента би завршио у центрима за специјалистичку обуку. У војсци постоје три основна центра за обуку и шест специјалистичких центара за обуку.

Генерал је рекао да мировање радног односа мора бити заступљено у овом случају, додајући да је тако нешто могуће у јавним предузећима.

”Ценимо да нема много случајева запослених преко интернета у тим годинама, кад неко има 19 година. Имамо идеју да предложимо Влади да они које имају кредите а треба да буду регрутовани, добију мораторијуме на отплату барем за та два и по месеца”, рекао је генерал Мојсиловић.

Идеја је да кад војник одслужи војни рок, буде у ратном распореду у гарнизону најближем месту одакле долази.

Кад је реч о приговору савести, Мојсиловић је рекао да је то уставна категорија и да се то не може игнорисати.

”У војсци постоје занимања и специјалности у којима се не захтева и за која не морате да се обучавате да држите пушку. Али и ти регрути биће на обуци. Они који не би били обучавани за пуцање, били би у војном року у трајању од 155 дана. Нема разлике између верских и националних елемената у војсци, па тако можете да будете и ватрогасац у војсци’. Морамо да имамо оспособљене грађане Србије да бисмо сачували и одбранили отаџбину”, закључио је генерал Мојсиловић.

(Извор: РТС, фото: принтсцреен)

Друштвене мреже подстичу насиље, закључено на трибини у ЦСУ: најважнији је рад на превенцији

Igor Crnogorac Септембер 25, 2024

После трибине о борби против насиља, одржаној прошлог лета, у Центру за стручно усавршавање (ЦСУ) настављају са праксом организовања семинара на ову, нажалост, актуелну и све присутнију тему. Вечерас су, на тему “Препознајмо и смањимо насиље”, са васпитачима и просветним радницима разговарале психолог Бранка Граховац и психолог, специјалиста школске психологије, Биљана Лајовић.

– Циљ трибине је да отворимо дискусију о овој важној теми, да разговарамо о прописима, психолошкој теорији и пракси и да, у разговору са учесницима, дођемо до решења и одговора – рекла је Биљана Лајовић. – Много се полаже на интервенцију, на казне, на репресивне мере, пракса је показала да то свакако треба да постоји, али приоритет нам је превенција и управо је то оно што образовно-васпитне установе могу да пруже и да помогну прво деци, а онда и породицама. Знамо већ да су нам породице мало проблематичне у испуњавању своје васпитне улоге и да највећи део проблема потиче из лошег и недовољно доброг васпитања.

Искуства су различита, додала је. Када је породица спремна да сарађује са предшколском установом и са школом, шансе за спречавање насиља су много веће, али уколико се породица конфронтира, то није добро за децу.

– Сви васпитни утицаји треба да долазе из једног правца и, уколико нису обједињени и хомогени, деца врло лако пронађу лош пут кроз различите утицаје. То је један од озбиљних изазова са којима се срећемо и никако не смемо цео терет да ставимо на образовно-васпитне установе јер оне то не могу да ураде; не зато што неће или нису способне, него зато што је то задатак породице. Рачунам на то да ће деца са којом сада радимо, када постану родитељи, схватити шта треба да раде и тако ми, у ствари, градимо за будућност – истакла је Биљана Лајовић.

Насилна понашања данас су видљивија захваљујући медијима, што је добро, јер о томе мора да се разговара, оценила је Лајовићева.

– Проблем су друштвене мреже јер на погрешан начин публикују догађања која су дала шансу насилницима да шире своје насилно понашање. Истраживања не показују да насиља има значајно више, само је оно суровије. Увек из овог искључујем страхоте које су се десиле у мају прошле године, то је трагедија ван свега. Друштвене мреже су довеле до тога да се деца понашају негативно желећи да буду негативне звезде и то нам указује на потребу озбиљнијег рада са њима – и у школи и у стручним службама, а ја бих позвала и здравствени систем и систем социјалне заштите који морају да се укључе, као и полицију, која треба да реагује у складу са својим ингеренцијама.

Са почетком нове школске године остају нам стари проблеми, што је разлог за наставак организовања стручних скупова на ову тему, рекао је директор Центра за стручно усавршавање, Дејан Карановић.

– Сећамо се страдале деце и сматрамо да је веома важно да, кроз овај вид едукације, поново наставницима пружимо упутства јер се сви бавимо последицама, а не узроком који је најбитнија ствар да бисмо препознали и победили агресивност. Видимо да су васпитачи, учитељи и наставници заинтересовани за ову тему, велики број је пријављен за учешће на трибини и то нам даје подстицај да наставимо јер је најважније да се они који раде с децом на оваквим трибинама едукују и да пронађу решења за проблеме, да имамо безбедне школе, што нам је свима у интересу – нагласио је Карановић.

Теме које су обрађиване на овој трибини биле су у дијапазону од дефиниција насиља до начина његовог спречавања. Говорило се и почецима насиља у друштву, експериментима у психологији, улози ауторитета и друштва у иницирању насиља, о томе како се изборити са насиљем у себи, постоји ли алтруизам, шта радити када се насиље деси у васпитно-образовној установи и како се заштитити од њега, као и о поступању ових установа у кризним ситуацијама.

С. В. О.

Видео-игрице насупрот стварности: Опасности виртуелног света

Igor Crnogorac Септембер 25, 2024

Почетком школске године и повратком обавезама, али и дружењу и стварању нови контаката, социјализацији у реалности, у супротности са свеприсутном виртуелном стварношћу у којој деца и млади, чини се, проводе све више времена, актуелизују се и питања која забрињавају родитеље.

Да ли могуће да, због посвећености компјутерским игрицама, посебно онима са насиљем, и поистовећивања са ликовима из њих, дете помеша виртуелни и реални свет у тој мери да чак изгуби границу између тога шта је то што озлеђује, шта је дозвољено, а шта забрањено? Да се конфузија пренесе у стварност и да таква деца показују агресивност према вршњацима, посебно ако су игрице пуне насиља, и да ли то може да створи проблеме у развоју и какве?

О томе смо разговарали са Татјаном Тановић, психологом, психотерапеутом и оснивачем Центра за подршку породици, лични развој и хумано друштво „Повежи се“ у Кикинди.

Да ли и како играње агресивних видео-игрица (пуцачке мисије, пљачке…) утиче на дете предшколског и нижег основношколског узраста, на њихово расположење и комуникацију?

Видео-игре нису само вид забаве, постају све доминантнији медиј. Међу различитим врстама видео-игрица као што су едукативне, спортске, авантуристичке, стратешке, постоје и акцијске игре чији су садржаји испуњени насиљем.Када се разматра утицај видео игара са агресивним и насилним садржајем на децу предшколског и нижег основношколског узраста, већина истраживања наглашава да играње насилних видео-игара представља фактор ризика који, симултаним деловањем са одређеним другим факторима окружења и личности детета, доприносе испољавању агресивног понашања.

Који су остали фактори ризика и колики је и какав утицај породице?

Узраст се наводи као једна од најзначајнијих индивидуалних карактеристика од које зависе ефекти играња агресивних видео игрица. Због социјалне и емоционалне незрелости и недовршеног когнитивног развоја, млађе особе су осетљивије и подложније негативним утицајима. Такође, особе са израженијом цртом агресивности понашаће се агресивније након излагања медијским приказима насиља у односу на особе са мање израженом цртом агресивности . Као додатни фактори ризика наводе се: претходно агресивно и насилно понашање, слабије вештине решавања проблема, висок неуротицизам, низак ниво савесности и неадекватан или одсутан родитељски надзор. Породично окружење има несумњив утицај на испољавање агресивног понашања деце и адолесцената. С једне стране, породица може директно утицати на испољавање агресивног понашања детета, док се, с друге стране, тај утицај остварује у симултаном деловању више различитих фактора, укључујући и играње видео-игрица са насилним садржајем. У складу с тим, анализа утицаја породичних конфликата и изложености насиљу у видео-игрицама показују да деца и адолесценти који живе у конфликтној породици, уз континуирану изложеност медијским приказима насиља, испољавају значајно агресивније понашање. Истраживачи су такође, открили да одређене ситуације повећавају изложеност насилним видео играма – као што је лоцирање конзола за игре и рачунара у дечијим спаваћим собама и омогућавање старијој браћи и сестрама да деле игре са млађима.

Да ли то може да утиче на њихову слику о свету и животу?

Утицај играња насилних видео-игрица очигледан је на десензитизацију (умањено реаговање) на насилна дешавања. Десензитизација се огледа у смањеном кардиоваскуларном, електродермалном, неуралном и емпатичком одговору на насилне сцене. Дете и млада особа насилно дешавање не препознаје као хитан случај и не осећа одговорност и потребу да реагује у спречавању наставка насиља. Он постаје посматрач. Мала деца ће чешће, због неразвијених когнитивних капацитета, мешати измишљено насиље са насиљем у стварном свету, а без оквира за доношење моралних одлука, могу да опонашају радње које виде у насилним видео-играма. Учестало играње насилних видео-игрица може утицати на промену уверења да насилно понашање није погрешно, те се постепено развијају ставови који одобравају и подстичу агресивно понашање код детета. Свакодневно излагање насилним садржајима доводи до повећања прага осетљивости и веће толеранције на насиље.

Како родитељи да, са почетком школских обавеза, ускладе дететову “зависност” од игрица, или бар да их преоријентишу на оне са друкчијим, неагресивним и едукативним садржајима?

Све се више постигнућа која настају захваљујући властитом раду замењују понудом готових производа, све је лако доступно и олакшано. Тако је и са дечијом игром. Ево примера. И у реалном и виртуелном свету деца се кроз игру суочавају са препрекама које треба решавати. Ако се деца у реалној игри међусобно не слажу, онда се и посвађају, па се мире. Улажу напор да отклоне неку препреку, не постоји клик на дугме који ће то урадити уместо детета. Тако се уче важним животним вештинама. У виртуелном простору то је другачије. Ако га неко нервира, једноставно га искључи. Ако треба брже да се креће, подесиће кликом брзину. Мислим да је јако важно да родитељи буду свесни ове разлике и да континуирано омогуће својој деци искуства реалне игре у којој су укључена сва чула. То не значи да су виртуелне игре тотално некорисне и штетне. Њихова употреба треба да буде минимализована, јер се стварају ради комерцијалне добити. У ту сврху креатори користе једноставан рецепт; забава мора бити у великој дози и лако пробављива, што је основа за стварање зависности. Још нешто сматрам врло важним да нагласим и да позовем родитеље на промишљање: ниједан уређај, ниједна играчка на батерије која говори и сличне техничке иновације које се рекламирају под паролом “побољшања дететовог развоја” не могу да замене топао, посвећен родитељски однос. Родитељ мора бити укључен и свеприсутан у дететовом одрастању – никакав готов производ (телефон, таблет, меда који прича…) не сме да послужи родитељу да му олакша и поједностави бављење својим дететом тако што ће своје родитељске улоге преусмерити на поменута средства.

Који би били савети родитељима за исправно поступање, у дететову корист?

Што се тиче конкретних поступака којих би родитељи требало да се придржавају навела бих следеће:

– играње видео-игара са својом децом како би поделили искуство и разговарали о садржају игре

– постављање јасних правила о садржају игре и времену играња, како у кући тако и ван ње

– праћење онлајн интеракција и упозоравање детета о потенцијалним опасностима од интернет контаката док играју игрице на мрежи

– омогућавање играња видео-игара само на јавним местима у кући, не и у дечијој спаваћој соби

– имајте на уму да сте узор својој деци, укључујући и то које видео-игрице играте и колико дуго их играте

– примена ограничења укупног времена укљученог екрана

– обезбеђивање да се видео игрице играју само након што су домаћи и кућни послови завршени

– подстицање учешћа детета у другим, посебно физичким активностима.

У ком моменту родитељи треба да реагују, шта је црвена лампица која указује да је детету потребна помоћ психолога?

Неки од сигнала због којих би родитељи и дете требало да се обрате стручњаку су: занемаривање скоро свих аспеката живота осим играња игрица, изолација од других како би се што више времена проводило играјући, осећања немира или раздражљивости када се не може играти, заокупљеност мислима везаним за игрице, лагање о времену проведеном у игри, поремећен сан, повећана агресивност. Ови симптоми су, такође, важећи и за одрасле. Увек предлажем да се родитељи едукују, информишу о правилном дечијем развоју и да примењују стимулације које одговарају узрасту и карактеристикама детета, и да избегавају штетне утицаје на развој како се црвена лампица не би упалила. Стручне особе – психолози, педијатри, психијатри, могу бити веома корисни као саветници и едукатори, радећи заједно са родитељима на правилном развоју детета и превенцији различитих потешкоћа.

С. В. О.

Муке становника улице Златна греда у Мокрину: Темељи и зидови попуцали, траже обештећење од НИС-а

Aleksandra Djuran Септембер 24, 2024

Становници улице Златне греде у Мокрину имају великих проблема с обзиром на то да им куће свакодневно пропадају. Без обзира на то које године су стамбени објекти изграђени и од каквог материјала зидови и темељи на њима су попуцали и слежу се. Група мештана сматра да је узрок свакодневним променама на кућама ремонт бушотине Нафтне индустрије Србије, те су овој компанији упутили тужбу. Бушотина се налази на стотинак метара од кућа, а ремонт је рађен јула и трајао је месец дана, након чега је на кућама дошло до оштећења.

Драган Попов живи у улици Златне греде 54 и мало је рећи да је огорчен шта му се дешава са кућом од летос.

-Кућа је уништена. Не постоји просторија у којој су зидови цели. Прошле године потпуно сам реновирао купатило: нове плочице, цеви, санитарија. Уложио сам, за мене значајан новац. Сада су плочице попуцале и отпадају. Заједно са мном још осморо мојих комшија имало је храбрости да пресавије табак, ангажује адвоката и тужи НИС. По нашим сазнањима још је минимално двадесетак кућа које су попуцала попут наших и у исто време. Ми тражимо вансудско поравнање. Нека дођу проценитељи које НИС одреди, немамо ништа против тога. Желимо да добијемо надокнаду за штету на кућама како бисмо урадили неопходне поправке и спремно дочекали зиму – прецизира Попов и напомиње да је кућа у којој живи почела да се разилази на пола.

И кућа Живојина Дражића пуца и слеже се. Он је истакао да су се сличне ствари дешавале и 2003. године.

-Те године НИС је радио испитивање тла у потрази за нафтом. И та година је била сушна као и ова, а нафташи када извлаче нафту из онога што извуку 10 одсто је нафта, а 90 процената је исплака која се враћа назад у земљу. Од исплаке која се враћа у земљу 30 одсто испари и то доводи до тога да Мокрин тоне. Раније смо на сваком ћошку у селу имали артерски бунар, а протекле три деценије нема ниједан јер је од силног извлачења нафте ниво воде спуштен – рекао је Дражић и напоменуо да је промене на кући приметио још у јулу док је трајао ремонт.

-Пуцају зидови, темељ и плоча. Практично сваког дана пукотине постају све веће. Нема везе да ли је кућа нова или стара, у свима су исти проблеми – потврђује Дражић.

Горан Стојков сагласан је са својим комшијама:

-Ми то сами не можемо да санирамо. Оштећења су велика и захтевају улагања. Ремонт је рађен тешком механизацијом и сви имали имали смо утисак да нам авиони полећу у комшилуку – открио нам је Стојков.

У тужби која је упућена НИС-у тражи се вансудско поравнање и да се надокнади штета настала услед ремонта бушотине. Оштећени траже да проценитељи изађу на терен и утврде стварно стање у кућама и на основу тога да им се исплати штета која ће покрити санацију и адаптацију кућа.

-Уколико НИС не прихвати наш предлог покренућемо судски поступак. Нећемо одустати од наше намере да нам се надокнади штета. Проблем је што ће кишни период и зима брзо стићи, а наше куће прокишњавају и кроз њих дува ветар – каже Попов.

Наши саговорници наводе и да сваке године улажу у своје куће. Ове нико није ништа реновирао, кречио, фарбао јер чекају долазак проценитеља и исход тужбе.

НИС ДА БУДЕ ДРУШТВЕНО ОДГОВОРАН

Становници Златне греде и представнике Савета месне заједнице упознали су са својим мукама.

-Мокрин више од две деценије има проблем са штетама које су настале од НИС-ове механизације, машина и радова. Осим на кућама, ту су и оштећења на путевима. Куће које су оштећене у улици Златна греда старе су 40, 50 година, а поједине нису ни завршене, још увек су у изградњи, а страдале су. Како су ме моји моји мештани обавестили решени су да буду упорни до краја. Позивам компанију НИС да буде друштвено одговорна, да се састане са овом групом грађана и да заједнички дођу до решења – казао је Горан Ристић, председник Савета МЗ Мокрин.

НЕГИРАЈУ НАВОДЕ ГРУПЕ МОКРИНЧАНА

Поводом случаја становника у улици Златна греда контактирали смо компанију НИС чији одговор преносимо у целости:

„Компанија НИС послује у складу са прописима Републике Србије и поседује све дозволе и сагласности надлежних органа за извођење радова. Током својих активности, НИС користи савремену опрему, поштује све безбедносне процедуре и настоји да у што мањој мери ремети свакодневни живот и рад мештана. Као резултат, у досадашњој пракси НИС-а не постоје случајеви да је дошло до оштећења грађевинских објеката на земљиној површини услед ремонта у бушотини какви су вршени и на локацији у Мокрину. Исто тако, компанија НИС не врши транспорт радних машина и опреме на деоницама улице Златна греда у Мокрину на које се односи упит. Као друштвено-одговорна компанија, НИС је спреман за конструктивну сарадњу са локалним заједницама у обостраном интересу“.

А.Ђ.

Почела Европска недеља истраживача: Централни програм „Европске ноћи истраживача“ из Београда пресељен у Кикинду

Aleksandra Djuran Септембер 23, 2024

Кикиндски Центар за стручно усавршавање од данас (понедељак) до петка, 27. септембра обележава Европску недељу истраживача. Тим поводом у среду, 25. септембра у просторијама ове установе биће организовано предавање на тему микробита односно ученицима нижих разреда основних школа биће појашњено како се програмира. Наредног дана је „Научна шетња“ чији је циљ научити основце како да примене математику у различитим областима науке: физици, хемији, биологији и географији.

Ове године завршни дан односно „Европска ноћ истраживача“ из Београда је пресељен у Кикинду односно Мокрин.

-У петак, 27. септембра све активности организоваћемо у Мокрин хаусу. Програми су намењени и деци и одраслима и наш циљ је да свима приближимо науку јер наука није баук и она је свуда око нас – истакао је директор ЦСУ Дејан Карановић.

Захваљујући Центру за промоцију науке из Београда програм ће бити разноврстан.

-Почиње са радионицом „Направи свој дневник слушања музике“ , следи предавање на тему „Како ради ваш мозак“ током ког ће моћи да се користе уређаји који показују функцију мозга. „Климатска капсула“ која је заправо мобилна инсталација, све који дођу одвешће у 2057. годину и дочараће климатске промене. Кроз радионицу „Стварамо 3Д“ свет израђиваће 3Д предмете, а планирано је предавање на тему вештачке интелигенције и њене примене у данашњем свету. Сви посетиоци биће активни учесници научних експеримената – додала је Валентина Мицковски из Центра за стручно усавршавање.

Програми у Мокрину почињу у 17 сати и за све заинтересоване организован је аутобуски превоз са Аутобуске станице чији полазак је 16.30 часова.

А.Ђ.

Град широког срца: На „Данима лудаје” и чланови организација глувих и наглувих из целе Војводине

Jelena Trifunović Септембер 22, 2024

Прилику да посети наш град и традиционалну манифестацију „Дани лудаје”, Народни музеј, најлепшу улицу, да се друже, размене искуства и учврсте сарадњу имало је и педесетак чланова локалних организација глувих и наглувих из Новог Сада, Панчева, Вршца, Суботице, Сомбора, Сенте и других војвођанских градова.

Њихов домаћин била је Међуопштинска организација глувих и наглувих у Кикинди, а скуп су посетили и представници ресорног Министарства и Града.

-Како су „Дани лудаје” наша највећа и најзначајнија манифестација, одлучили смо да позовемо пријатеље из локалних организација из целе Војводине да нам се придруже, да им покажемо наш град, да прошетају Улицом старих заната, пробају банатске специјалитете, покажемо им Кику, најлепшу улицу и да тиме још једном покажемо да смо град добрих људи, добри домаћини, да имамо велико срце и да су овде сви добродошли- рекла је секретарка Међуопштинске организације глувих и наглувих у Кикинди Гордана Марковић Јанков.

Представница Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, из сектора за заштиту особа са инвалидитетом, Драгана Лазаревић, истакла је континуирану подршку те институције Савезу глувих и наглувих Војводине као и њиховим локалним организацијама.

-Оваква дружења доприносе унапређењу положаја особа са инвалидитетом и подизању свести јавности, да покажемо да особе са инвалидитетом имају једнаке могућности и права као сви грађани. Ове године, путем програмског конкурса за унапређење положаја особа са инвалидитетом, опредељено је 513.000 динара за рад Удружења овде у Кикинди. Конкретно за реализацију ове активности и учешће на „Данима лудаје” 62.280 динара- рекла је Драгана Лазаревић.

Срђан Владисављевић, председник Савеза глувих и наглувих Војводине, у Кикинду је долазио више пута, али је сада први пут посетио „Дане лудаје”.

-У Војводини има око 2.500 глувих и наглувих особа. Савез глувих и наглувих Војводине као и Међуопштинска организација у Кикинди успешно сарађују са Министарством за рад, борачка и социјална питања, сектором за особе са инвалидитетом. Овај пројекат је одлична прилика да се видимо, окупимо и посетимо ову вашу велику и прелепу фешту- навео је Владисављевић и додао да у Србији има око 800.000 људи са неким видом инвалидитета и 33 удружења.

Јадранка Ралетић, секретарка Савеза глувих и наглувих Војводине, истакла је да су „Дани лудаје” заиста показали да је Кикинда изврстан домаћин.

-Наши чланови су први пут на овој манифестацији и одушевљени су. Имамо одличну сарадњу са ресорним Министарством. Желим да истакнем и чињеницу да су после 65 година, канцеларије кикиндског удружења и осталих удружења особа са инвалидитетом овде у згради, први пут сређене и реновиране захваљујући подршци Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања што морамо да похвалимо.

Госте је поздравио и члан Градског већа Жељко Раду истакавши одличну сарадњу Града са Међуопштинском организацијом глувих и наглувих.

– Надам се да сте се и сами уверили у то да смо град добрих људи. Градска управа има изузетну сарадњу са организацијом глувих и наглувих и тако ће бити и убудуће- поручио је Раду.

У Међуопштинској организацији глувих и наглувих надају се да ће оваква окупљања прерасти у традицију. Ова организација окупља око 300 чланова. Два пута месечно свим грађанима је доступно бесплатно тестирање слуха, а глувима се пружају услуге превођење где год им је то потребно, како би им се олакшала комуникација.

Ј. Ц.

Најтежа лудаја од 472,5 килограма стигла из Мађарске, а најдужа од 334,5 центиметара расла у Кикинди

Aleksandra Djuran Септембер 21, 2024

Најтежу лудају на овогодишњој манифестацији, четврту годину заредом, узгојио је Тибор Кокаи из Мађарске. Ове године победница је тешка 472,5 килограма.

-Семе лудаје је моје од прошлогодишње рекордерке од 865 килограма. Тиква је у почетку одлично расла и развијала се. И у Мађарској су владале тропске температуре, које су утицале на развој биљке. Као што видите, бундева је нарасла довољно, али нема тежину. Судећи по запремини, требало би да буде 200 килограма тежа. Ове године температура је та која је негативно утицала током читавог процеса сазревања. На дневном нивоу заливали смо је са 600 литара воде. Задњих 49 дана било је посебно изазвано сачувати биљку, јер ју је напала болест, али успели смо у томе – истакао је Кокаи.

Мелинда Кокаи, Тиборова супруга, је друга са тиквом тешком 446 килограма. Трећи је Ђорђе Вукадиновић из Јарка са бундевом тешком 306 килограма.

Гордана Лазић из Кикинде са лудајом од 334,5 центиметара рекордерка је овогодишње манифестације.

-Тикву смо засадили у априлу, а година за производњу била је претешка. Имали смо сушу која је трајала два и по месеца и температуре од 40 степени целзијуса. Заливала сам је и сузама, како волим да се изразим. Лудаја је лепо почела да расте и онда је стала. Бојазан је постојала да ће пући, да ће је ветар поломити, тако да сам устајала и ноћу и дежурала поред плода. Све се исплатило јер сам освојила прво место и презадовољна сам – сазнали смо од Гордане Лазић која је напоменула да је семе од Гинисове рекордерке.

Друго место у овој категорији заузео је Миливој Попов, такође из нашег града са тиквом од 311,5 центиметара, а треће место припало је такође суграђанину Браниславу Мајкићу са бундевом дугом 276 центиметара.

Награде од 100.000 за првопласиране, 60.000, за другопласиране и 40.000 динара за трећепласиране, као и пехаре доделио је градоначелник Никола Лукач који је честитао произвођачима и изразио наду да ће наредна година бити боља за узгој лудаја.

-Потрудићемо се да за јубиларне, 40. „Дане лудаје“ осмислимо још садржаја и још нових атракција које ће привући како произвођаче, тако и госте у Кикинду – прецизирао је први човек града.

А.Ђ.

У Кикинди, Мокрину, Руском Селу и Сајану: Уређење 18 км каналске мреже у функцији одводњавања

Jelena Trifunović Септембер 20, 2024

У току је извођење радова на уређењу каналске мреже у функцији одводњавања на територији града Кикинде за 2024. годину.

Предвиђено је уређење 18 километара каналске мреже у четири катастарске општине – Кикинда, Руско Село, Мокрин и Сајан. Вредност радова износи 50 милиона динара, а пројекат заједнички спроводе Аутономна покрајина Војводина, Град Кикинда и ЈВП „Воде Војводине“.

Тренутно се у Руском Селу завршавају радови од шест километара каналске мреже, а вредност радова је девет милиона динара. По завршетку радова биће уклоњено 40.000 м2 биљне вегетације и измуљано 10.000 м3 муља.

Завршетком ових радова значајно ће се унапредити одбрана од унутрашњих и спољашњих вода на територији града Кикинде.

Радове су обишли Арсен Арсенов, руководилац пословне јединице Мелиорације у ВПД Средњи Банат Зрењанин и Душан Марјановић, председник савета МЗ Руско Село.

Хуманост ватрогасаца -спасилаца на делу: Добровољно даровали крв

Aleksandra Djuran Септембер 19, 2024

Припадници Ватрогасно- спасилачког батаљона Кикинда одазвали су се акцији добровољног давалаштва крви у Црвеном крсту. Хуманост на делу показао је 21 запослени и поред Кикинђана, крв су даровали и припадници батаљона из Кањиже, Сенте, Аде, Чоке и Новог Кнежевца.

Александар Мујаковић (35) је ватрогасац- спасилац у Сенти овог лета био је да помогне колегама у Грчкој.

-У околини Атине биле смо седам дана. Стекао сам ново искуство у раду на терену јер са први пут сам учествовао у гашењу пожара таквих размера. Добровољно дајем од крв од средње школе тако да имам двадесетак давања. Као ватрогасац -спасилац драгоцену течност дарујем трећи пут – сазнали смо од Мујаковића.

Борко Бабић из Кикинде у ватрогасно спасилачком батаљону запослен је пет година, колико је добровољни давалац.

-Био сам да помогнем колегама на гашењу пожара у околини Пирота, спречавали смо да ватрена стихија стигне до села и кућа мештана. Упознао сам доста колега, али сам стекао и искуство у гашењу шумског пожара – казао је Бабић.

Зоран Будиша, начелник Одељења за ванредне ситуације у Кикинди такође предводио је своје људе и у овом хуманом чину.

-Поносан сам на све припаднике батаљона што су се у великом броју одазвали хуманој акцији. Увек су спремни да помогну те се радо одазивају позивима ватрогасно-спасилачких јединица и у нашој земљи, али и у иностранству. Тако су ове године били у околини Пирота, али и у Грчкој где су учествовали у гашењу пожара – истакао је Будиша.

А.Ђ.